Како би изгледао живот народа С.Кореје у слободи, ако би злочиначки режим пао преко ноћи?

А да пустимо ми тамо неке далеке земље да живе како оне желе да живе?

Ми смо "паметни" а они су "глупи" ? :roll:

Било шта што аутору теме може да падне на памет, то је у оквиру хришћанства. А шта са народима који никада нису били хришћански? Њихове навике и обичаји су потпуно другачији.

Само ћу да напоменем да експеримент капитализма над Корејцима имамо у Јужној Кореји... Они раде као робови, мерено нашим мерилима, и имају материјалног успеха, није спорно.
Али, они нестају. Просек је 0,9 деце по породици. У Сеулу само 0,45.
Толико сурово раде да многи не могу да приуште децу.

Ни Јапан није много бољи, уопште.

Да ли је то добар начин, ако води самоуништењу становништва?

Ово је први пут да становништво по многим земљама нестаје без ратова и без масовних болести. Чему то све води? Чему то све служи?
 
Bolesni diktatorski sistemi unistavaju ne samo sadasnjost, vec i buducnost.

Naravno da ne moze preko noci da tece med i mleko, kada imas decenije i vekove totalitarne diktatorske bolesti.

Ali ako nastavljas da imas taj sistem, ti unistavas zivot buducih generacija.

Tako da svako ko prica da su mu zivoti dece i unuka najbitniji, treba da podrzava pad svakog takvog sistema na svetu.

Ti sistemi unistavaju same osnove drustva, ta drustvena vezivna tkiva, ljudske veze, ono sto civilizacije i ljudska drustva cini to sto jesu.
Хајде пробај овај угао гледања - лош је режим који смањује домаће становништво, а добар онај који га повећава.
Ко би онда добио прелазну оцену?

Западне земље расту - због усељеника. Њихово основно становништво се смањује. Они уништавају сами себе.
 
Хајде пробај овај угао гледања - лош је режим који смањује домаће становништво, а добар онај који га повећава.
Ко би онда добио прелазну оцену?

Западне земље расту - због усељеника. Њихово основно становништво се смањује. Они уништавају сами себе.
Sve je to tako lepo u narativima Platine, dok ne zakucaju i na tvoja vrata.

Mozes ti tako u narativima da pricas 'Tamo se zna red, imaju veci prirodni prirastaj, kriminalci su u zatvoru', ali dok ne osetis na svojoj kozi kad te vladarov vozac, pa njegov od ujaka pasenog uzme na zub tebe i tvoju porodicu.

Tako su u narativima sve diktature i autokratije super.

U realnom svetu, medicinska nauka, tehnologija i standard zivota, koji su glavne stvari zbog koje je prirodni prirastaj toliki u tim drustvima, se razvila samo i iskljucivo zbog drustva koja su imala slobodnu trgovinu.

Da nije zapadna civilizacija izmislila sve to, deca tih koji imaju veliki prirodni prirastaj bi umirala od sepse u najgorim mukama, a ljudska vrsta bi zivela bedno.
 
А да пустимо ми тамо неке далеке земље да живе како оне желе да живе?

Ми смо "паметни" а они су "глупи" ? :roll:

Било шта што аутору теме може да падне на памет, то је у оквиру хришћанства. А шта са народима који никада нису били хришћански? Њихове навике и обичаји су потпуно другачији.

Само ћу да напоменем да експеримент капитализма над Корејцима имамо у Јужној Кореји... Они раде као робови, мерено нашим мерилима, и имају материјалног успеха, није спорно.
Али, они нестају. Просек је 0,9 деце по породици. У Сеулу само 0,45.
Толико сурово раде да многи не могу да приуште децу.

Ни Јапан није много бољи, уопште.

Да ли је то добар начин, ако води самоуништењу становништва?

Ово је први пут да становништво по многим земљама нестаје без ратова и без масовних болести. Чему то све води? Чему то све служи?
S koreja ima atomsku bombu i mogu samo da im pljunu pod prozor. Mi da smo imali nebi nas razguzili 90tih.

Pisali bi slične nebuloze tipa zamislite nema silovanja po ulicama, beskućnika, gladnih itd.
 
