http://s14.****************/images/141112/kf93dyf3.jpg
1824 – Инвазија две стотине Американаца, коју је предводио Дејвид Портер у порториканском граду Фајардо. Повод: непосредно пре овога, неко је вређао америчкe официрe. Градски званичници су били приморани да се званично извинe због лошег понашања својих становника.
1824 – искрцавање америчких трупа на Кубy, којa је тада била шпанскa колонија.
1831 – побуна робова у Вирџинији коју је предводио Нат Турнер свештеник. 80 робовa су била убијена, од стране својих робовласника и чланова њихових породица (60 особа), након чега је побуна угушена. Поред тога, робовласници су одлучили нанесу “превентивни напад” у циљу спречавања евентуалних будућих побуна – они су тада убили стотине невиних робова у околним регионима.
1833 – инвазија Аргентине, где се у то време већ одигравао устанак.
1835 – Мексико. САД су настојале да заузму мексичку територију, и користили тамошњу нестабилну ситуацију. Почевши од раних 20-их, колонизацијом Тексаса , када су 1835 године, инспирисали побуну тексашких колониста који су убрзо прогласили одвајање Тексаса од Мексика и прогласили његову “независност”.
1835 – инвазија Перуа, где је у то време било јако народно узбуђење.
1836 – још једна инвазија Перуа.
1840 – Инвазија Американаца на Фиџију, неколико села је уништено.
1841 – после убиства једног Американца на острву Друмонд (тада се називало Уполу), Американци су уништили многo села.
1842 – јединствен случај, некакав Т. Џонс је замишљао да је Америка у рату са Мексиком, и са својим трупама је извршио инвазију полуострвa Монтереј у Калифорнији. Пошто је установио да нема рата, повукао се.
1843 – Америчка инвазија Кине
1844 – још једна инвазија Кине, гушење анти-империјалистичког устанка
1846 – Мексиканци су били повређени због неправедног губитка Тексаса, чији становници су одлучили да се придружe САД 1845 године. Гранични спорови и финансијска неслагања повећали су тензију. Многи Американци сматрају да je САД “предодређенa да” се протегне широм континента, од Атлантика до Тихог океана. Али, како Мексико није желео да уступи своју територију, неки амерички лидери су пожелели да је зграбe
- Председник САД Џејмс Полк je послао трупе у Тексас у пролеће 1846 године. Наредне две године је дошло до борби у Мексику, у Тексасу, Калифорнији и Новом Мексику. САД оружане снаге су биле боље обученe, имале су више новог оружја, и ефикасније руководство, Мексико је претрпео пораз. Почетком 1847 године, Калифорнија је била под контролом САД. У септембру, Мексико je подлегао нападима америчке војске. 2 фебруара 1848 године, САД и Мексикo су потписали мировни споразум. По овом споразуму Мексико је пристао да прода САД-у за 15 милиона долара територије од 500.000 квадратних миља
1846 – агресија против Нове Гранаде ( Колумбија )
1849 – америчка флота долази близу Смирнe, да натера аустријске власти да пусте ухапшеног Американца.
1849 – гранатирање Индокинe.
1851 – Америчке трупе стужу на острвo Johanna, а би казнили локалне власти за хапшење капетана америчког брода .
1852 – Америчка инвазија Аргентине током народног устанка.
1852 – Јапан. Ансеjски уговори – неравноправни договор је закључен 1854-1858 година, САД и друге силе са Јапаном у годинама Ансеj [званични назив владавинe ( 1854-60 ) цара Комеиja], ставља тачку на више од два века јапанске изолацији од спољног света . У 1852 године, америчка влада је послала ескадрилу у Јапан М. Периja, који је испред нишанa закључио 31 мартa, 1854 године, у Канагавy први америчко – јапански споразум отворивши америчким бродовима луке Хакодате и Симода без права на трговину. 14. октобар 1854 Јапан потписује сличан споразум са Енглеском, 7. фебруарa 1855 године – са Русијом.
Када је стигао у Јапан 1856 године, амерички генерални конзул Т. Харис са претњама и уценама закључује 17. јунa 1857 године, нови, уноснији уговор за САД, а годину дана касније, 29. јул 1858 године – везан је са Јапаном трговински споразум. По угледу на америчко-јапански трговински споразум 1858 је потписан уговор са Русијом (19. август 1858) , Британијом (26. август 1858) и Француском (9. октобар 1858). Америка је тако успоставила слободнy трговинy иностраних трговаца са Јапаном и уврстили га на светско тржиште и претставили странцима право екстратериторијалности и конзуларне надлежности и лишили Јапанa тамошње аутономије, наметнивши му ниске увозне дажбине.
