Ajmo malo poezije bre...

black-devil

Primećen član
Poruka
579
Saznanje gubitka je bice u tami,
Pazi Sreco da te ono ne omami.
I taj lepi osecaj u trenutku
Ne daj da od tebe napravi lutku.
Glava manje boli od srca - to znas!
Mada srce moze jace da te otkuca.
Nije vreme kaze hladni Mesec
Mozda ipak danas nemas tople srece.

Lepote u kojima se danas kreces
Mozda i nisu deo tvoje krajnje srece.
Od prirode kupi odgovore,
Da sto pre doneses svoje prave odluke.

Vetrenjace zivota duvaju jako,
Da nikada od neba ti nevidis pakao.
I kada kise puste suze guste,
Mozda je sve uzaludno, trazi da te puste.

Na putu pravom uznemirena dusa
odustaje,
Samo Sunce pokazuje tebi sve prave Bozije dusmane.
I kada oazu cudnu vidis,
Mozda u tom trenutku glavu izgubis.

I lepotu onoga sto imas,
Gledaj da nikada ne izdas.
Vreme se brzo krece,
Sutra vec ono sto ti hoces, on nece.

Veruj u zivot jako,
Da te drugi ne iznevere tek tako.
Idi putevima kojima danas jace places,
Zato ces sutra manje da jauces.

Mozda i pored tebe taj kip zivota,
Od tebe ode zbog nekog drugog idiota.
Tvoja Sreca mojoj statui je vazna,
Zato sto ona tebi nije nikada bila lazna.

Izaberi put dok je jos sveze,
Da ne uznemiris zivotne teze,
Sreca neka te prati i u ova nasa dva zivota,
Ono sto ti sada pisem samo je moja zadnja dobrota.
:PPP
aJ DA VAS VIDIM:P
 
Eno je ona :lol: :lol: :lol:

TO cudo,TO prelepo,TO crno,TO zanosi ko tek izbila djul ruza,TO sa erotike i sexa pravo na POEZIJU :lol: :lol: :lol:
TO ja volim :oops: :lol: :oops: :lol:

Aj,da ti ga dadnem malo i po poeziji :lol: :lol: :lol:

Ma neka moja kosa sedi
osmeh kopni,oci gube sjaj
i sve cudno sivi,manje vredi
ti si moj pocetak i moj kraj.

Ma ako dublje tamu gazim
tvoje su oci zlatni luch
od sebe pobeci ne mogu
ti si za sve katanac i kljuch.

Otvaram zmureci moj mali svet
iskrzani barjak tuzno lep
crnilo tisine od somota
koja tebi nije poznata.

Gledas me uvek drugim ocima
sustina cesto cami skrivena
nek bude tako o jedina
skoljka skriva sjaj bisera.

A hte sam da budem kamen
koji iz vode ispliva
i da te bar na tren zaslepi
zardjali mac iz korica.

Ma pusti,umem ja vec tako
DA TRAZIM PLAM U PEPELU
i saram nebom i kad stojim
sa tobom i kad nisi tu.....

EPITAF...Legende

Ko ovo napisa,ruke mu se pozlatile :lol: :lol: :lol:
 
Umio je
da smiri
rijeku tuge u očima
i za mene probudi mirišljavi vrt...
Umio je da ukroti oluju moje duše
stavljajući mi školjku na dlan
i cvijet.....
Umio je
da savija trnje bola
kroz crnu šikaru života
dalje od mene...
Umio je
da mi sunce u kosu uplete
ne pitajući za cijenu
i sjaj mjeseca da stavi u moje oči
umio je sve'
sve za mene
samo on
Jedan jedini
 
Secam se njega jer je znao da voli...
ali je ziveo u svetu lazi...
nije poznavao sta su jad i boli...
njegov svet mu je bio od svega drazi...

Znao je uvek pravi savet dati...
pomoci coveku koji vodi brigu i pati...
setim se njega i suze me guse...
njegovih vrlina samo retki se mogu domoci...

Znao je da shvati coveka koji pati...
znao je jer je i sam prosao kroz te muke...
sve sam mu mogla reci, a on da me shvati...
zlatne su bile njegove ruke...

