Alojzije Stepinac

[Пресретач]

 

[Пресретач]

Алојзије Степинац је изјавио лојалност усташком режиму Анта Павелића, слао медаљончиће, привеске, брошуре на Источни фронт припадницима хрватске легије, позивао католичку омладину на пружање отпору НОП-у Југославије, заузима се код папе за опстанак НДХ-а, вршио насилно покатоличавање инокатолика, са знањем примио од усташа злато и друге драгоцености у количини од 36 сандука, а које је опљачкано од жртава режима Независне Државе Хрватске ...

Алојзије Степинац је два пута предлаган за израелско признање Праведник међу народима и оба пута је одбијен!

 

[Urvan Hroboatos]

Алојзије Степинац је изјавио лојалност усташком режиму Анта Павелића, слао медаљончиће, привеске, брошуре на Источни фронт припадницима хрватске легије, позивао католичку омладину на пружање отпору НОП-у Југославије, заузима се код папе за опстанак НДХ-а, вршио насилно покатоличавање инокатолика, са знањем примио од усташа злато и друге драгоцености у количини од 36 сандука, а које је опљачкано од жртава режима Независне Државе Хрватске ...

Алојзије Степинац је два пута предлаган за израелско признање Праведник међу народима и оба пута је одбијен!

Na ovo i ostalo- bollocks.

Da vidimo što je realno, na stranu pamfletska naklapanja a la Paris
(tj. Miljuš).

Prvo, da budem malo ciničan- stalno diplate o Srbima-katolicima. Pa evo, u doba NDH ste
imali šansu da ih imate na tone. Jel tko misli da bi preko milijun ljudi, u polovici 20. st., izgubio
nacionalnu svijest samo zbog nekog krštenja ? Ne budimo naivni.

* sam čin prekrštavanja nije nešto čim KC u Hrvatskoj može bitri ponosna, pogotovo
jer je u to krenula po naputcima Pavelića i comp.

* no, nerealno je u isti sklop stavljati dokazane zločine luđaka poput Filipovića Majstorovića
i sam čin prekrštavanja, koliko god bio odbojan. To nije isto, niti nužno, a ni vjerojatno da
jedno vodi drugom. Koliko znam, prekršteno je 200.000-300.000 pravoslavnih i ostali su živi.
Taj nasilni prijelaz ionako nije imao nikakve posljedice po živote tih ljudi- nisu postali katolici ni
Hrvati po registrima KC i popisima stanovništva.

* također, stvari treba gledati u kontekstu vremena- ne samo prekrštavanja u doba SHS, nego
i pod komunističkim režimima, provođena su sistematski. Tako su zbrisani unijati-katolici u Rumunjskoj,
tako je privremeno uništena unijatska crkva u Ukrajini i prisilno pripojena Ruskoj pravoislavnoj nakon 1945.
Konačno, i Slovenci koji su došli u Nedićevu Srbiju moali su postati pravoslavci.

Tako, koliko god mi se gadilo vjersko nasilje - ne vidim da su tu Stepinac i njegovi bili bitno
drugačiji od drugih u onom vremenu i prostoru.

 

[goxy]

Sad možemo da raspravljamo da li je čin masovnog pokrštavanja bolji od čina masovnog ubijanja koje bi zadesilo te Srbe ali se u oba slučaja radi o zločinačkoj nameri.

 

[Лекизан]

Dodje ustasa na srbski sajt i otvori temu Stepinac.

 

[goxy]

Moj deda je kršten u Starokatoličkoj crkvi koja je zabranjena za vreme Pavelića na teritoriji NDH...Takođe su svi Česi Slovaci,Rusini terani da se izjasne kao Hrvati.

 

[Лекизан]

Чим је на власт 1990. године дошла партија председника Фрање Туђмана, домаћа Католичка црква у њој је пронашла савезника, а тиме су се обновиле и шпекулације о насилној смрти кардинала Степинца.
Суђење и читав процес против Степинца проглашен је монтираним процесом против хрватског народа и римокатоличке цркве од стране комуниста. Долази до издавања великог броја књига и публицистичких дела о Степинцу.
Почело је да се прича да су надбискупа, тачно 1.864 дана тровали чајем од олеандра иако је обдукција после Степинчеве смрти 1960. године показала да је надбискуп умро од последица тешке упале бубрега. 1993. године је направљена нова обдукција и довела до наводно фрапантних открића. Један од најморбиднијих навода је гласина да приликом друге аутопсије у телу није било срца.
Тражени су многи детаљи из живота да би се личност Алојзија Степинца уздигла на пиједесталу мученика вере.
Појавиле су се и приче како је Степинац учествовао у спашавању Јевреја од Холокауста.
И поред објективне одговорности за злочине у Другом светском рату папа Јован Павле II га је 1998. године прогласио “блажеником”, што је први корак ка проглашењу за свеца.

