АМЕРИКАНЦИ И ГРЕШКЕ

Није јасно зашто су Амери почетком 1990. године ногом отварали југословенска врата када за њих та врата била широм отворена од 1945. године!

Ovoga puta su došli da bi razorili. Nešto im je došlo tog jutra da unište jednu državu i razore jedan narod.
 
МИР БОЖЈИ, ХРИСТОС СЕ РОДИ!

Кина је добро снабдевена и квалитетним руским системима земља-ваздух "С-300", а све јасније се помаљају и обриси противракетне одбране, На све то, Американци су потпуно свесни да је Кина далеко искорачила и када је реч о сајбер оружју, односно способности да нападне виталне компјутерске системе свуда по свету.
 
Јављају се и критички гласови у Европи поводом ове "пружене руке помоћи". "Постаћемо превише зависни од једнопартијског режима у Пекингу", упозоравају европски политичари. "Кинеске понуде не служе само стабилизацији евра, оне иду и на стварање зависности и постизање стратешких предности Кине на нашем континенту", упозорава немачки европарламентарац Елмар Брок.
 
Otvoriš svoju temu i fino sam sa sebom diskutiraš u nedostatku drugih....post po post pogača
Тачно, отворио сам ову тему јер сматрам да материјал који обрађујем може да пружи увид у општу геостратешку ситуацију у свету. А што се тиче дискусије и одговора или питања у вези исте, па она и даље стоје, али евидентно да је врло тешко питати а још теже дискутовати са стручњацима из економије, политике и војне доктрине. Себе не сматрам стручњаком већ само посматрачем који прати та збивања.
 
Дакле, као што рекосмо у ранијим постовима, Американци морају, под хитно, да зауставе кинески продор на мору у три кључне тачке. Прва је Жуто море, где са делују заједно са Јапаном и непрестано се одржава тензија на Корејском полуострву. Друго је питање Тајвана који Вашингтон и даље држи као важног савезника, док га Кина сматра делом своје територије. Треће је архипелаг Спратли у Јужнокинеском мору око којег се споре Кина, Филипини, Вијетнам, Тајван, Малезија и Брунеј. Филипинске власти, подржане Америком, још пе три године, изјавиле су да ће се за острва Спратли "борити до последњег маринца" ( чијег? ). Америчке и филипинске трупе, пре нешто више од три месеца, одржале су и заједничке војне маневре док је Хилари Клинтон средином новембра у Манили понудила "добре услуге" у овом спору, што представља директан шамар Пекингу.
 
Јер, у случајевима Жутог мора и архипелага Спратли, ради се о озбиљним налазиштима нафте и гаса надомак саме кинеске обале, што је у условима растуће енергетске потрошње Пекинга од суштинске важности. Американци схватају да ће кинески раст сузбити најбоље ако пресеку пут ка енергентима, као што је случај у Ираку и Либији, а у најави и у Ирану и Венецуели. У Вашингтону су свесни да то пресецање морају извршити одмах или ће после бити сувише касно. Зато је активиран и план окупљања антикинеске коалиције "источноазијског НАТО-а" Међутим, Кина је већ успоставила снажне економске везе са земљама региона, па је тешко пронаћи вољне за тај подухват. Сукоб око Спратлија једна је од последњих шанси да се створи какав-такав антикинески фронт.
 
Још средином септембра одржан је дводневни кинеско-карипски форум. Договорено је да ће Пекинг уложити милијарду долара у регион у ком Кина, за последњих шест година, бележи просечан годишњи раст трговинске размене од 24 одсто, а што је у 2010. години већ износило сасвим солидних 7,2 милијарде долара. Не рачунајући бројне донације, Пекинг је до сада директно инвестирао 400 милиона долара у привреде ових острвских државица, док ће 2.500 људи из региона отпутовати у Кину на стручно усавршавање. Томе треба додати да чак 70 одсто трговинског промета карипских земаља јесте увоз кинеске робе.
 
Није јасно зашто су Амери почетком 1990. године ногом отварали југословенска врата када за њих та врата била широм отворена од 1945. године!
Najgore u celoj priči je što su Ameri prepustli Balkan Nemcima... a početkom devedesetih su bili za očuvanje Juge
 
Подсетимо, Пентагон је у више наврата изражавао јавну забринутост због кинеског продора у сфери најсавременијих војних технологија. Постоји документ "Азија 2025" у ком су аналитичари Пентагона још 2005. године разматрали пет могућих сценарија војног сукоба САД-а и Кине. Јер, како страхују амерички војни експерти, до 2025. године, Пекинг може упутити војни изазов Вашингтону. Али, далеко од тога да и Кинези "седе скрштених руку", како се изразио Обамин сарадник. Док Американци крстаре азијским архипелазима у потрази за савезницима, Пекинг свој утицај шири на америчким Карибима.
 
Према оценама експерата, циљ Пекинга јесте приближавање Панамском каналу, стратешки важном објекту целе западне (америчке) хемисфере. То се најбоље види из чињенице да су Кинези преузели концесије над бројним лукама са обе стране Панамског канала. Ако се, при том, има у виду да су веће земље овог региона, попут Кубе или Венецуеле, отворени кинески савезници и противници Вашингтона, а да многе државе Латинске Америке не скривају симпатије према према Пекингу и Москви, слика постаје много јаснија.
 
