Alkoholicarima-pravo na reprodukciju-ili ne!?

[NevenA :)]

mogu, naravno, ali ima i onih koji nisu ni pedofili ni alkoholičari ni zoofili, samo homoseksualci

 

[Čovek bez imena]

mogu, naravno, ali ima i onih koji nisu ni pedofili ni alkoholičari ni zoofili, samo homoseksualci

Da, ali su oni, (kao i heteroseksualci koji se klone alkohola), onda irelevantni za ovu temu...

To sto alkoholicari mogu imati/usvajati decu nema nikakve veze sa postojanjem/nepostojanjem istog tog prava homoseksualaca.

Homoseksualizam ne iskljucuje alkoholizam, i stoga, ne vidim nikakav osnov zato bi iko ko zdravo i ispravno razmislja, kao opravdanje za dozvoljavanje usvajanja dece od strane gej populacije iznosio argument kako to pravo imaju i heteroseksualni alkosi/narkomani/pedofili, buduci da postoje jednake sanse da i ovi pripadaju jednoj od tih grupacija.

Zato i kazem, ako je to bila "ironija", onda ocigledno nije bila dovoljno dobro promisljena.
Ironija bi bila, uopste iznositi takav argument.

A napisa covek i pravo na reprodukciju u naslovu, pa cenim da nije mislio da provlaci kroz temu pripadnike istopolnih vanbracnih zajednica .

 

[NevenA :)]

nisam ja rekla da provlači homoseksualce
već možda na osnovu teme treba li homoseksualcima dozvoliti usvajanje otvara ovu, treba li alkoholičarima dozvoliti reprodukciju
u smislu, ako gej osoba ne može da usvoji, onda ni alkoholičar ne bi trebalo da rađa
nek se autor izjasni
da sam ja otvorila temu iz istog razloga, glasila bi "treba li ljudima zabraniti da dišu"

 

[Anenaon]

je l samo ja ovde vidim suštinu?
odnosno da je tema otvorena zbog teme o usvajanju dece od strane homoseksualaca
samo ne znam šta je poenta, da li ironija što se, eto, razni tipovi provuku sa decom, a homoseksualcima se usvajanje brani
ili je autor ozbiljan

Ako pogledaš ko su oni koji su prvi komentarisali, sve će ti biti jasno. Pritom imaj na umu da je ovo najsuptilnije čega su mogli da se dosete. Patetika.

No, kako ne bi ispalo da sam samo zbog toga dao komentar, izjasniću se povodom date teme.
Kao neko ko u širem krugu porodice ima osobu koja je (neuspešno) lečeni alkoholičar, a koji iza sebe ima dva propala braka i dva deteta iz tih brakova, kad sagledam stvar sa pedagoškog aspekta i ugla te nesrećne dece, verujem da bi mnogo bolje bilo da do toga nije došlo.
Nažalost, pravo na reprodukciju je nešto što se ne može marginalizovati, ali postoje drugi načini da se pristupi problemu.
S druge strane, kad smo se već dotakli teme istopolnih brakova i usvajanja dece, neka ovo posluži kao jedno od podsetnika da postoji čitav niz faktora koji mogu štetno da utiču na razvoj deteta.

 

[Poznavalac stvari]

Ако социјални радник одлучи да је један или оба родитеља неспособно за одгајање деце због алкохолизма деца се могу одузети, али никако не смеју доделити гејевима јер додела деце таквима носи непримерени ризик за педофилију.
Е да...ако се нисам изјаснио...стоп околишном приступу за право усвајања деце гејевима коришћењем алкохолизма, наркоманије итд стрејт парова.
Реално.

 

[Anenaon]

Ако социјални радник одлучи да је један или оба родитеља неспособно за одгајање деце због алкохолизма деца се могу одузети, али никако не смеју доделити гејевима јер додела деце таквима носи непримерени ризик за педофилију.
Е да...ако се нисам изјаснио...стоп околишном приступу за право усвајања деце гејевима коришћењем алкохолизма, наркоманије итд стрејт парова.
Реално.

Ti to ipak prepusti onima koji su kompetentni za takvu procenu.

 

[NevenA :)]

poznavaoče, niti su svi strejt ljudi alkosi niti su svi gej ljudi pedofili, kontaš??

