Албанци нису Илири

[Lesandar]

Nisam spomenuo nigde poreklo Srba , da jesu ili da nisu Iliri nigde, jer na svaki tvoj post
nekako zelis da me vuces za jezik
Ja samo dokazao od ove dve argumenata gore probiju tvoju i Dereticevu teoriju sa tim ''argumentom '' MANJAKOM-isom (Albanci iz Sicilije).

Illyrian tribes

Alban = jer nas tako zovu ?
Arbër = jer nas tako zovete (arbanas) ?
Ardian= poznato ime ti ovo vjerujem
Dalmat
Dardan= zar ne potice od albasnkog jezik ?
Dasaret
Enkelejt
Eordej
Epiriot= ko zivi danas ovde ?
Japod
Japyg
Kaon
Labeat
Mesap
Mollos=od albanskog jezika
Paion
Parthin
Penest
Pirust
Taulant= vecina i od stare generacije se tako zove , verujem da si cuo
Thesprot= od albanskog jezika
itd..
Link : http://www.knowledgerush.com/kr/encyclopedia/Illyria/

Ardian Vebiu

(Albanian historian & dissident)

Ardian Vebiu says that it "seems pathetic in front of the fact that we can't explain through Albanian words the place names we currently use". It is not just pathetic. It is actually a debacle that very obviously nullifies any possibility of Albanian-Illyrian continuity.




Fatos Lubonja :

For instance, the ethnogenesis of the Albanians was an open question among Albanian scholars in the 1950s, but when Enver Hoxha declared that their origin was Illyrian (without denying their Pelasgian roots), no one dared participate in any further discussion of the question. During the Communist era, literary and artistic activity as well as academic studies (especially historic and linguistic studies) all adhered to this pattern. By this means a virtual world was created in which Albanians lived within the propaganda framework of the part and of the literary, artistic and academic works, which pervaded schools, libraries, cinemas, theaters and exhibitions.

 

[podgorickimali]

Ardian Vebiu

(Albanian historian & dissident)

Ardian Vebiu says that it "seems pathetic in front of the fact that we can't explain through Albanian words the place names we currently use". It is not just pathetic. It is actually a debacle that very obviously nullifies any possibility of Albanian-Illyrian continuity.




Fatos Lubonja :

For instance, the ethnogenesis of the Albanians was an open question among Albanian scholars in the 1950s, but when Enver Hoxha declared that their origin was Illyrian (without denying their Pelasgian roots), no one dared participate in any further discussion of the question. During the Communist era, literary and artistic activity as well as academic studies (especially historic and linguistic studies) all adhered to this pattern. By this means a virtual world was created in which Albanians lived within the propaganda framework of the part and of the literary, artistic and academic works, which pervaded schools, libraries, cinemas, theaters and exhibitions.

Pa dobro ima to smisla... pazi 1000 godina razlike izmedju Albanaca i balkanskih starosjedioca... mozda nisu Iliri, ali sigurno jesu mjesavina raznih starosjedilaca na Balkanu (mix |Ilira sa doseljenicima iz R.Imperije, Slovena, Grka, Dako/Tracana...itd)

To je najrazumnije objasnjenje.

Nisu sigurno pali s Marsa.

A mi, ni mi nismo puno drugaciji, samo eto sto je kod nas Slovenski elemenat truncicu jaci, eto toliko da je prevladao Slovenski jezik medju nama.

 

[Serdar Scepan Radojevic]

Poreklo Arbanasa (5)

Arbanasi se pominju u 13. veku
Kosovsko - metohijska oblast bila je u srpskoj državi u džI veku

Najstarije istorijske vesti o Arbanasima potiču iz 11. veka. Jedan podatak je kod vizantijskog istoričara Mihaila Atalijata iz sedamdesetih godina 11. veka, a drugi podatak je u Aleksijadi, čuvenom delu Ane Komnine o vladavini njenog oca cara Aleksija Prvog, 1081-1118. godine. Prema Mihailu Atalatiju, u povodu vizantijskog sicilijanskog namesnika i uzurpatora Georgija Manijakisa iz Drača, prema Solunu 1043. godine učestvuju kao vojnici i "Arbaniti", tj. Arbanasi.

U sličnoj situaciji, ali sa obrnutom ulogom, javljaju se Arbanasi i 1081. godine; tada Normani iz južne Italije na čelu sa Roberom Gviskarom i Boemundom u toku invazije vizantijske obale opsedaju i osvajaju Drač. Vizantincima pomaže tada jedan srpski odred pod dukljanskim princom Bodinom, kao i nešto Arbanasa.

Vizantijska vlast uspostavljena je u Draču 1005. godine, a na celom području 1018. godine. Jedanaesto stoleće je vreme upornih nastojanja Vizantije da sačuva za sebe albansko primorje i uspostavi kontrolu nad unutrašnjošću zemlje nasuprot pokušajima dukljanske srpske države da postupno zahvati albanske zemlje. Najzad, to je vreme normanske invazije 1081. godine.

Do Belog Drima

Kosovsko-metohijska oblast obuhvaćena granicama srpske države još krajem 11. veka, a jednim delom već u prvoj polovini 10. veka.

Ustanak Đorđa Vojteha u Makedoniji 1071. godine povezan je sa širim planovima za oslobođenje Južnih Slovena od vizantijske vlasti. Vojtehovi ustanici obraćaju se srpskom knezu Mihailu, koji im šalje sina Bodina i vojskovođu Petrila. Neuspeh ovog krupnog poduhvata ne umanjuje njegov značaj, jer je to jedan od prvih velikih pokušaja posle 1018. godine da se ujedine slovenske zemlje, a verovatno prvo pripajanje čitavog porečja Belog Drima srpskoj državi.

I oblast Kosova polja bila je tada zahvaćena ovim pokretom, s obzirom na Bodinove operacije prema Nišu i Vidinu i dejstva raškog župana Vukana iz utvrđenog Zvečana prema jugu 1092-1093. godine, ali je Kosovo i davno pre toga, još za srpskoga raškog kneza Časlava od 927. do oko 950. godine bilo u granicama srpske države.

I dobar deo Metohije još u prvoj polovini 10. veka bio je uključen u srpsku državu. Tek pri kraju 12. i početkom 13. veka zna se da oko reke Škumbe i Drima, sa mestom Kroja pominje se skupina Arbanasa. Tokom 13. veka, međutim, došlo je do postupnog, ali čvrstog posedanja Kosova i nekih teritorija južno od Prokletija od strane srpske države.

Ono što nije polazilo za rukom starim raškim kneževima i dukljanskim vladarima uspelo je vladarima dinastije Nemanjića. Rodonačelnik dinastije i ujedinitelj srpskih zemalja, Stefan Nemanja 1166-1199, veliki župan oko 1170-1196, objedinio je pod svojom vlašću veoma široka područja na jugu i istoku Srbije u razdoblju od 1180-1190, kada je zaključen mir sa Vizantijom.

Na jugu je to bila, pre svega, etnički srpska Metohija - Patkovo, Hvosno, Podrimlje, Kostrc, Kdraškovina - s prizrenskom okolinom, zatim Kosovo - Lab, Lipljan, Sitnica, pa Skoplje i predeo oko gornjeg toka Vardara - Gornji i Donji Polog. Za vreme ofanzive prema Duklji 1190. zaposeo je Gornji i Donji Pilot, oblast između Skadarskog jezera i planina u zaleđu. Čitav ovaj pojas u tom trenutku nije mogao da bude zadržan, ali su u sklop srpske države konačno ušle zemlje u slivu Drima i Belog Drima, Kosovo bar do Lipljana i čitav predeo istočno od Ibra i Laba preko Južne Morave, obuhvatajući Niš. Na skadarskom sektoru Nemanja je Srbiji vratio Skadar sa celom mrežom malih gradova 1180. godine. Sve ove oblasti, osim Pilota, bile su već oko pet stotina godina nastanjene Srbima, dok se albanske skupine javljaju samo po planinama odnosno u nomadskom stočarenju, i kao ranije, u romanizovanim naseljima primorskih gradova.

Kralj Dušan, 1331-1346, a potom car do 1355. godine nastava ovu politiku sa većim zamahom i uspehom, ali je najpre morao da slomi otpor zetskih velikaša, udruženi u pobuni 1322. sa albanskim feudalcima na čelu sa Dimitrijem Sumom. Politički status severne Albanije u srpskoj državi još od Nemanje i Stefana Prvovenčanog bio je rešen u okviru statusa Zete kao oblasti kojom upravlja naslednik prestola po pravu primogeniture.

