Ajmo malo poezije bre...

unnamed (1).jpg
 
EJ PUSTO MORE

Ej, pusto more! Ej, pusti vali!
Ponosni beljci, srčani ždrali!
Vi mi svu moju radost preneste,
I opet zato umorni neste!
Koji je od vas blaženi đoga
Što j’ odn’o morem dragana moga?
Il’ nije jedan toliko sretan?
Pena vas bela sve poduzela,
Svi ste ga valjda trkom preneli;
Zato ste besni, konjici beli!
Al’ da vas pustim na pleća gojna
Tugu kad draga izgubi vojna,
Taj teret ne bi preneti pregli,
Svi bi k’o janjci morem polegli,
Tuga bi moja u more pala –
Al’ bi i mene sobom odzvala!

Laza Kostić
 
LJUBAV

Da ih blagosloviš poljupcima,
Moji prsti tvoje traže.
Želim pogled tvojim očima da napojim,
Da u tvojoj kosi sakrijem lice,
Da uvek budnim, poslušnim rukama
U zanosu prihvatim tvoje,
Da uvek novim plamenom oživim
Tvoju lepotu, hiljade i hiljade puta,
Dok dan i noć – sadašnjost i prošlost
Za nas jedno ne postoje.
Da se blaženi i sudbini zahvalni
Vinemo izvan svakog bola,
I izvan domašaja ovog sveta
Sve dok mir ne nađemo.

Herman Hese
 
"Dolazi septembar a on tako boli napolju vetar nosi sve pred sobom
Moje srce isto kao i pre voli, moja duša često razgovara stobom...

Noću te sanjam kako poljem šetaš, oko tebe cveta bezbroj crnih ruža...
Ti izgledaš ljubavi ko da nemaš volje, oči su ti tužne,tvoj pogled je tužan...

Hodaš nekom stazom uraslom u trnje, iznad tebe krešte čudne crne ptice...
Svojom nežnom rukom zoveš me da dođem,dok krvave suze teku ti niz lice...

Ja u mestu stojim jer ne mogu dalje ,i nokti mi pucaju koliko zemlju grebem...
Princezo odavde poljupce ti šaljem, i srce mi vrišti, ne mogu do tebe

Plačem ljubavi ali suze krijem, ti nestaješ tiho, sve tiše i tiše...
I setim se opet onoga septembra kada su te odneli vetrovi i kiše...

Zorom kad se budim više ničeg nema, ostale su samo septembarske noći...
Tebe čekam, srećo, u san da mi dođeš, i molim se za čas kad ću tebi poći...

Bez tebe moj život više nema smisla, sa najvišeg vrha sad u ambis padam...
Oduvaj me vetre tuga me je stisla, jer ja više nemam kome da se nadam...

I ti nebo tamno spusti se na zemlju, uzmi me kod sebe,progutaj me više!
Jer tek kada budem blizu njene duše, i moja će duša početi da diše."
 
LETO NA ODLASKU

Trepere žute krošnje
I lišće pada na tle;
Sve što je ljupko i drago
Prolazi, vene, mre.

Svrh krošnji gaja svetluca
Zrak sučev bolan, žut;
To leto na odlasku
Ljubi ga poslednji put.

A meni tada dođe
Da plačem u sav glas;
Ta slika snova me seća
Na našeg rastanka čas.

Rastah se s tobom a znadoh
Da ti se bliži kraj;
Beh leto na odlasku,
Ti beše bolni gaj.

Hajnrih Hajne
 
Magle i kiše

O jeseni pozne i blatna proleća,
volim vas i hvalim, uspavljiva doba!
Jer tad mi se srce ovito osjeća
ponjavom maglenom u pustoši groba.

Na toj pustoj ravni, gdje sjevernjak brije
i vjetrokaz škripi mrakom dugih noći,
moja duša jače no kad proljet grije
gavranskim će krilom razmahnuti moći.

Ništa slađe srcu - punom grobne zime,
što davno već mrazom pritisnuto bije,
o, blijedo podneblje, kralju naše klime

od tvoje sivoće, stalne i bez nade,
-osim noću katkad, kad mjeseca nije,
udvoje na logu uspavati jade.
 
ЕГЗОТИЧНИ МИРИС

Док удишем мирис твојих топлих груди,
склопљених очију, у јесење вече,
поново ја видим те обале среће
једноличног сунца огањ опет руди;

лењиво острво где природа нуди
своје дивље воће и чудно дрвеће;
људе чије тело витко се покреће,
жене чији поглед искреношћу чуди.