Шта рећи за такву цркву сем фуј.

 

[goxy]

Nije mi jasno kako je Antiša nameravao da postane Francisko...Ovaj je bio maximalno namazan i igrao je sa obe strane pomažući i saveznike i nemce...I nije imao stravične konc logore...

 

[tehduduk]

Појединости у вези с покољем Срба у Глини забележене су у књизи Бранимира
Станојевића „Алојзије Степинац – злочинац или светац“, страна 424-433, која је
цитирана у овој књизи. Љубан Једнак, једини преживели у том покољу, детаљно
је пред судом, који је судио загребачком надбискупу Алојзију Степинцу, описао
како су усташе скупљале Србе и доводиле их у цркву, како су их у цркви касапиле
и потом бацале лешеве у јаме.

Боже, ала овај фрањевачки фратар уме и воли да износи неистине! Он има и
„филозофско“ оправдање за то. Оно се састоји у томе да негираш све што ти не
годи, без обзира на аргументе и документа, по оној „Циљ оправдава средство.“


Он каже: „Нијекање властитог злочина пред људима и људским судом допуштено
је с гледишта права. Сваки човјек ради свога добра гласа има право нијекати своју
кривњу. То што вриједи за појединца, вриједи и за заједницу, па чак и за народ као
такав. Нијечи док ти се не докаже, па и онда кад ти се докаже“ (141-142).

 

[tehduduk]

Nameru o pokrštavanju Srba Stepinac je pomenuo više puta u dnevniku, a najjasnije zapisom 17.
januara 1940. godine, za vreme posete kneza Pavla Zagrebu, ovim rečima:
„Stoga već u interesu Rimokatoličke crkve moramo učiniti sve da narod hrvatski ostane zdrav i
kulturno jači. To ga je sačuvalo u ovih 20 godina, a to će mu pomoći u budućnosti u borbi za
opstanak. Najidealnije bi bilo da se Srbi vrate vjeri svojih otaca, tj. da prignu glavu pred namjesnikom
Kristovim Sv. Ocem. Onda bismo i mi konačno mogli odahnuti u ovom dijelu Evrope, jer bizantizam je
odigrao strašnu ulogu u povijesti ovog dijela svijeta u vezi sa Turcima.“

 

[tehduduk]

Iz dnevnika se takođe može naslutiti i smisao posebnog sporazuma o podeli vlasti u Kraljevini
Jugoslaviji koji su sklopili Vlatko Maček i Dragiša Cvetković. Time je jugoslovenska teritorija podeljena
na interesne sfere između Beograda i Zagreba pa je i teritorija Bosne i Hercegovine rasparčana na
hrvatsku i srbijansku interesnu sferu. Nadbiskup Stepinac je, kao i ustaše Ante Pavelića, smatrao da
su hrvatske granice na Drini i da Bosna i Hercegovina treba u celosti da pripadne Hrvatskoj. O svojim
stavovima Stepinac je ostavio tragove u dnevniku. Pod tačkom 7. promemorije koju je ostavio o
razgovoru sa dr Vlatkom Mačekom, 12. oktobra 1939. godine, Stepinac kaže:
„Nadbiskup je stavio Mačeku na srce plansku kolonizaciju sjeverozapadne Bosne. Ako se bude dobro
provodila, bit će Bosna brzo naša.“
Iz dnevnika se takođe vidi da je Stepinac Paveliću bio duhovni otac i politički mentor kao i da je
održavao veze sa brojnim ustaškim prvacima u Zagrebu, još pre invazije Hitlera i Musolinija na
Jugoslaviju 1941. godine. Tu je reč, pre svega, o Pavelićevim predstavnicima koje je personifikovao
Milo Budak, tvorac najstrašnijih krilatica poput „Srbe na vrbe“, kao i drugih koji su uoči rata živeli u
Zagrebu bilo ilegalno ili polulegalno, ali nikada bez pažnje i podrške Katoličke crkve.
Značajno je da je u tim razgovorima sa ustaškim prvacima nadbiskup Stepinac uvek zadržavao sebi
pravo konačnog arbitra o svim najbitnijim političkim odlukama, dajući pri tome svojoj mentorskoj
ulozi versku formu, na osnovu činjenice da je bio najviša crkvena ličnost u Hrvatskoj.

