ADHD ili hiperaktivnost kod dece

Ana@Bg:
Ja starno mislim da nemate toliko razloga za brigu. Učiteljica mi deluje prezahtevno, i sa prevelikim očekivanjima za prvake koji ne idu u školu ni punih 10 dana. Da je sin hiperaktivan, verujem da biste to već naslutili iz žalbi vaspitačica i problemima sa drugom decom.
Mislim da ne treba da budete strogi, ali da insistirate da treba da se potrudi da sluša (jer je pametan i tako će sve zapamtiti, pa će posle škole moći samo da uradi domaći i da se igra).
Zašto lekari još odugovlače sa ugradnjom cevčica? Kakav mu je sluh? Moj sin je sa 18 meseci imao operaciju ugradnje cevčica i operaciju trećeg krajnika, u pitanju je rutinska operacija za koju meni nisu predočeni neki posebni rizici, zato vas pitam.
Mi smo dogovorili da od ponedeljka do četvrtka nema igranja na kompjuteru, osim ako se u boravku završi domaći - tada može 1/2 sata. Ako ga jedna od učiteljica posebno pohvali - sat.
Pričamo, greške rešavamo u hodu, dogovaramo se da će sutra biti mirniji, i da neće pričati.
Ja ne znam zašto biste sada odmah na drugi razgovor? Rekli ste sve što ste imali, dajte vremena i njoj, i sebi, i detetu da se u novoj situaciji snađete, pa polako.
Definišite par pravila, neka se potrudi da ih poštuje. Pitajte ga da li druga deca pričaju na času, verovatno će odgovor biti odričan. Pitajte ga onda šta misli da li bi druga deca pričala da to tako treba?
Ja sa sinom imam dogovor da poštuje pravila za koja zna. Ako oko nečega nije siguran, da prvo pogleda da li to rade druga deca - pa ako rade skoro svi (obratite pažnju na formulaciju: ne mnogo dece, jer za njega je možda mnogo i 3), da radi i on.
Smislite neki sistem nagrada za svaki dan kada ne napravi problem. Podelite greške na veoma važne i manje važne, pa rešavajte prvo važnije. Ne možete odmah sve da "dovedete u red".
Posvetite mu se u ovom periodu maksimalno koliko možete, nemojte da budete prekritični. Sve mu je novo, vi ste mu jedina sigurna luka.
Pišite, pitajte, tu smo.
Kliknite za proširenje...
Drago mi je da me razumete i hvala na savetima. Pokusacu da malo spustim loptu i smirim se. Mozda i ja preterujem, vise ne znam ni sama. M.....ni danas nece u skolu, jer je jos uvek prehladjen. Cevcice nam jos uvek nisu stavili, jer lekari iz KBC "Dr Dragisa Misovic" tvrde da jos nije vreme za to i da ce se njemu sve regulisati kad mu citiram: "malo poraste glava". U ponedeljak ga vodimo na VMA po preporuci nasih prijatelja i nadam se da ce oni imati vise razumevanja. Ne znam da li sam pomenula da je ista uciteljica ucila i moje starije dete, cerku sa kojom nije bilo nikad nikakvih problema. Po preporuci svih ljudi cije misljenje cenim, trazila sam da i M..... ona uci. Moja deca su totalno razlicita, a poznajuci uciteljicu od ranije smatrala sam da cemo ponovo uspostaviti dobru saradnju, a sve u interesu deteta. Vise nisam sigurna u to. Koliko mi je ranije ulivala poverenje, toliko mi sada uliva strah. Sinoc sam razgovarala sa jednom mamom cije dete je islo u razred sa mojom cerkom, a po temperamentu je vrlo slicno mom sinu. Rekla mi je da je od uciteljice cesto dozivljavala neprijatnosti na otvorenim vratima i jos je rekla da doticna uciteljica, po njenom misljenju, ne ume ili ne zeli da se bavi decom koja iskacu iz forme. Eto zbog cega ja nisam na vreme prepoznala njeno drugo lice, moje starije dete nije iskakalo iz forme, a sada kad je M.... u pitanju postala je previse surova u komunikaciji sa nama, nemajuci sluha da saslusa i drugu stranu. Juce popodne sam je nazvala da opravdam casove detetu i zamolila da supruga i mene danas primi. Odgovorila je da su Otvorena vrata u u torak i da cemo tada reci sve sto imamo. Nema odstupanja od forme. I da ona mama sa kojom sam sinoc razgovarala me je posavetovala da promenimo uciteljicu.
 