Утисак је да САД, заправо, нема више начина да обуздава Кину и сузбија њен развој и утицај у свету. Свака економска мера - санкције, обила би се о главу пре свега самој Америци, пошто је Кина највећи појединачни финансијер, али и економски партнер САД-а. Остају, дакле, само војне мере, односно рат. Уколико Американци нису спремни да плате ту цену, не преостаје им ништа друго него да почну да уче кинески. То им је неопходно због лекција које Пекинг спрема.
 
Догађајима на Блиском истоку и у Северној Африци, Вашингтон је, практично, заузео позицију сузбијања мирне економске експанзије Кине, како у овом региону, тако и у целом свету. Тиме, али и осталим предузетим мерама САД само провоцирају нови светски рат, јер њихова моћ је добила достојне ривале у Кини и Русији.
 
Иако је падом Берлинског зида званично завршен хладни рат какав смо онда знали, две највеће нуклеарне силе нису престале да се посматрају испод ока, нити да нишане једна на другу јер се то, из перспективе обеју страна, зове стратешка претња.
Да би се на њу одговорило, односно да би се задржао такозвани фактор одвраћања, да би друга страна схватила да је нуклеарна размена једнако погубна за њу саму као и за другу страну, Сједињене Државе и Русија су након свих смањења арсенала задржале таман толико интерконтиненталних односно стратешких ракета да темељито поубијају једни друге, а и све друге на свету.
 
Према последњем попису, Американци имају нешто мало више од 960 активних стратешких оруђа, што у подземним силосима, што у нуклеарним подморницама и у авионима. Русима су, пак, остала 923 комада слично распоређена. Она разлика у корист Американаца нит' их множи, нит' их дели, јер када падне првих стотинак, после је свеједно.
 
Атомско оружје имао је, наиме, сразмерно мали број земаља, углавном сталних чланица Савета безбедности УН које су, условно речено, могле да се договоре на стратешком плану, а рачуне су подмиривале около, кроз мале ратове и преко туђих леђа.
 
Откако су Кенеди и Хрушчов 1962. године спречили до сада најизгледнију прилику за нуклеарни рат, трка у наоружању и следствена доктрина стратешког одвраћања (која каже да смо толико велики да ћемо убити један другога, јер ако-ти-мене-онда-ја-тебе-и-тако-до-судњег-дана) су парадоксално радиле углавном успешно.
 
Кад се на ове активне бојеве главе двеју суперсила додају оне у резерви, па онда све у поседу осталих нуклеарних сила (Кине, Француске, Велике Британије, Индије, Пакистана, Израела, Северне Кореје, а можда и Ирана), добија се застрашујућа цифра од отприлике 14.050 атомских бомби.
 
Као део новог програма Русија је у Калињинграду, енклави на Балтичком мору, поставила радар класе "вороњес-ДМ" који има домет од 6.000 километара и мпже да независно идентификује лансирање до 500 пројектила било где у западној Европи и у северном Атлантику.
Припремају се и два слична постројења у Лехтусију, код Санкт Петербурга и код Иркутска, на крајњем северу Русије.
 
Русија има нову прву линију одбране против стратешких ракета, поносно је недавно објавио руски председник Дмитриј Медведев. Ваздушне одбрамбене снаге ступиле су на дужност као одговор Кремља на амерички антиракетни штит у источној Европи и Медитерану. Преко 3.000 војника уз најмодерније антиракетне и противавионске системе биће најважнији бедем у одбрани руског арсенала.
 
Недоумица због чега САД напуштају Европу и све своје војне потенцијале ангажују на Блиском и Средњем истоку разјашњена је занимљивом информацијом која је, незванично, потекла од Кине.
У хит филму "Аватар"људи одлазе на прелепи месец Пандору да би тамо ископавали сребрнастосиви минерал назван унобтајнијум. Њега је изузетно тешко издвојити, али је и поред тога цењен због јединствених особина - он је суперпроводник и изузетно снажан магнет. И овде, на Земљи, имамо властиту верзију унобтајнијума. У ствари, има их више. Такође носе подједнако необичне називе, као што су гадолинијум или прометијум и красе их неке прилично необичне особине.
 
Ради се о металима из групе хемијских елемената која је позната под именом лантаниди или "ретке земље". Постали су хероји хај-тек ере јер би без њих лаптопови, ајподи и равни ТВ екрани били знатно гломазнији него што јесу. На пример, сваки паметан телефон зависи од делова заснованих на шест различитих ретких земаља. Да нема таквих метала , ваш телефон имао би величину цигле и био би сасвим неподесан за употребу.
И није реч само о "геџитима". Ретке земље су неопходне и у моћним магнетима који носе револуцију чисте енергије - у генераторима турбина на ветар и електричних мотора аутомобила. Своје необичне особине такође позајмљују обновљеним батеријама, штедљивим сијалицама, МRI скенерима, оптичким кабловима, ласерима. Укратко, постале су носилац технологије 21. века.
 
Amerika je greska,propast lazne demokratije,propali projekat multikulti sranja.americke glavesine svom raznolikom stanovnistvu prodaje drogu za male pare da im skrecu paznju sa muljaze,sa zgrtanja para koje su namenjene upravo njima(gradjanima) i izigravanja svetskog policaja radi zgrtanja jos vece svote novca..
 

Back
Top