Aca Srbin – parodija i tragedija

[Атомик™]

Aca Srbin – parodija i tragedija​

Tokom onog (poslednjeg?) obraćanja čuli smo nove surove pretnje. Iz nadmenog, izgubljenog i vidno podgojenog monarha asimetričnog držanja, izlazile su reči koje su u istom prostoru gde su izgovorene okončale svoj strašni život.

Niko od kreatura koje su sedele pored njega nije progovorio. Bila je to monodrama sklopljena od pokidanih nerava i razorenog moralnog sklopa. Otprilike, država pravi pauzu u teroru nad ljudima, policijska horda se odmara od batinanja i hapšenja. Ali, za nekoliko dana, 3, 4 ili 7, država će svom silom koju ima da izađe na ulice i razori ljude. Traga se za svežim snagama punim elana i za novim oružjima protiv kosti i mekih tkiva.

Zar vam se ne čini da je još nešto opasno naprslo u govorniku i govoru? To svakako znamo, ali nas nova napuknuća i beskrajni ponori uvek iznenade ma koliko bili očekivani.

Država, ako se tako još zove ono što je od nje ostalo, već je izvela na ulice sve što ima. Možda i više od toga. Država, zar to nije svo smeće iz platnenog grada, sav haos i sva zlodela koje danima vrši tuđinska policija i banda presvučena u njene dresove. Čuvari haosa biju bez milosti, uglavnom nemoćne i one koji se ne opiru. Svirepost policije stvara razdor u osećanjima građana. Je li to njihova zemlja ili je ona konačno okupirana od nakarade i maskiranih dušmana koji bacaju bojne otrove i lome kosti devojkama i momcima po ulicama naših gradova?


Zar je to Srbija, slobodna zemlja u kojoj policijski monstrumi prete silovanjem, ili u ss gardu, u garažama Macutove vlade, drže nedužne ljude u nedostojnom položaju za mučenje. Nedostajali su samo dresirani nemački ovčari i brze egzekucije.

Država je samo onaj jedan odmetnik od ljudi, on je umeo da svo zlo koje ima u sebi raspodeli po sektorima za torturu nad studentima i građanima. I još mu je ostalo dovoljno žuči da je rasprska po svima koji više nemaju gde odavde. Izgleda da su količine te izlučevine bezgranične. I mi uporno živimo u potpuno zagađenoj zemlji.

Možda je sada potrebna ovlašna definicija protesta i otpora, makar za potrebe ovog teksta. Pobuna je izazvana zbog otvorenog, dugog i upornog nasilja nad životom u Srbiji, uz zaštitu terorom svih zlikovaca koji ga čine. Ustanak protiv režima koji zlostavlja građane i ugrožava njihov opstanak, a to se zlostavljanje ne zaustavlja, potpuno je legitiman.

Tako smo se kao društvo zatekli u bezizlazu čiji je ishod skoro neizbežno nasilje. Nije dovoljan razum samo jedne strane. Sve sluti na rasplet koji nije dobar. U iščekivanju epiloga najmanje nade ima u opštenju sa razumom Ace Srbina. Takva vrsta nadimka je inače sama konačnost apsurda i javna ulizička parodija, niko još nije saznao ko je i šta je taj tako besmisleno stvoren i koje sukobljene sile vršljaju po njemu. Udvarački krem mu je pre neki dan ponovo priredio mlako klicanje – Aco Srbine! Tako pokušavaju da zataškaju nepodnošljiv estetski prizor a svom udvorištvu daju bljutavi rodoljubivi žig.

Bezizlaz se možda sastoji u ovome: izbori konačno više nisu mogući, jer je pobuna isključila mogućnost bilo čijeg javnog poraza. Nezamislivo je da se Aca Srbin povuče bez sile kojoj nije u stanju da odoli. Proglasiće pobedu, kao i oni koji su ga istinski pobedili ako nekim čudom do izbora dođe. Na tom nivou postizborne drame će se odvijati vrhunac sukoba koji ne može da ima dobar kraj. To je ono što niko ne želi, osim Ace Srbina.