Ванда:
И први и други пост су ме потресли.
Покушај да разговараш са учитељицом, а са психологом школе такође.
Често у школи траже папир од ,,надлежних'' да дете има АДХД. Можда није лоше да одведете дете код Небојше Јовановића ако сте у могућности.
Само напред и храбро, а ако учитељица не уме да прихвати, посаветујте се са још неким и мењајте школу ако треба!
Kliknite za proširenje...

Hvala na savetu, naravno da cu dati sve od sebe da razgovaram sa uciteljicom i da pokusam da uspostavim dobru komunikaciju sa njom, zarad deteta, ali sve mi se vise cini da ce to biti jako tesko, jer kao sto rekoh, a po misljenju one mame, ona nema bas previse sluha za decu koja iskacu iz fome. Zao mi je samo sto mi ranije u odeljenju starijeg deteta, niko od roditelja nije skrenuo paznju na to, ali razumem ih, ljudi se cesto stide da o problemima svoje dece javno govore. Ko je Nebojsa Jovanovic i kako do njega doci?
Pozdrav i hvala jos jednom.
 
Da, probleme obično vidimo tek kad se sa njima suočimo. Sa tako rigidnom učiteljicom, sve je mnogo teže. Možda da pre utorka popričate sa psihologom, iznesete svoje zapažanje i čujete njegovo mišljenje? Nebojša Jovanović je naš sjajni stručnjak za ADHD, psiholog i otac dvoje ADHD mladih ljudi :) Jedini kod nas radi biofidbek metodu, i možda je idealno da odete kod njega, da istestira dete, pa da znate jeste li ili nije hiperaktivan. Poslaću vam privatnu poruku sa kontaktom, da ne kršim pravilo foruma o reklamiranju.
Pozdrav, i polako rešavajte problem po problem. Ja smatram da je učiteljica presudna, i po svem što ste napisali mislim da je veoma pogrešna za sina.
Za ORL problem moja najtoplija preporuka za dr Ivana Baljoševića, sa Instituta za majku i dete. Sjajan stručnjak i divan čovek.
 
Ana@Bg:
Da, probleme obično vidimo tek kad se sa njima suočimo. Sa tako rigidnom učiteljicom, sve je mnogo teže. Možda da pre utorka popričate sa psihologom, iznesete svoje zapažanje i čujete njegovo mišljenje? Nebojša Jovanović je naš sjajni stručnjak za ADHD, psiholog i otac dvoje ADHD mladih ljudi :) Jedini kod nas radi biofidbek metodu, i možda je idealno da odete kod njega, da istestira dete, pa da znate jeste li ili nije hiperaktivan. Poslaću vam privatnu poruku sa kontaktom, da ne kršim pravilo foruma o reklamiranju.
Pozdrav, i polako rešavajte problem po problem. Ja smatram da je učiteljica presudna, i po svem što ste napisali mislim da je veoma pogrešna za sina.
Za ORL problem moja najtoplija preporuka za dr Ivana Baljoševića, sa Instituta za majku i dete. Sjajan stručnjak i divan čovek.
Kliknite za proširenje...

Hvala, javicu se.
 
Da, pocela je nova skolska godina, a sa njom, nazalost, i problemi vezani za nasu hiperaktivnu decu! Prosto se ne uklapaju u skolski sistem i sta se tu moze. Neko dete manje, a neko pak vise odskace od svojih vrsnjaka, a to sve zavisi od stepena hiperaktivnosti. Moje dete, konkretno, po mom misljenju, a i po misljenju strucnjaka ima blazi oblik ovog problema, ali se opet veoma muci u skolskom okruzenju sto se naravno reflektuje i na kucu. Mi takodje nismo imali srece sa izborom uciteljice, koja je jako kruta i zahtevna, a pri tom nema uopste sluha za detetov problem. Od prvog dana ga je etiketirala kao nevaspitano dete koje nece da je slusa, iako joj je bilo predoceno da dete ima problem.Sada je treci razred i svake godine se nadam da ce se nesto promeniti, ali izgleda da se samo vrtimo u krug! On je prosto dezurni krivac za sve! Ako se neko dete pozali na njega, uciteljica nece suociti decu da se vidi ko je zapravo kriv, vec ce automatski prebaciti krivicu na mog sina. Dete to naravno oseca i pruza otpor ili bude izrevoltiran! Ne znam kako se tome moze stati na put, jer ja polako,ali sigurno gubim strpljenje sa ovom uciteljicom!
 
