Solomonovooko
Početnik
- Poruka
- 11
АМИР ЧАМЏИЋ: КАКО ВИДИМ ПОМИРЕЊЕ НАРОДА У БИХ
Питали смо Амира Чамџића*: Како видите помирење народа и стварање функционалне државе БиХ, шта је потребно да се то деси?
Ја увијек разликујем два појма народ , то јест обичног “малог” човјека и официјелну политику. За мене је политика једно, а народ сасвим нешто друго. Посебно у БХ условима је више него очигледно да је политика и сувише отуђена од народа и од његових истинских потреба и интереса, и да је иста постала сама себи сврха, тачније да иста служи само интересима оних који у датом тренутку владају или мисле да владају (који су осовојили позиције власти), а о народу “се брину само у току предизборне кампање и опет само декларативно на ријечима, а дјелима ништа или готово ништа. Можда се у предизборно вријеме асфалтира по који “сеоски пут” и то је све до сљедећих избора.
Значи ја бих Ваше питање преформуслисао: како видим помирење официјелних политика које владају над људима, или ако хоћете, над колективитетима који су познатији по имену народ. По мом мишљењу народ или народи нису ни посвађани, као што нису истински били посвађани ни 1992. године, већ су политике те, које су, условно речено посвађане. Зашто сам навео “условно речено”? Зато што те политике, иако се народу представљају у свјетлу конфронтације и посвађаности, јако добро функционишу, јако се добро слажу када треба дијелити корист коју им доноси власт (на примјер никада се не свађају када требају повећати своје плаће или када политички тргују интересом по принципу “ја теби да би ти мени”).
Значи, како год, сматрам да би народ слиједио официјелну политику ма каква била 1992.године (па и ону мирољубиву са којом би се избјегао рат, да су били прави људи у то вријеме), тако исто сматрам да и данас и сутра и било када, само прави људи , праве политике могу јако брзо и на прилично једноставан начин довести до помирења, само ако се политике помире, тачније ако виде свој интерес у томе јер народ с тим нема проблема. Проблеми су само у официјелним политикама које вјештачки, а ради свог интереса, да би владали у “на своме феуду” генерирају свађе, заваде, све у свему - проблеме које представљају као да је то воља народа, а није.
Како видим стварање функционалне државе БиХ, шта је потребно да се то деси?
За било коју функционалну државу опет услов свих услова је политика, односно воља оних који владају или претендују да владају, или барем ми обични људи мислимо да владају (значи власт и опозиција, јер ако нема квалитетне опозиције неваљалој власти нема промјена на боље, по принципу “иста порција чорбе само у другом тањуру”).
Потребно је да постоји политичка воља одређених јаких центара моћи који ће радити стратешки да профилирају типове политичара, а који ће водити потпуно другачију политику од садашње, а која ће ићи у правцу легитимних интереса (истинских интереса народа и грађана који живе у БиХ). Ја сматрам да се политка истински и не креира на нашем терену већ се иста само као “унапријед креиран производ примјењује”, а за ту своју улогу политички експонети у БиХ (за које мислимо да су креатори политике, а они су само слуге и извршиоци) добивају награду у виду своје личне користи, а народ им није ни битан. Да им је битан не би радили то што данас раде, а раде јако ружне ствари само да би се додворили својим господарима “из сјене” или тачније за које и сами видимо да “вуку конце и нису баш тако у сјени”.
Значи, треба нам официјелна политика која ће се отргнути од зависности “сивих центара моћи”, којима одговара сва наша политичка подијељеност, јер тако владају над нама (условно речено арбитрирају, тачније наређују и уцјењују нас на сваки начин да морамо прихватити све што они пласирају “да је добро”, а није добро за нас већ само за њих). Да је то тако показује чињеница да су нам управо ти “сиви центри моћи”, створили “лидере” током година распада Југославије. Сви ти “лидери” су били само слуге “пројекта који је давно прије самог распада осмишљен”. Управо ти “сиви центри моћи” су нам наметнули сурову неолибералистичку концепцију на привредном пољу, наметнули нам катастрофалну филозофију да треба уништити велике привредне системе као наводни реликт промашене социјалистичке привреде.
Питамо ли се некада зашто су нам то говорили?
Мислим, само зато да нас што више учине зависним и у поданичком односу на себе. Наравно узели су нам финансијски сектор (банке и платни промет). Након тога имамо ово што видимо: енормно задуживање, да се што више као друштво и држава задужимо, да што више постанемо зависни о њима, тачније да паднемо у дужничко ропство.
Та нова политика треба да схвати да смо ми сви само жртве такозваног “Новог свјетског поретка” и да тако посматра све нас као људе и народ у глобалном свјетском аспекту, а не само кроз територију на којој животаримо (јер овдје у БиХ народ више не живи већ животари).
За почетак, прво да политичке елите стекну свијест о потреби ослобођења из “окова зависности” од “сивих елита Новог свјетског поретка”, које нас свјесно држе у слуганском положају, а које се манифестује кроз опште сиромаштво, јад и биједу обичног народа.