Proklinjem tu lepoticu sto srusi njegov dom...
sto otera coveka srece putem vecne boli...
pricao mi je o lepotici i ponosio se njom...
umro je a nije prestao da je voli...Na sprovodu sam bila samo ja i ona...
koja ga je dovela u grob svojom rukom...
bila je previse sebi sklona...
a sada gleda u grob sa bolom i mukom...

Suza je tekla niz lice njeno...
shvatila je da je za njegovu smrt kriva...
da je unistila coveka koje je tek u zivot krenuo...
da, secam se toga i taj mi dan dusa uvek sniva


:PP pa niste samo vi stihoklepci:)
 
sad nesto razmisljam!
Mogu ja to kad hocu :lol: :lol: :lol:
Pa da si sinoc zapisivala ono sto sam pisao...hebote,20 pesme sam ti u cugu ispevao :lol: :lol: :lol:
da si zapisivala,da pravimo sad lovu,mada to bese poezija,a poeziju danas niko ne slusa :(

Al to bilo sinoc,pa ko zna kad opet,uvati me ti u super raspolozenju i sad sam,al tebe nema tamo :(
 
EVO NESTO STO NIJE POEZIJA NO STO SAM JA NAPISALA....

TUZNA

TUZNA SAM KAO JESENJA KISA KOJA PADA SVAKI DAN AL UPORNO CEKAM DA PADNE,MRAK NE BI LI NA MOJIM GRUDIMA OSETILA TVOJ VRELI DAH.ZNAM DA JE SULUDO TO STO ZELIM ALI NEMOGU DA SHVATIM DA MORAM S DRUGOM DA TE DELIM.TI NEVOLIS MENE VEC NJU ALI NEMARIM CEKACU CEKACU DA TE ZABORAVIM IL DA ME ZAVOLIS A ZNAM DA SE NIJEDNO NIKAD NECE DESITI.
 
DON:
Eno je ona :lol: :lol: :lol:

TO cudo,TO prelepo,TO crno,TO zanosi ko tek izbila djul ruza,TO sa erotike i sexa pravo na POEZIJU :lol: :lol: :lol:
TO ja volim :oops: :lol: :oops: :lol:

Aj,da ti ga dadnem malo i po poeziji :lol: :lol: :lol:

Ma neka moja kosa sedi
osmeh kopni,oci gube sjaj
i sve cudno sivi,manje vredi
ti si moj pocetak i moj kraj.

Ma ako dublje tamu gazim
tvoje su oci zlatni luch
od sebe pobeci ne mogu
ti si za sve katanac i kljuch.

Otvaram zmureci moj mali svet
iskrzani barjak tuzno lep
crnilo tisine od somota
koja tebi nije poznata.

Gledas me uvek drugim ocima
sustina cesto cami skrivena
nek bude tako o jedina
skoljka skriva sjaj bisera.

A hte sam da budem kamen
koji iz vode ispliva
i da te bar na tren zaslepi
zardjali mac iz korica.

Ma pusti,umem ja vec tako
DA TRAZIM PLAM U PEPELU
i saram nebom i kad stojim
sa tobom i kad nisi tu.....

EPITAF...Legende

Ko ovo napisa,ruke mu se pozlatile :lol: :lol: :lol:



Pahulje bele
ko dusa tvoja
Pahulje nezne
ruke me tvoje miluju.
I taj dah...
polusmrznut na mom licu,
cak i on je vreo
od poljubaca tvojih.
Vodi me
stazom Irvasa
vodi me
stazama pahulja
ne daj me
severnim vetrovima
ne daj me
tudjim ocima
nek postanem
tvrdjava srca tvoga
zauvek budi sena
koraka moga.
Laganim skokom
ko Srna u snegu
skocicu pravo u narucje tvoje
jednu cu mobu uputiti nebu
da nam se vreli poljupci
zauvek spoje..................


Donu od Romane



Da,ti si izgleda pravi!!!!!!!!!!!!!
 
Iza suma, iza gora, iza reka, iza mora,
zbunja, trava
opet nocas tebe ceka cudna neka zvezda plava,
zvezda prava.

