@dark guitarist Svidja mi se kako razmisljas
Nikad nisam mogla da poverujem u Bibliju i te price,Islam bla bla.
Vise mi to lici kao neko zastrasivanje. Budi dobar,dobices nagradu ili ako budes los bices kaznjen. I onda se ispostavi sta.da su ljudi dobri jer se plase kazne. Bezveze.
A ako Bog i postoji onda je on nesto sustinski drugacije od onog kakvim ga predstavljaju religije. Vanprostoran i vanvremenski(samim tim on nema ni pocetak nego jednostavno postoji). To je nesto sto mi sa ove tacke gledista tesko mozemo razumeti jer smo ograniceni culima,prostorom i uopste ovom materijalnom pojavom.
Mnogi ljudi ne znaju skoro ni osnove o religijama pa donose prilicno proizvoljne zakljucke.
Religije se zamisljene kao uputstva ljudima kako da "najbrze" i "najbezbolnije" stignu do Boga. Zloupotrebe su dvojake - namerno krivljenje ucenja, kao sto to imamo u Bibliji koju je donelo vece (skup ljudi) sa pretezno politickim ciljem, ili krivljenje ucenja usled nerazumevanja (kada neko pogresno tumaci ono sto data religija uci, recimo ovo vazi za budizam i vede).
Posto je Bog potpuno transcendentan i kao takav nama nepojmljiv u svom svom obliku (Oziman je dosta teoretisao o tome) coveku koji nije duhovno uzdignut je prakticno nemoguce da ista o njemu zakljuci. Stoga ljudi koji su se duhovno uzdigli i dobili neke uvide pokusavaju da to objasne onima (nama) koji to nismo doziveli. Donekle (ako ne i bukvalno) to je kao da slepom opisujes boje ili gluvom muziku.
Poneko od ljudi dobije uvid u svet duhovnog spontano i onda moze da prenese neka od svojih iskustava, ali u principu nama obicnim ljudima potrebna su uputstva i vodjstva vec ostvarenih duhovnih ljudi da bi i mi postali duhovni.
Tu naravno postoje pravila, kao sto postoje pravila u obicnom zivotu. Osoba koja je zaista produhovljena ne postuje pravila zbog kazne vec zbog razumevanja istih, ljubavi i postovanja prema Bogu i drugim ljudima. Takva osoba se ne plasi smrti i spremna je da prihvati odgovornost za svoja dela.
Prema tome ta dozivljavanja kazne i staha od Boga su posledica materijalistickog pogleda na nematerijalno tj duhovno.
Vec sam pisao negde ali evo opet. Ako pogledate zivot monaha (bilo koje religije - svi imaju prakticno istovetan obrazac zivota) iz nase perspektive on je jako tezak, iskljucivo jer nam deluje nekomforan i stur (prakticno stalni post, zivot u celiji ili pecini, bezbojne molitve i sl). Ali ako pogledate te ljude oni zrace blagoscu, mudroscu, srecom. Tu nema straha.
Dobar covek se ne plasi kazne ni na ovom ni na onom svetu. Dobri nisu dobri jer se plase zakona - oni koji se iskljucivo ponasaju prema zakonima a ne prema svom srcu nisu dobri vec poslusni i/ili plasljivi. Dobar covek ce prekrsiti zakon ako je to u interesu dobra, to je vidjeno bezbroj puta. I cesto ce ispastati zbog toga.
Dakle, moramo malo vise da razmisljamo o tako dubokim stvarima kao sto su Bog, dobro i lose, religijska ucenja i sl. Ne smemo optuziti citavu religiju jer je neki svestenik los ili neznalica ili neduhovan. Svaka svetska religija u sustini propagira ljubav i nijedan pravi vernik za mene ili bilo koga drugoga nikada nece biti pretnja. Ali treba se bojati onih koji nemaju ljubav i Boga u srcu a galame u ime religije i Boga.
Dakle Bog jeste nepojmljiv za nas, i stoga nam treba vodjstvo da bi ga spoznali, a to su religije. Zato se treba fokusirati na sustinu religija a ne na detalje koji nemaju veze sa sustinom.
Nadam se da ce ovo malo pomoci nekome ko je zbunjen po pitanju Boga, religija i kako se postaviti prema tome.
I za kraj - da, za lose delovanje sledi kazna. Ali onaj ko je osvescen ce svoje dugove vratiti (izdrzati te kazne) i krenuti napred. Pa sam ovaj zivot (ovde) je kazna!