Bojim se, nikako.
Ja se ne sećam da li sam pisala ovde koja je situacija 'pomogla' da se vaspitačice u vrtiću preispitaju povodom tog 'dežurnog krivca' - pošto nisu pomogli moji apeli i objašnjenja da nije to baš uvek tako. Čak ni činjenica da moj sin odmah na početku prizna da je nešto uradio, a za neke druge stvari je do kraja tvrdio da nije on.
Elem, jednom je neko nešto slomio. Pošto se vinovnik nije javio, vaspitačice su okupile decu, svi su seli na pod i one su pitale da li je neko VIDEO ko je to uradio. Javilo se nekoliko dece koje je VIDELO mog sina kako to lomi. A on tog dana uopšte nije bio u vrtiću.
Rekle su mi da su bile preneražene, i da nisu očekivale da će deca tako izmišljati i projektovati. I posle toga su postale opreznije u ad hoc osuđivanju.
Da je tog dana bio u vrtiću, ne bi bilo šanse da dokaže da nije kriv. :(
I to je velika opasnost osoba koje ne rave razliku, i ne daju šansu. Ako dete dovoljno puta bude optuženo i kad nije krivo, onda se sve češće i ponaša neprimereno - jer ne vidi da ima svrhe da se trudi.
 
Nažalost takvo njihovo ponašanje je pokazatelj koliko su needukovani što se tiče ADHD-a,a izgleda i nezainteresovani.Ja sam vaspitačicama odnela odštampano kako da se snadju sa hiperaktivcima(sažeto na 2 strane).Jedna je pročitala što se moglo primetiti kroz njen rad sa detetom,a druga nije ni pogledala o čemu se radi.Znači sve zavisi koliko neko ima želju da napreduje,da se edukuje i da pomogne drugima.Ova druga se svakodnevno žalila da je ne sluša,izgleda da joj je to bilo najbitnije,dok ga je prva redovno hvalila.
 
Danas smo krenuli u skolu posle krace pauze, zbog bolesti, M.... je bio malo uplasen, jer od danas vazi novo pravilo da decu ostavljamo ispred ulaznih vrata od skole. Razgovarali smo kod kuce kako treba da se ponasa u skoli, pa cemo videti. Sutra je dan Otvorenih vrata, tako da idemo kod uciteljice, koja mi zaista unosi nervozu, jer je previse formalna i ukalupljena i dalje. Jutros sam zamolila dezurnog ucenika da je pozove da joj se javim i kazem da M...mora da podseca da izduva nosic, a ona meni kako ne postujem pravila i kako je dan za razgovor sa uciteljicom sutra. Shvatam da ce biti mnogo bolje da je ne vidjam svaki dan, sa sinom cu kuci raditi, a nju cu vidjati samo na Otvorenim vratima. Naravno praticu i svesku za komunikaciju, pa tek ako nesto upise reagovacu. Previse sam opteretila i dete i sebe, a vidim da ne moze tako. U pricu o pravilima ponasanja dodala sam i delove iz vasih postova, mislim da me je tada bolje razumeo, hvala vam.
Juce sam razgovarala sa svojom mamom koja smatra da je uciteljica formalista, jer u stvari nema iskustva i da time zeli da prikrije svoje nedostatke. Ne znam kako tome stati na put. Zar nije postenije da prizna....
 
Zvoncica_kg:
Nažalost takvo njihovo ponašanje je pokazatelj koliko su needukovani što se tiče ADHD-a,a izgleda i nezainteresovani.Ja sam vaspitačicama odnela odštampano kako da se snadju sa hiperaktivcima(sažeto na 2 strane).Jedna je pročitala što se moglo primetiti kroz njen rad sa detetom,a druga nije ni pogledala o čemu se radi.Znači sve zavisi koliko neko ima želju da napreduje,da se edukuje i da pomogne drugima.Ova druga se svakodnevno žalila da je ne sluša,izgleda da joj je to bilo najbitnije,dok ga je prva redovno hvalila.
Kliknite za proširenje...