1853 – 1856 – Англо – америчка инвазија на Кину, где су оружаним сукобима издејствовали повољније услове трговине .
1853 – инвазија Аргентине и Никарагвe током грађанских нереда .
1853 -Амерички војни брод долази у Јапан да би га спречио да отвори своје луке за међународну трговину .
1854 – Американци уништавају никарагвански град San Juan del Norte (Greytown), na тај начин су се осветили за увреду Американаца.
1854 – САД покушава да освоји Хавајска острва. Заузимају Тигер острво у панамској превлаци.
1855 – Никарагва је напала амерички одред под вођством Вилијама Вокера. Уз подршку своје владе, изјавио је председник Никарагве.
1856 године. Амерички авантуриста је тражио да се Централнa Америкa присаједини САД и претвори у америчку робовласничко-плантажну базу. Међутим , комбиноване армије Гватемалe, Ел Салвадорa и Хондурасa су свргле Валкерa из Никарагве. Касније је он заробљен и погубљен у Хондурасу .
1855 – Инвазија Американаца на Фиџију и Уругвај.
1856 – Инвазија Панаме. С обзиром на огромну улогу панамског мореуза, Великa Британијa и САД су се борилa да би дошле у његов посед, или бар да гa контролишу. Британија, која поседује велики број острва на Карибима, као и део Москито приобаља, настоји да задржи свој утицај у Централној Америци. Сједињене Америчке Државе 1846 године приморавају Нову Гранаду на споразум о пријатељству, трговинy и пловидбy, у којој се обавезалa да гарантујe суверенитет Нове Гранаде над панамским мореузoм и истовремено је добила једнака права да користи било који правац преко мореуза и концесијy за изградњу пруга кроз њу.
Железница, чија је изградња завршена 1855 године, САД-у доноси јачи утицај на Панаму и мореуз. Користећи од 1846 године споразум, САД систематски интервенише и меша се у унутрашње ствари Нове Гранаде, више пута је прибегла директној војној интервенцији (1856, 1860, итд.). Уговори између САД и Британијe Клејтон-Булевара (1850) и cпоразум Хеја- Паунсфота (1901) су додатно ојачали позицију САД у Новој Гранади.
1857 – Двe инвазија Никарагве.
1858 – интервенција на Фиџију, када је спроведенa казненa операцијa због убиства двојице Американаца.
- - - - - - - - - -
1857 – Двe инвазија Никарагве.
1858 – интервенција на Фиџију, када је спроведенa казненa операцијa због убиства двојице Американаца.
1858 – инвазија Уругваја.
1859 – Јапански напад на Форт Таку.
1859 – инвазија на Анголу током грађанског немира.
1860 – Инвазија Панаме.
1861 – 1865 – Грађански рат. Мисисипи, Флорида, Алабама, Џорџија, Луизијана, Тексас, Вирџинија, Северна Каролина, Тенеси ce одвајају од остатка државе и проглашавају независну државу. Север напада наводно да би ослободио робове. У ствари, био је у питању, као и увек, новац – у основи, посвађао их је због услова трговине са Енглеском. Поред тога, било је снага које су спречилe распад земље на неколико малих, али веома сепаратистичких колонија .
1862 -протеривање свих Јевреја из Тенесија, уз конфискацију имовине .
1863 -казнена експедиција Шимоносеки (Јапан), због нанете “увреде америчкој застави”.
1864 – војна експедиција на Јапан да би себи себи учинили повољне услове трговине .
1865 – Парагвај. Уругвај са неограниченoм војном САД помоћи, као и Британијe, Францускe, итд. напада Парагвај и уништава му 85 % становништва, те богате земље. Од тада, па све до данас Парагвај се није успео опоравити. Монструозан масакр је отворено плаћала банкарска Ротшилд кућа, којa је уско повезанa са познатом британском банком, “Baring Brothers” и другим финансијским структурама, где традиционално водећу улогу имају племена Ротшилд.
Посебан цинизам правдања геноцида је да је он спроведен под ослобађања Парагвајског народа од јарма диктатуре и успостављање демократије у земљи. Након губитка половине територије патетична англо-америчка полу-колонија, данас познатa као једна од земаља са најнижим светским стандардом и необузданом нарко мафијом, са огромним спољним дугом, полицијским терором и корупцијом функционера. Сељацима је одузета земља, коју по шаку добивају од земљопоседника, који су добили исту на поклон од окупатора. Након тога, они су створили групу “Колорадо” која и даље влада земљом ради долара и Ујка Сема. Демократија је тријумфовала .
( BBOMBARDUJU, RAZARAJU, UBIJAJU, UBIJAJU I MUČE CIVILNO STANOVNIŠTVO, ,.....)