Tako je istorija severne Albanije u doba Nemanjića, ustvari istorija Zete. U opsežnim ofanzivnim akcijama prema Vizantiji, skoro čitavu Albaniju osim Drača, koji definitivno ostaje pod vlašću Anžujaca, Dušan osvaja već u kampanji 1342-1343. godine: zauzeti su gradovi Kanina, Berat, Kroja, a kasnije i sav ostatak Albanije sa Epirom. Srbija se i na makedonskom pravcu otiskuje daleko na jug, do Etiopije u Heladi; na jugoistoku granica Srbije je pomerena skoro do ušća meste odnosno do grada Hristopolja.

Odbačene teze

Kosovo i Metohija u 10, 11. i najzad u 12. veku imali su kompaktno srpsko stanovništvo. Ima mnogo razloga da se neke teze albanske istoriografije kako srpska kolonizacija Kosova i Metohije počinje tek sa širenjem nemanjićke države u 13. i 14. veku, odbace kao proizvoljne. Nikakvog osnova nema za tvrđenje o postojanju albanskog "sedelačkog" stanovništva na Kosovu do toga vremena; naprotiv migracija Srba započeta još u toku seobe naroda, završila se trajnim naseljavanjem srpskog naroda na Kosovu već pre kraja 9. veka.

 

[Serdar Scepan Radojevic]

O poreklu Arbanasa..

Tekst Ane Komnine

Po mestu Raban Srbi su doeseljenike nazivali Arbanasima-Rabanasima, stranci su ih zvali Albancima po Albaniji na Kavkazu. Kada Ataliota pominje Albance 1078. godina naziv aih stanovnicima Rabana-Arbanon. Tako isto čine i drugi vizantijski istoričari. Jovan Skilica, i Ana Komnina. Ona piše to ime prema srpskom izgovoru - Raban.

Srednjovekovni pisac Magius Patavius je znao da su Šćipetari poreklom iz Azije i nazivao ih je "decom Kavkaza". U Srbiju su stigla samo četiri plemena sa Kavzaka i to: Gege, Toske, Jace -Liape - i Šamide. Gege su "Gosk" ili "Gog" kod jermenskih geografa. Šamide su azijski Šumiksi, naseljeni oko Rabana i na podnožju planine Jablanice, Albanci su se psotepeno širili napasajući svoja stada po srpskim selima i obroncima planina.

Tako su živeli kroz ceo srednji vek, gajeći stoku za svoje srpske gospodare i za svoje potrebe. Kao profesionalni stočari zaštićeni su zakonom iz 1330. godine, a zatim i zakonom cara Dušana iz 1349. godine. Po tim zakonima, Arbanasi su mogli da se slobodno kreću po planinama i bogatim pašnjacima, ali im nije dozvoljeno da prisvajaju pašnjake i zemlju.

O knezu Progonu

U takvim uslovima života, Arbanasi nisu mogli imati svoju političku ili versku vlast, pošto nisu imali ni svoje teritorije. Neki albanski savremeni istoričari zastupaju tezu da se krajem 12. veka pojavila prva arbanaška država i kažu:

Oko 1190. Njen prvi suveren kažu bio je kenz Progon; 1190-1198. godine i da je bio podržan od starešina mesta. Od početka kneževina je obuhvatala gotovo polovinu savremene severne Albanije. Da, postajao je knez Progon kao knez predela Rabana, ali kenz je bio Srbin i njegova kneževina u Srbiji.

Knez Progon se nije ni po čemu razlikovao od ostalih srpskih kneževa toga doba. Imao je dva sina, Ivana 1198-1206 i Dimitrija 1206-1216. Vojni zapovednik kneza Progona, sa zvanjem vojvoda, bio je takođe Srbin - Andrija Vrana. Pa ni posle raspada srpske Imperije nije na teritoriji savremene Albanije nastala nijedna arbanaška država."

Počinju od 1043.

Uprkos obimnom traganju o poreklu i prošlosti Arbanasa, posebno ovih na Balkanskom poluostrvu nije se ništa znalo do 1043. godine, kada se prvi put spominju u istorijskim izvorima. Drugi datum kada se Arbanasi spominju je krajem 11. veka, tačnije 1070. godine i da su na prostor Balkana stigli iz Potkavkazja. Do 1043. godine Arbanasi se i njihovo ime ne spominju ni u drugim istorijskim izvorima, ni u kakvoj varijanti, makar kao manja etnička oblast, a ni na starim geografskim kartama Albanija ne postoji.

Takođe na balkanskom tlu na kome danas Arbanasi obitavaju, nema ni arbanaških toponima, osim nešto iz novijeg vremena, i to preinačenih, poarbanašenih. Toponimi su većinom nealbanski: srpski, grčki, turski i promenjenih grupa nekih naroda koji su ostavili tragove na Balkanskom poluostrvu.

Imamo podataka od strane Ane Komnine, koja govori o "Arbanou" koji se nalazi u brdovitoj oblasti u unutrašnjosti današnje Albanije. Stadtmiler tvrdi, na osnovu izvora, da je Arbanon obuhvatao dolinu reke Škumbe, obe strane reke Mat, Kroju i još neke susedne krajeve. On na više mesta ističe da je oblast reke Mat, po svojoj prirodnoj zatvorenosti, "reliktna oblast" Arbanasa. On izričito tvrdi da u oblastima Stare Srbije, Kosovo Polje i Metohija i novopazarski kraj nisu zbog svog položaja oblasti letnje, nego zimske ispaše. Dakle ove oblasti nemaju geografsku zatvorenost koja je bitna karakteristika reliktne oblasti.

Naturena teza

Ime Kosova, koje je danas u širokoj upotrebi u evropskoj javnosti, nikada nije imalo ono značenje koje mu se danas želi pridati, kao nekakva zasebna istorijska i etnička celina koja se želi izdvojiti iz celine srpskog etničkog prostora i imena "Srbija". Ime Kosovo je, pre svega, vezano za stari geografski pojam Kosovo polje kojim se naziva ravnica oko reka Sitnice i Laba, ograđena sa svih strana planinama.

Tek u novije vreme, od kraja 19. veka ovaj pojam počinje da se širi posredstvom naziva turske administrativno-upravne oblasti- Kosovski vilajet, koji je, međutim, obuhvatao celu Staru Srbiju. Posle oslobođenja od turske vlasti 1912. godine, kosovo i Metohija su oblasti Kraljevine Srbije, a kasnije zajedničke Jugoslavije Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca.

Poreklo Arbanasa (8)
Vekovima ni traga od Ilira
Rimljani su biološki istrebili Ilire, tvrde dokumentovano hrvatski istoričari

Nametnuta i proturena teza da su Arbanasi direktni potomci Ilira i da su na Balkan stigli pre Slovena je jedno od oruđa kojim separatisti pokušavaju da prikažu kako su na prostorima srpske zemlje oni pre pristigli. Tako mnogi arbanaški istoričari pokušavaju da dokažu da je njihova geneza od Ilira, te da su Sloveni došli na njihovu arbanašku teritoriju od 4. do 7. veka, za vreme seoba naroda na Balkan.

U vezi s ovim savremeni hrvatski istoričari dokumentovano tvrde da su Ilire biološki istrebili Rimljani, da su nad njima izvršili genocid i da od njih niko nije preživeo niti je od njih neko nastao. A pojedinci koji su eventualno preživeli asimilovani su sa doseljenim Slovenima. Raspon je od osam stotina godina od nestanka Ilira sa pozornice Balkana pa do prvog istorijskog pominjanja Arbanasa. Tako da na Ilire na Balkanu podsećaju samo ne i toponimi, a nikakvi potomci.

Nenaučno

Arbanasi na Balkanskom poluostrvu nisu autohtono stanovništvo i ni u kom slučaju se ne može tvrditi da su direktni potomci Ilira ili Dardanaca. Oni koji ih dovode u vezu sa Ilirima i Dardancima jesu kvazi naučnici kao što to čine arbanaški istraživači koji se nekritički odnose prema ovom problemu i konstruišu različite teorije. "Slika koju arbanaška nauka stvara o sopstvenoj ranoj istoriji je pojednostavljena, nenaučna, iskontruisana i ne kritička. Kada je u pitanju jezik ne može se izvesti jezički dokaz o srodstvu ni bliskosti ilirskog i arbanaškog jezika". Tako nešto nam potvrđuje istaknuti arbanaški lingvista E. Čabej koji konstatuje da bi "bilo nenaučno pa čak i naivno, projicirati savremene situacije u prošlosti po jednom pravolinijskom putu".