Da li biste mogli da mi posaljete to sazeto na dve strane da procitam i pokusam da se snadjem sa uciteljicom, koja me u startu isece cim pokusam da nesto kazem u odbranu deteta?
 
Divno je sto si voljna da se nosis sa ovim problemom - odmah da ti kazem da ti nece biti lako. Ali ti mozes da budes za ovu decu ili zastitni faktor ili remeteci faktor, zavisno od tvoje volje da se bavis problemom. U zavisnosti o kakvom se obliku ADHDa radi, mozes ocekivati sve, od samo odsutnosti na casu (dete zagledano kroz prozor i cini se totalno otsutnim, moze delovati ko palo s marsa ako ga trgnes, ili pak moze da se desi da tacno zna gde si stala cak i ako je delovalo nezainteresovano), do stalnog vrpoljenja, okretanja, nepaznje, upadanja u rec, teskoce da saceka svoj red, glasnog pricanja, stalnog ispadanja stvari, do potrebe da ustane i cesto reze olovku (ide do kante u uglu ucionice), ili trazi da ide do WCa, ili prosto ustane i seta se u sred casa po ucionici (nije retko posebno kod male dece u I i II razredu) sve do trcanja na casu izmedju klupe, pevanja, zvizdanja, odbijanja da radi odredjenu partiju ili odredjeni zadatak koji si zadala ili koji rade druga deca.....
Za ovakvu decu izuzetno je benefitno da ih stavis u prvu klupu ispred katedre, dakle ispred tebe: tu im ometacuji faktori (druga deca) ostaju iza ledja, paznja je fokusirana na tablu i na tebe a dete ti je pred ocima. Ukoliko se ova deca uzvrpolje, ometaju cas, vrte se, okrecu, suskaju itd, izuzetno je korisno sesti u klupu pored njih, ili prosto stati pored njihove klupe i staviti detetu ruku na rame, pomaziti ga po glavi, signalizirati mu da ses tisa, sve to dok se drzi predavanje drugoj deci moze da se izvede; ako dete ne pise i odsutno je, ista strategija: sesti pored njega i pogledati sta radi, pomoci mu malo, ili ga dodirnuti fizicki, opomenuti ga da pise. Svi nalozi moraju se davati dok se dete gleda u lice, dakle direkcije strogo "oci u oci" (ova deca cesto te nece gledati dok im nesto govoris jer im je paznja rasuta i podeljena, ali zato treba zahtevati da te dete pogleda, jasno reci "Mihajlo (primera radi) - pogledaj me....pogledaj me!" i pokazati na svoje lice i oci pa tek kad dete obrati paznju postaviti zahtev). Ovoj deci se domacxi zadatci moraju naglasiti na kraju casa, jer cim krene zamor druge dece oni te nece cuti - nece znati da ima domaci jer je njihova percepcija govora i zamora ista: slabo diferenciraju govor od buke i zamora pa te jednostavno nece cuti: insistiraj da zaokruze u knjizi, da zapisu u svesci, proveri da li su te culi pitanjem specificno njima namenjenom "Mihajlo, jesi cuo sta je za domaci, d ali si zaokruzio, hajde zaokruzi u knjizi da ja vidim!". Dete koje je motorno aktivno (pocelo je da se vrti, ustalo je, cupka nogama i trazi d aide da reze olovku, ide u WC ili ne trazi vec samoinicijativno krece da seta izmedju klupa i razgovara sa drugima) znacajno ce umiriti ako mu das neki zadatak koji u sebi sadrzi motorno kretanje: daj mu da ide da opere sundjer, da ode u zbornicu po krede u boji, da odnese neki papir (moze biti i beznacajan) pedagogu, direktoru, psihologu.....i obavezno mu naglasi da mora da se vrati (neka mu daju krede, neka mu potpise papir taj kod koga ga saljes da znas da je tamo bio). Tako ce isprazniti svoj impuls za kretanjem koji prisilnim sprecavanjem postaje nepodnosljiv i dovodi do