Тема ме је подстакла на размишљање, када је једна ћацика изјавила да су они срећни у својој држави и да ми немамо права да критикујемо њихов режим и ''начин живота''.

Srećni ljudi su slobodni ljudi, a ne kad se sreća uteruje represijom.

а питање шта би се догодило њеном становништву ако би режим сутра нестао

Bili bi Južna Koreja. Slobodni, razvijeni i bogati.
 
Bolesni diktatorski sistemi unistavaju ne samo sadasnjost, vec i buducnost.

Naravno da ne moze preko noci da tece med i mleko, kada imas decenije i vekove totalitarne diktatorske bolesti.

Ali ako nastavljas da imas taj sistem, ti unistavas zivot buducih generacija.

Tako da svako ko prica da su mu zivoti dece i unuka najbitniji, treba da podrzava pad svakog takvog sistema na svetu.

Ti sistemi unistavaju same osnove drustva, ta drustvena vezivna tkiva, ljudske veze, ono sto civilizacije i ljudska drustva cini to sto jesu.
A u Srbiji sve obrnuto. Mladi misle da gore od ovog nema. A sve dobre stvari rast plata,penzija,pad nezaposlenosti, stabilan kurs dinara, gradnja autoputeva, bolnica, strane investicije... Pa to se valjda podrazumeva.
Demokratija? Pa imate N1, Nova s, danas pa i RTS koji je vise opozicioni nego rezimski.
Policija brutalna? Pa sta radi policija na zapadu sa takvim blokaderima?
 
A u Srbiji sve obrnuto. Mladi misle da gore od ovog nema. A sve dobre stvari rast plata,penzija,pad nezaposlenosti, stabilan kurs dinara, gradnja autoputeva, bolnica, strane investicije... Pa to se valjda podrazumeva.
Demokratija? Pa imate N1, Nova s, danas pa i RTS koji je vise opozicioni nego rezimski.
Policija brutalna? Pa sta radi policija na zapadu sa takvim blokaderima?
Molim da zahvalite nasem vrlom Predsedniku, Gospodinu Predsedniku Aleksandru Vucicu, sto nam je dozvolio da bitisemo i postojimo; i nama ubogim rabovima omogucio sve te pogodnosti. :heart:

@Jugoslav Čvarak , pomozi mi da sastavim zahvalnicu nasem Predsedniku za novog forumasa :think:
 
Cela Istočna Evropa se jako brzo navikla na promenu i nisu ni sekunda zažalili zbog toga

Čovek se na dobro brzo navikne
Uzgred tvoje teze su vrlo problematične, ti naime tvrdiš da čoveka koji je 30 godina proveo u zatvoru ne treba ni puštati na slobodu jer bi to bio preveliki šok za njega
Istočna Evropa nije bila toliko izolovana i informacije o životu sa one strane zavese su joj bile dostupne. Nisu verovali da žive u blagostanju. Naprotiv. Nisu mogli da dočekaju promenu sistema
 
Ti sistemi unistavaju same osnove drustva, ta drustvena vezivna tkiva, ljudske veze, ono sto civilizacije i ljudska drustva cini to sto jesu.
To se desilo u Juznoj Koreji i Japanu
Srećni ljudi su slobodni ljudi, a ne kad se sreća uteruje represijom.
U Japanu u Americi imamo ekonomski totalitarizam a u Severnoj Koreji politicki, prvi je daleko gori
 
Тема ме је подстакла на размишљање, када је једна ћацика изјавила да су они срећни у својој држави и да ми немамо права да критикујемо њихов режим и ''начин живота''.

Ово је дубоко људска, психолошка, друштвено-политичка и трагична тема у исто време. Северна Кореја је пример екстремне изолације, индоктринације и страха, а питање шта би се догодило њеном становништву ако би режим сутра нестао — тј. ако би дошло до наглог отварања према свету — води нас у веома сложену зону масовне психолошке и друштвене декомпресије.