Baveći se ovim problemom, poreklo Arbanasa, i istražujući i konsultujući razna dokumenta i literaturu, kao i mnoge istorijske izvore, svi indikatori vode u Potkavkazje. Naime, na osnovu spomenika i karata političke istorije i kulturnog života Albana jednog od tri najstarija naroda Zakavkazja su preci naroda zakavkaskog Azerbejdžana i Gornjeg Dagestana. Prvi pisani podaci o ovom potiču iz 4. veka n. e. i obuhvataju period od 7. veka n.e. što se vidi iz dela armenskih i arapskih pisaca.

Izučavanjem istorijske i kulturne prošlosti Kavkaske Albanije dobija se slika složenih sukoba naroda Zakavkazja i osobene specifičnosti procesa i kulturnog razvika Albanije. Stanovništvo Kavkaske Albanije bavilo se poljoprivredom, proizvodnjom drveta i stočarstvom. U neposrednoj blizini Kavkaske Albanije živelo je 72 plemena koja su govorila različitim jezicima. Ta plemena nisu imala svog vođu, a zakone imaju svoje i primenjuje ih kako ko želi. Istorija Kavkaske Albanije isprepletana je u tom periodu sa istorijom Armenije i Persije.

U 11. veku Zakavkazje je palo pod Seldžuke kada je nastradala i Kavkaska Albanija kojom prilikom je bilo porušeno i nekoliko gradova. Osvajač je Alp-Aralan. Najviše su stradali gradovi na reci Kura kao što su oni Arbanasi koji se u istorijskim spisima nazivaju Alvani ili Alvaniti. Pred najezdom Seldžzuka, stanovnici Kavkaske Albanije su bežali u druge krajeve kojom prilikom su Arbanasi prvi put i stupili na tlo Balkanskog poluostrva.

Reč stručnjaka

Da su Arbanasi stigli na Balkan iz Podkavkazja u 11. veku, potvrđuju i vrsni evropski naučnici. Većinu tih mišljenja izneo je nemački naučnik Georg Stadtmiler. A francuski konzul u Janini Pukvil smatra da su Arbanasi došli na Balkan iz Kavkaske Albanije, u ranom srednjem veku i da nisu na ovim prostorima autohtono stanovništvo.

"Austrijski konzul za istočnu Grčku J. G. Han veli da su se Arbanasi doselili na Balkansko poluostrvo sa Kavkaza. Za to nam daju dokaze i priče koje i danas žive u Athazu, u Kavkazu, osim naziva porekla, koje ćemo naći u Athaskoj, kao i u Albaniji, koji se drže za jedan isti narod sa našim Arbanasima".

 

[Serdar Scepan Radojevic]

Mnoga imena
istog naroda
Bili su to Arbanasi, Šćiptari, Alvaniti, Alvani, Škipetari, Arnauti, Šiptari, Arbaniti i Albanci

Ovu tvrdnju zastupaju i Ami Bue Ležan, Jastrebov i drugi. Kada je u pitanju poreklo Arbanasa, nemački istraživač Peter Bartl s pravom primećuje da se albanski istraživači neozbiljno odnose prema ovom problemu.

Što se pak tiče arbanaškog imena, sve do danas ono nije bilo ustaljeno kao ni ime njihovog jezika. Tako imamo sledeće nazive za Arbanase koji su se u različitim vremenima upotrebljavali: Albani, Arbaniti, Arvaniti, Arbeni, Arberi, Arberase, takođe već pomenute Arbanase, Šćiptari, Alvaniti, Alvani, Škipetar, Arnaut, Šiptar, Arbanite i Albanci.

U vizantijskim izvorima Arbanasi se prvi put pominju kao Alvantini, a nazivaju ih i Arvanite, a ovo je 11. vek. Međutim, u vremenu od 12. do 15. veka u vizantijskim izvorima Arbanasi se pominju kao Arvanite, Alvani i Alvanite.

U srpskim istorijskim izvorima Arbans se prvi put pominje u Nemanjinoj povelji za Hilandar gde se kaže: "Od pomorske zemlje Zetu s gradovima, od Rabana Pilota oba" kao i "Arbanas Pilot". Imena su sasvim jasna. Raban je metateozom izmenjeni oblik imena Arbanaum ili Arbanas, latinskih i grčkih izvora. U Nemanjinoj povelji "Arbanasi" su ekvivalent za "Raban". Dušanova povelja koja se odnosi na grad Troju, sačuvana u latinskom prevodu, takođe je jedan od izvora pomena Arbanasa. Takođe u 14. veku, u car Dušanovoj povelji za manastir Svetog Arhanđela kod Prizrena pominje se ime Arbanas.

Zašto uvreda

Kao što se vidi, za oznaku pripadnosti je bilo upotrebljavano nekoliko imena koje smo napred istakli. Međutim, za sve današnje Arbanase, ma gde da žive, uvreda je kada im se kaže da su Arnauti. Ime Arnaut dali su im njihovi prijatelji Turci od kojih su primili islam. Naziv Arnaut je pogrdan, kom su Turci kumovali. Takođe je uvreda za Arbanase i kada im se kaže da su Šiptari. A ovo značenje se i danas upotrebljava u svim sredstvima komuniciranja, a ono se odnosi samo na nacionalnu manjinu koja živi na prostorima SCG i Makedonije. Međutim, Arbanasi u međusobnom komuniciranju se oslovljavaju sa Šćiptar, a za Albaniju kažu Šćipnija.

Kako u našoj tako i stranoj literaturi upotrebljava se naziv Arnautaš. Ime Arnautaš ima sasvim drugo značenje. Arnautašima se nazivaju oni koji su iz hrišćanstva prešli u islam. Da bi se izbegle dileme koje ime upotrebljavati u označavanju pripadnosti, od svih navedenih imena smatra se da je u duhu srpskog jezika najprikladnije odgovara naziv Arbanas, za one u Albaniji, a za žitelje na prostorima SCG i Makedonije Šiptar. Između Arbanasa u Albaniji i Šiptara u SCG i Makedoniji postoje ogromne razlike u svim domenima rada, ponašanja i življenja.

Mnogi srpski istorijski izvori, a i narodne umotvorine, kao i neka umetnička i literarna dela u sebi sadrže ime Arbanas. Ovaj naziv i sam Vuk Stefanović Karadžić je upotrebljavao, mada je u nekim slučajevima koristio i reč Arnaut koja je ostatak iz turskog doba, a koja se upotrebljavala sve do pedesetih godina 20. veka. Mnoga medijska sredstva upotrebljavaju ime Albanac ili Šiptar. U usmenom komuniciranju ljudi zastaju, ne znaju koje od ova dva imena da upotrebe.

Da bi se izbegle sve dileme koje ime upotrebljavati, najprikladnije je za one u Albaniji Albanac a u ostalim krajevima Šiptar, naziv koji se i odomaćio i ima svoju adekvatnu oznaku. Na ovaj način bi se izbegle mnoge nedoumice i dileme, već bi i neke stvari i pojmovi bili mnogo jasniji i ne bi bilo mogućnosti za mnoge zloupotrebe i nejasnoće koje egzistiraju u govoru, pisanom izražavanju i sredstvima medijskih komunikacija.

Šta znači škip

Više evropskih naučnika u 19. veku bavilo se pitanjem jezika i književnosti kod Arbanasa. Jedan od njih je i Francuz Ami Bue koji u delu "Evropska Turska", govoreći o Arbanasima, njihov jezik naziva "škip" i daje posebne tablice poređenja reči "škip" s odgovarajućim rečima sledećih jezika: latinskog 81 reč, francuskog 30, italijanskog 10, nemačkog 57, švedskog i gotskog 10, engleskog 3, danskog i islandskog 4, letonskog 9, baskijskog 14, keltskog 7, grčkog 19, turskog 19, i vlaškog 30 i slovenskosrpskog 19 reči. Ovo što Bue kaže slovenskog je ustvari srpskog jer nijedan od slovenskih naroda nije imao prostorne kontakte sa Arbanasima sem Srba.