*Aмир Чамџић је дипломирани правник, а познатији је по тектсовима које је писао за НСПМ
http://frontal.rs/index.php?option=btg_novosti&catnovosti=5&idnovost=39258
Питали смо Амира Чамџића*: Како видите помирење народа и стварање функционалне државе БиХ, шта је потребно да се то деси?
Ја увијек разликујем два појма народ , то јест обичног “малог” човјека и официјелну политику. За мене је политика једно, а народ сасвим нешто друго. Посебно у БХ условима је више него очигледно да је политика и сувише отуђена од народа и од његових истинских потреба и интереса, и да је иста постала сама себи сврха, тачније да иста служи само интересима оних који у датом тренутку владају или мисле да владају (који су осовојили позиције власти), а о народу “се брину само у току предизборне кампање и опет само декларативно на ријечима, а дјелима ништа или готово ништа. Можда се у предизборно вријеме асфалтира по који “сеоски пут” и то је све до сљедећих избора.
Значи ја бих Ваше питање преформуслисао: како видим помирење официјелних политика које владају над људима, или ако хоћете, над колективитетима који су познатији по имену народ. По мом мишљењу народ или народи нису ни посвађани, као што нису истински били посвађани ни 1992. године, већ су политике те, које су, условно речено посвађане. Зашто сам навео “условно речено”? Зато што те политике, иако се народу представљају у свјетлу конфронтације и посвађаности, јако добро функционишу, јако се добро слажу када треба дијелити корист коју им доноси власт (на примјер никада се не свађају када требају повећати своје плаће или када политички тргују интересом по принципу “ја теби да би ти мени”).
Значи, како год, сматрам да би народ слиједио официјелну политику ма каква била 1992.године (па и ону мирољубиву са којом би се избјегао рат, да су били прави људи у то вријеме), тако исто сматрам да и данас и сутра и било када, само прави људи , праве политике могу јако брзо и на прилично једноставан начин довести до помирења, само ако се политике помире, тачније ако виде свој интерес у томе јер народ с тим нема проблема. Проблеми су само у официјелним политикама које вјештачки, а ради свог интереса, да би владали у “на своме феуду” генерирају свађе, заваде, све у свему - проблеме које представљају као да је то воља народа, а није.
Како видим стварање функционалне државе БиХ, шта је потребно да се то деси?
За било коју функционалну државу опет услов свих услова је политика, односно воља оних који владају или претендују да владају, или барем ми обични људи мислимо да владају (значи власт и опозиција, јер ако нема квалитетне опозиције неваљалој власти нема промјена на боље, по принципу “иста порција чорбе само у другом тањуру”).
Потребно је да постоји политичка воља одређених јаких центара моћи који ће радити стратешки да профилирају типове политичара, а који ће водити потпуно другачију политику од садашње, а која ће ићи у правцу легитимних интереса (истинских интереса народа и грађана који живе у БиХ). Ја сматрам да се политка истински и не креира на нашем терену већ се иста само као “унапријед креиран производ примјењује”, а за ту своју улогу политички експонети у БиХ (за које мислимо да су креатори политике, а они су само слуге и извршиоци) добивају награду у виду своје личне користи, а народ им није ни битан. Да им је битан не би радили то што данас раде, а раде јако ружне ствари само да би се додворили својим господарима “из сјене” или тачније за које и сами видимо да “вуку конце и нису баш тако у сјени”.
Значи, треба нам официјелна политика која ће се отргнути од зависности “сивих центара моћи”, којима одговара сва наша политичка подијељеност, јер тако владају над нама (условно речено арбитрирају, тачније наређују и уцјењују нас на сваки начин да морамо прихватити све што они пласирају “да је добро”, а није добро за нас већ само за њих). Да је то тако показује чињеница да су нам управо ти “сиви центри моћи”, створили “лидере” током година распада Југославије. Сви ти “лидери” су били само слуге “пројекта који је давно прије самог распада осмишљен”. Управо ти “сиви центри моћи” су нам наметнули сурову неолибералистичку концепцију на привредном пољу, наметнули нам катастрофалну филозофију да треба уништити велике привредне системе као наводни реликт промашене социјалистичке привреде.
Питамо ли се некада зашто су нам то говорили?
Мислим, само зато да нас што више учине зависним и у поданичком односу на себе. Наравно узели су нам финансијски сектор (банке и платни промет). Након тога имамо ово што видимо: енормно задуживање, да се што више као друштво и држава задужимо, да што више постанемо зависни о њима, тачније да паднемо у дужничко ропство.
Та нова политика треба да схвати да смо ми сви само жртве такозваног “Новог свјетског поретка” и да тако посматра све нас као људе и народ у глобалном свјетском аспекту, а не само кроз територију на којој животаримо (јер овдје у БиХ народ више не живи већ животари).
За почетак, прво да политичке елите стекну свијест о потреби ослобођења из “окова зависности” од “сивих елита Новог свјетског поретка”, које нас свјесно држе у слуганском положају, а које се манифестује кроз опште сиромаштво, јад и биједу обичног народа.
*Aмир Чамџић је дипломирани правник, а познатији је по тектсовима које је писао за НСПМ
http://frontal.rs/index.php?option=btg_novosti&catnovosti=5&idnovost=39258
Poslednja izmena:
