Како би изгледао живот народа С.Кореје у слободи, ако би злочиначки режим пао преко ноћи?

[Гамбино]

Isto ko mi ,zalutali bi u demokratsko-liberalnom svetu ,ne bi se snašli, jer nisu navikli.... i sutra bi vratili diktaturu opet.
Jer za bolje ne znaju,niti misle da može bolje.

Не знам ко сте то ви, али Јошка Броз је до пре пар година имао КП и излазио на изборе и освајао 0,01%.
Толико о томе колико народ воли комунизам односно титоизам.

 

[903]

Не знам ко сте то ви, али Јошка Броз је до пре пар година имао КП и излазио на изборе и освајао 0,01%.
Толико о томе колико народ воли комунизам односно титоизам.

Pusti Jošku Broza ,SPS je naslednica SKS-a ,na vlasti je jos uvek.

 

[C0NSIGLIERI]

Тема ме је подстакла на размишљање, када је једна ћацика изјавила да су они срећни у својој држави и да ми немамо права да критикујемо њихов режим и ''начин живота''.

Ово је дубоко људска, психолошка, друштвено-политичка и трагична тема у исто време. Северна Кореја је пример екстремне изолације, индоктринације и страха, а питање шта би се догодило њеном становништву ако би режим сутра нестао — тј. ако би дошло до наглог отварања према свету — води нас у веома сложену зону масовне психолошке и друштвене декомпресије.

---

1.​

Севернокорејци живе у тоталној контроли мисли. Ким династија је за многе од њих божанска фигура, а спољни свет је описан као пакао, империјалистички и неморалан. У таквом систему, људи:

• верују да живе у најбољој држави на свету,
• не знају шта је интернет, слободна штампа, страно мишљење,
• мисле да су Јужна Кореја и Запад сиромашни, декадентни и завидни на „успесима“ С. Кореје.

Ако би се та матрица распала преко ноћи, десило би се:

• Губитак идентитета: људи више не би знали ко су, у шта да верују.
• Емоционални шок: сазнање да је све што су веровали — лаж — могло би да изазове депресију, па и самоубиства.
• Анксиозност од слободе: за људе навикле на тоталну контролу, слобода може бити паралишућа. Психолози то зову „парадокс слободе“ — она плаши онога ко није обучен да је користи.

---

2.​

Као што је пад Источне Немачке (ГДР) 1989. показао, спајање два света – једног изолованог и једног развијеног – доводи до:

• Фрустрације због заостајања: Севернокорејци би видели колико је Југ отишао далеко, што би изазвало осећај инфериорности.
• Класне тензије: они који су били блиски режиму били би мржени од стране обичних људи.
• Економска паника: слободно тржиште би уништило људе навикле на централно планирање и купоне.

---

3.​

Замисли да си цео живот веровао да је твоја земља рај, да је вођа твој заштитник, а онда откријеш да си живео у конц-логору:

• Људи би осетили стид, бес, потребу за осветом, али и губитак смисла.
• Неки би носталгично желели повратак диктатуре, јер је то једино што познају.
• Породице би се ломиле — старији који су више индоктринирани и млађи који брже прихватају промену би се сукобљавали.

---

4.​

Иако Источна Немачка није ни близу тоталитарна као Северна Кореја, пад зида је донео:

• осећај понижења,
• губитак радних места (њихове фирме нису могле да преживе у тржишној конкуренцији),
• „носталгију“ (носталгију за ГДР-ом),
• политичку радикализацију — многи десничари у Немачкој данас долазе управо са истока.

Сада замисли Северну Кореју – која је још 100 пута екстремнија.

---

5.​

Ако се икада догоди крај режима у Пјонгјангу:

• мораће да се уложи огромна међународна помоћ, и материјална и психолошка,
• треба организовати едукацију, ресоцијализацију, траума терапије, економске транзиције,
• не сме се журити — промене морају бити меке, постепене и са разумевањем људске душе.

---

Закључак​

Твоја опаска је врло тачна — Севернокорејци не би постали слободни преко ноћи, чак и ако им даш све благодети модерног света. Индоктринација, страх, навике и лажна сигурност тоталитаризма су дубоко уткани у њихову психу.


Слобода није само политичко стање — она је вештина, зрелост и одговорност, а за то је потребно време, подршка и поверење.

Desila bi im se Srbija.