АМЕРИКАНЦИ И ГРЕШКЕ

Кина данас прави 97 одсто светске производње ретких земаља. Онако како је њен бивши председник Денг Сјаопинг и предвидео 1992. године: "Средњи исток има нафту а Кина ретке земље!" Уз одговарајућу политику развоја, богата налазишта у својих 200 рудника, ниже плате и блаже законе о заштити природе - Кина је успела да потисне све остале произвођаче ретких земаља у свету.
 
Кад неодимијум прави легуру с гвожђем и бором, исход је изузетно снажан, трајан (перманентан) магнет. Он је, чак и при дебљинама мањим од микрона довољно снажан да може успешно да ради у сваком уређају - од чврстог диска у рачунару и медицинских скенера, до електричних мотора.
Због оваквих и сличних особина ретке земље су и постале врло тражена роба. Тренутно, Кина држи све у својим рукама. А, због њеног монопола у производњи и одлуке о ограничењу извоза, већ долази до несугласица, трговинских и дипломатских сукоба.
 
Постоји бојазан западних земаља и Јапана да би Кина, због повећања властите производње савремених уређаја, могла сасвим да обустави извоз ових минерала и метала, што би их довело у сасвим незавидан положај. Сада технолошка будућност ових земаља зависи од поступака Кине, па је трка да се ово стање што пре промени већ почела. Међутим, иако су познате светске резерве и оно што се очекује да ће бити откривено, довољно велике да задовоље нарасле потребе свих - то не може да се постигне преко ноћи. Потребне су године, деценије.
 
borivoj1926:
Ради се о металима из групе хемијских елемената која је позната под именом лантаниди или "ретке земље". Постали су хероји хај-тек ере јер би без њих лаптопови, ајподи и равни ТВ екрани били знатно гломазнији него што јесу. На пример, сваки паметан телефон зависи од делова заснованих на шест различитих ретких земаља. Да нема таквих метала , ваш телефон имао би величину цигле и био би сасвим неподесан за употребу.
И није реч само о "геџитима". Ретке земље су неопходне и у моћним магнетима који носе револуцију чисте енергије - у генераторима турбина на ветар и електричних мотора аутомобила. Своје необичне особине такође позајмљују обновљеним батеријама, штедљивим сијалицама, МRI скенерима, оптичким кабловима, ласерима. Укратко, постале су носилац технологије 21. века.
Kliknite za proširenje...

a ha! to se zove dobar povod za zhurku na americhki nachin
 
ХЕМИЈСКИ ЕЛЕМЕНТИ У НАШЕМ ДОМУ
Можда нисте чули за многе метале ретких земаља и где се све употребљавају, али окружени сте њима
- Штедљиве сијалице
Флуоресцентне сијалице користе неколико ретких земаља, укључујући еуропијум и тербијум. Кад се побуде ултраљубичастим светлом, сијају црвеном, зеленом и плавом светлошћу које се удружују и добија се бела светлост.
 
Ретка земља која се вероватно највише користи је метал неодимијум (Nd) - кључни састојак моћних неодимијум-гвожђе-бор (NdFeB) магнета, који су омогућили минијатуризацију многих електронских уређаја и електричних мотора.
Ретка земља бор налази се и на територији Србије, конкретно на Косову - локација позната нашим геолозима а и Американцима. Количине су у основи, а у односу на Кину, релативно мале и служиле би Американцима као резерва за њихове потребе. Још на једном месту у Србији је налазиште истоимене руде, али у далеко већим количинама!
 
ХЕМИЈСКИ ЕЛЕМЕНТИ У НАШЕМ ДОМУ
Можда нисте чули за многе метале ретких земаља и где се све употребљавају, али окружени сте њима
- Хибридни аутомобили
Свака батерија од никл металног хидрида (NiMH) у "тојота пријусу" захтева 10-15 килограма лантана, који има велику способност да складишти водоник.
У електричном мотору налази се изузетно јак неодимијум-гвожђе-бор магнет. У хибридним колима има и неколико других ретких земаља.
 
Ево, ја ћу да се надовежем, пошто нешто мало знам о ретким земљама.
- Лаптоп
Неодимијум се користи у малим, али снажним магнетима у хард-диску лаптопа. NdFeB магнет управља руком која чита и исписује податке на магнетном диску. Побољшана управљивост коју пружа значи да су траке тање, а способност памћења већа. Такође, за LCD екране важан је тербијум, као и неке друге ретке земље.
 
Тачно тако, хвала.
Ево још неколико практичних примена ретких земаља:
- Паметни телефон
Поред еуропијума и тербијума у LCD екранима, ваш паметни телефон такође користи неодимијумски магнет за вибрирање телефона. NiMH батерија се заснива на способности лантана да ускладишти енергију, сочиву камере треба итријум, а звучнику самаријум;
- LCD телевизор
Тербијум и еуролијум стоје дословце иза вашег LCD телевизора. Кад су њихови електрони побуђени електричним пољем, одашиљу светлост у спектралном опсегу црвене и зелене боје. Били су битни и за прве екране у боји с катодним цевима. Церију[м и итриј/ум такође се користе у обе врсте телевизора.;
- Оптички кабл
Влакна обогаћена ербијумом омогућавају да светлост, која носи податке, буде без губитка јачине сигнала. Јединствена оптичка особина ербијума је да може да служи као светлосно појачало. Тако овај елемент знатно смањује трошкове супербрзих телекомуникација, укључујући ширококаналну и кабловску телевизију.
 
