комшија
Stara legenda
- Poruka
- 91.081
30 година од како је тзв. "Војска Републике Српске" гранатама убила шесторо деце на санкању у насељу Алипашино поље у Сарајеву
~ АУТОРСКА ТЕМА ~
У часу када председник СНСД-а Милорад Додиг најављује отцепљење мањег-босанско херцеговачког ентитета, морамо да се подсетимо на овај стравичан злочин који се догодио пре тачно 30 година. Јер, пошто ентитети по слову Дејтонског споразума немају право на референдум о независности па тако ни на осамостаљење, такав Додигов потез може да значи само нови рат и нова страдања невиних.
Сама помисао да неко може гранатом да гађа и убије дете док се санка, више је него страшна. А у сарајевском насељу Алипашино поље за време санкања, са укупно три гранате убијено је шесторо деце.
Током суђења у Хашком трибуналу, непобитно је доказано да су гранате биле испаљене са положаја такозване "Војске Републике Српске" (тзв. ВРС).
Такође је утврђено да дана 22. јануара 1994, до 13 часова и 40 минута када су деца убијена, није било никаквих дејстава Армије Републике Босне и Херцеговине према положајима тзв. ВРС.
Три гранате и шест угашених невиних живота. У једном трену прекинула су се дечја маштања, а њихова игра у снегу претворила се у неутешну тугу Сарајлија и страшну бол коју породице убијене деце носе већ 30 година.
Фотографије снимљене после тог масакра обишле су свет. Од невине дечје крви, снег није био беле већ црвене боје.
Јасмина Брковић била је најмлађа жртва која је погинула тог дана, имала је само четири године, а страдала је и њена седам година стара сестра Индира. Погинула су и четири дечака – осмогодишњак Мирза Дедовић, деветогодишњи Адмир Субашић коме је гелер на лицу места одрубио главу, десетогодишњи Данијел Јуренић, те тринаестогодишњи Нермин Ризванбеговић.
Пресудoм Међународног суда у Хагу, између осталог за неселективно гранатирање и убијање цивила у Сарајеву, осуђен je командант "Сарајевско-романијског корпуса тзв. ВРС Станислав Галић, на 30 година затвора.
Пресудама у Хагу, за кампању терора над цивилима – снајперским и артиљеријским нападима – на доживотне казне затвора осуђене су бивше политичке и војне вође непризнате државе Републике Српске – Радован Караџић и Ратко Младић. Они су осуђени и за геноцид у Сребреници.
~ АУТОРСКА ТЕМА ~
У часу када председник СНСД-а Милорад Додиг најављује отцепљење мањег-босанско херцеговачког ентитета, морамо да се подсетимо на овај стравичан злочин који се догодио пре тачно 30 година. Јер, пошто ентитети по слову Дејтонског споразума немају право на референдум о независности па тако ни на осамостаљење, такав Додигов потез може да значи само нови рат и нова страдања невиних.
Сама помисао да неко може гранатом да гађа и убије дете док се санка, више је него страшна. А у сарајевском насељу Алипашино поље за време санкања, са укупно три гранате убијено је шесторо деце.
Током суђења у Хашком трибуналу, непобитно је доказано да су гранате биле испаљене са положаја такозване "Војске Републике Српске" (тзв. ВРС).
Такође је утврђено да дана 22. јануара 1994, до 13 часова и 40 минута када су деца убијена, није било никаквих дејстава Армије Републике Босне и Херцеговине према положајима тзв. ВРС.
Три гранате и шест угашених невиних живота. У једном трену прекинула су се дечја маштања, а њихова игра у снегу претворила се у неутешну тугу Сарајлија и страшну бол коју породице убијене деце носе већ 30 година.
Фотографије снимљене после тог масакра обишле су свет. Од невине дечје крви, снег није био беле већ црвене боје.
Јасмина Брковић била је најмлађа жртва која је погинула тог дана, имала је само четири године, а страдала је и њена седам година стара сестра Индира. Погинула су и четири дечака – осмогодишњак Мирза Дедовић, деветогодишњи Адмир Субашић коме је гелер на лицу места одрубио главу, десетогодишњи Данијел Јуренић, те тринаестогодишњи Нермин Ризванбеговић.
Пресудoм Међународног суда у Хагу, између осталог за неселективно гранатирање и убијање цивила у Сарајеву, осуђен je командант "Сарајевско-романијског корпуса тзв. ВРС Станислав Галић, на 30 година затвора.
Пресудама у Хагу, за кампању терора над цивилима – снајперским и артиљеријским нападима – на доживотне казне затвора осуђене су бивше политичке и војне вође непризнате државе Републике Српске – Радован Караџић и Ратко Младић. Они су осуђени и за геноцид у Сребреници.