 

[Anenaon]

poznavaoče, niti su svi strejt ljudi alkosi niti su svi gej ljudi pedofili, kontaš??

Ne baš...

 

[Lollol]

Licno, nesto ne volim te alkoholicare, ali tesko da mozes nekom da zabranis da nema seks ili da mu uzimas decu pod izgovorom, da gospodine / gospodjo, vi pijete, stoga niste sposobni da odgajate dete.
Ima i onih koji ne piju, pa su opet teski kreteni, psihicki i emotivni zlostavljaci. Socijalno bi mozda trebalo da intervenise ako se prijavi problem, ili ako je jedan od roditelja alkoholicar sa problemom, i ako bi dete radije da ide u starateljsku porodicu nego da ostane sa tim roditeljima, ovako, preventivno mislim da je nemoguce spreciti.

 

[gost 198065]

Sad ću otići skroz u off, i nek me se slobodno obriše ako treba.

Zato što to nije pitanje alkoholičara, odnosno, nije samo. Ako postavite stvar u smislu: da li je humano braniti reprodukciju disfunkcionalnim osobama obzirom na potomke; tu bi čovek trebao imat uključene potomke u raspravu. Zar ne? Samo dete disfunkcionalne osobe zna kako izgleda biti dete disfunkcionalne osobe.

Što se mene tiče, moja su saznanja posredna. Vrlo uska i bliska, sticajem okolnosti, ali posredna. Možete vi koliko god hoćete da budete bliski nekoj kući - ako ne pripadate toj porodici; ako to nisu vaš otac i vaša majka; to nije neposredno iskustvo.

S druge strane, razumem kako saosećanje može biti od pomoći. Imam problem sa saosećanjem, pa sam se njemu naučila putem životinja. Ali sam se svejedno naučila. Barem u nekom smislu, koji je verovatno skroz naopak i sto posto politički nekorektan. Radi se o sledećem - i zato je ovo off - da li ste uvereni da je reprodukcija zagarantovano ljudsko pravo iz perspektiva produkta takvog odnosa? Naravno, vi niste produkt takvog odnosa; pa to u šta ste uvereni nema neku kosmičku vrednost. S druge strane, ovakve teme nikad ili maltene nikad ne počinju oni koji su potkovani i imaju predznanje.

Zato što je to često van njihove moći, nažalost.


Ja ne znam, ja sam sigurna skroz luda u nekom žestoko driblanom kontekstu; ali ja ne mislim da deca koja su produkt izuzetno fizički i mentalno oštećenih roditelja mogu da zahvale na svom postojanju. To nema nikakve veze sa situacijom kad - nazovimo ih: "normalni" - roditelji rode dete s Daunovim sindromom. Ne radi se o tome. Zato što roditelji koji su funkcionalni imaju kapacitet da se staraju, vole i trude u najvećoj meri pomoći svojem detetu koje se rodilo s manom. Ovde bih, doduše, napravila malu digresiju, pa se zapitala (stidljivo) u kojoj meri je bilo koji roditelj siguran da će svojem potomstvu, kakvo god da jeste, stvoriti uslove za relativno normalana život. Nijedan ako je pošten, naravno. Zato što imate - naprimer - fizički i mentalno potpuno normalnu, štaviše, besprekornu decu roditelja koji su crni, naprimer, u Americi. Samim tim što su pogrešne boje kože u ovom našem nesretnom svetu koji se trudi da izgleda lišen predrasuda; a zadojen je njima koliko i španska inkvizicija - samim tim njima je otežano normalno funkcionisanje u društvu. Pomislite na količinu rasističkih prozivki koje jedno takvo dete doživi tokom škole. Pomislite na sumnjičavost njegovih profesora, eventualnih poslodavaca. Znam da ima mnogo nabrijanih koji bi mi rekli: nisi u pravu, to se više ne događa; ali neću da razgovaram s budalama. Idealističke su budale posebna kategorija budala.

To se događa, i događa se upravo sada dok negirate. Nekome.

Govorimo o fizički i mentalno potpuno kompetentnoj osobi. Sad zamislite kakva je situacija sa decom koju su napravili teško retardirani. Sad zamislite u kontekstu generacije mentalno manjkavih.