🧠 1.​


Севернокорејци живе у тоталној контроли мисли. Ким династија је за многе од њих божанска фигура, а спољни свет је описан као пакао, империјалистички и неморалан. У таквом систему, људи:


  • верују да живе у најбољој држави на свету,
  • не знају шта је интернет, слободна штампа, страно мишљење,
  • мисле да су Јужна Кореја и Запад сиромашни, декадентни и завидни на „успесима“ С. Кореје.

Ако би се та матрица распала преко ноћи, десило би се:


  • Губитак идентитета: људи више не би знали ко су, у шта да верују.
  • Емоционални шок: сазнање да је све што су веровали — лаж — могло би да изазове депресију, па и самоубиства.
  • Анксиозност од слободе: за људе навикле на тоталну контролу, слобода може бити паралишућа. Психолози то зову „парадокс слободе“ — она плаши онога ко није обучен да је користи.



👥 2.​


Као што је пад Источне Немачке (ГДР) 1989. показао, спајање два света – једног изолованог и једног развијеног – доводи до:


  • Фрустрације због заостајања: Севернокорејци би видели колико је Југ отишао далеко, што би изазвало осећај инфериорности.
  • Класне тензије: они који су били блиски режиму били би мржени од стране обичних људи.
  • Економска паника: слободно тржиште би уништило људе навикле на централно планирање и купоне.



💔 3.​


Замисли да си цео живот веровао да је твоја земља рај, да је вођа твој заштитник, а онда откријеш да си живео у конц-логору:


  • Људи би осетили стид, бес, потребу за осветом, али и губитак смисла.
  • Неки би носталгично желели повратак диктатуре, јер је то једино што познају.
  • Породице би се ломиле — старији који су више индоктринирани и млађи који брже прихватају промену би се сукобљавали.



🧬 4.​


Иако Источна Немачка није ни близу тоталитарна као Северна Кореја, пад зида је донео:


  • осећај понижења,
  • губитак радних места (њихове фирме нису могле да преживе у тржишној конкуренцији),
  • „носталгију“ (носталгију за ГДР-ом),
  • политичку радикализацију — многи десничари у Немачкој данас долазе управо са истока.

Сада замисли Северну Кореју – која је још 100 пута екстремнија.




⚠️ 5.​


Ако се икада догоди крај режима у Пјонгјангу:


  • мораће да се уложи огромна међународна помоћ, и материјална и психолошка,
  • треба организовати едукацију, ресоцијализацију, траума терапије, економске транзиције,
  • не сме се журити — промене морају бити меке, постепене и са разумевањем људске душе.



📌 Закључак​


Твоја опаска је врло тачна — Севернокорејци не би постали слободни преко ноћи, чак и ако им даш све благодети модерног света. Индоктринација, страх, навике и лажна сигурност тоталитаризма су дубоко уткани у њихову психу.


Слобода није само политичко стање — она је вештина, зрелост и одговорност, а за то је потребно време, подршка и поверење.
došle bi demokrate i sve razjebale
 
Хајде пробај овај угао гледања - лош је режим који смањује домаће становништво, а добар онај који га повећава.
Ко би онда добио прелазну оцену?

Западне земље расту - због усељеника. Њихово основно становништво се смањује. Они уништавају сами себе.
U redu je to što kažeš, ali ni Severnokorejci se nisu pretrgli u pogledu nataliteta. Malo su bolji od nas, ali TFR im je ispod nivoa proste reprodukcije već godinama.
 
Bolesni diktatorski sistemi unistavaju ne samo sadasnjost, vec i buducnost.

Naravno da ne moze preko noci da tece med i mleko, kada imas decenije i vekove totalitarne diktatorske bolesti.

Ali ako nastavljas da imas taj sistem, ti unistavas zivot buducih generacija.

Tako da svako ko prica da su mu zivoti dece i unuka najbitniji, treba da podrzava pad svakog takvog sistema na svetu.

