Активно антиполитичарство

I dokle se konkretno stiglo?

Pa, evo, reći ću ti sve što mogu. Ostalo, bar zasad, nije za priču. A uskoro će se i to znati.

Imamo pristalice, odnosno saradnike od Subotice do Vranja:

Subotica, Apatin, Zrenjanin, Novi Sad, Čurug, Pančevo, Sremska Mitrovica, Zemun, Beograd, Smederevo, Smederevska Palanka, Bor, Loznica, Zavlaka, Šabac, Aranđelovac, Kragujevac, Čačak, Valjevo, Kruševac, Vranje. A ustanak se "širi" i dalje.

Uskoro ćemo osnivati Stalna Veća Građana, koja će već sada biti zaštitnici građana, građanski, a ne vladini ombudsmani.
(U šali govorimo da je to neka vrsta Narodno-oslobodilačkih odbora, koji su uspostavljani za vreme poslednje zvanične okupacije Srbije. Ova nezvanična nije ništa manje okupacija, čak je i žešća, jer nije samo spoljna nego i unutrašnja (mislim na ekonomske teroriste tajkune i njihove sluge političare)

http://ustanak.rs/program-aps.html#stalno

Od marta započinje propagandna akcija, uključujući i direktan marketing - susrete sa ljudima širom Srbije.
 
Poslednja izmena:
Pozdrav svima na forumu, posebno učesnicima u ovoj i sličnim temama. Imam jedan predlog, pa ako želite čujte,
mogli bi smo, pored toga što to želimo, i finansijski da podržimo, odnosno poguramo APS-USTANAK na sledeći način: Akcije koje nam sleduju po zakonu, kakvom takvom, bismo mogli da usmerimo u novonastali ili novonastajući antipolitičarski pokret Srbije. To bi sigurno puno značilo samom Pokretu, a i nama, jer bi se manje osećali kao golubovi kojima se daju mrvice, što aktuelna vlast, uostalom, i radi.

APS-USTANAK sudeći po nekim parametrima ima perspektivu tj. pogled na stvari oko nas iz perspektive, dok aktuelna vlada taj pogled ima iz ćorsokaka, što znači da ga nema ili da nije zainteresovana.

Odmah da kažem i to da nema potrebe da polemišemo mnogo oko mog predloga... Prosto, ukoliko ste voljni znaćete šta da radite...
- Ko ima bar za hleb, pregrmeće i ne-ispunjenje još po neke želje koja se može ispuniti novcem od akcija o kojima je ovde reč.

Ako neko misli da je ideja dividus, ja mislim da je još gluplje čekati po redovima ispred šaltera.

Salutation!
 
Аполитичност и антиполитичарство нису исто.
Аполитичност је одсуство воље код појединаца и група да узимају учешћа у политичком животу. Ти појединци и групе „препуштају“ бављење политиком другима, а пре свега сматрају да је то посао оних који су на власти, без обзира како је та власт настала.

Пуно тога (као на пример, висок проценат неизлазности на изборе и то баш у развијеним земљама, а у периоду сад већ минулог просперитета) указује да је, ако не баш већина, а оно велики проценат људи заправо аполитичан.
Реално гледано, а сваки други поглед је нетачан, то, уствари, и није неки нарочит проблем, бар кад је у питању функционисање друштва.
Аполитичност је велики проблем за агитаторе, без обзира да ли су револуционарни или демократски.
У суштини, много већи проблем представља политичност појединаца и група, који заступају разноразне политичке идеје, од којих су све мање-више посвађане са реалношћу. (Камо среће да је Хитлер био аполитичан. И не само он.)

Аполитичност сама по себи није антиполитичарски став. Па чак и да јесте, аполитичност би спадала у категорију пасивног антиполитичарства, израженог преко незаинтересованости за политичаре и све њихове активности, као и, бар тамо где су демократски пореци, преко изборног апстинирања, односно неизлажења на изборе.
Антиполитичарство као став, опција и политичка акција је релативно нова појава и огледа се у негативном односу према политичарима уопште, без обзира да ли су на власти или су били на власти или просто годинама „ординирају“ на политичкој сцени.

Масовно заузимање антиполитичарског става, што је, могло би се рећи, случај у Србији, премда не само у њој, сведочи о кризи уобичајеног или досад познатог политичког организовања, као и о кризи политичких идеја.