konflikta. Daj im da ti brisu tablu, ako vidis da ne moze ili odbija apsolutno da radi ono sto si planirala, daj im da nesto nacrtaju, oboje, obeleze, izvedi ih da na tabli nesto umesto tebe urade - trazi od njih neku 'pomoc' - ova deca ce biti prva koja ce ti uraditi sve sto im zatrazis i sto podrazumeva aktivno kretanje. Ako se zamisle, pitaj ih o cemu misle: ova deca veoma cesto imaju posebna interesovanja, i mogu misliti satima i danima o necemu sto su videla na TVu ili procitala u knjigama: kolko bi konca trebalo da se na njega veze magnet da bi se spustio u saht i dohvatio metalni novcic - nije svaka njihova zamisljenost puka odsutnost: njihove misli su cesto kreativnije nego sto mozemo i da zamislimo. U veliko mbroju slucajeva ovo su nadprosecno inteligentna deca - nemoj podcenjivati njihov intelekt zato sto ne ostvaruju postignuce koje bi mogli jer ih sprecava ADHD. Cesto ih pitaj za misljenje. Nagradi svaki njihov trud a ne samo uspeh: ADHD je tako ometajuci faktor da je i ulozen trud kod ove dece zapravo ogroman napor koji je vredan pohvale i paznje. POhvali uspeh ali i ono sto mozda nije uspeh recima: Ovo je zaista plod velikog truda i znam da ce sledeci put biti jos i bolje!
Ovu decu izuzetno ce razdrazivati svaka vrsta fizicke prisile ili grubosti - ne tolerisu dobro fizicke kazne, vucenje usiju, cuskanje, pokusaj fizickog obuzdavanja, vucenje za ruke, rukave, jakne. Ukoliko dete moras da fizicki obuzdas jer je van kontrole ucini to tako sto ces ga uhvatiti odpozadi, dakle s' ledja u zagrljaj, i na taj nacin telom i rukama blokirati njegove ruke i noge da se ne bi povredilo ili nekoga ne bi povredilo. Pamti da ova deca imaju dobre i lose dane: u dobrim danima sve ces moci sa njima, u losim danima - malo toga ili nista: oni su specifican barometar i po njima mozes reci kada se menja vreme, kada su bure na suncu i druge materoloske promene. Postuj njihovu osobenost i jednostavno receno - VOLI ih. Ako ih budes volela, oni ce ti to stostruko vratiti u svakom pogledu. Ostavri dobar kontakt sa roditeljima, saradjuj na dnevnoj bazi, informisi roditelje sta se desava, snizi zahteve: ova deca HOCE ali NE MOGU, cak i ako im je inteligencija najcesce visoka. Najzad, uvek ti na raspolaganju stoji pedagoskopsiholoska sluzba skole, a ako smatras da problem ne mozes da savladas - obrati se za pomoc lokalnom savetovalistu za decu pri DZ ili nekoj drugoj instituciji na koju je skola upucena za saradnju. ako prepoznas da je dete ADHD nemoj se ustrucavati da skrenes roditeljima paznju da ne bi bilo lose da dete odvedu strucnom licu.
Pre nego sto doneses neku odluku ili 'presudu' o nekom konfliktu koji se desio izmedju dece, dobro ispitaj situaciju: ova deca se cesto nadju na mestu dogadjaja jer imaju potrebu sve da vide, a da uopste nisu ucestvovala u svadji/tuci/konfliktu a nasla su se na licu mesta i izgledaju krivi. Druga deca ce biti s anjima u onakvom odnosu kakav bude zastupao i imao ucitelj ili nastavnik: ne treba deliti pravdu medju decom dok nije apsolutno neophodno: nauci decu da se ne tuzakaju za svaku glupost. No ipak - od pocetka zauzmi jasan stav da je agresija i destrukcija nesto sto je apsolutno neprihvatljivo z atebe i da odredjene stvari nose i odredjene kazne: budi jasna o kakvim se kaznama radi. Ova deca mnogo bolje reaguju na pozitivnu motivaciju nego na kaznenu politiku.
 