Iz dnevnika se
vidi da je već 30. avgusta 1940. godine nadbiskup Stepinac primio u posetu dr Mile Budaka, koji je po
dolasku Pavelića na vlast postao ministar u njegovoj vladi i koji je prvi, javno, obrazlagao nužnost
genocida nad Srpskim narodom u Hrvatskoj, kao i nad Jevrejima i Romima. Prilikom ovog razgovora,
Budak je tražio od Stepinca da ne smeta rimokatoličkim sveštenicima koji su bili ustaški orijentisani,
da sarađuju u tajnim ustaškim organizacijama. Stepinac je odgovorio dr Budaku pitijskim rečima, jer
se smatrao višim od bilo kakve političke stranke ili struje u Hrvatskoj. „Odgovorio sam da ću jednakom mjerom mjeriti i jednima i drugima, dokle god ne zadiru u dogme
crkve, jer je naša zadaća obožavati duše, a ne voditi stranačku politiku. „
Kada su 10. aprila 1941. fašističke falange iz pravca Križevaca ušle u Zagreb, sporazumom Hitlera i
Musolinija, Ante Pavelić je sa nekoliko stotina svojih ljudi već upućen tamo. Određena mu je dužnost
poglavnika kvislinške Nezavisne Države Hrvatske. Ali zbog izvesnih nesporazuma između nemačke i
italijanske diplomatije zadržan je izvan Zagreba. U glavnom gradu Hrvatske zamenjivao ga je Slavko
Kvaternik, koji za sebe uzima čin generala, da bi kasnije postao vojskovođa.
Kvaternik je u ime Pavelića 10. aprila iste godine proglasio uspostavljanje Nezavisne Države Hrvatske.
On je do dolaska Pavelića bio stvarni vrhovni predstavnik.
Nadbiskup Alojzije Stepinac je samo dva
dana nakon proglašenja NDH, 12. aprila 1941. posetio Kvaternika. Time je uspostavljena uska
saradnja između ustaškog pokreta i najvišeg predstavnika rimokatoličke crkvene vlasti u hrvatskoj
državi. Doduše, ona je na taj način samo formalizovana, dok je stvarna saradnja već uveliko trajala i
davala svoje početne rezultate. Ustoličavanje Pavelića i uopšte ustaške ideologije i njihove nazovi
države, bio je zadatak koji su osim Nemačke i Italije obavili Stepinac i Maček.Radio stanica Zagreb,
među prvim odredbama ustaških vlasti objavljuje poziv ustašama u provincijskim gradovima i selima
da se u svrhu organizovanja vlasti i orijentacije obraćaju i sveštenicima. Nadbiskup Stepinac je tom
aktu dao i neposrednu pomoć, svojom posetom i dobrodošlicom Kvaterniku. Već sutradan, 13.
aprila, Kvaternik je došao u Katedralu gde ga je Stepinac blagoslovio.

 

[tehduduk]

Maček, međutim, ipak nije ostao u državi, već je pobegao glavom bez obzira.
Zar nije kontinuirana poplava tekstova u Hrvatskoj upravo to. Sada kada su stvorili svoju državu treba
svojim novim naraštajima, a i svetu (u skorašnjim događajima koji su joj prethodili, ponovo su izvršili
genocid nad srpskim narodom) pokazati ‘’slavnu istoriju svojih predaka’’ ‐ pokušavajući da u
drugačijem svetlu prikažu Stepinca, pa Pavelića, pa Jasenovac, pa se još drznu da od Jevreja traže
proglašavanje Stepinca za pravednika... te da užasne zločine koje su ustaše počinile tada pod
Pavelićem i Stepincem od 1941. do 1945, i pod HDZ i Tuđmanom od 1991. do proglašenja
nezavisnosti, prikažu kao borbu za oslobođenje hrvatskog naroda i njegovu vekovnu težnju za
svojom državom i izbrisati klerofašističke i nacističke korene...

Jakov Blažević, pre više od dve decenije, 1985. godine, govoreći o „zaboravljanju“ prošlosti i Stepincu
koga je veoma dobro upoznao, pre više od dve decenije, a što je aktuelno i danas, samo nas uverava
u neverovatnu upornost i doslednost u dokazivanju neistina:
„Ovo ‘da se zaboravi’’’, to nije dovoljno rečeno. Nego idemo mi dalje. A zašto se to krije od javnosti?
Tko je to sakrio? Nije to zaborav, nego tu ima neke namjere. E, to. Na tome ja insistiram. Tko je to
među nama koji to sad ne daje da se iznose na televiziji, da naša televizija i štampa obilježi 25‐
godišnjicu smrti tog razbojnika. Da vidimo kako on ide tom Paveliću sa svojim prelatima, razumiješ,
pa mu se onda klanja, pa daje proglase, izjave protiv naroda. E, sad šta je to, kakav je to marazam
kod nas, tko je to? A to treba prokopati, da ga nađeš i vidiš zašto to radi’’.