У Србији је антиполитичарство последица дводеценијског деловања политичара, који нису ни мисаоно, а камоли практично успевали да реше иједан значајнији друштвени, политички и економски проблем.
Милошевић је, гледано по резултатима, водио промашену политику. Петооктобарски пучисти, у које је немали број грађана полагао наде, такође су водили промашену политику. Србији је било и остало лоше.
И не само то: после дводеценијских политичарских игара и експеримената, доведен је у питање и сам њен опстанак.

У таквој ситуацији и аполитични тешко остају аполитични.
Ужасавајуће низак стандард, неизвесност, бесперспективност, чак и одсуство елементарне сигурности на улици и друге за сваког „обичног човека“ непријатне и мучне ствари, чак и тај „стуб режима“, (дакле: аполитичне) окреће против власти, а у Србији и против политичара уопште.
Хтели, не хтели и аполитични све више заузимају антиполитичарски став.
Они и не желе толико неке драстичне промене, колико желе упристојавање сопственог живота. А то је, опет, немогуће без промене.

Тренутно у Србији антиполитичарски став имају разочарани у петооктобарске промене, као и многи од оних који су „до јуче“ били аполитични.

Све је више њих којима „нико не одговара“, бар нико од познатих, а сумњичави су и према некоме или нечему новоме, по формули: Кога су змије уједале и гуштера се боји.

Тај нарастајући антиполитичарски став није довољно артикулисан и обично се, а поготово код „разочараних“ огледа у опредељењу за бојкот избора, у наивној нади да ће та „казна“ политичаре опаметити и оспособити да раде боље.

Ствар је, међутим, у томе да су политичари неспособна елита, која се ни у посао којим се званично бави, а то је политика, не разуме.
Јер политика је вешто управљање државом, а не вештина манипулисања бирачким и следбеничким телом, а преко том телу омиљених представа, илузија и заблуда. Ту појаву називам не политиком, него политичарством.

Бојкот избора је, у суштини, пасивно антиполитичарство, које не може ништа променити на боље.

Разложна одбојност према политичарима и потреба да се ствари среде мимо политичара - створиле су потребу за активним антиполитичарством.

Оно се појављује као опција, чија је суштина да власт припада онима који су способни и вољни да народу омогуће реално одржив пристојан живот, док се на политичаре гледа као на властољубиве дилетанте и излишне делатнике.

Активно антиполитичарство ствара и инструменте за реализацију те опције.
У условима демократске процедуре један, али не и једини, инструмент за то је покретање иницијативе за формирање антиполитичарске партије, која се супротставља целом блоку осталих партија, сматрајући их заправо антиполитичким групацијама неспособним да испуне основну сврху имања политичке власти, а то је поштовање демоекономског лимита, односно омогућавање реално одрживог пристојног живота популације унутар које се та власт има.

.. pa ovo ti je praktično već razmatrano .. u mojoj temi .. većinske težnje naroda ..
 
pa moze to...ja se slzem..ustanak nema veze sa anarhijom,tako?

A ko je to tebi tuitnuo u glavicu takvu ideju?:)

Naravno da nema. Ustanci uglavnom i nastaju zbog anarhičnog, bahatog, haotičnog ponašanja vlasti protiv koje se ustaje.

Takvo, anarhično, stanje je bilo i uoči Prvog ustanka.

A predstojeći ustanak za cilj ima baš jačanje države u stvarima u kojima je potrebno da bude jaka i uopšte uvođenje reda u sve oblasti društvenog života.
 
Boze, sta ja pricam, pa ovo sad je anarhija:)
i to debelaa..

nama treba neko nov i svez!!!:evil:


Sve zavisi kakav će biti

11ug5z9.jpg
[/IMG]


ILI ONI


2dklh0h.jpg





ILI MI ;)
 
A ko je to tebi tuitnuo u glavicu takvu ideju?:)

Naravno da nema. Ustanci uglavnom i nastaju zbog anarhičnog, bahatog, haotičnog ponašanja vlasti protiv koje se ustaje.

Takvo, anarhično, stanje je bilo i uoči Prvog ustanka.

A predstojeći ustanak za cilj ima baš jačanje države u stvarima u kojima je potrebno da bude jaka i uopšte uvođenje reda u sve oblasti društvenog života.

mene zanima ko ce nam voditi drzavu kad ove likove koji se nazivaju politicarima sklonite sa vlasti? ko je vodja ustanka?
 
mene zanima ko ce nam voditi drzavu kad ove likove koji se nazivaju politicarima sklonite sa vlasti? ko je vodja ustanka?