Zvoncica_kg:
Divno je sto si voljna da se nosis sa ovim problemom - odmah da ti kazem da ti nece biti lako. Ali ti mozes da budes za ovu decu ili zastitni faktor ili remeteci faktor, zavisno od tvoje volje da se bavis problemom. U zavisnosti o kakvom se obliku ADHDa radi, mozes ocekivati sve, od samo odsutnosti na casu (dete zagledano kroz prozor i cini se totalno otsutnim, moze delovati ko palo s marsa ako ga trgnes, ili pak moze da se desi da tacno zna gde si stala cak i ako je delovalo nezainteresovano), do stalnog vrpoljenja, okretanja, nepaznje, upadanja u rec, teskoce da saceka svoj red, glasnog pricanja, stalnog ispadanja stvari, do potrebe da ustane i cesto reze olovku (ide do kante u uglu ucionice), ili trazi da ide do WCa, ili prosto ustane i seta se u sred casa po ucionici (nije retko posebno kod male dece u I i II razredu) sve do trcanja na casu izmedju klupe, pevanja, zvizdanja, odbijanja da radi odredjenu partiju ili odredjeni zadatak koji si zadala ili koji rade druga deca.....
Za ovakvu decu izuzetno je benefitno da ih stavis u prvu klupu ispred katedre, dakle ispred tebe: tu im ometacuji faktori (druga deca) ostaju iza ledja, paznja je fokusirana na tablu i na tebe a dete ti je pred ocima. Ukoliko se ova deca uzvrpolje, ometaju cas, vrte se, okrecu, suskaju itd, izuzetno je korisno sesti u klupu pored njih, ili prosto stati pored njihove klupe i staviti detetu ruku na rame, pomaziti ga po glavi, signalizirati mu da ses tisa, sve to dok se drzi predavanje drugoj deci moze da se izvede; ako dete ne pise i odsutno je, ista strategija: sesti pored njega i pogledati sta radi, pomoci mu malo, ili ga dodirnuti fizicki, opomenuti ga da pise. Svi nalozi moraju se davati dok se dete gleda u lice, dakle direkcije strogo "oci u oci" (ova deca cesto te nece gledati dok im nesto govoris jer im je paznja rasuta i podeljena, ali zato treba zahtevati da te dete pogleda, jasno reci "Mihajlo (primera radi) - pogledaj me....pogledaj me!" i pokazati na svoje lice i oci pa tek kad dete obrati paznju postaviti zahtev). Ovoj deci se domacxi zadatci moraju naglasiti na kraju casa, jer cim krene zamor druge dece oni te nece cuti - nece znati da ima domaci jer je njihova percepcija govora i zamora ista: slabo diferenciraju govor od buke i zamora pa te jednostavno nece cuti: insistiraj da zaokruze u knjizi, da zapisu u svesci, proveri da li su te culi pitanjem specificno njima namenjenom "Mihajlo, jesi cuo sta je za domaci, d ali si zaokruzio, hajde zaokruzi u knjizi da ja vidim!". Dete koje je motorno aktivno (pocelo je da se vrti, ustalo je, cupka nogama i trazi d aide da reze olovku, ide u WC ili ne trazi vec samoinicijativno krece da seta izmedju klupa i razgovara sa drugima) znacajno ce umiriti ako mu das neki zadatak koji u sebi sadrzi motorno kretanje: daj mu da ide da opere sundjer, da ode u zbornicu po krede u boji, da odnese neki papir (moze biti i beznacajan) pedagogu, direktoru, psihologu.....i obavezno mu naglasi da mora da se vrati (neka mu daju krede, neka mu potpise papir taj kod koga ga saljes da znas da je tamo bio). Tako ce isprazniti svoj impuls za kretanjem koji prisilnim sprecavanjem postaje nepodnosljiv i dovodi do konflikta. Daj im da ti brisu tablu, ako vidis da ne moze ili odbija apsolutno da radi ono sto si planirala, daj im da nesto nacrtaju, oboje, obeleze, izvedi ih da na tabli nesto umesto tebe urade - trazi od njih neku 'pomoc' - ova deca ce biti prva koja ce ti uraditi sve sto im zatrazis i sto podrazumeva aktivno kretanje. Ako se zamisle, pitaj ih o cemu misle: ova deca veoma cesto imaju posebna interesovanja, i mogu misliti satima i danima o necemu sto su videla na TVu ili procitala u knjigama: kolko bi konca trebalo da se na njega veze magnet da bi se spustio u saht i dohvatio metalni novcic - nije svaka njihova zamisljenost puka odsutnost: njihove misli su cesto kreativnije nego sto mozemo i da zamislimo. U veliko mbroju slucajeva ovo su nadprosecno inteligentna deca - nemoj podcenjivati njihov intelekt zato sto ne ostvaruju postignuce koje bi mogli jer ih sprecava ADHD. Cesto ih pitaj za misljenje. Nagradi svaki njihov trud a ne samo uspeh: ADHD je tako ometajuci faktor da je i ulozen trud kod ove dece zapravo ogroman napor koji je vredan pohvale i paznje. POhvali uspeh ali i ono sto mozda nije uspeh recima: Ovo je zaista plod velikog truda i znam da ce sledeci put biti jos i bolje!
Ovu decu izuzetno ce razdrazivati svaka vrsta fizicke prisile ili grubosti - ne tolerisu dobro fizicke kazne, vucenje usiju, cuskanje, pokusaj fizickog obuzdavanja, vucenje za ruke, rukave, jakne. Ukoliko dete moras da fizicki obuzdas jer je van kontrole ucini to tako sto ces ga uhvatiti odpozadi, dakle s' ledja u zagrljaj, i na taj nacin telom i rukama blokirati njegove ruke i noge da se ne bi povredilo ili nekoga ne bi povredilo. Pamti da ova deca imaju dobre i lose dane: u dobrim danima sve ces moci sa njima, u losim danima - malo toga ili nista: oni su specifican barometar i po njima mozes reci kada se menja vreme, kada su bure na suncu i druge materoloske promene. Postuj njihovu osobenost i jednostavno receno - VOLI ih. Ako ih budes volela, oni ce ti to stostruko vratiti u svakom pogledu. Ostavri dobar kontakt sa roditeljima, saradjuj na dnevnoj bazi, informisi roditelje sta se desava, snizi zahteve: ova deca HOCE ali NE MOGU, cak i ako im je inteligencija najcesce visoka. Najzad, uvek ti na raspolaganju stoji pedagoskopsiholoska sluzba skole, a ako smatras da problem ne mozes da savladas - obrati se za pomoc lokalnom savetovalistu za decu pri DZ ili nekoj drugoj instituciji na koju je skola upucena za saradnju. ako prepoznas da je dete ADHD nemoj se ustrucavati da skrenes roditeljima paznju da ne bi bilo lose da dete odvedu strucnom licu.
Pre nego sto doneses neku odluku ili 'presudu' o nekom konfliktu koji se desio izmedju dece, dobro ispitaj situaciju: ova deca se cesto nadju na mestu dogadjaja jer imaju potrebu sve da vide, a da uopste nisu ucestvovala u svadji/tuci/konfliktu a nasla su se na licu mesta i izgledaju krivi. Druga deca ce biti s anjima u onakvom odnosu kakav bude zastupao i imao ucitelj ili nastavnik: ne treba deliti pravdu medju decom dok nije apsolutno neophodno: nauci decu da se ne tuzakaju za svaku glupost. No ipak - od pocetka zauzmi jasan stav da je agresija i destrukcija nesto sto je apsolutno neprihvatljivo z atebe i da odredjene stvari nose i odredjene kazne: budi jasna o kakvim se kaznama radi. Ova deca mnogo bolje reaguju na pozitivnu motivaciju nego na kaznenu politiku.
Kliknite za proširenje...