Ti sistemi unistavaju same osnove drustva, ta drustvena vezivna tkiva, ljudske veze, ono sto civilizacije i ljudska drustva cini to sto jesu.
nemaju pojma koliko su srećni što nemaju kontakte sa gownima
 
Све је то ок да и на Западу не постоје диктатори и диктаторски државни закони, у либералној Великој Британији народ би скоро да линчује жене које су старије од 45 година које се облаче у кратким шортсевима и младалачки (читао сам коментаре и то је пример шта се дешава када се људима да превише слободе говора), у Грчкој забрањују слободно камповање као да су људи дужни неком нешто и чак на приватним парцелама забрањују више од једне камп-приколице, у већини држава мораш да платиш да би обавио малу нужду, и то је исто диктатура. Северна Кореја је само централизованија диктатура.
 
Тема ме је подстакла на размишљање, када је једна ћацика изјавила да су они срећни у својој држави и да ми немамо права да критикујемо њихов режим и ''начин живота''.

Ово је дубоко људска, психолошка, друштвено-политичка и трагична тема у исто време. Северна Кореја је пример екстремне изолације, индоктринације и страха, а питање шта би се догодило њеном становништву ако би режим сутра нестао — тј. ако би дошло до наглог отварања према свету — води нас у веома сложену зону масовне психолошке и друштвене декомпресије.




🧠 1.​


Севернокорејци живе у тоталној контроли мисли. Ким династија је за многе од њих божанска фигура, а спољни свет је описан као пакао, империјалистички и неморалан. У таквом систему, људи:


  • верују да живе у најбољој држави на свету,
  • не знају шта је интернет, слободна штампа, страно мишљење,
  • мисле да су Јужна Кореја и Запад сиромашни, декадентни и завидни на „успесима“ С. Кореје.

Ако би се та матрица распала преко ноћи, десило би се:


  • Губитак идентитета: људи више не би знали ко су, у шта да верују.
  • Емоционални шок: сазнање да је све што су веровали — лаж — могло би да изазове депресију, па и самоубиства.
  • Анксиозност од слободе: за људе навикле на тоталну контролу, слобода може бити паралишућа. Психолози то зову „парадокс слободе“ — она плаши онога ко није обучен да је користи.



👥 2.​


Као што је пад Источне Немачке (ГДР) 1989. показао, спајање два света – једног изолованог и једног развијеног – доводи до:


  • Фрустрације због заостајања: Севернокорејци би видели колико је Југ отишао далеко, што би изазвало осећај инфериорности.
  • Класне тензије: они који су били блиски режиму били би мржени од стране обичних људи.
  • Економска паника: слободно тржиште би уништило људе навикле на централно планирање и купоне.



💔 3.​


Замисли да си цео живот веровао да је твоја земља рај, да је вођа твој заштитник, а онда откријеш да си живео у конц-логору:


  • Људи би осетили стид, бес, потребу за осветом, али и губитак смисла.
  • Неки би носталгично желели повратак диктатуре, јер је то једино што познају.
  • Породице би се ломиле — старији који су више индоктринирани и млађи који брже прихватају промену би се сукобљавали.



🧬 4.​


Иако Источна Немачка није ни близу тоталитарна као Северна Кореја, пад зида је донео:


  • осећај понижења,
  • губитак радних места (њихове фирме нису могле да преживе у тржишној конкуренцији),
  • „носталгију“ (носталгију за ГДР-ом),
  • политичку радикализацију — многи десничари у Немачкој данас долазе управо са истока.

Сада замисли Северну Кореју – која је још 100 пута екстремнија.




⚠️ 5.​


Ако се икада догоди крај режима у Пјонгјангу:


  • мораће да се уложи огромна међународна помоћ, и материјална и психолошка,
  • треба организовати едукацију, ресоцијализацију, траума терапије, економске транзиције,
  • не сме се журити — промене морају бити меке, постепене и са разумевањем људске душе.



📌 Закључак​


Твоја опаска је врло тачна — Севернокорејци не би постали слободни преко ноћи, чак и ако им даш све благодети модерног света. Индоктринација, страх, навике и лажна сигурност тоталитаризма су дубоко уткани у њихову психу.


Слобода није само политичко стање — она је вештина, зрелост и одговорност, а за то је потребно време, подршка и поверење.
kim jong un GIF
 
Тема ме је подстакла на размишљање, када је једна ћацика изјавила да су они срећни у својој држави и да ми немамо права да критикујемо њихов режим и ''начин живота''.