Вођен твојим дахом у предео жарки
видим луку пуну једара и барки
још увек сморених морским таласима,

док са тамаринда зелених се руши
мирис што кружећи ноздрве надима
и с песмом морнара меша се у души.
 
Mačka u praznom stanu

Mačka ne bi da umre.
Jer šta da radi mačka
u praznom stanu.
Da se penje na zidove.
Da se češe o nameštaj.
Kao da je sve ostalo nedirnuto,
pa ipak izmenilo se.
Kao da ništa nije pomereno,
pa ipak ispremeštalo se.
I uveče lampa više ne gori.
Čuju se koraci na stepeništu,
ali nisu to ti.
Ruka koja stavlja ribu u činiju
opet nije ona stara.
Nešto ovde više ne počinje
u svoje uobičajeno vreme.
Nešto se ovde ne odvija
kako treba.
Neko je ovde bio i bio,
a zatim odjednom iščezao
i uporno ga nema.
Pregledala je sve ormane.
Optrčala sve police.
Zavukla se pod tepih i pregledala.
Čak je prekršila zabranu
i razbacala papire.
Šta ima više da se radi.
Da se spava, da se čeka.
Samo neka se vrati,
samo neka se pojavi.
Pokazaće mu već
da se tako s mačkom ne može.
Ići će mu u susret
kao da to čini preko volje,
polagano,
na veoma uvređenim šapama.
I bez velike radosti, za početak.

Vislava Šimborska
 
PLAMENA POSTELJA
-GORDANA VOLAŠ-

Ponekad tvojim snovima lutam,
lagano bosa dušom ti hodim,
a ne slutiš i-venama brodim,
ma ne plašim se,ja tako vidam.

Eh,ti koš ne znaš luckaste želje,
na mapi sudbe pronadoh pute,
a Božje behu oci zabrinute:
poju andeli moje veselje!

O,snivam opet nežnosti tvoje,
samo sam tvoja,jedino moje,
tobom mi vene ljubavlju pene.

Edenska tajna u nama vlada,
ljuljka životom,uvek i sada:
aure snene-opet rodjene.
 
BLIZINA DRAGOG



Mislim na tebe kad se od sunca zapali
pučina sva;
mislim na tebe kad mesec ustreptali
kladencem tka.

Vidim te kad na putu dalekom spazim
uzvitlan prah.
Sred noći kad čoveka na uskoj stazi
obuzme strah.

Čujem te kad se sve more uskoleba
uz mukli huk.
Slušam u lugu kad ispod celog neba
zavlada muk.

Ti si uz mene, bliskošću svojom rasplinu
daljinu svu!
Zalazi sunce, skoro će zvezde da sinu
O, da si tu!

J.V.Gete
 
BEDA

čovek koga nikad nisi video onaj je
koji te održava,
onaj koji će možda doći
jednog dana.

on nije napolju na ulicama niti
u zgradama niti na
stadionima
ili ako je tamo
mora da sam ga promašio.

on nije neki od naših predsednika
guvernera ili glumaca.

pitam se ima li ga negde.

hodam ulicama
pored radnji i bolnica
bioskopa i barova
i pitam se ima li ga tamo.

tražim već skoro pola stoleća
i nikako da ga vidim.

živog čoveka, istinski živog,
kad recimo spusti ruke
pošto je pripalio cigaretu

i vidiš mu oči
kao oči tigra koje zure nekud
u vetar.

ali kad se ruke spuste
uvek su to neke
druge oči
večito večito
druge.

i uskoro će biti prekasno za mene
i proživeću život
s dragstorima, mačkama, čaršavima,
pljuvačkom, novinama, ženama, vratima i
drugim asortimanom,
ali nigde
živog čoveka.

Čarls Bukovski
 
U mojoj glavi stanuješ: tu ti je
Soba i mali balkon s kog puca
Vidik na moje misli najtananije.

Ponekad slušaš kako mi zakuca
Srce k'o živi leptir iz kutije.

Ja ti odškrinem vrata: niz basamke
Silaziš u vrt za kog niko ne zna.

Na povetarcu lebdiš poput slamke.

(Dok za to vreme, možda: neoprezna
Stojiš na nekom rubu, ispred zamke ...)

Nekad (u mojoj glavi dok baš skačeš
U morsku penu, ispod sunca, gola)
Spazim te kako po kiši preskačeš
Barice i sva u blatu do pola
Žuriš na posao s licem k'o da plačeš.

Prolazi dan za danom i sva svota
Vremena tvog se po dva puta zbira:
Pa pola oko moga klupka mota.
Vidim sa tvog lica punog mira
Da ne znaš kako živiš dva života.

