samo ja sebe mogu da sprecim i to povremeno.
nego, da se vratim na dilemu. ic mi se nije dopao ovaj tvoj stil (nestil) na temi, sam' da znas. trebao si to sto imas neznije da saopstis.
medjutim, onaj tvoj prvi post na temi razumem, u vezi pasivnosti. a vezano je i za deo golubovog posta. i pljacka i ubistvo i prostitucija su podjednako nemoralna dela, svako na svoj nacin. osnovna razlika je u aktivnosti. prostitucija je trpno stanje i ukazuje na nesposobnost, a smatra se da za prostituciju i ne treba neka pamet. plus ona prica o gadjenju i odvratnosti i razlika u zrtvi, koja je u slucaju prostitucije iskljucivo osba koja se prostituise. ne radi se o moralu, barem ja ne vidim da je pitanje morala, kao ni o dozivljaju kriminalaca kao robin hudova, vec o tome da je za pljacku (bilo koje vrste) potrebna sposobnost organizacije, pamet, hrabrost, a nekada je zrtva nevidljiva (pljacka banke ili neke velike firme, ne zna se nista o sudbinama ljudi, radnika, vlasnika racuna, zasta njima trebaju pare, a za vlasnike banke ili firme koga briga, jer su oni puni ko brodovi itd.). zbog toga bi bio manje los osecaj. ubistvo je komplexnije, jer je zrtva uglavnom bliskija (ako nije masovno ubistvo), i postoji jasna svest da ce neko ostati bez nekoga i povredjen. a i sa tim treba nastaviti zivot. sve se svodi na osecanja. mozda su ona deo unutrasnjeg morala, ali veze sa javnim nemaju.
zato se prostitucija tretira kao najnizi cin, jer ukazuje na opstu nesposobnost da se na drugi nacin dodje do para.
sto se tice muskarca i gay prostitucije. pa time bi bio u njemu ubijen muskarac. a muskarci su prirodno dominantniji i agresivniji (ovo ne u negativnom smislu, jednostavno prirodno je uredjeno tako). pretpostavljam da bi se lose osecao i kada ne bi pomogao, jer bi sebe mozda doziveo kao nesposobnog, beskorisnog i neostvarenog. nije obavezno. i kao sto rekoh nisam ni muskarac da bih tacno znala.
meni je verovatnije da bi vecina muskaraca pre pokusala bilo sta drugo, osim prostitucije, pogotovo gay.
sve se na kraju svodi na osecaj sposobnosti i nesposobnosti.
doduse, prodaja bubrega nije bas losa ideja
, ako vec nema sta drugo, materijalno da se proda. a i niko treci se ne povredjuje, postoji ponizenje u izvesnoj meri, ali ne kao u slucaju prostitucije.
Ljudi su neduzni posmatraci kada posmatraju drugu osobu koja se nalazi u nekoj vrsti opasnosti ili ima odredjeni problem. Problem moze da podrazumeva i fizicku nelagodu zbog povrede ili bolesti, emocionalni bol zbog ocekivanog materijalnog i gubitka voljene osobe. Moralno pitanje u ovim situacijama glasi: da li je (Zlozi kao) posmatrac motivisan(a) da pomogne i ako jeste, u kojoj meri je ta motivacija sebicna a u kojoj zasnovana na pravoj brizi za zrtvu? Model Golubovog (fenomenalnog!) topica predstavlja prototip moralne dileme u kojoj se javlja empatijska uznemirenost i s njom povezane emocije: bes, osecanje nepravde, osecanje krivice u situacijama nepomaganja zrtvi, i saosecajnost.
Nisu, uostalom, slike iz Kojatkinovih prica i komentara ono sto je najstrasnije u ovom topicu, vec su to slike u glavama ucesnica ankete, koje su jako empatijski uznemirene odlucile da pomognu, stvorene u procesu anticipacije zivotinjske patnje i trogloditskog zivota koji bi za njih nastupio ako bi eventualno odustale od jedinog, anketom ponudjenog nacina da pomognu voljenom bicu.
Golubov topic je nastao u duhu ovog iskustva, shodno tom saznanju. A ono ne znaci da se ucesnice ankete automatski dele na one koje su za "cisto" kurvanje i one za zivotinjsku patnju "dragog", pa da je prvo strasno a drugo nije toliko, nego znaci da je finansijskom krahu ili bolesti (pu, pu, daleko bilo!) prethodio perion blagostanja i zdravlja, i da ce se posle "rata", posle tog trogloditskog zivota izvedenog iz ravnoteze - u kucu opet vratiti tako zeljeni mir, spokojstvo i sreca, (i da ce nakon toga, zagrljeni i srecni ziveti do kraja zivota).
Da je kojim slicajem Tolstoj, Kojatkin bi u
strahotama ovog topica nasao granicu izmedju
rata i
mira, ali posto je samo Kojatkin, tu granicu ne bi, verovatno, video ni kada bi se sve zenice u nekoj od narednih anketa "Ko je bolji pisac: 1) Kojatkin Gorjanovic 2) Tolstoj Nikolajevic" opredelile za prvu opciju. : p
U svakom slucaju, topic nam svojim paradoksom saopstava: da smo siromasni u izboru puteva ljubavi i puteva borbe, a da su dokaz ljubavi trbuh i genitalje. Paradoks je, konacno, i to najveci, da u topicu posvecenom muskim zlim sudbinama - dominira zena. Tog paradoksa mozda ne bi bilo da zena ovog topica nije zena-hladnokrvna kucka i zena-polegusa, bice nesposobno za empatiju, pohotno pred zivotom. Pogledajte te udate zene, te ljubavnice i prostitutke, te kaludjerice, te uciteljice, te pisce, te profesorke likovnog, te doktorke, te male i velike Mede, Maje, Borcice, Cruele, Zlozike, sve njih kako tako umilno i drsko kazu: "Crko dabogda... pardon, ucinicu sve za tebe, dragi!"; koje te neguju bolesnog, koje te hrane i maze, docekuju i ljube, sve njih koje su cedne, verne, postene, pogledajte ih; one su svukud - kada se radja i kada se umire, one su tu kad kreiras i gradis, pucas po savovima i kad pises pesmu, i svud i uvek iste - zaobljene azdaje, umilni pauci. One su umivene i okupane a prljave, one se nude a ne (pro)daju, one se (pro)daju a satiru, one vole a unistavaju, one pomazu a okivaju, one radost seju a patnju i tupost radosno zanju. One su sve podredile svojoj utrobi, pokorile za svoju glad i tu milosti nema - jer ta utroba je bezdana a glad jaka.
Da, zene vladaju ovim topicom posvecenom muskim zlim sudbinama, i drze sve - i zanose i sudbine. Njihovi likovi u prici "Ajde, udate zene" su isprofilisani, potpuni, detaljni, sugestivni. Likova muskaraca kao i da nema, bez obzira na pokusaj postavljaca topica da im dodeli drugu glavnu ulogu. Prolaze i iscezavaju kao senke, gube se u empatiji svojih dragana, ovako ili onako - bivaju prozdrani.
Jesi li ti udata zena, Zlozi?
a vidim da i musku psihu dosta dobro poznajes
prorok. 
