АМЕРИКАНЦИ И ГРЕШКЕ

Откако је заоштрена дужничка криза, ЕУ све више долази у жариште кинеске економско-финансијске политике, јер руководство у Пекингу има и те како велики интерес да код његове најважније муштерије владају стабилни односи.
 
Као најкласичнији капиталистички монопол ( описан још од Маркса и Енгелса пре век и по - ако сте се овде цинично насмејали нема потребе да даље пратите дискусију ), Кина жели да штити своја предузећа која су формално приватна, али подлежу директној контроли апарата свеприсутне Комунистичке партије
 
У борби против празних државних каса и дужничке кризе коју ће отплаћивати унуци данас нерођене деце, западноевропске земље се надају свежем новцу из најмногољудније земље света. Премијер Вен Ђијабао је свечано изјавио да ће "пружити руку помоћи". Наравно да се ту не ради ни о каквој "помоћи", јер Кини је само стало да осигура своје раније инвестиције и да на њима заради.
 
У Немачкој је велики произвођач ПЦ-а Леново из Хонгконга откупио 75 одсто управљачких права произвођача компјутера Медисон и за то платио 629 милиона евра. А у Аустрији је кинески ХАС по непознатој цени у потпуности преузео произвођача авиокомпоненти FACC и одмах инвестирао 60 милиона евра у модернизацију
Славна шведска ауто-марка Волво сада припада кинеском ауто-концерну Geely, а кинески хотелски концерни су купили луксузне хотеле по Паризу и другим европским метрополама.
 
Какве ли још све интересе овај економско-политички змај тиме жели да испуни. Народна Република има 2,35 билиона евра ( 3,2 билиона долара ) девизних резерви, и тиме је убедљиво водећа финансијска сила на свету. Један део тог богатства је већ уложен у европске вредносне папире или државне обвезнице, како би се смањила зависност од долара.
 
Највећа кинеска ино-инвестиција протеклих година износила је 12,8 милијарди долара. Толико је алуминијумски концерн Chinalco платио за 11 одсто акција британско-аустралијског рударског концерна Рио Тинто. Грчка и Кина су још 2008. закључиле уговор у кинеским инвестицијама од 4,3 милијарде евра у луку Пиреј. Уговором је кинеска државна бродарска компанија Cosco прузела управљање контејнерском луком у Пиреју на 35 година. Грчким бродовласницима је стављен на располагање кредит од десет милијарди долара. Мотив: велики део светске трговачке флоте плови под грчком заставом а многи од тих танкера и теретњака настају у кинеским бродоградилиштима.
 
Иако пекиншке власти не објављују такве податке, стручњаци процењују да се тренутно четвртина девизних резерви налази у евро-папирима, а две трећине у доларским обвезницама. Уколико се дужничка криза у еврозони буде ширила, онда евро може да почне да губи своју вредност - а тиме би и кинеске евроинвестиције постајале мање вредне.
 
Стога та, "пружена рука помоћи" значи, у ствари, да ће Кина да се ангажује на откупу државних обвезница угрожених евро-земаља, а последња која је дошла на тапет била је Италија. То, по мишљењу експерата из Брисела, има два главна разлога. Стратешки, Кина не би волела да види једну слабу Европу на светској сцени, јер се тренутно све усмерава на констелацију двеју супер-сила: Кине и САД.
 
Кинези су ангажовани и у Мађарској, која додуше, не спада у еврозону, али се бори са дужничком кризом. Код наших суседа технолошки концерн Huawei гради свој други по величини логистички центар на свету. Кинеска авиокомпанија HNA Group показује интерес за мађарску националну компанију Малев, док корпорација за железничку градњу CRCC треба да се ангажује на модернизацији железничке мреже. Ове године је кинеска индустријска група Wanhuan откупила чак 96 одсто акција мађарској хемијског концерна BorsodChem за 1,23 милијарде долара.
 
Један од најважнијих циљева економске политике коју је отворено исказао премијер Ђијабао јесте захтев Пекинга да ЕУ призна кинеску привреду као отворену тржишну привреду. То би аутоматски довело до укидања трговинских препрека због којих се светски велемајстор извоза одавно жали.
 
Пекиншки властодршци желе ЕУ као самосвојну, трећу силу, јер им то проширује поље деловања, сматра Хорст Лехел, професор на Кинеско-европској пословној школи у Шангају. Други разлог јесте што ће Кина за своју "помоћ" захтевати противуслуге.
 
Крајем лета су кренули и медијски извештаји да је Италија од Кине затражила помоћ у својој борби против презадужености. Дуг апенинске републике је достигао 1,9 билиона евра, а она већ плаћа огромне камате за нове кредите. Емисари из Рима су у Пекингу разговарали о повећању кинеског учешћа у националној индустрији, јер је то једини начин да се покрене скоро паралисана привреда.
 
Кина је, писале су добро информисане новине, одбила да откупи високоризичне италијанске државне обвезнице, иако их је Берлусконијева влада преклињала и указивала да је Кина већ одавно осетно присутна на тржишту грчких државних обвезница
 
Почетком овог месеца у САД се појавио документ, стратешка доктрина, којим се на нишан узима највећи конкурент - Кина. Реч је о новом војном концепту Пентагона и плановима за рат, односно инвазији са копна, мора, ваздуха и свемира на Кину. Антикинески документ Пентагона сачињен је у духу хладноратовског планирања и при Министарству одбране већ је формирано посебно одељење које се бави детаљном разрадом копнено-поморске операције.
 