Čim neko zine: genetika, ljudi vade Hitlera iz zapećka. Ali ne postoji taj politički korektan bilmez koji bi me ubedio da manjkavi roditelji nemaju veliku verovatnoću da porode manjkave. Nije pravilo, ali je verovatnoća. Ali se uopšte ne radi o tome. Govorim o situaciji kad se verovatnoća dogodila.

Da li ste ikad videli fizički i metalno do te mere defektne ljude da im je svaki novi dan gola patnja? Ne one - opet naglašavam - koji su se rodili u "normalnim" porodicama po sistemu koletarne greške; i imaju roditelje koji će ih voleti kakvi god da jesu, i žrtvovati kompletan svoj život i postojanje da im isti učine iole podnošljivim.

Mada, šta je podnošljivo. Ima mnogo ljudi crne boje kože koji su savršeno "normalni"; i mentalno i fizički; i koji bi vam rekli da je život u Belom svetu nepodnošljiv. Na svu sreću, mi nismo amerikanci, pa nas ne boli glava za takve.

Što nije opravdanje da se ne zapitamo kako se, eventualno, mogu osećati oni koji nisu prokaženi bojom kože, već nečim drugim. Sad bi mi mogli reći: ali to je isti rasizam, to je kao da govoriš da se ljudi crne boje kože ne bi trebali reprodukovat!..

Nije. Zato što ne govoirm o boji kože. Govorim o određenom fizičkom i mentalnom stanju o kojem niko od nas - ni ja, naravno - u stvari ne bi trebali da govorimo. Jer o tome ništa ne znamo, a ne znamo zato što u tome nismo.

Sve što mi možemo, to je da slutimo. Da pretpostavljamo kako izgleda život nekog ko se nikad nije, i nije u stanju, razviti mentalno; i ko je pri tom još i fizički teško hendikepiran. I koji je - pri tom - još i lišen brižnih, punih ljubavi roditelja. Zato što su roditelji sami bili mentalno i fizički defektni do te mere da se nisu bili u stanju brinuti o svom rođenom potomstvu.

Pa im ga je onda država oduzela. U koju svrhu? Boljeg života?

Teško oštećenu decu toliko retko usvajaju da ih praktično niko ne usvaja. To znači da će provesti vek vezani za kakav krevet u kakvoj mentalnoj ustanovi. Na planeti ima koliko ono milijardi ljudi, pa ja još nikad nisam videla - niti ikad očekujem da vidim - organizirano staranje o takvoj deci koje bi im omogućilo da se uklope u društvo. Zato što je to nemoguće. Zato što ima situacija i stanja u kojima bilo čije i bilo kakvo humano angažovanje ne donosi ploda jer je nemoguće da donese ploda. Jer subjekt takvog angažovanja nije u stanju da ga doživi kao human gest. Njegov su život kaiši koji ga vežu za krevet, i hranjenje na silu, i guske da se u njih olakša. I sve to bez ijedne srodne, roditeljske ruke koja bi mu pomilovala čelo u nežnosti.

Njegovi su roditelji bili u istoj toj ludnici, i bili otprilike toliko mentalno oštećeni, i doneli su na svet njega sa manje svesti nego životinje donose svoje potomstvo. I potom su ga skroz zaboravili - zato što, možda, nisu ni bili u stanju da shvate da su izrodili dete.

I kome je od toga toplo oko srca? Kome je drago? Kome su se od vas oči ovlažile od plemenitosti?

Ko će to dete da usvoji?

Ne shvatam.

Politički je korektno braniti svačije pravo na reprodukciju. I onda šta? Politički je korektno odobravati i podržavati i finansirati institucije koje se staraju o određenim produktima liberalne reprodukcije. I koji je krajnji rezultat toga, osim cool osećanja u sopstvenoj koži? Glasao sam za transcedentalnu vrednost ljudskog stvorenja, kako sam cool. Ja neću ničije retardirano dete odvest kući iz prihvatilišta, ali sam teoretski za, i cool. Teoretski. U praksi neka se o njima brinu oni koji vode prihvatilišta za pse.


