8 stvari koje su roditelji ’80-ih dopuštali deci, a danas su nezamislive

86bogomoljka:
Мислим да се данас од деце праве дебили.
Са једне стране их гурају да буде тениски, програмерски,... геније од малих ногу. Без да се пита да ли то дете жели и може.
А са друге стране истом том детету везује пертле, брише гузу и не да му да се само купа.

Деца су много способнија и била би много самосталнија, и вреднија да их родитељи не спутавају. После би вратили време, али не може.

Рађена су истраживања. Поражавајуће велик број деце не може више да скочи у назад.
Мој брат тренира децу, кошарка. Један мали заборавио флашицу са водом. Жали се да је жедан. Каже му брат да оде и попије воду из руке. Дете га бело гледа. Не зна се ко је више био шокиран да ли дете шта му тренер нуди или мој брат што овај то никада није урадио до сада :lol:
Kliknite za proširenje...
Tacno tako, istog sam misljenja
 
mina68:
Која тачно ће децу пазити до педесете?
И из ког си то поста закључио?
Kliknite za proširenje...

Ja i odmah da kažem da hoću. Pazicu ne samo dete već i muža, sestru i njenu decu.
Da nisam tako htela vala ni rađala ne bih niti bih se udavala.

Nega je postepeno jačanje. Nije celicenje već jačanje. Ja to tako vidim. Malo dete je nejako dete. Štitila bih i tudje, gde ne svoje.

Svi mi govorimo iz iskustva i iz okruženja. U mojoj familiji postojale su dve struje, veoma požrtvovani roditelji sa jedne i lahorasti roditelji sa druge strane.

Ja nisam tumarala gradom, reda je bilo, obroci pažljivi (verovatno previše), baba budi za skolu sa spremnim doručkom na stolu.
Ulica ne sme da vaspitava dete!!! Da sam dobila evro svaki put kada sam čula tu rečenicu stvarno bih bila onaj milioner.
Moj "izlazak" na ulicu je bio do dva sata po danu. Čokolada je kvarila zube a u biblioteku te baba sa pet godina odvede sugestivno "da se dete opismeni". Iz škole me čeka sa uzinom i nosi mi torbu dok ja zvacem bananu da ne crknem od gladi za ručak koji je kući već skuvala.
Sa pet i po godina sam rešila da budem balerina i niko me nije sprečio, prošla sam prijemni, koji je tada zapravo postojao i baba je preuzela na sebe opremu i tajming, niko nam tada nije pričao da smo zbog toga pokondireni, bilo je u to vreme puno dece.
Engleski smo učili na "radničkom univerzitetu" u uzrastu od šest godina. Opet je bilo masovno i deca su vođena.
Nas troje smo tako negovani i ne samo što nemamo poroke danas, jedemo kako treba i te gluposti već smo svi u braku i tako gajimo i našu decu danas.

Četvoro drugačije vaspitanih, braća od strica i brat i sestra od ujaka, svi su razvedeni, SVI! Jelo se sta god i kad god, dolazilo se kući kada se izigraju, gde su bili niko nije znao, trenirali ništa nisu, od njih četvoro svi puše, dvojica konzumiraju drogu.
Svi imaju završene fakultete sa pozicioniranim roditeljima ali nesređene živote, kako su naučili kao deca tako zive i danas.
Kada je sestra iz prve grupe čuvala decu sa rodjakom iz druge grupe šokirala se, imaju ćerke sličnih godina i jedu ceo dan čips i jafu. Moja sestra da im postavi ručak malecke dreknu kako neće a rodjaka kuca poruku i viče "šta se nerviraš jele su"...pa jeste, jele su ali šta su jele...nije to zbog zdravlja već zbog reda u životu, da postoji vreme za ručak, večeru, umivanje...deca se obrazuju svime što vide. To su moja duboka uverenja, roditelj koji brine i pazi je roditelj koji šalje poruku da je važno brinuti i paziti. Ja to zovem dobrom bazom.
 
Ово је већ вређање. Реда је код мене било више него игде, на страну што сам била вуковац, чиме се заправо не хвалим.
Нити један дан без куване хране, нити један дан без урађеног домаћег. Улица је дивна, бар је за мене била.
Улица није глупирање нити порок, улица су радње, књижаре, продавнице плоча (тада), паркови, зграде.
 
Stevcina zabica:
ma verujem da smo svi mi ovde imali svaki dan kuvan obrok, odradjen domaci ali i vremena za igru i setnju
Kliknite za proširenje...

И поверење родитеља. Одем са школом (3. основне) на Јакљан, практично пусто острво без телефона на три недеље и само једну карту пошаљем да сам добро.
 