Ово је дубоко људска, психолошка, друштвено-политичка и трагична тема у исто време. Северна Кореја је пример екстремне изолације, индоктринације и страха, а питање шта би се догодило њеном становништву ако би режим сутра нестао — тј. ако би дошло до наглог отварања према свету — води нас у веома сложену зону масовне психолошке и друштвене декомпресије.




🧠 1.​


Севернокорејци живе у тоталној контроли мисли. Ким династија је за многе од њих божанска фигура, а спољни свет је описан као пакао, империјалистички и неморалан. У таквом систему, људи:


  • верују да живе у најбољој држави на свету,
  • не знају шта је интернет, слободна штампа, страно мишљење,
  • мисле да су Јужна Кореја и Запад сиромашни, декадентни и завидни на „успесима“ С. Кореје.

Ако би се та матрица распала преко ноћи, десило би се:


  • Губитак идентитета: људи више не би знали ко су, у шта да верују.
  • Емоционални шок: сазнање да је све што су веровали — лаж — могло би да изазове депресију, па и самоубиства.
  • Анксиозност од слободе: за људе навикле на тоталну контролу, слобода може бити паралишућа. Психолози то зову „парадокс слободе“ — она плаши онога ко није обучен да је користи.



👥 2.​


Као што је пад Источне Немачке (ГДР) 1989. показао, спајање два света – једног изолованог и једног развијеног – доводи до:


  • Фрустрације због заостајања: Севернокорејци би видели колико је Југ отишао далеко, што би изазвало осећај инфериорности.
  • Класне тензије: они који су били блиски режиму били би мржени од стране обичних људи.
  • Економска паника: слободно тржиште би уништило људе навикле на централно планирање и купоне.



💔 3.​


Замисли да си цео живот веровао да је твоја земља рај, да је вођа твој заштитник, а онда откријеш да си живео у конц-логору:


  • Људи би осетили стид, бес, потребу за осветом, али и губитак смисла.
  • Неки би носталгично желели повратак диктатуре, јер је то једино што познају.
  • Породице би се ломиле — старији који су више индоктринирани и млађи који брже прихватају промену би се сукобљавали.



🧬 4.​


Иако Источна Немачка није ни близу тоталитарна као Северна Кореја, пад зида је донео:


  • осећај понижења,
  • губитак радних места (њихове фирме нису могле да преживе у тржишној конкуренцији),
  • „носталгију“ (носталгију за ГДР-ом),
  • политичку радикализацију — многи десничари у Немачкој данас долазе управо са истока.

Сада замисли Северну Кореју – која је још 100 пута екстремнија.




⚠️ 5.​


Ако се икада догоди крај режима у Пјонгјангу:


  • мораће да се уложи огромна међународна помоћ, и материјална и психолошка,
  • треба организовати едукацију, ресоцијализацију, траума терапије, економске транзиције,
  • не сме се журити — промене морају бити меке, постепене и са разумевањем људске душе.



📌 Закључак​


Твоја опаска је врло тачна — Севернокорејци не би постали слободни преко ноћи, чак и ако им даш све благодети модерног света. Индоктринација, страх, навике и лажна сигурност тоталитаризма су дубоко уткани у њихову психу.


Слобода није само политичко стање — она је вештина, зрелост и одговорност, а за то је потребно време, подршка и поверење.
Idi tamo diži revoluciju, šta čekaš? :kafa:

P.S. Piši kad stigneš. :per:
 
То би трајало деценијама, што се тиче богатства.
Srećni ljudi su slobodni ljudi, a ne kad se sreća uteruje represijom.

Bili bi Južna Koreja. Slobodni, razvijeni i bogati.
Decenijama? Pa zar ti lično govorio da je to sve tu, iza ugla? “Samo zaokružiš”, sećaš se?
 
S koreja ima atomsku bombu i mogu samo da im pljunu pod prozor. Mi da smo imali nebi nas razguzili 90tih.

Pisali bi slične nebuloze tipa zamislite nema silovanja po ulicama, beskućnika, gladnih itd.
И мени се диже на то што С.Кореја може да за%ебава цео западни свет и да их вуку за нос. То је лепо, јер храни моју мржњу према западу.
То је нешто што Србија никада неће моћи.