U mojoj glavi stanuješ i dubiš
Crne i bele hodnike za moje
Misli: kako mi bežiš il' me ljubiš?

Van tebe druge misli ne postoje.

Samo dok spavam ti se nekud gubiš ..
 
"Ako si iskren, ljudi te mogu prevariti.
Ne mari,budi iskren.
Ako pronađeš sreću, ljudi mogu postati ljubomorni.
Ne mari, budi sretan.
Dobro koje uradiš danas, već sutra može biti zaboravljeno.
Ne mari, čini dobro.
Svijetu daj najbolje od sebe, i opet neće biti dovoljno.
Ne mari, daj najbolje od sebe.
Jer, na kraju krajeva, to je između tebe i Boga.
Ionako nikada nije ni bilo između tebe i ljudi."

Rumi
 
Pod istom zvezdom

Oprosti, slučaju, što te nazivam sudbinom.
Oprosti, sudbino, ako se možda varam.
Nek‘ se ne ljuti sreća što je za sebe prisvajam.
Nek‘ mi ne zamere mrtvi što jedva svetlucaju u mom sećanju.
Oprosti, vreme, za sijaset nezapaženog sveta u trenutku.
Oprosti, stara ljubavi, što novu smatram prvom.
Oprostite mi, daleki ratovi, što cveće nosim kući.
Oprostite, otvorene rane, što se bodem po prstu.
Oprostite, očajnici, za ploču sa manuetom.
Oprosti, narode na stanici, za moj san do pet ujutru.
Praštaj mi uvredu, nado, što se ponekad nasmejem.
Praštajte, pustinje, što s kašičicom vode ne potrčah,
I ti jastrebe, već godinama isti, u istom kavezu,
Nepomičan, zagledan uvek u istu tačku,
Praštaj, pa čak i da si punjena ptica.
Oprosti, posečeno drvo, za četiri noge od stola.
Oprosti, veliko pitanje, za male odgovore.
Istino, ne obraćaj na mene preveliku pažnju.
Veličino, ukaži mi velikodušnost.
Otrpi, tajno postojanja, što čupam niti iz tvog lamenta.
Ne osuđuj me, dušo, što te retko imam.
Izvinjavam se svemu što ne mogu biti svuda.
Izvinjavam se svima što ne mogu biti svaki i svaka.
Znam da me ništa opravdati neće dokle god živim
Jer samoj sebi stojim na putu.
Ne uzmi mi za zlo, besedo, što pozajmljujem patetične reči
A onda ulažem napor da ih učinim, tobože, lakim.

Vislava Šimborska
 
DVA BRATA

Na brijegu, na visini,
Dvore krije noćni mrak;
A pod njima u dolini
Zveči mača udar jak.

To su braća što u jadu
Ljuto dijele megdan ljut.
Kaži ko to braću mladu
na krvavi nagna put?

Laurino oko jasno
među braćom zače boj;
Oba brata ljube strasno,
Oba daju srce njoj.

Al s kog ginu njene grudi?
S kog je zgara plamen lud?
Ne, to niko ne presudi –
Maču ti izreci sud!

I boj poče, sve zvek življi,
Mač udara o mač jak;
Čuvajte se borci divlji,
Zlu kob hrani noćni mrak.

O, krvava braco, jao!
Jao dolo krvava!
Gle, do borca borac pao,
Kroz njih ljuta mača dva. –

Stoljeća su prošla mnoga,
Mino mnogi naraštaj;
Pusti dvori s visa svoga
Tužno motre kobni kraj.

Al još noću sjenke dvije
Po dolini blude toj;
I ponoćni čas kad bije,
Braća počnu krvav boj.

Hajnrih Hajne
 
HELENI

Kad kao starica, naveče, sijeda i napola slijepa,
Sjedeći kraj kamina, tananu predući nit,
Rečete, uz pjesme moje, ne moguć zanosa skrit':
"Ronsard mi pjevaše slavu nekoć, kad bijah još lijepa"

Tad će i služavka vaša klonulu uspravit glavu,
- Umor je svladao teški, čitavi radeći dan -
Ali kod imena moga odmah je nestao san:
Zanosno ona će na vas besmrtnu prosipat slavu.

Ja ću u zemlji već ležat, na kosti neće bit kost,
Tiha mi sjena tek mirte tužni će biti još gost;
Zgrbljena, kraj kamilna, o mnogom vi ćete satu

Prošlom, žaleći Ijubav, snatrit i kajat se tada.
Nemojte čekati sutra; živite, dok ste još mlada,
Danas već berite ruže, što stazom života vam cvatu!
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top