pazi, ja uopste nisam siguran da sam rodoljub, mozda bih bio cak i suprotan pol rodoljubima, izdajnik, ali sam naucio jevandjelje, pa zato nisam
i vucic je navodno bio rodoljub, patriota, pa je otisao u drugu krajnost postavsi najveci izdajnik, cista dijalektika
ali ja znam za jadac, ja sam ti ovde glas razuma, ne bih izdao nikad svoja uverenja, a zemlju, koju zemlju? ovde se radi o principu izdajstva, za 30 srebrnjaka ili pod ucenom?
Ај кад сте већ запели нагађањем.
Ја јесам сигуран, имао сам деду, отац је имао свог и тако у недоглед их је било који су се жртвовали ради нас.
Моји су избегли из брозовштине 56-е па сам одрастао у "четничкој" емиграцији и тако упијао црно-беле погледе на свет.
У време напетости у Кореји 76-е сам напустио студије и ступио у морнарицу да бих бранио слободни свет и демократију.
После основне обуке као првак класе сам унапређен и награђен препоруком, команданта центра регрутације и обуке, за академију. Годишње сенатори препоручују по два кандидата из својих држава и команданти три регионалних центра по једног.
То сам одложио да не бих за тих четири година промашио рат и прилику да убијам комунисте.
Срећом нисам добио ту прилику али јесам добио ону да чујем искуства из Вијетнама од маринаца који су продужили уговоре пребацивши се у морнарицу.
Прво сам мислио да су "другоамериканци" и дефетисти који су остали у служби због лоших проспекта у цивилству, само ово последње се показало као тачно.
Нагледао сам се цинизма и корупције и упознао припаднике свих слојева и раса из свих крајева државе.
Тако сам почео да примећујем друштвене противречности па политичке све до митолошких на нивоу цртаћа.
После војске сам почео да посматрам културолошки регресиван процес асимилације међу Србима па онда и међу осталима и екстраполирао у назад уз налажење прет-холивудске методике и елементе.
Таква манипулацијама, па и насиљем, склепана и хомогенизована маса ми јесу земљаци али не може да ми замени род.
Међу осталим тужним околностима јесте и та да су се они преживели четници идентификовали са мантром, и по потреби цинично били парадирани као примерци, о демократији и слободном свету на мети међународног комунизма.
Нас се искуствено тичу само брозовштина и бољшевизам као западни анти српски и анти руски пројекти (а у много чему су и анти комунистички) и погрешно је осуђивати разне покрете ослобођења или отпора који су остали без другог избора од прихватања подршке Совјетског Савеза и користили партијске методе организације и симболику у калеми са својом традицијом.
У осталом историја нас учи да, поготово од 30-их, идеологија не игра никакву улогу у међународним односима, осим као етикетирање, који се са једне стране своде на отимање ресурса и наметања и контроле тржишта а са друге на одбрану.
Што се мог "ангажовања" на форуму тиче; ја сам за помирење родољуба са свих страна и фокусирање на одбрану и унапређивање рода и државе према датим околностима.
У сваком поретку је било искрених идеалиста и вредних радника за опште добро.
Ни мој отац није прекидао другарства из младости са искреним комунистима који су се држали вредног рада у струци и избегавали партијашење (често приватно и разочарани) али јесте са опортунистичким комуњарама.
Сад видимо да су потомци тих комуњара највећи аутошовинисти и натољуби.