А сад мало као учитељица, нећете ми замерити, надам се.
До пре неку годину, нико није спомињао АДХД. (Тако нисам знала да сам и ја делимично АДД, и моји синови...

)
Али сам као учитељ гледала да сарађујем са родитељима немирне деце, да проналазимо начине како ће та деца најбоље функционисати... И имала успеха, ако су родитељи били вољни за сарадњу.
Но, нисам хтела да се хвалим, хтедох рећи следеће:
Учитељица би требало да је обучена да распозна АДХД синдром.
Но, иако зна, не може званично да ,,делује'' никако, уколико не постоји дијагноза неке ,,више инстанце''. Многим учитељима то је покриће, кажу да немају доказ да је неко дете АДД.
Исто тако, школа се ,,вади'' на то да дете нема папир о синдрому, тако да никако не омогућава учитељу да са таквом децом ради онако како би требало.
Најчешће се још увек за ту децу каже да су ,,безобразни, немогући..''