Treba pogledati samo nekoliko strana dispozitiva presude na kojima se nižu dokazane krivice‐i sve je
jasno. Znam da je u to vrijeme, kada se se otkrile one vulgarne stvari, da je Stepinac primio u svoj
dom u drugoj polovini rujna 1945. ustaškog pukovnika i bivšeg glavnog ravnatelja za javni red i
sigurnost, E. Lisaka, pa da je Pavelić svoju arhivu pohranio kod njega, da je čuvao ploče sa
Pavelićevim govorima, pa da je ono zlato, srebro i zube i čeljusti koje su trgane iz logorskih žrtava
pohranio na Kaptolu, itd‐ narod tražio što veću kaznu.
Jer drugo je bilo na širokom političkom planu raskrinkavati neprijatelja, a druga stvar su ovi konkretni dokazi, kada si to pokazao onima koji još
nisu dovoljno dorasli konkluzijama političke naravi, i rekao: Evo, to je Stepinac. Pavelić mu ostavio
zlato, ostavio srebro, ostavio arhivu, primao je ove razbojnike, davao im to okrvavljeno zlato, kao
poputbinu da mogu bježati van zemlje, nakon završetka rata radio na nastavljanju krvoprolića...


... „A stvar je sada u tome ‐ zašto mi ćutimo? Zašto smo mi samo malo svojedobno dali na televiziji
kako Stepinac ide Paveliću u posetu. Otvorili to, pa presjekli. I to je nestalo. A to treba da se daje,
razumiješ. Znaš kako je to upečatljiva stvar.“
„Bez okupacije, odnosno široke političke podrške Mačeka i Stepinca, ne bi bilo Pavelića. Oni su njega
inaugurirali. Od uskršnje nedjelje 1941. godine od utorka, dva dana Pavelić čuči u Karlovcu sa svojom
grupom ustaških razbojnika čekajući da se Maček i Stepinac dogovore sa specijalnim izaslanikom
firera. Pavelić je bio izvršilac toga što su se oni dogovorili, Stepinac i Maček su konstitutivni elementi
NDH, a ne Pavelić, sam po sebi.

 

[tehduduk]

Formiranje ustaške organizacije u emigraciji


Među tim sveštenicima bilo je i onih malo vidljivih, ali nezamenljivih, poput Krunoslava Draganovića,
vezanog za svaku značajnu akciju Katoličke crkve uoči, za vreme i nakon rata. Od povratka veri otaca,
kako se nazivalo pokrštavanje Srba, učestvovanje u svim tajnim diplomatskim misijama u Vatikanu za
korist ustaške vlasti, pa do organizovanja takozvanog „Tunela pacova“, mreže pod znakom Karitasa
preko koje su svi zločinci od „ugleda“ u Evropi, bežali u Ameriku, Argentinu, Urugvaj, Paragvaj... U
tom Vatikanskom poslu Draganoviću je pomagao Ličo Đeli, a iz njihovog zajedničkog posla i pranja i
sakrivanja popljačkanog blaga po Evropi preko Ambrozijanske banke koju oduvek kontroliše aktuelni
papa, izrasta masonska loža P2, ona koja je pre nekoliko decenija uzdrmala dobar deo sveta i Vatikan
naravno, svojim skoro potpunim krahom.

Posle samo četiri godine od zaređenja, preporučen od vrhobosanskog nadbiskupa Ivana Šarića iz
Sarajeva, Draganović odlazi u Rim (1932) gde kao pitomac Zavoda sv. Jeronima studira na Istočnom
institutu.
Zapazio ga je i preporučio Šarić nadbiskup i kleroustaša, koji će ushićeno pozdraviti dolazak
Pavelića na vlast 1941. Sećajući se svog susreta sa njim u Bazilici sv. Petra u Rimu, prilikom prve posete tek izabranom papi Piju DžII, napisao je otužnu odu poglavniku koju je objavljivala do besvesti
sva katolička štampa. Šarić, kao crkveni velikodostojnik za nadbiskupa vrhobosanskog postavljen je
1922. godine.
Povezan sa ustašama između dva rata, pomagao je njihovo delovanje ne samo u
Jugoslaviji, već i u Italiji i Južnoj Americi.
Šarić je u Bosni i Hercegovini učestvovao u svim akcijama za
dolazak ustaša na vlast i njihovom učvršćivanju.
NJegova je vila u Sarajevu, već od prvih aprilskih
dana 1941, bila mesto okupljanja svih značajnih i okupatorskih funkcionera,a među njegovim
sveštenicima isticali su se oni koji su učestvovali u pokoljima srpskog stanovništva i Jevreja, poput
sveštenika Božidara Brala, poglavnikovog poverenika za Bosnu i Hercegovinu . Pobegao je iz Zagreba
maja 1945. u Austriju, a potom u Španiju. U Madridu sakuplja oko sebe odbegle ratne zločince i
stvara ustašku organizaciju u emigraciji. Zločinac Maks Luburić, takođe izbegao u Španiju, bio mu je i
leva i desna ruka. Posle atentata u Argentini i ranjavanja, koje se okončalo njegovom smrću 1958.
godine, tamo će im se pridružiti i Ante Pavelić.
Donošenje platforme o delovanju kleroustaša

