Ако ћемо се држати закона(онако строго), суд још није одрадио свој посао, и тај човек нема обавезу да плаћа алиментацију. Зашто то суд одуговлачи, то је друга тема.
Коју квалификацију заслужује поменута особа, то ће одредити надлежни за ту област. Ја нисам тај.
И када си већ споменула детаљ из свог приватног живота, да те питам, шта ти је било битније, отац или алиментација?
Не свиђа ми се као учеснику у дискусији да изражавање спуштамо на најнижи ниво!
Чекај, ти сматраш да је нормално да неко деци не уплати ни динар алиментације читавих 9 година од развода?
Хајде да се не правимо Тоше, је л' може?
Суд 9 година на неки волшебан начин не доноси пресуду. Дотични све време не даје алиментацију!
Сад ја тебе да питам, какав је то отац који нема сам осећај да треба деци нешто да пружи, а колико смо могли наслутити из приче, тај човек није баш претерано у фазону ни да се виђа са децом?
Молим те, не брани неког ко то не заслужује само зато што сте истог пола !
Глупо је, површно и беспотребно.
Што се тиче приче о алиментацији и мом оцу, видиш, мој тата је нормалан човек коме смо сестра и ја најважније на свету, биле и остале и ако смо већ увелико одрасле особе , чак и са својим породицама.
Моји родитељи су се споразумно развели и увек су се трудили да се не свађају пред нама, него кад заспемо или кад нисмо ту, тад су себи дозвољавали расправе које су биле последица много чега.
Видиш, ту се ради о ДВОЈЕ људи који су се сами договорили, суд је био потребан толико да прогласи њихов брак неважећим.
Сво финансирање су наставили као и до тад.
Ја нисам дошла у ситуацију да размишљам о томе шта ми је важније: отац или алиментација, јер се у ту ситуацију дође кад људи , пре свега, деци не пруже сигурност, када не желе ни пажњу да пруже, па онда идеш логиком ''дај шта даш''.
Уосталом, то и није питање које се поставља деци, деци је увек пре стало до тате или маме, него до алиментације.
То је питање које се поставља старатељу и није случајно регулисано законом !!!
У данашње време кад је живот скуп, посебно у ситуацији у каквој се постављачица теме налази (жена је инвалид и НЕ МОЖЕ да заради више од 24 000 месечно), отац је тај који би морао сам да има осећај да треба да помогне- да му је заиста стало.
Шта да ти кажем, живот кошта. Његова љубав им неће платити ужину или патике, а кад се отац понаша по описаном моделу, имамо пуно право да поставимо питање да ли тај човек уопште воли ту децу.
Лично, да се нађем у таквој ситуацији, идентичној, одрала бих му кожу с леђа.
Све бих му наплатила и не бих жалила паре да дам на адвоката, јер тај човек има новца и може да даје алиментације, али он то не ради из ината, да би се највероватније светио тој бившој жени.
Иначе, зашто не жели да да алиментације? Реци ми ти, као мушкарац, могући мотив, веома сам радознала.
И молим те, не покушавај да негираш да такви људи постоје, јер знамо обоје да је оваквих прича јако много.
Написан ја охохох пост...надам се, не узалуд.