Kada je u pitanju problem arbanaškog jezika, smatra se da je naš istoričar Miloš Milojević dajući iscrpnu analizu o Arbanasima uopšte, a koji smatra da se njihov jezik sastoji od dve desetine latinskog, dve desetine anglo-keltskog, jedna desetina grčkog i pet desetina srpskog jezika. Ovom mešavinom jezika kojom se služe Arbanasi, niko više ne govori, što pokazuje indo-evropsko poreklo, ali i jezičku neizgrađenost, što potvrđuje i poslednje veliko izdanje enciklopedije Larusa u kome stoji "Albanski jezik je pisan u toku svoga razvitka različito: ćirilicom, grčkim, turskim, pa čak i arapskim pismom, a da se ne govori o upotrebi mešanih pisama". Arbanasi se danas služe latinicom.

http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2003/11/02/srpski/F03110102.shtml

 

[Ethana]

(Albanian historian & dissident)

Ardian Vebiu says that it "seems pathetic in front of the fact that we can't explain through Albanian words the place names we currently use". It is not just pathetic. It is actually a debacle that very obviously nullifies any possibility of Albanian-Illyrian continuity.




Fatos Lubonja :

For instance, the ethnogenesis of the Albanians was an open question among Albanian scholars in the 1950s, but when Enver Hoxha declared that their origin was Illyrian (without denying their Pelasgian roots), no one dared participate in any further discussion of the question. During the Communist era, literary and artistic activity as well as academic studies (especially historic and linguistic studies) all adhered to this pattern. By this means a virtual world was created in which Albanians lived within the propaganda framework of the part and of the literary, artistic and academic works, which pervaded schools, libraries, cinemas, theaters and exhibitions.

Ardian Vebiu u Albaniji je poznato ime pseudo-intelektualca i ljudi ga citiraju kad pricaju viceve! Kad bi imao pamet znao bi da Delme na albanskom znaci Ovca. Ali, posto je glup ne zna ni sta znace reci na svom jeziku!

Fatos Lubonja, covek je "prodao drva" jos davno u kampovima Hoxhe. Niko ga ne uzima za ozbiljno! Albanska verzija Deretica

 

[Tandoori Masala]

Ardian Vebiu u Albaniji je poznato ime pseudo-intelektualca i ljudi ga citiraju kad pricaju viceve! Kad bi imao pamet znao bi da Delme na albanskom znaci Ovca. Ali, posto je glup ne zna ni sta znace reci na svom jeziku!

Fatos Lubonja, covek je "prodao drva" jos davno u kampovima Hoxhe. Niko ga ne uzima za ozbiljno! Albanska verzija Deretica

Ethana, a Kadri Halimi? Ako ovo nije siguran dokaz da su Albanci Iliri onda ne znam sta je...

Izvor: Glasnik Muzeja Kosova i Metohije, II, 1957.

Ovo zasluzuje da se postavi dva puta...

 

[Serdar Scepan Radojevic]

Peter Bartl za Glas Javnosti.:

Da li ste u svojoj knjizi definisali i, potom, "razrešili" eventualne zablude u albanskoj istoriji?

- U celom 19. veku albanska istorija bila je određena zabludama. Albanci su tada težili nacionalnom preporodu i zbog toga su morali da stvore nacionalni identitet, što nije bilo lako jer je to narod sa tri različite vere. Tome treba dodati problem "zakasnele nacije"- svi susedni narodi imali su svoje države, Albanci nisu. Bilo je neophodno dokazati i sebi i okolini postojanje sopstvene nacije, i to dokazivanjem postojanja tradicije, iz čega se rodio mit. Taj mit se sastoji u tome da su Albanci najstariji narod na ovom području.

Dr Peter Bartl, filolog, rođen je u mestu Kotbus/Niderlauzic, studirao je istočnoevropsku istoriju, slavistiku i turkologiju u Getingenu i Minhenu. Od 1980. godine radi kao profesor istorije Istočne i Jugoistočne Evrope na Univerzitetu u Minhenu. Predsednik je Albanskog Instituta u Minhenu i izdavač Minhenskog časopisa za balkanska istraživanja i Albanskih studija.

 

[Акај]

Peter Bartl za Glas Javnosti.:

Da li ste u svojoj knjizi definisali i, potom, "razrešili" eventualne zablude u albanskoj istoriji?

- U celom 19. veku albanska istorija bila je određena zabludama. Albanci su tada težili nacionalnom preporodu i zbog toga su morali da stvore nacionalni identitet, što nije bilo lako jer je to narod sa tri različite vere. Tome treba dodati problem "zakasnele nacije"- svi susedni narodi imali su svoje države, Albanci nisu. Bilo je neophodno dokazati i sebi i okolini postojanje sopstvene nacije, i to dokazivanjem postojanja tradicije, iz čega se rodio mit. Taj mit se sastoji u tome da su Albanci najstariji narod na ovom području.

Svaka mu cast. Kratko i efektivno je objasnio celu poentu ove price...

Ovakvim ljudima je u Albaniji zabranjen ulaz u zemlju... Cim neko nesto kaze sto se ne slaze sa njihovim mitovima odma PUF...

 

[Lesandar]

Svaka mu cast. Kratko i efektivno je objasnio celu poentu ove price...

Ovakvim ljudima je u Albaniji zabranjen ulaz u zemlju... Cim neko nesto kaze sto se ne slaze sa njihovim mitovima odma PUF...

John Wilkes:

"NOT MUCH RELIANCE SHOULD PERHAPS BE PLACED ON ATTEMPTS TO IDENTIFY AN ILLYRIAN ANTHROPOLOGICAL TYPE AS SHORT AND DARK SKINNED SIMMILAR TO MODERN ALBANIANS."


No wonder both (and only) the Serbian and Albanian schools largely dismiss Wilkes (thus giving him an enormous credibility), for Wilkes says it's hard to believe Bosnian-Illyrian tribes were "Romanized", "Hellenized", etc. This however is what the Serbian school needs desperately so that they too can claim that the same tribes had been also "Slavicized" after the fall of the Western Roman Empire and into the Mid Ages.

 

[jelen.co]

Проф. Др Каплан Буровић , балканалог, албанолог, однедавно је широј српској јавности познат не само по животној голготи коју је претрпео у албанским казаматима за време Енвер-хоџиног режима, већ и по доследној, запањјуће неустрашивој борби, да знањем и пером светској, европској јавности докаже порекло и историју косметске голготе, која, какао сам каже, не траје од јуче. Био је недавно у српској престоници, посетивши и неке информативне куће. Повод су четири нове књиге од 96, колико их је до сада написао. Каже да је у Швајцарској, где живи, захваљујући подршци својих колега историчара, успео за кратко време да изнедри нова дела.


„Издавачка кућа „ Балкан” у Женеви две нове књиге објавила је на енглеском и албанском, а преостале на српском језику..На енглеском је изашла књига „ Јачи од смрти ” која је заправо збирка мојих судија , теза и чланака о актуелним проблемима у Албанији, уз критички однос према садашњој албанској политичкој врхушци, која је, према мом мишљењу, не разликује пуно од злогласног режима Енвер-хоџе, барем када је у питању однос , став, прека косметском питању и Србији, уопште..Ту је и моја студија по којој доказујем да Албанци нису Илири, а такав јој је и наслов” каже за наш лист проф. др Каплан Буровић.



Ваше друго дело посвећено је итсоријском сагледавању порекла албанског народа у којем тврдите да они нису аутохтони?


„ Аутор сам бројних теза по којој Албанци нису ни аутохтони, нити су илирског порекла.Написао је на десетине стручних књига, преведених на шест светских језика.Разуме се да све има своју цену, па и ово моје трагање за истином.Нисам добродошао у Албанију, мада помало охрабрује чињеница, да се у том смислу, све више буди савест појединих академика и историчара у тој држави, који ме подржавају.Нажалост они су малобројни, али постоје!Скренуо бих пажњу и на још једну чињеницу.Када сам пре неколико година написао књигу сличног садржаја албанска Акедемија наука се званичо огласила, поручивши да је истина то што пишем, али да они прво морају да узму Космет!! Апсурд и лицемерје!.Албанци нису аутохтони народ, нису ни илирског порекла, нити су, какао неки заговорници тврде ,Пелазги.То све аргументовано, кроз историјску призму објашњавам у другој књизи „ Ко су Албанци”.Што пре се суоче са истином, а и оно који подржавају шиптарск сепаратизам, биће боље и за једне и за друге.У противном, Балкану као регији у којој увек тињају неки сукоби, не пише се добро. Ту је и књига „ Тамо на Косову”.Објавио сам и студију „ Косово је неупоредиво”. Албанци на Косову нису мештани, они су дошљаци после турске окупације. Косово су Срби подигли из жара и пепела раног средњег века и учинили од ње моћну државу да, кад су Енглези јели прстима, Срби су употребљавали кашике и виљушке. Срби су својом крвљу бранили Косово од отоманске империје. Албанци су на Косовском боју били на страни Турака. Србе веже за Косово све, Албанце баш ништа, сем њихове тежње да створе Велику Албанију.Треба знати да добар део Албанаца нису Албанци, већ муслиманизирани Срби, па и припадници других народа. Кад би се од Албанаца одбили ови, Албанци не би били на Косову ни 25дсто становништва.Унутар данашње Албаније налазе се покрајине (ниста мање од Косова!), које су настањене неалбанским становништвом, који су ту мештани, на своме, настањени пре доласка Албанаца, па су и везани за те области као Срби за Косово и Метохију. Сличне регије постоје и по другим земљама у свету.