Opterećeni „vjerom otaca“ i potrebom da se odlutali njoj vrate, opijeni mogućnošću novog krstaškog
rata, u svetlu političkih prilika 1939. godine i mogućnosti stvaranja NDH, na zagrebačkom
univerzitetu kleroustaše organizuju konferenciju kojoj su prisustvovali, osim Alojza Stepinca i
Krunoslava Draganovića, nadbiskup Ivan Šarić, reis ul ulema Fehim Spaho, Mile Budak, budući
ministar u pavelićevoj vladi, Juraj Šutej i prestavnici konzulata: Nemačke, Francuske, Engleske, Italije
i Mađarske i kluba „Napredak“, čija je uprava bila u rukama kleroustaša. Ova je konferencija dala
platformu budućeg delovanja kleroustaša, na šta su sigurno morale da računaju zemlje čiji su
posmatrači bili prisutni. Omiljena teza Draganovićeva o pokrštavanju Srba elaborirana je i na ovom
skupu. Zaključci ovoga skupa i Draganovićeva „otkrića“ koja su izneta tada da je „prelaženje katolika
u pravoslavlje istorijska drama hrvatske nacije načela te probleme... „, po dolasku ustaša na vlast
poslužiće raspiri međama istoka i zapada, da moderna hrvatska istorijska nauka dugo nije uočavala
verske i nacionalne mržnje i biće razlog i opravdanje za genocid nad srpskim narodom, za sve
strahote po stratištima i logorima monstruozne NDH.

Draganićeva „naučna otkrića“
Na Drugoj biskupskoj konferenciji u Zagrebu od 17. do 20. novembra 1941, hrvatski katolički
episkopat stvara Odbor trojice, sastavljen od nadbiskupa Stepinca, biskupa senjskog Burića i
apostolskog administratora križevačke biskupije Šimraka. Kao „stručnjak“ Draganović je ušao u
radno‐izvršni odbor za pitanja konverzije, u čijem su sastavu još: Franjo Herman, Augustin Juretić,
Janko Kalaj i Nikola Borić. Ova nabrojana družina Crkve na čelo sa Alojzijem Stepincem, uz
neposrednu saradnju sa ustaškom vlašću, sa „revnošću“ kleroustaškog sveštenstva i uz prećutno
odobravanje Vatikana, sprovešće Draganovićeva „naučna otkrića“, iz njegove doktorske disertacije, i
njegove teoriju o vraćanju „vjeri svojih otaca’ kroz kroz nezapamćeni teror koordiniran od države i
crkve, a koji će svojim sadizmom i surovošću prevazići sve što je do tada ljudski rod video i zapamtio.

 

[tehduduk]

Tesna saradnja sa ustašama

Iz dnevnika se takođe može naslutiti i smisao posebnog sporazuma o podeli vlasti u Kraljevini
Jugoslaviji koji su sklopili Vlatko Maček i Dragiša Cvetković. Time je jugoslovenska teritorija podeljena
na interesne sfere između Beograda i Zagreba pa je i teritorija Bosne i Hercegovine rasparčana na
hrvatsku i srbijansku interesnu sferu. Nadbiskup Stepinac je, kao i ustaše Ante Pavelića, smatrao da
su hrvatske granice na Drini i da Bosna i Hercegovina treba u celosti da pripadne Hrvatskoj. O svojim
stavovima Stepinac je ostavio tragove u dnevniku. Pod tačkom 7. promemorije koju je ostavio o
razgovoru sa dr Vlatkom Mačekom, 12. oktobra 1939. godine, Stepinac kaže:
„Nadbiskup je stavio Mačeku na srce plansku kolonizaciju sjeverozapadne Bosne. Ako se bude dobro
provodila, bit će Bosna brzo naša.“