Ovo je tako dobar post i svaka cast onome ko ga je postavio!!!:klap: To je upravo sustina hiperaktivnog deteta i u mnogo cemu prepoznajem tu i moje dete! Poenta cele price je da se treba iz petnih zila truditi da ih razumemo, a to je cesto , slozicete se sa mnom, jako, jako tesko!:sad2: Posebno me je odusevila konstatacija da se oni uvek nadju u pogresno vreme na pogresnom mestu zbog njihove prevelike radoznalosti, i tako ni krivi ni duzni izvuku deblji kraj! Ne znam kakvo Vi iskustvo imate, ali moj sin je toliko nezreo i naivan za svoj uzrast da bi i malo dete moglo da ga prevede zednog preko vode, a u sustini je jedna velika dobrica, koja redovno biva nepravedno osudjivana i za ono sto jeste i za ono sto nije pocinio! I istina je to da ukoliko je okolina dobra prema njemu, on ce biti zlatan, a ukoliko se sa njim lose postupa, on ce biti jos gori! Mislim da je pristup ovakvoj deci od presudnog znacaja i to je upravo ono sto ja nasoj uciteljici evo vec trecu godinu za redom pokusavam da objasnim, ali ona kao da nece ili ne zeli to da shvati!
Majo, vasa uciteljica u mnogome podseca na nasu...srecno!
 