Годинама сте изучавали своје породично стабло, знате да сте пореклом Србин из Боке Которске, из угледне племићке породице. Тврдите да су се Буровићи, у зависности од историјских околности временом католичили, прелазили у ислам, или остајали православци. То пише у вашој врло опширној књизи„ Порекло Буровића”.


„ Трагајући за пореклом Албанаца, бранећи тезу да су Срби од памтивека на просторима Косова и Метохије, и да су им корени, и у данашњој Албанији, логично је да сам се бавио и сопственим пореклом.Буровићи се помињу у неким списима још у 13. веку у Рисну. Три века касније један од Буровића из Херцег Новог примио је ислам и одселио за Херцеговину.У истом столећу неки су постали католици.Зна се да су у 18. веку поједине фамилије Буровића биле православне. До пре неколико година био сам муслиман, јер тако су моји преци у давна времена одлучили.Али, понекад је потребно много храбрости да се човек суочи са истином, па и да је призна.Ја сам то показао својим опредељењем, повратком у изворно православље.Наравно, да и то има своју, високу цену!

Објасните!

„Муслиманска вера је међу нама учинила оно што није успела да учини и међу осталим народима Балкана и света. У целом човечанству чињеница је да се муслиманиирани нису одрекли своје националности. То су уцинили само муслиманизирани Срби. Да ли су за то само они криви?! Зар нису криви и православни Срби, који и дан данас неће да прихвате муслиманизираног Србина за брата?! О овом проблему ја сам већ објавио студију, у књизи„ Матриризирано Косово” која је објављена прошле године. Истина је да муслиманизирани Србин лако диже руку на брата православца, али и православни Србин лако диже руку на муслиманизираног Србина. Код православног Србина имамо и ову појаву: неће да прихвати за брата ни оног муслиманизираног Србина који је порекао муслиманску веру и чак доказао на делу да је већи Србин и од православног Србина.Понекад то осетим и на сопственој кожи.Све су то наше несреће”


Оцените садашње прилике на Балкану.
„Сувише је болно говорити о томе.Пре годину дана сам то већ негде рекао. Косово и Метохија су акупирана територија.Ваша држава, српски народ су раздробљени, распарчани и унесрећени. Балкан је спаљен, од времена недавних ратова на прострорима бившие СФРЈ , бомбардовања Србије, па и саме косметске голготе, и то је, према мом дубоком уверењу, ако се којим чудом, кормило историје не преокрене- увод у Трећи светски рат”


Куда води све ово што се дешава на Космету од самопреоглашења, има ли за КИМ наде?
„Требало би предузети конкретне мере и то одлучно, за повратак Косова и Метохије својој матичној Србији. Било што било, Косово ће се кад тад, вратити Србији. Излаз из ове врло тешке и озбиљне ситуације је обраћање научној истини о Косову и Албанцима, који тамо живе. Са овом истином треба да се суоче, пре свега, Шиптари, а затим и сви они који подржавају њихов сепаратизам. Кад се буду суочили са истином и сами ће Албанци Косова цедирати, одустаће од екстремистичких претензија. И добар део човечанства индоктриниран је неистином, фалсификованом историјом ”.


Универзитет Њујорка превео је на енглески неке ваше тезе о албанским коренима, па су их чак и објавили.

„Ондашњи неки историчари сложили су се са мојим тезама, прихватили су да Албанци нису аутохтони ни у самој Албанији, камоли на Косову, схватили сусу да су Албанци дошли на Балкан, па и у самој Албанији после Словена. Године 548. нове ере Словени су увелико ушли у Durrachium (Драч,). Албанци су тада били у Румунији, на обронцима Карпата и Бескида. Оно што је од велике важности, са мојим албанолошким тезама , сложили су се и многи албански научници, па и њихов највећи албанолог - академик проф. др Екрем Сабеј и уважени историчар Ардиан Вехби. Албанизирање Срба се наставило посебно кад су Албанци изашли из Мата и распрострли се у пољу Драча, средином 11. века. До 16. века они су успели да између река Дрим на Северу, реке Црни Дрим на западу и Скумбини на југу чине већину становништва, али и дан-данас у тој зони има Срба који се одупиру аланизацији”.

Биљана Живковић

Da nisu kelti?

 

[Ewa Kant]

Plavo Andjelce i Lesander:
Vi se nazivate na neko Istorijsko pravo a zaboravljate da Istorijsko pravo je MRTVO. Sve HIPOTEZE od strane Srpskih istoricara i pseudoistoricara su neobitne. Bitna je cinjenica da Albanci su ziveli na ovom regionu, zive sada i ce ziveti dok zemlja postoji. Vasi zakljucki o Dusanovom Carsvu i nebeskoj Srbiji su vas doveli gde ste sada.
Kolko ja znam Cincari su pomesani sa Srbima a ne sa Albancima!
Sta se tice IQ i ako se ne varam Srbija je imala najnizi IQ prosle godine. A sta se Sicilije tice i prosecni IQ tamo, hehehe ipak je veci nego kod vas u Srbiji.

Za testiranje su se javili Albanci, obzirom da su drzavljani Srbije.Sto se stidis, svuda ima pametnih i onih drgih.

A ono, potamneno, ah, koliko je samo naroda zivjelo na podrucju danasnjeg Iraka.Historiju ne mozes unaprijed detrminirati.Malo se spusti na zemlju.

 

[Arberi]

:

"NOT MUCH RELIANCE SHOULD PERHAPS BE PLACED ON ATTEMPTS TO IDENTIFY AN ILLYRIAN ANTHROPOLOGICAL TYPE AS SHORT AND DARK SKINNED SIMMILAR TO MODERN ALBANIANS."


No wonder both (and only) the Serbian and Albanian schools largely dismiss Wilkes (thus giving him an enormous credibility), for Wilkes says it's hard to believe Bosnian-Illyrian tribes were "Romanized", "Hellenized", etc. This however is what the Serbian school needs desperately so that they too can claim that the same tribes had been also "Slavicized" after the fall of the Western Roman Empire and into the Mid Ages.

Koliko je on negativno napisao za Albance toliko i vise pozitvno , sta ne citiras sta je pisao o Kosovu isti taj John Wilkes ??
ovih dole navedenih su samo jedan posto koji argumentiraju da smo starosedeoci a medju njih i tvoj John Wilkes

