- Poruka
- 20.959
Da se ne foliramo mnogo. Uprkos silnim ljubavnim pesmicama i vikend romanima sa trafike - za mindžu mora da se plati. Nema džabe. Takve su žene. Ne možeš im ništa. To se takvo rodilo pa ti kukaj koliko god hoćeš. Plati pa klati. Kad bi bilo džabe i ja bih davao.
Nije tačno da se danas živi brzo. U pećinskom dobu se živelo još brže - do 15 godina i trt Milojka ili te pojede nešto ili crkneš od gladi i još bez zuba. Kakvi mobilni telefoni, mp3 plejeri i satelitske antene. A opet i tada se plaćalo za mindžu. Ko nalovi sabljozubih zeka taj može pećinsku bundu da napravi i nema te kamenjarke koja ga neće voleti. Samo ni zeka nije mutav. Zar da nadrlja da bi se neko drugi omastio?
Elem, u današnje vreme sve je mnogo sofisticiranije samo je poenta ista. Ko zna ko je sve kriv što je danas tako? Možda su krivi baš muškarci? Uvek se nadje neki veći paćenik koji ne ume da nahvata na pecaljku nego izmišlja kojekakve kerefeke tj mazalice za oči. Kad zamažeš oči ženi onda se ona pravi da ne vidi nikakvu pecaljku. Važniji šareniš od pecaljke. Ali to su one krive kad ne znaju šta je važno u ljubavi. Nisu sve takve. Samo mora da se plati.
Za sve one muške koji još uvek ne razumeju prethodna tri pasusa da pojednostavim:
Prvo plaćamo da vidimo mindžu u novinama. Prvo ti velike oči pred trafikom da te neko prepozna jer oćeš da vidiš mindžu pa strepiš od moralne osude društva koje razmišlja isključivo o uzgajanju ljubičica i ukrštanju leptirova. A posle desetak minuta sa bogatom lovinom odštampanih mindži u rukama razrogačiš oči da išta vidiš iza onolikog obraslog žbunja. Fala svim ženskama iz novina što se brijaju pred slikanje da ne kvarimo oči.
Izvestan broj ume da prošeta posle press seanse do nekog mosta. Pogotovo plavog. I tu se plaća. Manje plaćaš ako ona treba da radi a više plaćaš ako ti treba da radiš. Ako hćeš da ona sve odradi onda moraš da platiš još više. To one zovu - full tretman.
Ovu medjufazu sa mostovima možemo da preskočimo mada mi je uvek bila sumnjiva ona pesma "Ej mostovi na Morači". Dakle pričamo o mindži od 24h/dnevno. Neki to zovu ribom kasnije ženom. Nalik su beogradskom javnom prevozu. Moraš da platiš ali da li ćeš stići na cilj zavisi u šta si uleteo. Naravno i gradsko saobraćajno i mindže se podjednako prave blesavim ako pokušaš da se prošvercuješ a ništa ne govore o kvalitetu usluge tj da li stižemo na cilj? Pare se ne vraćaju zbog više sile. Samo, u GSP-u sa istom kartom udješ u sledeći prevoz a kod mindže moraš ponovo da platiš za sledeću. Gore su od GSP-a!
Posle prvih pićenca i parfemčića dolazimo do faze kada "delimo račune". Očekuju da se novčani fond obe strane objedini i da ga one troše. Ako samo ona radi, teško da ćeš i kutiju cigara da dobiješ. Uvek su nešto dužne i uvek imaju neku navodnu kupovinu u planu dok ne potroše pare. A onda se opet uzajmljuju a planiranu kupovinu odlažu. Sa druge strane ako samo ti radiš teško da će ti za kutiju cigara ostati. Tada se plaćaju njene pozajmice i sigurno se ide u onaj planirani šoping. Znaš one cipele što mnogo koštaju? E povučeš me za nešto ako bi ih kupile od svojih para. Od tvojih može. Tada nisu skupe. Nek joj tata kupi.
Šta ćeš - mora da se plati. Gledam nešto pojedine mindže i tipove u godinama. Naravno da mislim na one što ih poštar obilazi svaki mesec da vidi jel su živi. Zamislite tek njih! Idu babi da kupe lek umesto da nadju nešto mladje? Mislim ako u tim godinama treba da se plati za mindžu, onda evo, otvaram od danas novčanik i nek ide život...