Tu ideju o tragičnom raspletu videli smo u njegovom modelu čuvanja vlasti. Ne samo po svaku cenu, nego i daleko iznad nje. Iz njegove potpuno nastrane percepcije čita se šta bi mu se sve moglo dogoditi kad izgubi vlast. On misli da neće ništa, jer ne veruje da će je ikad izgubiti. U njegovoj poziciji opakog pacijenta koji želi sve i to zauvek, vreme i prostor su zaustavljeni jedino tamo gde on ima moć i može da odlučuje o drugima a niko o njemu. To su deluzije koje je ostvario kao jedini misaoni i vrednosni prostor i oblik svog zagrobnog političkog života.

To je filozofija uništenja koja ga drži kao poslednjeg fatalistu, uverenog da je sudbina na njegovoj strani. Ali sudbine nema. Da bi se izbegli veliki lomovi, valja ga što pre razvlastiti i odvojiti od uživanja u mučenjima i dugim sadističkim opitima.


Tu je negde i kraj njegovim potragama za neprijateljima Srbije. Nema ih mnogo, takav je samo jedan.

https://n1info.rs/kolumne/ljubodrag-stojadinovic/aca-srbin-parodija-i-tragedija/

 

[38imak]

Odlican tekst.

To dokle je ovaj fasisticki, bolestan i patoloski rezim spreman da ide da bi sacuvao svoju neustavnu i totalitarnu vlast, to je prestrasno.

 

[de.omnibus.dubitandum]

Kako je PreCednik nakon što mu se zamantalo? Sikirate ga puno!

 

[prvepruge]

Penzionisani pukovnik JNA je u ovom "tesktu" dao kljucnu najavu:

Bezizlaz se možda sastoji u ovome: izbori konačno više nisu mogući, jer je pobuna isključila mogućnost bilo čijeg javnog poraza. Nezamislivo je da se Aca Srbin povuče bez sile kojoj nije u stanju da odoli. Proglasiće pobedu, kao i oni koji su ga istinski pobedili ako nekim čudom do izbora dođe. Na tom nivou postizborne drame će se odvijati vrhunac sukoba koji ne može da ima dobar kraj. To je ono što niko ne želi, osim Ace Srbina.

Znaci, vise ni izbori nisu ono sto se trazi, jer bivsi "puki" zna da izbore Aca Srbin nece dobiti nego ce neko drugi biti istinski pobednik ter ce zbog toga doci do oruzanih sukoba u Srbiji jer ovaj nece odstupiti milom.
I sta bivsi pukovnik bivse vojske predlaze kao resenje? Ovo:

Da bi se izbegli veliki lomovi, valja ga što pre razvlastiti i odvojiti od uživanja u mučenjima i dugim sadističkim opitima.

No, bivsi pukovnik bivse vojske koja je izgubila sve ratove u kojima nije i jeste ucestvovala nikako ne kaze kako to razvlascenje treba da se desi. Posto u prethodne 43 recenice teksta ubedjuje citaoce "nezavisnog" N1 da je Aco Srbin cisti ludak, megaloman zaljubljen u sebe, diktator i terorista sopstvenog naroda kako ocekuje da ce neko (ko?) da razvlasti na miran nacin takvog sadistu (tako kaze bivsi pukovnik bivse vojske)?
Naravno da bivsi pukovnik bivse vojske ne kaze ni na kakav nacin, ni ko sadistu treba da razvlasti jer nema pojma ko bi to i kako mogao a da se ne desi na nasilan nacin.

Meni poprilicno na rasplodni organ idu takvi ljudi, ljudi koji sve "znaju" i imaju misljenje o svemu a nista konkretno u stvari ne znaju niti daju neko realno resenje. Konkretno, ovaj covek je ceo zivot proveo u JNA i njenoj naslednici, tamo je bio potparol za informisanje, znaci neko ko se bavio njihovom socijalsiticko bratstvo-jedinstvo indoktrinacijom. To radi i danas, opet bez ikakve ideje i bez ikakvog resenja.