Spojler

Arnold von Harff (* 1471 auf Schloss Harff, Bedburg; † Januar 1505 ebenda)
http://www.scribd.com/doc/87039/Earl.Albanian-Language
Konrad Gesner Schweizer “Buch: Mithridas sive de differentiis linguarum” 1555
Andrea de Poza Spanierin 1587 , “Albaner nannte man früher Epiroten”
G. Skaliger Franzose(1540 - 1600) 1599 Buch: Langues europeennes, “die epirotische Sprache von früher ist die albanische Sprache von heute”
Gottfried Wilhelm Leibniz Deutscher Philosoph (1646 - 1716) “albanische Sprache ist die alte illyrische
Hans Tunman Schwedischer Historiker (1746 - 177 Buch: Untersuchungen über die Geschichte der östlichen europäischen Völker “Albaner sind die direkten Nachfolger der Illyrer und wurden nicht romanisiert ”
Johann G.Herde Deutscher Kritiker und Philosoph (1744 - 1803) Buch: Ideen zur Philosophie der Geschichte der Menschheit 1784 “Albaner Nachfolger der Illyrer”
Conrad Malte-Bruun Däne (1755-1826) Buch: Annales des Voyages de la Geographie et de l`Historie / Paris 1809 “Albaner Nachfolger der Illyrer”
H.Hekard Französischer Diplomat (1814-1866) Buch: Historia et Description de la Haute - Albanie ou Guegarie “Illyrer Vorfahren der heutigen Albaner”
Johann Georg von Hahn (1811-1869)Österreichischer Diplomat, Philosoph und Spezialist in Albanischer Geschichte, Sprache und Kultur “die vorfahren der Albaner sind eindeutig die Illyrer”
Anton Friedrich Busching(1724-1793), German theologian and geographer.[/b]
Ami Bue französischer Geologe (Boue: 1794-1881) “Verbindung der Illyrer mit Albanern”
Eduard Schneider, französischer Spezialist für etruskische Sprache Buch: Paris 1894: “Une race oubliee. Les Pelasges et leurs descendantes” “tiefe Verbindung Albaner und Illyrer. Albanisch die sauberste und glaubhafteste Beweis der pelasgischen Sprache ”
L.Iasmouche Buch: La Peninsule Balkanique” “die Albaner sind die einzigen repräsentierte Nation die von den Illyrern überlebt hat”
Jakob Falmerajer (1790-1866) Deutscher Historiker Buch: “Das albanische Element in Griechenland” “besteht eine Verbindung der Albaner und Illyrern. Albaner bekannt unter den Namen: Albanier, Albaneze, Arvanit, Arnaut, Albania, Arbenia, Arbania. Falmerajer verurteilt die Slawen und Griechen, das sie versuchen international Teile der albanischen Geschichte zu verzerren. Sie beabsichtigen deshalb die Verbindung der Illyrer zu den Albanern, zu den Gegen und Tosken zu verleugnen. Und das die Albaner erst im 3 Jahrhundert im Balkan eintrafen ist falsch und unbeweisbar.
Teodor Mommsen (1817-1903) prominenter deutscher Historiker, Professor auf verschieden unis.
Buch “Römische Geschichte” “die überlebenden der Illyrer sind die Albaner”
Jernej Kopitar (1780-1844)
W.Mayer - Lybcke (1861-1936) Buch: die lateinischen Elemente im Albanischen”
Gustav Meyer
A. Tumbi (1865-1915)
Frank Miklosici Slowene, Universität von Wien “Albanische Forschung”
Gustav Meyer (1850-1900) “Albanische Studien”
Hugo Schuchardt (1842-192 bekannter österreichischer Linguist
K.Bugmann (1849-1919) bekannter deutscher Linguist
S.Bugge, Norweger Albanologe
Paul Kretschmar (1866-1956) deutscher Professor in Wien, Albanologe
Holger Peterson (1867-1953) bekannter dänischer Linguist, Uni Kopenhagen
Norbert Jokoli (1877-1942) bekannter Linguist, Albanologe
Milan Shuflaj / Sufflay (1865-1945) kroatischer Historiker, Professor in Zagreb, Albanologe
Gustav Weigand (1860-1930) deutscher Linguist
Ludwig von Thallczy (1854-1916)
Edtih Durham (1863-1944)
Norbert Jokl (1877-1942) jüdischer Albanologe
Franz Baron von Nopcsa (1877-1933)
Eduard Schneider “albanisch ist der reinste Beweis das sie die nachkommen der Illyrer Pelasger sind”
Carlo Tagliavini (1903-1982)
Giuseppe Schiro, Sizilianer (1865-1927)
Holder Petersen , Däne (1867-1953)
Martin Camaj
Eqrem Cabej
Robert Elsie (Verfasser etlicher Bücher und Artikel aus dem Bereich Albanalogie )
Shaban Demiraj (Sprachwissenschaftler in Tirana Mitglied der albanischen Akademie der Wissenschaften)
Xhevat Lloshi (Sprachwissenschaftler in Tirana)
Wilfried Fiedler (Verfasser des maßgeblichen deutsch-albanischen Wörterbuches)
Pierre Cabanes, Buch “Les Illyriens de Bardylis a Genthios” Paris 1988
Ceka Neritan, Albanologe
Andreas Lippert, Buch: Die Illyrer. Katalog zu einer Ausstellung von archäologischen Funden der albanischen Eisenzeit (12.- 4. Jhdrt v. Chr)
Hansjörg Frommer Buch: Die Illyrer 4000 Jahre europäische Geschichte
Enver Bytyqi, Albanologe
Robert D`Angely, Albanologe
Edwin Jacques, Albanologe
Elena Kocani, Albanologe
Stanislao Marchiano, Albanologe
Aref Mathieu, Albanologe
Hasan Minga, Albanologe
Nermin Vlora Falashi, Albanologe
Alexander Stipcevic, Albanologe
Petro Zheji, Albanologe
Noel Malcolm, Albanologe
Peter siewert, Albanologe
John Wilkes, Albanologe
Staso Forenbacher, Albanologe
Timothy Kaiser, Albanologe
Hermann Parzinger, Albanologe
Anton Mayer, Albanologe
D. Camarda, Italienerin (1821-1882) “albanisch die älteste Sprache der welt”
Mathieu Aref, Franzose, Albanologe
Aristeides Kollias, Griechin, Albanologe
Prof. Minella Shallo, albanischer Geologe
Maximilian Lambertz, österreichischer Albanologe
Peter Schubert, (1938-2003) deutscher Albanologe
Peter Bartl: Quellen und Materialien zur albanischen Geschichte im 17. und 18.Jahrhundert. I: Aus dem Briefwechsel des Erzbischofs Vinzenz Zmajević. Wiesbaden 1975
Friedrich Wallisch: Der Adler des Skanderbeg. Albanische Briefe aus dem Frühjahr 1914.
Faensen, Johannes: Die albanische Nationalbewegung. Wiesbaden 1980
Schmidt-Neke, Michael: Entstehung und Ausbau der Königsdiktatur in Albanien (1912 - 1939)
Vickers, Miranda: The Albanians. A modern history. London 1995.

 

[Serdar Scepan Radojevic]