Iz dnevnika se takođe vidi da je Stepinac Paveliću bio duhovni otac i politički mentor kao i da je
održavao veze sa brojnim ustaškim prvacima u Zagrebu, još pre invazije Hitlera i Musolinija na
Jugoslaviju 1941. godine. Tu je reč, pre svega, o Pavelićevim predstavnicima koje je personifikovao
Milo Budak, tvorac najstrašnijih krilatica poput „Srbe na vrbe“, kao i drugih koji su uoči rata živeli u
Zagrebu bilo ilegalno ili polulegalno, ali nikada bez pažnje i podrške Katoličke crkve.
Značajno je da je u tim razgovorima sa ustaškim prvacima nadbiskup Stepinac uvek zadržavao sebi
pravo konačnog arbitra o svim najbitnijim političkim odlukama, dajući pri tome svojoj mentorskoj
ulozi versku formu, na osnovu činjenice da je bio najviša crkvena ličnost u Hrvatskoj. Iz dnevnika se
vidi da je već 30. avgusta 1940. godine nadbiskup Stepinac primio u posetu dr Mile Budaka, koji je po
dolasku Pavelića na vlast postao ministar u njegovoj vladi i koji je prvi, javno, obrazlagao nužnost
genocida nad Srpskim narodom u Hrvatskoj, kao i nad Jevrejima i Romima. Prilikom ovog razgovora,
Budak je tražio od Stepinca da ne smeta rimokatoličkim sveštenicima koji su bili ustaški orijentisani,
da sarađuju u tajnim ustaškim organizacijama. Stepinac je odgovorio dr Budaku pitijskim rečima, jer
se smatrao višim od bilo kakve političke stranke ili struje u Hrvatskoj. „Odgovorio sam da ću jednakom mjerom mjeriti i jednima i drugima, dokle god ne zadiru u dogme
crkve, jer je naša zadaća obožavati duše, a ne voditi stranačku politiku. „

Kada su 10. aprila 1941. fašističke falange iz pravca Križevaca ušle u Zagreb, sporazumom Hitlera i
Musolinija, Ante Pavelić je sa nekoliko stotina svojih ljudi već upućen tamo. Određena mu je dužnost
poglavnika kvislinške Nezavisne Države Hrvatske. Ali zbog izvesnih nesporazuma između nemačke i
italijanske diplomatije zadržan je izvan Zagreba. U glavnom gradu Hrvatske zamenjivao ga je Slavko
Kvaternik, koji za sebe uzima čin generala, da bi kasnije postao vojskovođa.

Kvaternik je u ime Pavelića 10. aprila iste godine proglasio uspostavljanje Nezavisne Države Hrvatske.
On je do dolaska Pavelića bio stvarni vrhovni predstavnik.

Nadbiskup Alojzije Stepinac je samo dva
dana nakon proglašenja NDH, 12. aprila 1941. posetio Kvaternika. Time je uspostavljena uska
saradnja između ustaškog pokreta i najvišeg predstavnika rimokatoličke crkvene vlasti u hrvatskoj
državi. Doduše, ona je na taj način samo formalizovana, dok je stvarna saradnja već uveliko trajala i
davala svoje početne rezultate.
Ustoličavanje Pavelića i uopšte ustaške ideologije i njihove nazovi
države, bio je zadatak koji su osim Nemačke i Italije obavili Stepinac i Maček. Radio stanica Zagreb,
među prvim odredbama ustaških vlasti objavljuje poziv ustašama u provincijskim gradovima i selima
da se u svrhu organizovanja vlasti i orijentacije obraćaju i sveštenicima.Nadbiskup Stepinac je tom
aktu dao i neposrednu pomoć, svojom posetom i dobrodošlicom Kvaterniku. Već sutradan, 13.
aprila, Kvaternik je došao u Katedralu gde ga je Stepinac blagoslovio.

 

[Grof Vronski]

Ne znam koliko je on neposredno ucestvovao u zlocinima, negdje sam cak citala kako je tajno spasavao Jevreje, ali kako je opce poznato da je u javnosti bio uz ustase i da su katolicki svecenici aktivno ucestvovali u ubijanjima Srba, Jevreja, komunista definitivno ga vidim kao zlu osobu.

Nije neposredno učestvovao u zločinima,ali jesu
njegovi sveštenici.
A,on nije reagovao.
Dalje,bio je lični duhovnik Ante Pavelića.
Odobravao je pokrštavanje Srba,ali ne zbog spasavanja,
već radi ustaškog plana za rešavanje srpskog pitanja u Hrvatskoj -
da 1/3 Srba treba pokrstiti,1/3 ubiti i1/3 proterati...
Alojzije Stepinac jeste bio ratni zločinac.
U to nema nikakve sumnje !

 

[Grof Vronski]

Stepinac je ustasa od glave do pete. Svakog petka je bio na rucku kod Pavelica sa Krlezom, podrzavao je NDH-a, koliko je katolickih svestinka klalo Srbe ( pr. komandan logora Jasenovac fra Majstorovic-Filipovic), jako ih je stitio. Slucaj je jasan Stepinac je zlocinac, ali mu je tito postedeo zivot zbog dobijanja poena sa zapada.

I ne samo zbog tih poena.
Ubedljiviji je razlog za puštanje Stepinca bio strahovit pritisak
Vatikana na jugoslovensku vlast i Tita lično.

 

[Grof Vronski]

A zasto je onda postedeo zivot Milosu Ljubu ?

Nije tačno.
Ljubi Milošu je suđeno 1948-me u Zagrebu.
Dokazana mu je zločinačka uloga u ratu,
osuđen je na smrt vešanjem i obešen....