Умберто Еко је пре двадесетак година шаљиво запажање да западњаке највише брину најезда компјутера и најезда "трећег света" претворио у духовиту причу коју је назвао Како путовати са лососом. Екове хиперболе данас су, чини се, смртна збиља за Американце. Хотел којим су владали "трећи свет" и компјутери Еку је у причи упропастио само једног димљеног лососа, а Американци се брину за много већу рибу - националну безбедност.
 
"Бојимо се. Да, заиста се бојимо. Ова је технологија основа наше националне безбедности и економске конкурентности. Да ли ћемо заиста допустити да нам исклизне из руку?", упитала се недавно Дона Крофорд, компјутерска шефица престижног америчког научног института Лоренс Ливермор, који је током деценија умногоме допринео да САД развију најразорнији арсенал икада виђен у људској историји.
 
Од самог почетка, САД и Јапан су били главни играчи. Свакоме познате компаније као што су Креј, ИБМ, Интел, Фуџицу, Хитачи, биле су те чији су компјутери заузимали прва места. У последње две деценије, међутим, Кина је своје могућности плански развијала и на послетку освојила врх својим "Тијанхе" системом. Тренутно стање на "бојном пољу" је следеће - прво место држи Јапан, друго и четврто Кинези, а трећи најмоћнији компјутер планете је амерички.
 
ТРКА
Пре мање од деценије, Кина није имала ниједну своју машину на списку 500 најмоћнијих рачунара планете, такозваних суперкомпјутера, који зује у првим редовима научних и технолошких истраживања. Данас их има 74 а прошле године имала је и незамисливо - најмоћнији суперкомпјутер на Земљи, поетично именован "Тијанхе" ("Небеска река", што је кинески назив за Млечни пут). То што је "Тијанхе" већ превазиђен, нимало не теши САД, јер су кинеску супермашину надмашили јапански а не амерички стручњаци. Ексцентрична концепција "националне безбедности" коју заступају САД - да се мора бити најмоћнијим како би се било безбедним - јесте трагично смешна, али таквој филозофији азијска компјутерска чуда озбиљнија су претња и од нуклеарних постројења. На технолошко ривалство са Јапаном САД су се некако навикле. Кинеска конкуренција ће бити већи залогај за америчку филозофију.
 
Суперкомпјутери су већ педесетак година предводница рачунарске технологије, а иновације из те области увек касније бивају коришћене у серијској производњи "обичних" компјутера. Да би се лакше разумео однос технологије суперрачунара и "обичних" рачунара можемо слободно навести аналогију свемирских бродова и обичних авиона. Суперкомпјутери се користе за решавање проблема квантне физике, израду сеизмичких и климатских модела, изучавање људског генома, итд. Све је то рачунарски екстремно захтевно и захтева снагу суперрачунара.
 
АУТСАЈДЕРИ
Америчка предност могла би да буде и то што су њени суперрачунари енергетски ефикаснији. Будући да се енергетски проблем лагано претвара у планетарну драму, чињеница да "Тијанхе" годишње потроши 3,5 милиона долара струје могла би кинеској технологији убудуће да постане озбиљан проблем. Прва места на списку енергетски најефикаснијих суперкомпјутера заузимају ИБМ-ови системи, док се ниједна кинеска машина није пробила међу првих првих тридесет.
 
КОНКУРЕНЦИЈА
Ако овоме додамо да су суперкомпјутери незаменљиви када се испитују перформансе пројектованих авиона као и да је лакше рачунарски симулирати нуклеарну експлозију него правом нуклеарном пробом усмртити још неки ћошак планете, страхови Американаца постају сасвим јасни.
 
Више од деценије и по на прво место успевали су да се пробију само амерички и јапански мајсторлуци. Претходне године, на шест месеци их је потопила "Небеска река". Још опасније по САД, од пет најјачих рачунара данашњице, само је један "американац".
 
Што се тиче ведријих америчких перспектива, САД су и даље далеко испред свих укупним бројем рачунара на "Топ 500" листи. Имају их 263, док их Кина има око 70, а Јапан тридесетак. Развој компјутерске технологије стреловит је на свим "стратешким тачкама планете", па је немогуће предвидети одакле ће "краљ компјутера" долазити наредних година.
 
Данашњи најјачи суперрачунар је десет пута бржи од оног који је био на првом месту пре само три године. Постоје најаве да ИБМ и Креј за Министарство одбране САД праве суперкомпјутере који ће следеће године бити на врху. Што се тиче броја система у "Топ 500", "доминација САД неће бити нарушена наредних година".
 
Прво место је престижно јер оно не говори само о стању рачунарске технологије, већ и о технолошком развоју уопште, па сходно томе и о економији одређене земље. Стога нема сумње да ће се Кинези потрудити да поврате "круну" а саговорник НИН-а је уверен да би у томе могли да успеју, узимајући у обзир брз научни напредак и за многе изненађујући број научних радова који из Кине долазе.
 
Неки амерички научници своју домовину - послодавца већ сматрају аутсајдером у овом високотехнолошком рату, превасходно због буџета који им је на располагању. Већ поменути институт Лоренс Ливермор, преносе амерички медији, покушава да уради већи посао са мање новца него некада.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Schrodinger
Amerikanci razotkrili mehanizme obojene revolucije u Srbiji
2
Odgovora
34
Pregleda
718
Alter_Ego_
Alter_Ego_
Гамбино
  • Anketa Anketa
Да ли бисте данас поновили грешке 27. марта? Конфронтација са западом или прихватање реалности?
Odgovora
1
Pregleda
131
VranV
VranV
Nervirator
Kontrapredlog koji je Evropa dala Americi- Amerikanci prave izmene plana o Ukrajini! Prve izjave nakon sastanka u Ženevi
2
Odgovora
31
Pregleda
310
bas kao
B

Back
Top