U pravu ste, s tim da ne verujem da bi uciteljica imala zelju da ga uopste procita, jer oni su usisali sva znanja ovog sveta, tako da ne verujem da bi uopste prihvatila savet od roditelja koji nije "pedagog" po struci. Sujeta je cudo...i iznad svih interesa....bar u ovoj nesrecnoj Srbiji....
 
Tog odgovora se i ja bojim, a poznajuci je do sada predpostavljam da bi mi zamerila i te kako, sutra su cuvena Otvorena vrata, pa cemo videti. Danas sam imala malo vise vremena pa sam citala postove sa foruma od osnivanja. Forum je divan i veoma koristan. Nekako mi je lakse kad znam da nisam sama u celoj prici. Pozdrav svim clanovima...
 
Majo držimo ti fige na otvorenim vratima, ne odstupaj od svojih zahteva,a ako gospođa učiteljica ne želi da vam izađe u susret ja bih na vašem mestu išla kod školskog pedagoga na razgovor pa možda ona može da pomogne da ostvarite bolju komunikaciju i saradnju sa učiteljicom.Glavu gore i samo napred.Ne može ništa da me spreči kad je u pitanju moje dete!!!;)
 
To i ja stalo radim i pomaze mi. Iskreno do sada se nisam na ovakav nacin bavila ponasanjem svog sina, jer meni i celokupnoj porodici njegov nemirluk nije smetao. Svi u kuci smo puni razumevanja i verujemo da ce se smiriti, ali skolsko okruzenje, na zalost nece imati previse razumevanja, jer svakako M....nije centar njihovog univerzuma. Tako da mi ovaj forum zaista pomaze savetima na koji nacin se postaviti prema detetu u raznim situacijama i kako reagovati a ne gresiti.
Ispricacu vam slucaj svoje sestricine koja je takodje kao i moj sin bila jedno veoma nemirno dete i u kuci i van nje i za razliku od mog sina cesto bila u konfliktu sa svojim vrsnjacima. Uciteljica ju je vec u prvom razredu proglasila nevaspitanim detetom i dezurnim krivcem za sve, a najsuroviji primer je sledeci: K..... se sa drugovima iz odeljenja spustala sa drugog na prvi sprat skole do kabineta za muzicko vaspitanje. Na stepenistu je K....neko od dece gurnuo, ona je pala i polomola nogu. Pogodite koga je uciteljica okrivila......pa nju samu, jer nije pazila kako hoda.... i tako cetiri godine.Kod uciteljice je jedva bila vrlo dobra. Mala je sada u sestom osnovne, a peti je zavrsila sa svim peticama, sada je nastavila isto tako. Smirena je i vise se ne svadja sa drugarima oko gluposti. Sazrela je. Zato se ja nadam da za svu nasu decu ima nade....
Puno pozdrava za sve clanove foruma a najveci za Anu@Bg koja ima divne postove, vredi ih citati vise puta, jer citajuci ih uvek naucim nesto novo. Hvala ti ...
 
Zvoncica_kg:
Majo držimo ti fige na otvorenim vratima, ne odstupaj od svojih zahteva,a ako gospođa učiteljica ne želi da vam izađe u susret ja bih na vašem mestu išla kod školskog pedagoga na razgovor pa možda ona može da pomogne da ostvarite bolju komunikaciju i saradnju sa učiteljicom.Glavu gore i samo napred.Ne može ništa da me spreči kad je u pitanju moje dete!!!;)
Kliknite za proširenje...


Hvala Zvoncice puno..... na savetima i podrsci...
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Manga Hilux
Anksioznost kod dece
Odgovora
3
Pregleda
140
DJ 5ak
DJ 5ak
Manga Hilux
  • Anketa Anketa
Odlazak kod ginekologa
Odgovora
17
Pregleda
531
Jugoslav Čvarak
Jugoslav Čvarak
Ninja94
Šta vam je pomoglo kod problema sa hemoroidima
2
Odgovora
31
Pregleda
602
dive
dive

Back
Top