Китити се туђим перјем и приписивати себи заслуге за дјела других је ружна особина својствена ништаријама.
Управо то имамо када је у питању акција спасавања српске дјечице коју су почели Диана Будисављевић са сарадницима, и та акција је спроведена тек по притиску њемачких власти, њемачких официра о чему говори и филм "Дијанина дјеца" (од 30:20), то имамо и у Дианином дневнику, и у другој доступној литератури. Тек тада они који су опструисали ову Дианину акцију, не опструишу више, а "Каритас" је то искористио да удомљену дјецу покатоличи, досљедни "програму трећину покатоличити".
Ту викар усташког режима Степинац заслуга нема, престао је опструисати, ометати Дианину акцију онда када су то Нијемци ултимативно тражили, а са Нијемцома нема зајебанције. Пардон, има "заслуга", није да нема, он је допринео колико је до њега да та српска дјечица остану без родитеља, самим тим и за потребом те акције спасавања дјечице, он је дао благослов и поглавнику и усташким хордама и у том крвавом пиру када су звјерски убијани родитељи те дјечице и у другим усташким казненим експедицијама током тог времена ендехазије.
Степинац је подржавао ту монструм творевину ендехазију од самог зачетка, подржавао је и када су почели масовни покољи Срба, подржавао је усташки режим када су доношене забране, о употреби ћирилице и друге, немамо забиљежено да је било када рекао ријеч против тог режима, благословио је усташку врхушку у свим тим непочинштвима и звјерствима. Они који га бране користе апстрактне појмове, те није се слагао, те бринуо је, те замолио би поглавника (а те молбе нису услишене па можемо закључити и ако их је заиста било, биле су форме ради), а протести су тако срочени да боље и да их није писао.
Ако је вјеровати пропагандној публикацији (
овдје), у једном од првих "протеста" пишеЗапочети писмо са констатацијом; "
Ја знам, да су Срби починили тешких злочина у нашој домовини у ових двадесет година владања", може само морална наказа, и такво "протестно писмо" вјерског ауторитета је само подстрек усташама да буду преданији у крвавим походима.
Или другом приликом у мају 1942не протествује против исељења Срба, против масовних егзекуција, него су га честити људи замолили да посредује да барем поступак са дјецом буде хуман. Преведено, са одраслима може и "нехумано", свирепо их убијати, јербо они јесу криви што су живи. Баш оно "милосрдно" поимање ствари.
Боље да та "протестна пис"ма није ни писао.
Могуће Степинац никог није убио, могуће није наредио да се убија, но ако као врховни вјерски ауторитет дајете благослов врхушки под чијом се командом која звјерства чине, итекако ћете "болдовати" размјере непочинштава и бројке убијених у тим крвавим походима.
Што би се рекло, "хуља пар екселанс".