Naravno da su to "kontradiktornosti" samo na tom papiru
. Jer ko hoće iole da se udubi u tekst bilo koje od tih tzv. kontradikornosti uvideće zapravo da se radi o njegovom nepoznavanju teme i njegovom površnom pristupu temi. Uglavnom tako neznabošci prilaze religiji..samo ono pto se vidi spolja to ih privlači ali ono unutra i ono što se "ne vidi" na prvi pogled to je njima bezvredno pa im zato ostaje "skriveno"
"Jer
misli moje nisu vaše misli, niti su vaši putevi moji putevi, veli Gospod" Isaija 55,8.
U ovim navedenim stihovima oko crkvenog zavesa Luka govori samo o događajima koji su se zbili u kratkom vremenu...crkveni zaves se pocepao i Isus je umro...nikakve kontradiktornosti jer Luka nema za cilj da opiše redosled događaja već ističe koji su se sve događaji odigrali u tom kreatkom vremenskom periodu..kao kada neko govori o nekim važnim događajima sa ushićenjem pa nekada pomene neki detalj koje se desio nakon određenog drugog detalja pa se vrati na taj drugi detalj. kao kada bih ja rekao..."poče rat i zapucaše" ili "zapucaše..poče rat".
Dakle, banalno je navoditi ovakve i slične primere kao "dokaz kontradiktornosti"...dokaz više koliko je plitak izvor ovakvih informacija.
Dokaz uopste nije plitak, kako si ga ti okarakterisao, jer je
Dr.Bart D. Ehrman
Dokazo konatradiktornosti.
Pre toga – počev od mog iskustva ponovnog rođenja u gimnaziji, pa preko fundamentalističkog perioda na Mudiju, i evangelističkih dana na Vitonu – moja vera je u potpunosti bila zasnovana na odredenom poimanju Biblije kao potpuno nadahnute, nepogrešive reči Božije. Sada više nisam posmatrao Bibliju na taj način. Biblija je počela da mi izgleda kao veoma ljudska knjiga.
Baš kao što je ljudski rod dao pisare koji su prepisivali i menjali tekstove Svetog pisma, tako je ljudski rod dao autore koji su izvorno napisali tekstove svetog pisma. Knjiga je bila ljudsko delo od početka do kraja. Napisali su je razni autori u raznim periodima i na raznim mestima, da bi odgovorili raznim potrebama.
Izmedu ostalog, to znači da Marko nije govorio isto što i Luka zato što i nije hteo da kaže isto što i Luka. Jovan se razlikuje od Mateja – nisu isti. Pavle se razlikuje od Dela apostolskih. A Jakov se razlikuje od Pavla. Svaki od tih autora pripada ljudskom rodu i mora da se čita da bi se videlo šta on ima da kaže (pod pretpostavkom da je muškarac u pitanju), a ne sa idejom da on govori isto, ili saglasno, ili dosledno onome što i svi drugi autori imaju da kažu.
Primer:
,,Od smokve naučite se priči: kad se već njezine grane podmlade i ulistaju, znate da je blizu ljeto. Tako i vi kada vidite sve ovo, znajte da je [Sin Čovekov] blizu kod vrata. Zaista vam kažem: ovaj naraštaj neće proći dok se ovo sve ne zbude.” (Mat. 24:32-34)
Šta ova parabola znači? Lindzi, u uverenju da je to nepogrešiva reč samog Boga, dešifruje njegovu poruku ukazujući na to da se u Bibliji „smokva” često koristi kao simbol za narod Izraela.
Šta bi značilo da ona pusti svoje listove? To bi značilo da se taj narod, nakon što je spavao tokom jednog perioda (zime) vraća u život. A kad se Izrael vratio u život? Godine 1948, kada je ponovo postao suverena država. Isus ukazuje da će se kraj dogoditi u istoj generaciji koja je bila svedokom tog zbivanja.
A koliko traje jedna generacija u Bibliji? Četrdeset godina. I eto božanski nadahnutog učenja iz samih Isusovih usta: kraj sveta će se desiti pre 1988, četrdeset godina nakon ponovne pojave Izraela.
I da li se desio Armagedon i da li je ovo kontradiktornost,
Da ne preterujes?