Jer niko se drugi neće o njima brinut. Da li ste ikada o tome razmišljali?

 

[Poznavalac stvari]

Ti to ipak prepusti onima koji su kompetentni za takvu procenu.

Наравно.
Битно је само да се поштује закон и да таква деца не доспу у руке гејева.

 

[Poznavalac stvari]

poznavaoče, niti su svi strejt ljudi alkosi niti su svi gej ljudi pedofili, kontaš??

Већина стрејт људи нису алкоси ни наркомани чак ни код ових нових турбо генерација, али је инциденца на педофиолију скоро 10 пута чешћа код гејева него код особа нормалне сексуалне оријентације.
О томе се неизоставно мора водити рачуна.

 

[Čovek bez imena]

Politički je korektno braniti svačije pravo na reprodukciju. I onda šta? Politički je korektno odobravati i podržavati i finansirati institucije koje se staraju o određenim produktima liberalne reprodukcije. I koji je krajnji rezultat toga, osim cool osećanja u sopstvenoj koži? Glasao sam za transcedentalnu vrednost ljudskog stvorenja, kako sam cool. Ja neću ničije retardirano dete odvest kući iz prihvatilišta, ali sam teoretski za, i cool. Teoretski. U praksi neka se o njima brinu oni koji vode prihvatilišta za pse.


Jer niko se drugi neće o njima brinut. Da li ste ikada o tome razmišljali?

Pusti ti politiku. Najveci problem danasnjice je sto se politika i novac mesaju u svaku sferu drustvenog zivota.

Primer koji si navela je krajnje atipican, i u praksi redak, ali istina, ipak postoji.
Bilo bi, sigurno korisno i pozeljno smanjiti rizik moguce manjkavosti novorodjencadi, ali ne postoji resenje (osim prinudne sterilizacije) kojim bi se sprecili takvi ljudi da radjaju decu, buduci da manjkavi roditelji tesko mogu razumeti, i jos teze postovati zakonsku normu koja bi im zabranjivala tako nesto.

Takvo resenje, mozda jeste delimicno opravdano, ali u praksi, tesko da moze biti primenjivo.
Slazem se oko dosta stvari koje si navela, ali jedina stvar, potpuno nevezana za politiku, pretezno sa pravne tacke gledista, koju nikako ne razumem je sledece:

Kako je korektno, sa bilo koje tacke gledista, oduzeti nekome pravo koje mu nisi ni podario?

Da preformulisem:
Kako bilo ko moze oduzeti coveku prirodno pravo - pravo koje je stekao rodjenjem, po prirodi svog bica, a ne na osnovu neke drustvene norme.

Ako drzava ima takvu moc da moze coveku uskratiti najosnovnije ljudsko pravo, to opravdava uvodjenje (i, s obzirom na korumpiranost danasnje politicke scene, automatski ostavlja mnogo prostora za zloupotrebu) smrtne kazne, abortusa, eutanazije, prinudne sterilizacije i dosta slicnih mera vezanih za oduzimanje ili ogranicavanje bilo kog prava koje coveku pripada ne na osnovu drustvenog akta, vec samim njegovim postojanjem i radjanjem.

Opet, lepo si rekla. Ne mozemo da znamo kako je deci i sta je za njih najbolje resenje. Mozda zale jer su rodjena. Mozda zele da zive. Samo oni znaju, a mi mozemo samo da spekulisemo. Odgovarajuce resenje bi bilo jedino ono sto bi ta deca takvim smatrala. Zato bi svako odlucivanje od strane nepristrasnih bilo bezvredno i pogresno.

A da je offtopic, jeste

 

[Anenaon]

Sad ću otići skroz u off, i nek me se slobodno obriše ako treba.

Zato što to nije pitanje alkoholičara, odnosno, nije samo. Ako postavite stvar u smislu: da li je humano braniti reprodukciju disfunkcionalnim osobama obzirom na potomke; tu bi čovek trebao imat uključene potomke u raspravu. Zar ne? Samo dete disfunkcionalne osobe zna kako izgleda biti dete disfunkcionalne osobe.