електрика:
И поверење родитеља. Одем са школом на Јакљан, практично пусто острво без телефона на три недеље и само једну карту пошаљем да сам добро.
Kliknite za proširenje...
ja sam sa vrticem isla na Jakljan :D
 
електрика:
Па не, испадох ја ђубре које лута, породица без реда и тако то. Само је код ње био ред.
Kliknite za proširenje...
О, Боже. Убеђена сам да нико није мислио на тебе :)

Сви ми имамо свој став и метод. Мени је важније да питам дете да ли је срећно, шта га испуњава, како се осећа,... Него коју је оцену добио. А одличан је ђак без икакве контроле школе од почетка. Мој став је био- твоја школа, твоја обавеза. Усадила сам му једино да чим дође из школе уради домаћи, пре оброка, пре одмора, пре свега. Прво домаћи и потпуно самостално. Толико од мене.
А увек ми је било важније да има друга интересовања, да је знатижељан, да није лењ, да није градиво једино што зна. Изеш просек 5,00 ако само то зна.
Масу људи сада срећем која зна само да ради свој посао, само оно што су кроз школе научили. И ништа друго. А и то често стриктно како су учени, узето здраво за готово, без да суштински простудирају и нађу праве одговоре, можда ван опште прихваћеног.
Код нас се брига огледа у обзирности, у одсуству егоизма. Ако има манчмелоу који обожава и неки тврђи слаткиш који не љуби, одрећи ће се овог првог и дати (пра)баки јер она не може да жваће. Ако има пролећни распуст и може да скита и виси по кафићима, он ће ипак отићи код деде да му помогне и приштеди га јер треба да чува срце.
Али, да ли смо добро поступали знаћемо тек када буду имали 30-40 година па видимо ко је где. У смислу спокоја и радости живота првенствено. Не треба нико да се такмичи са другима него данас са собом у односу на јуче.
 
86bogomoljka:
О, Боже. Убеђена сам да нико није мислио на тебе :)

Сви ми имамо свој став и метод. Мени је важније да питам дете да ли је срећно, шта га испуњава, како се осећа,... Него коју је оцену добио. А одличан је ђак без икакве контроле школе од почетка. Мој став је био- твоја школа, твоја обавеза. Усадила сам му једино да чим дође из школе уради домаћи, пре оброка, пре одмора, пре свега. Прво домаћи и потпуно самостално. Толико од мене.
А увек ми је било важније да има друга интересовања, да је знатижељан, да није лењ, да није градиво једино што зна. Изеш просек 5,00 ако само то зна.
Масу људи сада срећем која зна само да ради свој посао, само оно што су кроз школе научили. И ништа друго. А и то често стриктно како су учени, узето здраво за готово, без да суштински простудирају и нађу праве одговоре, можда ван опште прихваћеног.
Код нас се брига огледа у обзирности, у одсуству егоизма. Ако има манчмелоу који обожава и неки тврђи слаткиш који не љуби, одрећи ће се овог првог и дати (пра)баки јер она не може да жваће. Ако има пролећни распуст и може да скита и виси по кафићима, он ће ипак отићи код деде да му помогне и приштеди га јер треба да чува срце.
Али, да ли смо добро поступали знаћемо тек када буду имали 30-40 година па видимо ко је где. У смислу спокоја и радости живота првенствено. Не треба нико да се такмичи са другима него данас са собом у односу на јуче.
Kliknite za proširenje...
А нису ни сва деца иста, не пали код сваког исти метод васпитања.
Важно је да радимо најбоље што умемо и да се надамо најбољем, а пре свега да чујемо своју децу, чак и кад ћуте...
 
Оно што родитељ мора да научи је да ће страха увек бити али нема другог начина да се осамостале.
То што се ја бојим за њих (а бојаћу се увек) не сме да буде кочница њиховој радозналости.
Не можеш детету забранити оно што си и сам радио.
 
mina68:
А нису ни сва деца иста, не пали код сваког исти метод васпитања.
Важно је да радимо најбоље што умемо и да се надамо најбољем, а пре свега да чујемо своју децу, чак и кад ћуте...
Kliknite za proširenje...
Истина.
Двоје деце из исте куће уз исти третман а сасвим другачија.
Оно што је Ем причала о чувању млађих...
Мени је рецимо ужасно иритантно, нефер, боде ми и очи и срце... а честа је појава, када родитељи кроз одгој оном добром детету наметну да брине о проблематичном брату или сестри. И оставе тај терет за собом. Па тај исправан цео живот буде жртва изрода.
Ух, како сам бесна због тога.
 
електрика:
Оно што родитељ мора да научи је да ће страха увек бити али нема другог начина да се осамостале.
То што се ја бојим за њих (а бојаћу се увек) не сме да буде кочница њиховој радозналости.
Не можеш детету забранити оно што си и сам радио.
Kliknite za proširenje...
Ни оно за шта ти можда ниси имао храбрости а они имају.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Manga Hilux
Koje su to rečenice
Odgovora
4
Pregleda
277
Џорџи
Џорџи
Nina
Da li su danas muškarci manje muževni?
2
Odgovora
35
Pregleda
679
Nifont
Nifont
J
Da li su muskarci...
Odgovora
15
Pregleda
593
Џорџи
Џорџи

Back
Top