Koliko je on negativno napisao za Albance toliko i vise pozitvno , sta ne citiras sta je pisao o Kosovu isti taj John Wilkes ??
ovih dole navedenih su samo jedan posto koji argumentiraju da smo starosedeoci a medju njih i tvoj John Wilkes
Arnold von Harff (* 1471 auf Schloss Harff, Bedburg; † Januar 1505 ebenda)
http://www.scribd.com/doc/87039/Earl.Albanian-Language
Konrad Gesner Schweizer “Buch: Mithridas sive de differentiis linguarum” 1555
Andrea de Poza Spanierin 1587 , “Albaner nannte man früher Epiroten”
G. Skaliger Franzose(1540 - 1600) 1599 Buch: Langues europeennes, “die epirotische Sprache von früher ist die albanische Sprache von heute”
Gottfried Wilhelm Leibniz Deutscher Philosoph (1646 - 1716) “albanische Sprache ist die alte illyrische
Hans Tunman Schwedischer Historiker (1746 - 177 Buch: Untersuchungen über die Geschichte der östlichen europäischen Völker “Albaner sind die direkten Nachfolger der Illyrer und wurden nicht romanisiert ”
Johann G.Herde Deutscher Kritiker und Philosoph (1744 - 1803) Buch: Ideen zur Philosophie der Geschichte der Menschheit 1784 “Albaner Nachfolger der Illyrer”
Conrad Malte-Bruun Däne (1755-1826) Buch: Annales des Voyages de la Geographie et de l`Historie / Paris 1809 “Albaner Nachfolger der Illyrer”
H.Hekard Französischer Diplomat (1814-1866) Buch: Historia et Description de la Haute - Albanie ou Guegarie “Illyrer Vorfahren der heutigen Albaner”
Johann Georg von Hahn (1811-1869)Österreichischer Diplomat, Philosoph und Spezialist in Albanischer Geschichte, Sprache und Kultur “die vorfahren der Albaner sind eindeutig die Illyrer”
Anton Friedrich Busching(1724-1793), German theologian and geographer.[/b]
Ami Bue französischer Geologe (Boue: 1794-1881) “Verbindung der Illyrer mit Albanern”
Eduard Schneider, französischer Spezialist für etruskische Sprache Buch: Paris 1894: “Une race oubliee. Les Pelasges et leurs descendantes” “tiefe Verbindung Albaner und Illyrer. Albanisch die sauberste und glaubhafteste Beweis der pelasgischen Sprache ”
L.Iasmouche Buch: La Peninsule Balkanique” “die Albaner sind die einzigen repräsentierte Nation die von den Illyrern überlebt hat”
Jakob Falmerajer (1790-1866) Deutscher Historiker Buch: “Das albanische Element in Griechenland” “besteht eine Verbindung der Albaner und Illyrern. Albaner bekannt unter den Namen: Albanier, Albaneze, Arvanit, Arnaut, Albania, Arbenia, Arbania. Falmerajer verurteilt die Slawen und Griechen, das sie versuchen international Teile der albanischen Geschichte zu verzerren. Sie beabsichtigen deshalb die Verbindung der Illyrer zu den Albanern, zu den Gegen und Tosken zu verleugnen. Und das die Albaner erst im 3 Jahrhundert im Balkan eintrafen ist falsch und unbeweisbar.
Teodor Mommsen (1817-1903) prominenter deutscher Historiker, Professor auf verschieden unis.
Buch “Römische Geschichte” “die überlebenden der Illyrer sind die Albaner”
Jernej Kopitar (1780-1844)
W.Mayer - Lybcke (1861-1936) Buch: die lateinischen Elemente im Albanischen”
Gustav Meyer
A. Tumbi (1865-1915)
Frank Miklosici Slowene, Universität von Wien “Albanische Forschung”
Gustav Meyer (1850-1900) “Albanische Studien”
Hugo Schuchardt (1842-192 bekannter österreichischer Linguist
K.Bugmann (1849-1919) bekannter deutscher Linguist
S.Bugge, Norweger Albanologe
Paul Kretschmar (1866-1956) deutscher Professor in Wien, Albanologe
Holger Peterson (1867-1953) bekannter dänischer Linguist, Uni Kopenhagen
Norbert Jokoli (1877-1942) bekannter Linguist, Albanologe
Milan Shuflaj / Sufflay (1865-1945) kroatischer Historiker, Professor in Zagreb, Albanologe
Gustav Weigand (1860-1930) deutscher Linguist
Ludwig von Thallczy (1854-1916)
Edtih Durham (1863-1944)
Norbert Jokl (1877-1942) jüdischer Albanologe
Franz Baron von Nopcsa (1877-1933)
Eduard Schneider “albanisch ist der reinste Beweis das sie die nachkommen der Illyrer Pelasger sind”
Carlo Tagliavini (1903-1982)
Giuseppe Schiro, Sizilianer (1865-1927)
Holder Petersen , Däne (1867-1953)
Martin Camaj
Eqrem Cabej
Robert Elsie (Verfasser etlicher Bücher und Artikel aus dem Bereich Albanalogie )
Shaban Demiraj (Sprachwissenschaftler in Tirana Mitglied der albanischen Akademie der Wissenschaften)
Xhevat Lloshi (Sprachwissenschaftler in Tirana)
Wilfried Fiedler (Verfasser des maßgeblichen deutsch-albanischen Wörterbuches)
Pierre Cabanes, Buch “Les Illyriens de Bardylis a Genthios” Paris 1988
Ceka Neritan, Albanologe
Andreas Lippert, Buch: Die Illyrer. Katalog zu einer Ausstellung von archäologischen Funden der albanischen Eisenzeit (12.- 4. Jhdrt v. Chr)
Hansjörg Frommer Buch: Die Illyrer 4000 Jahre europäische Geschichte
Enver Bytyqi, Albanologe
Robert D`Angely, Albanologe
Edwin Jacques, Albanologe
Elena Kocani, Albanologe
Stanislao Marchiano, Albanologe
Aref Mathieu, Albanologe
Hasan Minga, Albanologe
Nermin Vlora Falashi, Albanologe
Alexander Stipcevic, Albanologe
Petro Zheji, Albanologe
Noel Malcolm, Albanologe
Peter siewert, Albanologe
John Wilkes, Albanologe
Staso Forenbacher, Albanologe
Timothy Kaiser, Albanologe
Hermann Parzinger, Albanologe
Anton Mayer, Albanologe
D. Camarda, Italienerin (1821-1882) “albanisch die älteste Sprache der welt”
Mathieu Aref, Franzose, Albanologe
Aristeides Kollias, Griechin, Albanologe
Prof. Minella Shallo, albanischer Geologe
Maximilian Lambertz, österreichischer Albanologe
Peter Schubert, (1938-2003) deutscher Albanologe
Peter Bartl: Quellen und Materialien zur albanischen Geschichte im 17. und 18.Jahrhundert. I: Aus dem Briefwechsel des Erzbischofs Vinzenz Zmajević. Wiesbaden 1975
Friedrich Wallisch: Der Adler des Skanderbeg. Albanische Briefe aus dem Frühjahr 1914.
Faensen, Johannes: Die albanische Nationalbewegung. Wiesbaden 1980
Schmidt-Neke, Michael: Entstehung und Ausbau der Königsdiktatur in Albanien (1912 - 1939)
Vickers, Miranda: The Albanians. A modern history. London 1995. [/SPOILER]

Pametnom dosta!



Sve neki "eksperti"..


http://forum.krstarica.com/threads/361230

 

[Serdar Scepan Radojevic]

http://www.moraca-rozafa.org/info/dopristo.html

 

[Lesandar]

Koliko je on negativno napisao za Albance toliko i vise pozitvno , sta ne citiras sta je pisao o Kosovu isti taj John Wilkes ??
ovih dole navedenih su samo jedan posto koji argumentiraju da smo starosedeoci a medju njih i tvoj John Wilkes