Što se mene tiče, moja su saznanja posredna. Vrlo uska i bliska, sticajem okolnosti, ali posredna. Možete vi koliko god hoćete da budete bliski nekoj kući - ako ne pripadate toj porodici; ako to nisu vaš otac i vaša majka; to nije neposredno iskustvo.

S druge strane, razumem kako saosećanje može biti od pomoći. Imam problem sa saosećanjem, pa sam se njemu naučila putem životinja. Ali sam se svejedno naučila. Barem u nekom smislu, koji je verovatno skroz naopak i sto posto politički nekorektan. Radi se o sledećem - i zato je ovo off - da li ste uvereni da je reprodukcija zagarantovano ljudsko pravo iz perspektiva produkta takvog odnosa? Naravno, vi niste produkt takvog odnosa; pa to u šta ste uvereni nema neku kosmičku vrednost. S druge strane, ovakve teme nikad ili maltene nikad ne počinju oni koji su potkovani i imaju predznanje.

Zato što je to često van njihove moći, nažalost.


Ja ne znam, ja sam sigurna skroz luda u nekom žestoko driblanom kontekstu; ali ja ne mislim da deca koja su produkt izuzetno fizički i mentalno oštećenih roditelja mogu da zahvale na svom postojanju. To nema nikakve veze sa situacijom kad - nazovimo ih: "normalni" - roditelji rode dete s Daunovim sindromom. Ne radi se o tome. Zato što roditelji koji su funkcionalni imaju kapacitet da se staraju, vole i trude u najvećoj meri pomoći svojem detetu koje se rodilo s manom. Ovde bih, doduše, napravila malu digresiju, pa se zapitala (stidljivo) u kojoj meri je bilo koji roditelj siguran da će svojem potomstvu, kakvo god da jeste, stvoriti uslove za relativno normalana život. Nijedan ako je pošten, naravno. Zato što imate - naprimer - fizički i mentalno potpuno normalnu, štaviše, besprekornu decu roditelja koji su crni, naprimer, u Americi. Samim tim što su pogrešne boje kože u ovom našem nesretnom svetu koji se trudi da izgleda lišen predrasuda; a zadojen je njima koliko i španska inkvizicija - samim tim njima je otežano normalno funkcionisanje u društvu. Pomislite na količinu rasističkih prozivki koje jedno takvo dete doživi tokom škole. Pomislite na sumnjičavost njegovih profesora, eventualnih poslodavaca. Znam da ima mnogo nabrijanih koji bi mi rekli: nisi u pravu, to se više ne događa; ali neću da razgovaram s budalama. Idealističke su budale posebna kategorija budala.

To se događa, i događa se upravo sada dok negirate. Nekome.

Govorimo o fizički i mentalno potpuno kompetentnoj osobi. Sad zamislite kakva je situacija sa decom koju su napravili teško retardirani. Sad zamislite u kontekstu generacije mentalno manjkavih.

Čim neko zine: genetika, ljudi vade Hitlera iz zapećka. Ali ne postoji taj politički korektan bilmez koji bi me ubedio da manjkavi roditelji nemaju veliku verovatnoću da porode manjkave. Nije pravilo, ali je verovatnoća. Ali se uopšte ne radi o tome. Govorim o situaciji kad se verovatnoća dogodila.

Da li ste ikad videli fizički i metalno do te mere defektne ljude da im je svaki novi dan gola patnja? Ne one - opet naglašavam - koji su se rodili u "normalnim" porodicama po sistemu koletarne greške; i imaju roditelje koji će ih voleti kakvi god da jesu, i žrtvovati kompletan svoj život i postojanje da im isti učine iole podnošljivim.

Mada, šta je podnošljivo. Ima mnogo ljudi crne boje kože koji su savršeno "normalni"; i mentalno i fizički; i koji bi vam rekli da je život u Belom svetu nepodnošljiv. Na svu sreću, mi nismo amerikanci, pa nas ne boli glava za takve.

Što nije opravdanje da se ne zapitamo kako se, eventualno, mogu osećati oni koji nisu prokaženi bojom kože, već nečim drugim. Sad bi mi mogli reći: ali to je isti rasizam, to je kao da govoriš da se ljudi crne boje kože ne bi trebali reprodukovat!..