У петак, 11. новембра, утицајни неоконзервативни дневник "Вашингтон тајмс" објавио је да је Пентагон завршио израду плана припреме војних снага против Кине. Концепт предвиђа заједничке ударе ратне морнарице, пешадије и авијације по регионима унутар кинеског копна, као и пресретање противсателитских ракета Пекинга и масовне сајбер нападе на кинеске компјутерске системе.
Извори листа саопштавају да концепт предвиђа израду новог бомбардера великог домета, заједничке операције подморница и "невидљиве" стелт авијације, и коришћење нове беспилотне летелице са дометом до 1.000 миља за наношење авиоудара.
 
Званично, представници америчке војске не негирају постојање плана али кажу да није усмерен "ни против једне појединачне државе". Међутим, у тексту се цитира "високи извор из администрације Барака Обаме" који каже да "Америка неће седети скрштених руку, већ ће предузети иницијативу на себе". Овај извор наводи да је нови концепт "значајан догађај који сигнализира о новом приступу према Кини, у стилу који је у доба хладног рата практикован према Совјетском Савезу".
 
Имајући у виду целину кинеске економске, политичке, војне и технолошке моћи, Американци закључују да ће се за њих ускоро затворити врата не само источне Азије, већ и највећег дела азијско-пацифичког региона у целини. Зато је израда војне стратегије против Кине само део њихових укупних, све јачих напора.
 
Шта је то што Американце плаши у кинеској војној сили? То су, пре свега, најновији кинески противсателитски системи, пошто су у Пекингу одавно схватили да ће се савремени глобални сукоби најпре водити на небу и у свемиру. Зато је Кина задивљујуће брзо развила и прототип борбеног авиона пете генерације, опремљеног стелт технологијом, који ће ускоро бити способан да се носи са моћним америчким машинама у погледу летачких карактеристика, наоружања и електронике. А на мору, Американце ће дочекати ужасне противбродске балистичке ракете "ДФ-21", способне да потопе носач авиона на удаљености од 3.200 километара. Такође, Кинези су знатно напредовали у производњи подморница и почели су производњу сопствених носача авиона и палубне авијације.
 
Јасно је да ће кинеска војноекономска моћ надмашити америчку.
У јануару прошле године, тадашњи (дугогодишњи) министар одбране Роберт Гејтс је говорећи о Кини поставио своју дијагнозу: "Потпуно је јасно да они поседују потенцијал којим су способни да прете ономе што ми имамо. Морамо да одговоримо на адекватан начин".
 
Кинески генерал Chen Bingde изјавио је да кинеска војска ни приближно не може да се приближи поређењу са америчком војском.


“Through my visit over the past couple of days in the United States, I am surprised by the sophistication of the U.S. military, including its weapons and equipment and doctrines,” People’s Liberation Army leader General Chen Bingde said.
“I can tell you that China does not have the capability to challenge the United States.”

For emphasis, the general added, “What I’m trying to say is that we do not have the capability to challenge the United States.”

Read more: http://defensetech.org/2011/05/19/pla-chinese-military-doesnt-compare-to-u-s-military/#ixzz1iIUcRXJZ
Defense.org
 
У Пентагону, међутим, не скривају да је формирано специјално одељење за војно супротстављање Кини, чиме практично потврђују наводе "Вашингтон тајмса". Како је пре десетак дана саопштио прес секретар Министарства одбране САД-а Џорџ Литл, а преноси "Итартас", експерти разрађују стратегију борбених дејстава у ваздуху и на мору. Њихов циљ је, пише "Вашингтон тајмс", да се ратна авијација, морнарица и маринци припреме за супротстављање кинеским високопрецизним оружаним системима због којих америчка оружана сила не може више да дејствује у близини кинеских обала у случају ратног сукоба.
 
А пре само месец дана Гејтсов наследник Леон Панета изјавио је да ће Вашингтон, после повлачења трупа из Авганистана и нормализације у Ираку, да се преоријентише на Азију. Како је нагласио, нови план Пентагона предвиђа јачање војне моћи у овом делу света. И прошле недеље Панета је, како преноси "Ројтерс", изјавио да су "растуће силе Кина и Индија претња Америци", али је портпарол Пентагона Џон Кирби тврдио да је Панета погрешно интерпретиран. Само два дана пре Панетине изјаве државни секретар Хилари Клинтон рекла је на форуму у Хонолулуу да у "Азији и на Пацифику сада стојимо пред таквим изазовима који захтевају лидерство Америке". И директно означила те изазове: "Неки у нашој земљи виде напредак Кине као претњу САД-у"
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Schrodinger
Amerikanci razotkrili mehanizme obojene revolucije u Srbiji
2
Odgovora
34
Pregleda
719
Alter_Ego_
Alter_Ego_
Гамбино
  • Anketa Anketa
Да ли бисте данас поновили грешке 27. марта? Конфронтација са западом или прихватање реалности?
Odgovora
1
Pregleda
131
VranV
VranV
Nervirator
Kontrapredlog koji je Evropa dala Americi- Amerikanci prave izmene plana o Ukrajini! Prve izjave nakon sastanka u Ženevi
2
Odgovora
33
Pregleda
341
bas kao
B

Back
Top