Стари систем овере је био много бољи.
Стално се потенцира да је оверу уговора некада вршио неки службеник суда а сада неки врхунски стручњак-нотар.И сада оверу најчешће врши неки службеник, јер нотар лично не може оверавати сваки уговор.
Дакле, сада оверу фактички врши неки нотарски службеник а некада је то радио судски службеник, и све је то исто, само је сада 10 пута скупље и веће су гужве.Уколико је нешто сумњиво судски службеник је позивао председника суда или надлежног судију да се то разјасни, и након тога одбијао оверу уговора.Чешће је одбијана овера уговора у суду него сада код нотара.
До пре 15-так година, скоро све послове си могао завршити у једној установи-суду.Под истим кровом си оверавао уговор, предавао уговор на укњижбу, покретао поступак извршења и оставине.Сада се све то ради у четири установе-суд, кастастар, нотар и јавни извршитељ.Некада су сви ови поступци били обједињени у једном систему, све ове поступке су водиле судије општинских(сада основних) судова, а жалба се на све одлуке улагала окружним (сада вишим) судовима.
Сада се све то ради у 4 потпуно одвојена система, који немају везе један са другим, све је то без било какве координације, једино имамо овериваче потписа-милионере.