Вођа устанка је скуп принципа, који нису посвађани са стварношћу и чије спровођење може опоравити и развијати Србију и увести је у ред поштованих земаља.

Ко ће бити "генерални пословођа", /менаџер или премијер нове Владе/, одлучиће и народ, потписници НАРОДНОГ ДОГОВОРА, и тим "пословођа" /односно Влада/ која ће настати ЈАВНИМ КОНКУРСОМ.

НАШ СЛОГАН ЈЕ СЛОГА.
 

"Žao mi je, ali ja ne želim da budem vladar, to nije moj posao. Ne želim da vladam nad drugima, da osvajam ikoga. Želim da pomognem svima koliko je to moguće, Jevrejima, ateistima, crncima, bijelcima. Svi mi želimo da pomognemo jedni drugima. Ljudska bića su takva.

Mi želimo da živimo od sreće drugih – ne od njihove nesreće. Ne želimo mrziti niti da preziremo jedni druge. Na ovom svijetu ima mjesta za svakog. A zemaljska dobra su bogata i dostupna svima. Naš način života može biti slobodan i predivan, ali mi smo ga izgubili.

Pohlepa je otrovala ljudske duše, zarobila svijet mržnjom, dovela nas do nesreće i krvoprolića. Razvili smo brzinu, ali smo oslabili duh. Mašine su nam donijele obilje, a ostavili su nas neispunjenima. Naše znanje učinilo nas je ciničnima, a naša snalažljivost krutim i bezosjećajnim. Mislimo previše, a osjećamo premalo. Umjesto mašina treba nam više ljudskosti. Umjesto pametovanja, treba nam više ljubaznosti i osjećajnosti. Bez ovih osobina, život će biti nasilan i izgubljen.

Avion i radio su nas zbližili, prava priroda ovih izuma vapi za dobrom među ljudima, vapi za univerzalnim bratstvom, za ujedinjenje svih nas. Čak i sad moj glas dopire do svih ljudi cijelog svijeta, do miliona očajnih ljudi, žena, djece, do žrtava sistema koji muči i porobljava nevine ljude.

Onima koji me sada čuju: Ne očajavajte! Naša nesreća je samo prolaznost pohlepe – gorčina u ustima onih koji se boje ljudskog napretka. Mržnja među ljudima će proći, diktatori će umrijeti, a moć koji su uzeli ljudima, vratiće se ljudima i sve dok ljudi budu umirali, sloboda nikada neće nestati.

Vojnici! Ne služite zločincima – onima koji vas preziru, porobljavaju i uređuju vaše živote. Govore vam šta da činite, šta da mislite, šta da osjećate! Onima koji vas tlače, tove, tretiraju kao stoku i koriste kao topovsko meso.

Ne dajte se tim neprirodnim ljudima – Robotima sa mehaničkim mozgovima i mehaničkim srcima!

Vi niste mašine!

Vi niste stoka!

Vi ste ljudi!

Vi nosite ljubav prema čovječanstvu u vašim srcima.

Vi ne mrzite!

Samo nevoljeni mrze – nevoljeni i neprirodni.

Vojnici, ljudi, ne borite se za ropstvo. Borite se za slobodu!

U 17 poglavlju sv. Luka je napisao: “Kraljevstvo Božje je u čovjeku.”

Ne u jednom čovjeku, niti u grupi ljudi, već u svim ljudima, u tebi!

VI LJUDI IMATE MOĆ – Moć da stvarate mašine. Moć da stvarate sreću.

Vi LJUDI imate moć da učinite ovaj život slobodnim i predivnim.

U ime čovječanstva, iskoristite tu moć! Ujednimo se, borimo se za novi svijet, dostojan svijet koji će čovjeku dati priliku da radi, koji će mladima dati budućnost, a starima sigurnost.

Obećavajući vam ove stvari, nasilnici su se domogli moći, ali lažu!

Ne ispunjavaju data obećanja i nikada neće.

Diktatori oslobađaju sebe, ali porobljavaju ljude.

A sada borimo se da ispunimo to obećanje. Borimo se za slobodni svijet, oslobodimo se barijera među narodima, oslobodimo se pohlepe, mržnje i netolerancije.

Borimo se za svijet razuma, za svijet u kojem će znanje i napredak dovesti do sreće SVIH ljudi!"
 
Poslednja izmena:

Back
Top