Али цена нашег уживања да из удобне фотеље посматрамо како Ким Џонг је%е мајку западу је та што 26 милиона људи мора да живи у савременом конц логору и да пати. Ако кажеш попут оне форумске ћацике (што носи по једном напитку) да они воле такав живот, онда не да ниси Србин, него ниси људско биће и ниси много другачији од покварених, лицемерних и злих ћација.

Нико од нас не живи у Србији, јер би то значило да сваког дана преноћимо у другом граду, другом селу, ретко ко живи и на два места, дакле огромна већина људи живи на једном месту у Србији. Ево ја бих и даље пре живео у Београду поред свих мана и ужасних ствари које си навео, а то су бескућници, гладни и силовања, него у Северној Кореји где нема тога.
Ти први никада не би отишао тамо да живиш.
 
Sve je to tako lepo u narativima Platine, dok ne zakucaju i na tvoja vrata.

Mozes ti tako u narativima da pricas 'Tamo se zna red, imaju veci prirodni prirastaj, kriminalci su u zatvoru', ali dok ne osetis na svojoj kozi kad te vladarov vozac, pa njegov od ujaka pasenog uzme na zub tebe i tvoju porodicu.

Tako su u narativima sve diktature i autokratije super.

U realnom svetu, medicinska nauka, tehnologija i standard zivota, koji su glavne stvari zbog koje je prirodni prirastaj toliki u tim drustvima, se razvila samo i iskljucivo zbog drustva koja su imala slobodnu trgovinu.

Da nije zapadna civilizacija izmislila sve to, deca tih koji imaju veliki prirodni prirastaj bi umirala od sepse u najgorim mukama, a ljudska vrsta bi zivela bedno.
Мој угао гледања је да ли је становништво самоодрживо... ако то већ до сада није сасвим јасно.

Демократије ће испразнити сопствени простор.
Да ли ће и диктатуре... није немогуће.

По садашњем начину, демократски уређене земље ће нестати саме од себе, односно тамо ће живети неко други. Не одмах, али 100 година није ништа велико за историјске процесе.

Наглашавам да је ствар у култури, шта становништво жели и зашто. Ту видим главни проблем, али и решење.

Ваљда разумеш да мене не занима много назив облика власти?
 
U redu je to što kažeš, ali ni Severnokorejci se nisu pretrgli u pogledu nataliteta. Malo su bolji od nas, ali TFR im je ispod nivoa proste reprodukcije već godinama.
Добро, не спорим... Али размишљам шта је решење.

Мени је очигледно да формални облик власти није пресудан, јер становништво опада по разним крајевима света... Док на неким другим расте.
 
Као што си ти велики путинофил отишао на источни фронт да се бориш за Јединствену Русију и ту олигархију око Путина. :lol: Па ти би побегао у Мађарску да се запуца на југу Србије, а сада продајеш неке форе.

Као прво да си мало паметнији знао би да АИ није само западна технологија, него и источна, односно кинеска. Ја користим обе, јер не плаћам премијум, па да не бих морао да се поново улогујем на исти Четгпт са другим профилом, паралелно користим оба. Игром случаја овај горе поменути је био западни Четгпт. Да си мало паметнији, знао би да је потпуно исто који користиш.

Ево ти шта каже кинески АИ, Дипсик. Идентична прича. Дакле кинески АИ ти је попљувао омиљени режим у С.Кореји. Или како ти кажеш пајсерски НВО бот.


Пад режима у Северној Кореји би био историјски земљотрес не само за државу, већ за сваког појединца чији је цео живот обликован пропагандом, страхом и изолацијом. Ово није само питање економске транзиције – то би било колективно буђење у свету који не разумеју.


1. Психолошки шок: "Ко смо ми кад нисмо они?"