Nije. Zato što ne govoirm o boji kože. Govorim o određenom fizičkom i mentalnom stanju o kojem niko od nas - ni ja, naravno - u stvari ne bi trebali da govorimo. Jer o tome ništa ne znamo, a ne znamo zato što u tome nismo.

Sve što mi možemo, to je da slutimo. Da pretpostavljamo kako izgleda život nekog ko se nikad nije, i nije u stanju, razviti mentalno; i ko je pri tom još i fizički teško hendikepiran. I koji je - pri tom - još i lišen brižnih, punih ljubavi roditelja. Zato što su roditelji sami bili mentalno i fizički defektni do te mere da se nisu bili u stanju brinuti o svom rođenom potomstvu.

Pa im ga je onda država oduzela. U koju svrhu? Boljeg života?

Teško oštećenu decu toliko retko usvajaju da ih praktično niko ne usvaja. To znači da će provesti vek vezani za kakav krevet u kakvoj mentalnoj ustanovi. Na planeti ima koliko ono milijardi ljudi, pa ja još nikad nisam videla - niti ikad očekujem da vidim - organizirano staranje o takvoj deci koje bi im omogućilo da se uklope u društvo. Zato što je to nemoguće. Zato što ima situacija i stanja u kojima bilo čije i bilo kakvo humano angažovanje ne donosi ploda jer je nemoguće da donese ploda. Jer subjekt takvog angažovanja nije u stanju da ga doživi kao human gest. Njegov su život kaiši koji ga vežu za krevet, i hranjenje na silu, i guske da se u njih olakša. I sve to bez ijedne srodne, roditeljske ruke koja bi mu pomilovala čelo u nežnosti.

Njegovi su roditelji bili u istoj toj ludnici, i bili otprilike toliko mentalno oštećeni, i doneli su na svet njega sa manje svesti nego životinje donose svoje potomstvo. I potom su ga skroz zaboravili - zato što, možda, nisu ni bili u stanju da shvate da su izrodili dete.

I kome je od toga toplo oko srca? Kome je drago? Kome su se od vas oči ovlažile od plemenitosti?

Ko će to dete da usvoji?

Ne shvatam.

Politički je korektno braniti svačije pravo na reprodukciju. I onda šta? Politički je korektno odobravati i podržavati i finansirati institucije koje se staraju o određenim produktima liberalne reprodukcije. I koji je krajnji rezultat toga, osim cool osećanja u sopstvenoj koži? Glasao sam za transcedentalnu vrednost ljudskog stvorenja, kako sam cool. Ja neću ničije retardirano dete odvest kući iz prihvatilišta, ali sam teoretski za, i cool. Teoretski. U praksi neka se o njima brinu oni koji vode prihvatilišta za pse.


Jer niko se drugi neće o njima brinut. Da li ste ikada o tome razmišljali?

Većinski se slažem s onim što je napisano.
Igrom slučaja sam radio izvesno vreme s decom ometenom u razvoju i potvrđujem sve što si napisala o uslovima u kojima se čuvaju, a koji su sve sem pogodni.
Nažalost, živimo u takvom društvu gde se sve drugačije u odnosu na ono što većina percipira kao normalno posmatra kao tumor koji treba eliminisati, bez obzira na to što govorimo o ečemu što je živo. Sećam se svoje reakcije kad sam pročitao dosije jednog deteta koga su roditelji ostavili na rođenju i doneli u tu instituciju, citiram "zato što oni imaju još dvoje normalne dece o kojima treba da se staraju". Pritom vas uveravam da ovo nije jedini slučaj, štaviše, to je bio slučaj gotovo svakog deteta tamo.

 

[Anenaon]

Наравно.
Битно је само да се поштује закон и да таква деца не доспу у руке гејева.

Ja znam za sebe da bih bio svestan i odgovoran roditelj i nema tog patriotskog antihomoseksualca koji može da opovrgne to, a ako se već plašiš da deca ne dospu u ruke takvih kao što sam ja, preduzmi nešto povodom toga-usvoj dete, nemoj samo ovde da morališeš u prazno šta treba i kako treba da se radi, već ima više nego dovoljno takvih u ovoj zemlji. Jedina stvar gora od ignorantnosti je opšta indiferentnost iza paravana nacionalnog dobra. Fuj.