Nije tačno da se danas živi brzo. U pećinskom dobu se živelo još brže - do 15 godina i trt Milojka ili te pojede nešto ili crkneš od gladi i još bez zuba. Kakvi mobilni telefoni, mp3 plejeri i satelitske antene. A opet i tada se plaćalo za mindžu. Ko nalovi sabljozubih zeka taj može pećinsku bundu da napravi i nema te kamenjarke koja ga neće voleti. Samo ni zeka nije mutav. Zar da nadrlja da bi se neko drugi omastio?
Elem, u današnje vreme sve je mnogo sofisticiranije samo je poenta ista. Ko zna ko je sve kriv što je danas tako? Možda su krivi baš muškarci? Uvek se nadje neki veći paćenik koji ne ume da nahvata na pecaljku nego izmišlja kojekakve kerefeke tj mazalice za oči. Kad zamažeš oči ženi onda se ona pravi da ne vidi nikakvu pecaljku. Važniji šareniš od pecaljke. Ali to su one krive kad ne znaju šta je važno u ljubavi. Nisu sve takve. Samo mora da se plati.
Za sve one muške koji još uvek ne razumeju prethodna tri pasusa da pojednostavim:
Prvo plaćamo da vidimo mindžu u novinama. Prvo ti velike oči pred trafikom da te neko prepozna jer oćeš da vidiš mindžu pa strepiš od moralne osude društva koje razmišlja isključivo o uzgajanju ljubičica i ukrštanju leptirova. A posle desetak minuta sa bogatom lovinom odštampanih mindži u rukama razrogačiš oči da išta vidiš iza onolikog obraslog žbunja. Fala svim ženskama iz novina što se brijaju pred slikanje da ne kvarimo oči.
Izvestan broj ume da prošeta posle press seanse do nekog mosta. Pogotovo plavog. I tu se plaća. Manje plaćaš ako ona treba da radi a više plaćaš ako ti treba da radiš. Ako hćeš da ona sve odradi onda moraš da platiš još više. To one zovu - full tretman.
Ovu medjufazu sa mostovima možemo da preskočimo mada mi je uvek bila sumnjiva ona pesma "Ej mostovi na Morači". Dakle pričamo o mindži od 24h/dnevno. Neki to zovu ribom kasnije ženom. Nalik su beogradskom javnom prevozu. Moraš da platiš ali da li ćeš stići na cilj zavisi u šta si uleteo. Naravno i gradsko saobraćajno i mindže se podjednako prave blesavim ako pokušaš da se prošvercuješ a ništa ne govore o kvalitetu usluge tj da li stižemo na cilj? Pare se ne vraćaju zbog više sile. Samo, u GSP-u sa istom kartom udješ u sledeći prevoz a kod mindže moraš ponovo da platiš za sledeću. Gore su od GSP-a!
Posle prvih pićenca i parfemčića dolazimo do faze kada "delimo račune". Očekuju da se novčani fond obe strane objedini i da ga one troše. Ako samo ona radi, teško da ćeš i kutiju cigara da dobiješ. Uvek su nešto dužne i uvek imaju neku navodnu kupovinu u planu dok ne potroše pare. A onda se opet uzajmljuju a planiranu kupovinu odlažu. Sa druge strane ako samo ti radiš teško da će ti za kutiju cigara ostati. Tada se plaćaju njene pozajmice i sigurno se ide u onaj planirani šoping. Znaš one cipele što mnogo koštaju? E povučeš me za nešto ako bi ih kupile od svojih para. Od tvojih može. Tada nisu skupe. Nek joj tata kupi.
Šta ćeš - mora da se plati. Gledam nešto pojedine mindže i tipove u godinama. Naravno da mislim na one što ih poštar obilazi svaki mesec da vidi jel su živi. Zamislite tek njih! Idu babi da kupe lek umesto da nadju nešto mladje? Mislim ako u tim godinama treba da se plati za mindžu, onda evo, otvaram od danas novčanik i nek ide život...
ops: :razz: 8-)