  • Распад свих референтних тачака – Доживљај би био сливан онима који су преживели пад Берлинског зида, али много интензивнији. Људи би се питали: "Ако нисмо хероји социјализма, ако Кимови нису богови... ко смо онда ми?"
  • Губитак "истине" – Цео живот им је сервирана једна верзија стварности. Откриће да је Јужна Кореја богатија, да је свет напреднији, да су их држали у мраку – то би изазвало дубоко осећање издаје.
  • Генерацијски јаз – Млађи би се можда лакше прилагодили, али старији, који су цео живот веровали у систем, би могли да доживе кризу идентитета тешку као физичка глад.

2. Културна дезоријентација: "Како да будемо људи у овом новом свету?"

  • Језик пропаганде као матерњи – Севернокорејски језик је испуњен измишљеним појмовима ("Врховни вођа", "Рај на земљи"). Како комуницирати када ти речи изгубе значење?
  • Одјеци Источне Немачке – Источнонемачки грађани су након уједињења говорили како се осећају као "грађани другог реда". Севернокорејци би то осећали хиљаду пута јаче.
  • Уметност без цензоре – Шта би био севернокорејски филм, музика или књижевност када не морају да славе режим? То би било откривање уметности као индивидуалног израза, а не колективног култа.

3. Економска траума: "Како преживети у капитализму када ниси научио да се такмичиш?"

  • "Од јутра до вечера радећи за државу – а сад шта?" – Нагли прелазак на тржишну привреди би оставио милионе без везе са новим системом вредности.
  • Инфраструктурни колапс – Електрична мрежа, путеви, болнице – све је направљено да служи режиму, а не народу. Реконструкција би трајала декадама.
  • "Ми смо сиромашнији од Африке?" – Шок од открића да су економски испод многих земаља Трећег света могао би бити разорнији од глади 90-их.

4. Реакција света: "Да ли ће нас неко схватити?"

  • "Жртве или саучесници?" – Многи би их видели као пасивне сараднике режима, а не као његове таоце.
  • Носталгија за диктатуром? – Као што неки Руси жале за СССР-ом, тако би и неки Севернокорејци можда тајно копкали за старим редоследом, где је све било једноставно – макар и страшно.
  • Да ли би Јужна Кореја могла да их прихвати? – Уједињење Немачке је и даље болна тема. Корејска верзија би била десет пута сложенија.

5. Могућа будућност: "Има ли наде после свега?"

  • "Први пут у историји – право на избор" – Шта би изабрали када би коначно могли?
  • Откривање религије и филозофије – Комјунизам је био њихова "религија". Шта би заменило ту празнину? Хришћанство? Будизам? Или пак нова, хибридна вера?
  • Да ли би постали највећи бунтовници против ауторитаризма? – Историја показује да неки од највећих заговорника слободе долазе управо из најокрутнијих диктатура.

Закључак: То не би био крај – то би био почетак најтежег искушења у њиховој историји

Пад режима не би значио само слободу – значио би губитак целог универзума значења. Али у том хаосу, можда би се родило нешто аутентично: прва генерација Севернокорејаца која не живи у страху. Прва која може да сања.
Otprilike ChatGPT ti je rekao i šta sjeverokoreanci sanjaju !
Vidiš u svakoj zemlji pored slobode i demonkratije zapadnog tipa kakvu imamo recimo mi, gdje imamo na čelu države blackrock upravnika koji poslušno izvršava sve što mu se naredi, imaš nešto što se zove nacionalni ponos, gdje ta nazovi neslobodna i nedemokratska društva u svakom trenutku najveće svjetske teroriste iz Blackrok države, koje misle da imaju pravo da uređuju države po cijelom svijetu radi sopstvenih interesa, mogu da pošalju tamo gdje im je mjesto, to jest u zadnji dio leđa, gdje sunce nikad ne dopire !
Tako da sa neke moralne i etičke vrijednosti radije bih živio u takvoj državi, nego u ovoj koja sjedi u magarećoj klupi i savija se pred silnicima !
Ah da, vjerovatno ćeš reći, ali mi imamo internet i ChatGPT, uz jedan mali problem da čovjek koji ima stav i drži se nekih etičkih i moralnih vrijednosti, koje nisu parada ponosa, Epštajn ostrvo i ostale blackrock istnine, ne smatra da je vještačka inteligencija sa svojim sintetičkim objašnjenjima uvjek u pravu !
 

Back
Top