 

[Poznavalac stvari]

Ja znam za sebe da bih bio svestan i odgovoran roditelj i nema tog patriotskog antihomoseksualca koji može da opovrgne to, a ako se već plašiš da deca ne dospu u ruke takvih kao što sam ja, preduzmi nešto povodom toga-usvoj dete, nemoj samo ovde da morališeš u prazno šta treba i kako treba da se radi, već ima više nego dovoljno takvih u ovoj zemlji. Jedina stvar gora od ignorantnosti je opšta indiferentnost iza paravana nacionalnog dobra. Fuj.

Пријатељу ја већ имам сина од 9 и близнакиње од 6 година и старам се са све женом да не постану предмет усвајања.
Сву прераслу дечију одећу дајемо некада у црвени крст, некада у црквену општину, а редовно сваке године дам у забавиште где ми иду кћери, а пре је ишао син, десет тегли меда, отац ми држи пчелињак, као и торте и колаче за дечије приредбе које донирају и други родитељи, мада је у принципу политика дечије предшколске установе да се поклони у храни не примају.
Деце за усвајање ионако има мање него што има интереса, а утолико има мање разлога да се дају јаловим гејевима.

 

[Anenaon]

Пријатељу ја већ имам сина од 9 и близнакиње од 6 година и старам се са све женом да не постану предмет усвајања.
Сву прераслу дечију одећу дајемо некада у црвени крст, некада у црквену општину, а редовно сваке године дам у забавиште где ми иду кћери, а пре је ишао син, десет тегли меда, отац ми држи пчелињак, као и торте и колаче за дечије приредбе које донирају и други родитељи, мада је у принципу политика дечије предшколске установе да се поклони у храни не примају.
Деце за усвајање ионако има мање него што има интереса, а утолико има мање разлога да се дају јаловим гејевима.

Utoliko bolje bi trebalo da znaš kako jedan roditelj može da oseća, ali je izgleda ta empatija ka drugim stvarima. Što nije loše, pretpostavljam, ali to je nešto što nema svoj limit.
Da već ima i više nego što je potrebno parova koji žele da usvoje je tačno, ali to ne znači da bi svako od njih bio dobar roditelj.

 

[gost 198065]

Pusti ti politiku. Najveci problem danasnjice je sto se politika i novac mesaju u svaku sferu drustvenog zivota.

Primer koji si navela je krajnje atipican, i u praksi redak, ali istina, ipak postoji.
Bilo bi, sigurno korisno i pozeljno smanjiti rizik moguce manjkavosti novorodjencadi, ali ne postoji resenje (osim prinudne sterilizacije) kojim bi se sprecili takvi ljudi da radjaju decu, buduci da manjkavi roditelji tesko mogu razumeti, i jos teze postovati zakonsku normu koja bi im zabranjivala tako nesto.

Takvo resenje, mozda jeste delimicno opravdano, ali u praksi, tesko da moze biti primenjivo.
Slazem se oko dosta stvari koje si navela, ali jedina stvar, potpuno nevezana za politiku, pretezno sa pravne tacke gledista, koju nikako ne razumem je sledece:

Kako je korektno, sa bilo koje tacke gledista, oduzeti nekome pravo koje mu nisi ni podario?

Da preformulisem:
Kako bilo ko moze oduzeti coveku prirodno pravo - pravo koje je stekao rodjenjem, po prirodi svog bica, a ne na osnovu neke drustvene norme.

Ako drzava ima takvu moc da moze coveku uskratiti najosnovnije ljudsko pravo, to opravdava uvodjenje (i, s obzirom na korumpiranost danasnje politicke scene, automatski ostavlja mnogo prostora za zloupotrebu) smrtne kazne, abortusa, eutanazije, prinudne sterilizacije i dosta slicnih mera vezanih za oduzimanje ili ogranicavanje bilo kog prava koje coveku pripada ne na osnovu drustvenog akta, vec samim njegovim postojanjem i radjanjem.

Opet, lepo si rekla. Ne mozemo da znamo kako je deci i sta je za njih najbolje resenje. Mozda zale jer su rodjena. Mozda zele da zive. Samo oni znaju, a mi mozemo samo da spekulisemo. Odgovarajuce resenje bi bilo jedino ono sto bi ta deca takvim smatrala. Zato bi svako odlucivanje od strane nepristrasnih bilo bezvredno i pogresno.