Cak i ako ne verujes, probaj toga da se setis.
Kad zazmuris i kad zaspis,
ti pokusaj da je cujes, da odletis,
da je stignes i uhvatis
i sacuvas kad se vratis.

Ali pazi: ako nije sasvim plava, sasvim prava:
mora lepse da se spava: da se sanja do svitanja.

Mora dalje da se luta.
Tristo puta, petsto puta.

Mora u snu da se zadje na kraj sveta.
I jos dalje iza kraja:
do beskraja.

Mora biti takve zvezde.
Sta se cudis? Pazi samo da je negde
ne ispustis dok se budis.

Jednog dana, jedne noci,
ne znam kada, al znam tacno,
izgledace nebo bez nje
tako prazno, tako mracno.

I sva sunca, sve lepote,
i sve oci sto se jave,
nikad bez nje nece biti
sasvim tvoje, sasvim prave.

Ja ti necu reci sta je ova zvezda cudna, sjajna.
Kad je nadjes - sam ces znati.
Sad je tajna.
 
taja:
Iza suma, iza gora, iza reka, iza mora,
zbunja, trava
opet nocas tebe ceka cudna neka zvezda plava,
zvezda prava.

Cak i ako ne verujes, probaj toga da se setis.
Kad zazmuris i kad zaspis,
ti pokusaj da je cujes, da odletis,
da je stignes i uhvatis
i sacuvas kad se vratis.

Ali pazi: ako nije sasvim plava, sasvim prava:
mora lepse da se spava: da se sanja do svitanja.

Mora dalje da se luta.
Tristo puta, petsto puta.

Mora u snu da se zadje na kraj sveta.
I jos dalje iza kraja:
do beskraja.

Mora biti takve zvezde.
Sta se cudis? Pazi samo da je negde
ne ispustis dok se budis.

Jednog dana, jedne noci,
ne znam kada, al znam tacno,
izgledace nebo bez nje
tako prazno, tako mracno.

I sva sunca, sve lepote,
i sve oci sto se jave,
nikad bez nje nece biti
sasvim tvoje, sasvim prave.

Ja ti necu reci sta je ova zvezda cudna, sjajna.
Kad je nadjes - sam ces znati.
Sad je tajna.

njaaaaaaaaaaaaaah! bas mi je nedostajala ova pesmica...! inace je nisam podnosila kad smo je ucili u osnovnoj... nekako mi je sva bila nedorecena :wink:

btw,to je mika antic?
 
Trazim te u nocnim tisinama u kojima odjekuju daleki koraci, u treperenju lisca,u uzdasima nad brdima iznad kojih plove oblaci,u dubinama mora gde skoljke blistaju u suzama,i tamo na zapadu gde krvavi mesec zalazi za horizont. Trazim te u svojim koracima,u umoru i zamoru, u kapima rose i na belom kamenu,trazim te u snu u kome sanjam visoku stenu umesto postelje. I tvoju glavu na mojim grudima.I napokon prestajem te traziti, da te jos na kraju ne zaboravim. [/b]
 
2.
Ne okreni mi nikada ledja da bih te voleo.

Secam se tvojih prvih zuba.Secam se tvojih
prvih koraka.Secam se:Decja bolnica
u Novom Sadu.Sedim kraj tvog kreveta
i molim sve na svetu da mi ne umres.
I ostao si ziv.

Ni Bog nam nije verovao tih dana.Ni priroda.
Ni ljudi.Verovala je samo nasa
ogromna ljubav.
Verovala je samo tvoja ruka u mojoj ruci,
dok je kao kicica slikala lazurnu svetlost
po mojim dlanovima.
.
.
.
.
4.
Onda ce doci sve naglo:moji poslednji zubi.
I odmah posle toga:moji poslednji koraci.
Na kraju:neka bolnica u ko zna kojem gradu.

Sedi kraj mog kreveta u neko ovako vece
makar samo sat ili pola sata.Bice to
sasvim dosta za sve protekle godine.

I neka moja ruka bude u tvojoj ruci.I neka
kao kicica naslika onaj isti pitomi
svetlosni znak na tvojim dlanovima,znak da
ti nikad nisam,nikad okrenuo ledja da
bi me postovao i voleo.