Spojler

Arnold von Harff (* 1471 auf Schloss Harff, Bedburg; † Januar 1505 ebenda)
http://www.scribd.com/doc/87039/Earl.Albanian-Language
Konrad Gesner Schweizer “Buch: Mithridas sive de differentiis linguarum” 1555
Andrea de Poza Spanierin 1587 , “Albaner nannte man früher Epiroten”
G. Skaliger Franzose(1540 - 1600) 1599 Buch: Langues europeennes, “die epirotische Sprache von früher ist die albanische Sprache von heute”
Gottfried Wilhelm Leibniz Deutscher Philosoph (1646 - 1716) “albanische Sprache ist die alte illyrische
Hans Tunman Schwedischer Historiker (1746 - 177 Buch: Untersuchungen über die Geschichte der östlichen europäischen Völker “Albaner sind die direkten Nachfolger der Illyrer und wurden nicht romanisiert ”
Johann G.Herde Deutscher Kritiker und Philosoph (1744 - 1803) Buch: Ideen zur Philosophie der Geschichte der Menschheit 1784 “Albaner Nachfolger der Illyrer”
Conrad Malte-Bruun Däne (1755-1826) Buch: Annales des Voyages de la Geographie et de l`Historie / Paris 1809 “Albaner Nachfolger der Illyrer”
H.Hekard Französischer Diplomat (1814-1866) Buch: Historia et Description de la Haute - Albanie ou Guegarie “Illyrer Vorfahren der heutigen Albaner”
Johann Georg von Hahn (1811-1869)Österreichischer Diplomat, Philosoph und Spezialist in Albanischer Geschichte, Sprache und Kultur “die vorfahren der Albaner sind eindeutig die Illyrer”
Anton Friedrich Busching(1724-1793), German theologian and geographer.[/b]
Ami Bue französischer Geologe (Boue: 1794-1881) “Verbindung der Illyrer mit Albanern”
Eduard Schneider, französischer Spezialist für etruskische Sprache Buch: Paris 1894: “Une race oubliee. Les Pelasges et leurs descendantes” “tiefe Verbindung Albaner und Illyrer. Albanisch die sauberste und glaubhafteste Beweis der pelasgischen Sprache ”
L.Iasmouche Buch: La Peninsule Balkanique” “die Albaner sind die einzigen repräsentierte Nation die von den Illyrern überlebt hat”
Jakob Falmerajer (1790-1866) Deutscher Historiker Buch: “Das albanische Element in Griechenland” “besteht eine Verbindung der Albaner und Illyrern. Albaner bekannt unter den Namen: Albanier, Albaneze, Arvanit, Arnaut, Albania, Arbenia, Arbania. Falmerajer verurteilt die Slawen und Griechen, das sie versuchen international Teile der albanischen Geschichte zu verzerren. Sie beabsichtigen deshalb die Verbindung der Illyrer zu den Albanern, zu den Gegen und Tosken zu verleugnen. Und das die Albaner erst im 3 Jahrhundert im Balkan eintrafen ist falsch und unbeweisbar.
Teodor Mommsen (1817-1903) prominenter deutscher Historiker, Professor auf verschieden unis.
Buch “Römische Geschichte” “die überlebenden der Illyrer sind die Albaner”
Jernej Kopitar (1780-1844)
W.Mayer - Lybcke (1861-1936) Buch: die lateinischen Elemente im Albanischen”
Gustav Meyer
A. Tumbi (1865-1915)
Frank Miklosici Slowene, Universität von Wien “Albanische Forschung”
Gustav Meyer (1850-1900) “Albanische Studien”
Hugo Schuchardt (1842-192 bekannter österreichischer Linguist
K.Bugmann (1849-1919) bekannter deutscher Linguist
S.Bugge, Norweger Albanologe
Paul Kretschmar (1866-1956) deutscher Professor in Wien, Albanologe
Holger Peterson (1867-1953) bekannter dänischer Linguist, Uni Kopenhagen
Norbert Jokoli (1877-1942) bekannter Linguist, Albanologe
Milan Shuflaj / Sufflay (1865-1945) kroatischer Historiker, Professor in Zagreb, Albanologe
Gustav Weigand (1860-1930) deutscher Linguist
Ludwig von Thallczy (1854-1916)
Edtih Durham (1863-1944)
Norbert Jokl (1877-1942) jüdischer Albanologe
Franz Baron von Nopcsa (1877-1933)
Eduard Schneider “albanisch ist der reinste Beweis das sie die nachkommen der Illyrer Pelasger sind”
Carlo Tagliavini (1903-1982)
Giuseppe Schiro, Sizilianer (1865-1927)
Holder Petersen , Däne (1867-1953)
Martin Camaj
Eqrem Cabej
Robert Elsie (Verfasser etlicher Bücher und Artikel aus dem Bereich Albanalogie )
Shaban Demiraj (Sprachwissenschaftler in Tirana Mitglied der albanischen Akademie der Wissenschaften)
Xhevat Lloshi (Sprachwissenschaftler in Tirana)
Wilfried Fiedler (Verfasser des maßgeblichen deutsch-albanischen Wörterbuches)
Pierre Cabanes, Buch “Les Illyriens de Bardylis a Genthios” Paris 1988
Ceka Neritan, Albanologe
Andreas Lippert, Buch: Die Illyrer. Katalog zu einer Ausstellung von archäologischen Funden der albanischen Eisenzeit (12.- 4. Jhdrt v. Chr)
Hansjörg Frommer Buch: Die Illyrer 4000 Jahre europäische Geschichte
Enver Bytyqi, Albanologe
Robert D`Angely, Albanologe
Edwin Jacques, Albanologe
Elena Kocani, Albanologe
Stanislao Marchiano, Albanologe
Aref Mathieu, Albanologe
Hasan Minga, Albanologe
Nermin Vlora Falashi, Albanologe
Alexander Stipcevic, Albanologe
Petro Zheji, Albanologe
Noel Malcolm, Albanologe
Peter siewert, Albanologe
John Wilkes, Albanologe
Staso Forenbacher, Albanologe
Timothy Kaiser, Albanologe
Hermann Parzinger, Albanologe
Anton Mayer, Albanologe
D. Camarda, Italienerin (1821-1882) “albanisch die älteste Sprache der welt”
Mathieu Aref, Franzose, Albanologe
Aristeides Kollias, Griechin, Albanologe
Prof. Minella Shallo, albanischer Geologe
Maximilian Lambertz, österreichischer Albanologe
Peter Schubert, (1938-2003) deutscher Albanologe
Peter Bartl: Quellen und Materialien zur albanischen Geschichte im 17. und 18.Jahrhundert. I: Aus dem Briefwechsel des Erzbischofs Vinzenz Zmajević. Wiesbaden 1975
Friedrich Wallisch: Der Adler des Skanderbeg. Albanische Briefe aus dem Frühjahr 1914.
Faensen, Johannes: Die albanische Nationalbewegung. Wiesbaden 1980
Schmidt-Neke, Michael: Entstehung und Ausbau der Königsdiktatur in Albanien (1912 - 1939)
Vickers, Miranda: The Albanians. A modern history. London 1995.

Прико, ако каже да вас не може идентификовати као Илире јер се антрополошки разликујете, а са Илирима идентификује становнике Херцеговине ( још увек у заблуди о генетском јединству Срба и Хрвата, јер је истраживања радио раније, а добио је потврду генетским компарацијама) шта онда има везе што каже неку лепу реч за вас?

 

[Акај]

Прико, ако каже да вас не може идентификовати као Илире јер се антрополошки разликујете, а са Илирима идентификује становнике Херцеговине ( још увек у заблуди о генетском јединству Срба и Хрвата, јер је истраживања радио раније, а добио је потврду генетским компарацијама) шта онда има везе што каже неку лепу реч за вас?

Slazem se,kao sto sam ranije rekao potomci Ilira su u najvecoj meri Hercegovci i Krajisnici.
Albanci nisu nikakvi starosedeoci,to su novoromanticarske ideje koje postoje da bi pokrepile ofanzivnu politiku teritorijalnog prosirenja. Koje su tekovine Albanci dali civilizaciji ?

 

[Pumpaj Dinstanović]

Toliko truć-bruć o Ilirima sa svih strana, i o riječima - a nije nam poznata niti jedna jedina ilirska riječ, tj. ne znamo uopšte kakav je bio ijedan od ilirskih narodnih govora, te heterogene grupe drevnih naroda.

 

[Акај]

Toliko truć-bruć o Ilirima sa svih strana, i o riječima - a nije nam poznata niti jedna jedina ilirska riječ, tj. ne znamo uopšte kakav je bio ijedan od ilirskih narodnih govora, te heterogene grupe drevnih naroda.

Ja sam na wikipediji video neke reci i licna imena.Mada ko zna da li je to pouzdano...
I izgleda da je vecina reci, a narocito imena zabelezena od strane Grka,verovatno moreplovaca odnosno trgovaca,a Grci ko Grci, svaku rec prekroje svome jeziku...

Tako da je to kao sto kaze Slaven - truć-bruć.

 

[Lesandar]

Ja sam na wikipediji video neke reci i licna imena.Mada ko zna da li je to pouzdano...
I izgleda da je vecina reci, a narocito imena zabelezena od strane Grka,verovatno moreplovaca odnosno trgovaca,a Grci ko Grci, svaku rec prekroje svome jeziku...

Tako da je to kao sto kaze Slaven - truć-bruć.

Није трућ-бућ, Илири су говорили трачким језиком а самим тим је топонимија и хидронимија Европе била заједничка. То може да се реконструише, питао си на другој теми да ли постоје путеви сеобе хаплогрупе И2, - постоје и они се подударају са заједничком топонимијом и хидронимијом.
Ево ти везе између Динарске и Острвске И2 http://www.tvorac-grada.com/velikani/veze.html?t=3313

 

[Акај]

Није трућ-бућ, Илири су говорили трачким језиком а самим тим је топонимија и хидронимија Европе била заједничка. То може да се реконструише, питао си на другој теми да ли постоје путеви сеобе хаплогрупе И2, - постоје и они се подударају са заједничком топонимијом и хидронимијом.
Ево ти везе између Динарске и Острвске И2 http://www.tvorac-grada.com/velikani/veze.html?t=3313

http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/b/b3/Balkans.jpg

 

[Lesandar]

http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/b/b3/Balkans.jpg

Не знам шта си хтео да постигнеш овом картом, која осликава стање око 6. века нове ере . Ваљда ти је позната генеза палеобалканских језика?

 

[Istocni Vetar]

Toliko truć-bruć o Ilirima sa svih strana, i o riječima - a nije nam poznata niti jedna jedina ilirska riječ, tj. ne znamo uopšte kakav je bio ijedan od ilirskih narodnih govora, te heterogene grupe drevnih naroda.

Iliri-Tracani-Anticki Makedonci su Sloveni i njihovi jezici su slovenska grupa jezika-vidi se iz dijagrama indo-evropskih jezika..

http://en.wikipedia.org/wiki/File:Ie-boom.jpg

 

[Ethana]

Iliri-Tracani-Anticki Makedonci su Sloveni i njihovi jezici su slovenska grupa jezika-vidi se iz dijagrama indo-evropskih jezika..

http://en.wikipedia.org/wiki/File:Ie-boom.jpg

Ma da! Znas i ja sam Elizabeta I, nema veze sto ona je zivela mnogo pre!

 

[Lesandar]

Ma da! Znas i ja sam Elizabeta I, nema veze sto ona je zivela mnogo pre!

Њено порекло је познато , и европско. Значи, ниси Елизабета , него Хатиџе, Хатија, Атија .