 

[Grof Vronski]

Kako komentarisete odluku pape da Stepinca proglasi blazenim i to sto danas u crkvama po Hrvatskoj Stepinac postaje kult?Da li svi ti ljudi slepo veruju odlukama vrha crkve, veruju u Stepincevu nevinost ili pak na indirektan nacin slave i klanjaju se zlocinu? Kako je moguce da njegov kult raste i pored svih insinuacija o njegovom podrzavanju najsurovijih zlocina?

Ovo je sarkofag Stepinca u jednoj katedrali u Hrvatskoji a odlivak njegove posmrtne maske nalazi se u svakoj crkvi pa i u Srbiji.

Hrvatska ima jednu jedinu katedralu.
Nalazi se na Kaptolu u Zagrebu.
U njoj je,levo od ulaznih vrata, monumentalna bista Stepinca,
izrađena u belom mermeru.....

 

[Grof Vronski]

Bilo bi zanimljivo saznati koliko su oni koji danas od Stepinca pokusavaju napraviti zrtvu ili sveca,ubedjeni u istinitost i iskrenost svojih namera, a koliko je Stepinac njima znacajna karta u politickoj bitci koju vode i cija bi diskreditacija znacila porazno po ugled katolicke crkve.Oni koji ga brane mozda su svesni cinjenice da ukoliko ostane da je Stepinac zlocinac da bi to uticalo na mnoge katolike da bar delimicno okrenu ledja crkvi koja je otvoreno podrzavala zlocine.

Ne samo to.
Osuđujući Stepinca i priznanje njegove stvarne uloge u NDH,
uspostavila bi se tesna veza između fašizma i hrvatskog klera,
a u širem smislu i Vatikana.
To treba prikriti.
Zato se 90% Hrvata upinju da im u istorijsko pamćenje uđe
čist Stepinac.

 

[Grof Vronski]

Jeste, ali je papa ipak bio hitlerov a ne musolinijev covek to jest hitler je bio taj koji se pitao za sve,jedino ako su se nadali da će se uticaj germana smanjiti a vaskrsnuti novo sveto rimsko carstvo sa Rimom kao centrom a ne Berlinom.

Musolini je bio arlekin Adolfa Hitlera.
U suštini.
Bez obzira što su se obojica javno zalagali da se to prikrije.

 

[Grof Vronski]

Чим је на власт 1990. године дошла партија председника Фрање Туђмана, домаћа Католичка црква у њој је пронашла савезника, а тиме су се обновиле и шпекулације о насилној смрти кардинала Степинца.
Суђење и читав процес против Степинца проглашен је монтираним процесом против хрватског народа и римокатоличке цркве од стране комуниста. Долази до издавања великог броја књига и публицистичких дела о Степинцу.
Почело је да се прича да су надбискупа, тачно 1.864 дана тровали чајем од олеандра иако је обдукција после Степинчеве смрти 1960. године показала да је надбискуп умро од последица тешке упале бубрега. 1993. године је направљена нова обдукција и довела до наводно фрапантних открића. Један од најморбиднијих навода је гласина да приликом друге аутопсије у телу није било срца.
Тражени су многи детаљи из живота да би се личност Алојзија Степинца уздигла на пиједесталу мученика вере.
Појавиле су се и приче како је Степинац учествовао у спашавању Јевреја од Холокауста.
И поред објективне одговорности за злочине у Другом светском рату папа Јован Павле II га је 1998. године прогласио “блажеником”, што је први корак ка проглашењу за свеца.

Шта рећи за такву цркву сем фуј.

Pravi uzrok Stepinčeve PRIRODNE smrti su problemi
sa krvi.Pojavila se neka hiperprodukcija eritrocita na koja tadašnja medicina
nije imala odgovor.
Trovanje oleanderom je najobičnija hrvatska podmetačina.

 

[Urvan Hroboatos]

Sad možemo da raspravljamo da li je čin masovnog pokrštavanja bolji od čina masovnog ubijanja koje bi zadesilo te Srbe ali se u oba slučaja radi o zločinačkoj nameri.