Ljubav je kao snaga:ako je vise trosis,vise
ces je i imati.


Mika Antic
 
prosli su dani kada videti te nisam mogao
umesto mene sa tobom su se vikinzi druzili
i neki vetrovi hladni strasno su duvali
tvoj dah od mene vesto su skrivali

dovoljno dana skupilo se tada
miris koze u duboku tamnicu sam bacio
crnim povezom prekrio
tvoj pogled sto mi je mozak przio

mesec i reka podigli su ruke
tuznom oblaku osmeh vratili
veselu igru mu pokazali
na obali sa njim pivo popili

opustenih slika bese na sve strane
do pojave u kadru brace izdajnika
muanjama su tvoje ime ispisila
na lice mi suze opet vratili
 
PRVA LJUBAV


1.

Naiđu tako dani.
Zatrpaju ti oči
kao zvezdane kiše.

Oko nosa se neka
šarena nežnost isplete.

I ti staneš,
i ne znaš
da li si,il' nisi više
ono obično dete,
ono bezalzleno dete.

Nekakvo zrno zlata
počne u srcu da žulji.

Stidljivost neka u tebi
tiho se zasmejulji.

Naiđu tako dani.
Ne prepoznaješ boje aprila.

Ne prepoznaješ svoje ruke.
Izgledaju ti kao krila.

Ne prepoznaješ svoje ogledalo:
iz njega te neko čudan posmatra,
neko kome u dahu
mirišu suncokreti
i plamte obrazi,
plamte
kao nestrpljiva vatra.

Naiđu tako dani.
Vetar ti u potiljak diše.

Zdravo, poslednja bajko,
kad staneš i ne znaš više
da li se visine ruše
il' s tobom u nebo lete!

Zdravo ljubavi!
Tajno!
Zdravo sve neverovatno!
Sve zabranjeno i zlatno!

Zdravo, čudnovati svete!
 
Ponekad, u svojim satima sete
Kad trazim izlaz iz nekih problema
i kada drugog izlaza nema
pozelim da sam trogodisnje dete

Poneka, kada pada kisa
i kada sve je tmurno i mracno
kada me dosada gnjavi ubitacno
pozelim da sam meca od plisa

Ponekad, kad na zivot gledam kivno
i sve me gnjavi, i sve mi smeta
tad prosto zavidim zivotu deteta,
pomislim kako je detinjstvo divno

Ponekad prazne poglede saljem
gledam u stvari a ne vidim ih
tad sednem i napisem po neki stih
o divnom dobu, sve daljem i daljem

Dreadnot, nekad davno...
 
Vazno je, mozda, i to da znamo:
covek je zeljen, tek ako zeli.

I ako celoga sebe damo,
tek tada i mozemo biti celi.

Saznacemo, tek ako kazemo
reci iskrene, istovetne.

I samo onda kad i mi trazimo,
moci ce neko i nas da sretne.
 
Kada se spremis prema Itaci da podjes,
treba da zazelis da putovanje bude dugo,
pustolovina puno, puno saznanja.

Lestrigonaca, zatim Kiklopa,
razljucenog se Posejdona ne boj,
na takve nikad neces naici
dokle god ti je misao otmena, dokle god se fina
osecanja doticu tvoga duha, tvoga tela.

Lestrigonce, zatim Kiklope,
Posejdona divljeg neces sresti
ukoliko ih u svojoj dusi ne skrivas
i ukoliko ih tvoja dusa ne stavi pred tebe.

Treba da zazelis da putovanje bude dugo.
I mnogo letnjih jutara da bude
kada ces - s kojom li radosti, sa zahvalnoscu!-
uci u luke, prvi put vidjene,
da zastanes pred trgovinama fenickim
i da se snabdes prekrasnim stvarima:
sedefom i koralom, cilibarom, slonovacom,
i teskim mirisima svake vrste,
koliko god vise mozes raskosnih teskih mirisa;
u egipatske gradove mnoge da podjes,
da ucis i da ucis od mudraca.