A da je offtopic, jeste

Sve je ovde, i na sličnim temama, off.

Zato što je nemoguće da ljudi koji su u stanju da percipiraju, odlučuje za one koji ne mogu da percipiraju.

Kad sam rekla: politička, konkretno sam navela: politička korektnost; što ima veze s politikom koliko i politika s istinom i pravdom. Kašće se samo.

Što uvek i bude.


S druge strane, ne razumem baš taj postulat: nečije prirodno pravo. Kad me prozovu s tim, ja se uvek upitam - a oni koji su me čitali, njima sam se već popela na glavu time - elem, ja se uvek upitam: šta je prirodno pravo psihopate? Govorimo ovde o prirodnom pravu mentalno i/ili fizički oštećenih. Psihopata je mentalno oštećen, da se laički izrazim. I psihopate rađaju decu. Ne kažem da će i ta deca bit psihopate, ali ovde se i ne govori o deci, već o roditeljima. Kad čovek načne temu da bi se hendikepiranima, eventualno, trebalo ograničit pravo reprodukcije; nikad još niko nije rekao da bi trebali razmislit o psihopatama. Zašto?

Zato što to nije politički korektno, naravno? Opet ta politika.

Ova je, i slične teme off, jedino zato što nema apsolutno nikoga na planeti - trenutno - ko bi na nju adekvatno odgovorio. Mnogi se slažu da ima roditelja koji ne bi trebali rađat decu, usprkos njihovog prirodnog prava; i niko se još nije našao ko bi na to politički korektno odgovorio. I čak i kad bi odgovorio, u politički koretktnom rezonu, ne znam odakle bih počela da ređam protivargumente .Jer ih je stotine.

Ali to je nemoguće. Politički korektno odgovorit na tako šta, mislim. Pa su sve teme slične ovoj zamke, ko kad su amerikanci vatali komuniste onomad. Da se vidi ko je crven.

Ako na nešto ne možeš politički korektno odgovorit danas; onda si nacista. To je zakon usled kojeg su mnogi kuš. Ne kažem da je odgovor na ovaj post, ali je svakako bič inkvizitora koji hoće da ljudi budu kuš.


Zbog humanosti? Ne budite smešni. Zbog političkih poena negde (ovde, bilo gde) samo.

 

[NaraYan]

Niko nema pravo bilo kome da uskrati ovako nešto.

 

[gost 198065]

Pritom vas uveravam da ovo nije jedini slučaj, štaviše, to je bio slučaj gotovo svakog deteta tamo.

Hoću ovo da citiram, zato što hoću da naglasim.

Masa ljudi misli (veruje?) kako ekstremi o kojima govorim (ovde i koegde) jesu samo to, ekstrem. Izuzetak. Kako govorim o ratu zvezda i kolonizaciji Marsa. O nečemu što se - verovatno - nigde ne dešava, osim u naučnoj fantastici.


U životu sam naučila da su gro onih koji misle kako je navođenje gadosti, ekstrem koji se izuzetno retko ili nikad ne događa; nojevi. Gurači glave u pesak.

Ekstremi su ekstremi samo zato što ih je mainstream društvo tako krstilo; a tako ih je krstilo zato što se u mainstream društvu ekstremi ne pominju. Ne da ih nema, nego se ne pominju.

Svugde i stalno ima rariteta; neobičnosti i čudaštva koje biste čiste savesti stavili u fikciju i baljezganje žute štampe. Primeri koje često navodim, ljudi uzmu da krste kao "neverovatne", "retke", "sporadične", "izuzetke". Takvi su ili rasli zaštićenim životom pod staklenom kupolom, ili su budale idealisti.

Nažalost, samo će takvi politički korektno odgovorit na ovu ili sličnu temu. Jer na nju, osim palamuđenja i mlaćenja prazne slame, nema odgovora.

Svaki drugi odgovor nije politički korektan. Zato što, kao što reče post iznad mene, niko nema pravo nikome uskratiti. Bilo šta.

Posle toga, svi kuš.