E sad, pitanje je kako je to bilo.
U školi sam učio- kao i svi- da je bilo ili-ili.
No, ako se pogledaju povijesni izvori, čini se:

* ustaše su pobili niz Srba po selima a da im nisu dali ni "šansu"
da se prekrste. Da je bila kauzalna veza- pobij nešto, a ostale, kad su u
strahu, prekrsti kao opciju spašavanja glave- to bi imalo smisla.
No, nisam kvalificiran i nisam to proučavao u toj mjeri da bih znao odgovor.
Mislim d aje najbolja i relevantna studija Krište, http://www.isp.hr/index.php?option=com_content&task=view&id=69&Itemid=38
http://www.isp.hr/index.php?option=...tegory&id=22&Itemid=47&limit=20&limitstart=20

* glede Stepinca, on mi ne izgleda ni jedno ni drugo, što mu se prišiva.
Nije bio nikakv vampir ni krvožedni zločinac (srpska priča), ali ni mučenik
ili svetac (hrvatska). Meni on izgleda kao oportunist u praksi, ali ipak čovjek
koji je bio uvjereni katolik, skoro srednjovjekovnog tipa. Htio je hrvatsku državu i
bio svjestan da od Pavelića ništa jer su saveznici jači, a i da takav režim
nema perspektive. Da je bio samo oportunist- ne bi mu ustaše ubili brata.
Za prekrštavanja rekoh da mi više izgledaju kao srednjovjekovna prisila
u cilju homogenizacije- sl. primjerima sudbine unijata u SSSRu ili Rumunjskoj-
a neka "humana" sekundarna opcija (iako ni to ne bih isključio).


Iako sve to s ove udaljenosti izgleda neobično. Ustaše zabranili ćirilicu- sada
u Srbiji muku muče da ju nekako sačuvaju, u slobodi.
Imali projekt prekrštavanja- Srbi u Hrvatskoj ne mare za pravoslavlje ni pola posto, više
ih ima- koje znam- u baptistima i ostalim subotarima.

Anyway- kontroverzna i zanimljiva tema.

 

[Battlecat]

E sad, pitanje je kako je to bilo.
U školi sam učio- kao i svi- da je bilo ili-ili.
No, ako se pogledaju povijesni izvori, čini se:

* ustaše su pobili niz Srba po selima a da im nisu dali ni "šansu"
da se prekrste. Da je bila kauzalna veza- pobij nešto, a ostale, kad su u
strahu, prekrsti kao opciju spašavanja glave- to bi imalo smisla.
No, nisam kvalificiran i nisam to proučavao u toj mjeri da bih znao odgovor.
Mislim d aje najbolja i relevantna studija Krište, http://www.isp.hr/index.php?option=com_content&task=view&id=69&Itemid=38
http://www.isp.hr/index.php?option=...tegory&id=22&Itemid=47&limit=20&limitstart=20

* glede Stepinca, on mi ne izgleda ni jedno ni drugo, što mu se prišiva.
Nije bio nikakv vampir ni krvožedni zločinac (srpska priča), ali ni mučenik
ili svetac (hrvatska). Meni on izgleda kao oportunist u praksi, ali ipak čovjek
koji je bio uvjereni katolik, skoro srednjovjekovnog tipa. Htio je hrvatsku državu i
bio svjestan da od Pavelića ništa jer su saveznici jači, a i da takav režim
nema perspektive. Da je bio samo oportunist- ne bi mu ustaše ubili brata.
Za prekrštavanja rekoh da mi više izgledaju kao srednjovjekovna prisila
u cilju homogenizacije- sl. primjerima sudbine unijata u SSSRu ili Rumunjskoj-
a neka "humana" sekundarna opcija (iako ni to ne bih isključio).


Iako sve to s ove udaljenosti izgleda neobično. Ustaše zabranili ćirilicu- sada
u Srbiji muku muče da ju nekako sačuvaju, u slobodi.
Imali projekt prekrštavanja- Srbi u Hrvatskoj ne mare za pravoslavlje ni pola posto, više
ih ima- koje znam- u baptistima i ostalim subotarima.

Anyway- kontroverzna i zanimljiva tema.

Verovatno kao i sve u životu od svega po malo. Opet kao neko na tom odgovornom mestu sigurno je gledao da sačuva to za šta je zadužen u većini situacija. I ovo za ćirilicu je realno. Ja ne znam nikog ko koristi, a znam dosta ljudi i krećem se u društvu puno,

 

[Пресретач]

Aлојзије Степинац први с' десна на сахрани усташког доглавника и председника Хрватског сабора Марка Дошена 1944. године.

 

[Hrastovnik]

Svrha ove teme nije nikakav napad na katolicku crkvu niti je plod sovinizma. Srpska i hrvatska strana imaju svoj stav o ovom hrvatskom nadbiskupu koji se , naravno ,ostro suprostavlja jedan drugom. Srbi ga krive za podrzavanje ustaskih zlocina i masovno pokrstavanje nekatolickog stanovnistva a Hrvati danas tvrde da je on samo zeleo da pokrstavanjem spasiti sto vise ljudi. Papa Jovan Pavle II ga je 1998.proglasio blazenim.

Od postanja svijeta do 1945. godine hriscanske ere Satana je bio milosniji prema Srbima, Jevrejima i Romima od onih 4 ratne godine Stepinceve milosti, nad kojiom je bila ruka vlasti i blagoslova rimskog pape.