A na umu uvek da ti Itaka bude.
Da tamo stignes, predodredjeno je tebi.
Ali uopste nemoj da ubrzavas putovanje.

Bolje neka godine mnoge traju
i na ostrvo da vec kao starac stignes,
obogacen onim sto si uz put stekao,
ne ocekujuci da ti Itaka pruzi bogatstvo.

Itaka ti je dala divno putovanje.
Da nema nje, ne bi ni posao na put.
Ali nema nista vise da ti da.

I ako je nadjes siromasnu, Itaka te nije prevarila.
Tako si mudar postao, s tolikim iskustvom,
pa ces razumeti vec sta to Itake znace.


Kavafi.
 
CEKANJE




Koliko je srece u casima ovim,
Kad se mjesec radja na plavoj visini,
Kada slavuj pjeva negdje u daljini
I razgara srce plamenima novim!


Ovdje drvlje staro duge sjenke baca,
U nasoj rijeci brdo se ogleda
Dodji, jer mi srce vise mira ne da -
Ja sam zedan, draga, tvojih poljubaca.

Ne moli se tamo, pred ikonom starom!
Ovdje u slobodi, pred nebom - oltarom,
Sa koga nam Gospod o milosti zbori,

Dodji, da zajedno molimo nas dvoje:
Ja cu sve da ljubim, oci, usne tvoje,
A ti strepi, drsci i sa mnom izgori.
 
Aleksa "Santic

EMINA

Sinoc, kad se vratih iz topla hamama,
Prodjoh pokraj baste staroga imama;
Kad tamo, u basti, u hladu jasmina,
S' ibrikom u ruci stajase Emina.


Ja kakva je, pusta! Tako mi imana,
Stid je ne bi bilo da je kod sultana!
Pa jos kad sece i plecima krece...
-Ni hodzin mi zapis vise pomoc nece!


Ja joh nazvah selam, al' moga mi dina
Ne sce ni da cuje lijepa Emina,
No u srebrn ibrik zahitila vode
Pa po basti dzule zalivati ode;


S grana vjetar dunu pa niz pleci puste
Rasplete joj one pletenice guste,
Zamirisa kosa ko zumbul plavi,
A meni se krenu bururet u glavi!
 
bundeva:
2.
Ne okreni mi nikada ledja da bih te voleo.

Secam se tvojih prvih zuba.Secam se tvojih
prvih koraka.Secam se:Decja bolnica
u Novom Sadu.Sedim kraj tvog kreveta
i molim sve na svetu da mi ne umres.
I ostao si ziv.

Ni Bog nam nije verovao tih dana.Ni priroda.
Ni ljudi.Verovala je samo nasa
ogromna ljubav.
Verovala je samo tvoja ruka u mojoj ruci,
dok je kao kicica slikala lazurnu svetlost
po mojim dlanovima.
.
.
.
.
4.
Onda ce doci sve naglo:moji poslednji zubi.
I odmah posle toga:moji poslednji koraci.
Na kraju:neka bolnica u ko zna kojem gradu.

Sedi kraj mog kreveta u neko ovako vece
makar samo sat ili pola sata.Bice to
sasvim dosta za sve protekle godine.

I neka moja ruka bude u tvojoj ruci.I neka
kao kicica naslika onaj isti pitomi
svetlosni znak na tvojim dlanovima,znak da
ti nikad nisam,nikad okrenuo ledja da
bi me postovao i voleo.

Ljubav je kao snaga:ako je vise trosis,vise
ces je i imati.


Mika Antic
Ma ubicu te , ali stvarno!!!Znam da mi neces verovati da mi je omiljena od Mike.E evo ti jedna tuzna od njega bas:
BALADA

Od svih si devojaka bila tisa
zbunjena, sama, neprimetna, bleda
Ej, zasto nisi bar porasla visa,
bar visa za pola pedlja?

Jedne je noci udarala kisa,
tako krvnicki ko cuvari reda...
Ej, zasto nisi bar porasla visa,
bar visa za pola pedlja,

jer kada si se o drvo kraj vrata
obesila jednom u svitanja seda,
izmedju bosih nogu i blata
bilo je razmaka samo - pola pedlja.
 

Back
Top