Стварно немам никаквих предубеђења у вези тока битке.
Могуће да је и тако било.
Али већ се користиш са неколико несигурних претпоставки.
Мени је сумњив Вуков положај после битке. Турци освајају све земље около, кидишу и на Босну, а Вука остављају "на миру" у свом феуду. И такво стање траје неколико година после Косовске битке. Чак не траже од њега ни да учествује у ратним походима.
Свеукупан утисак, на основу расположиве грађе: Вук је сумњив.
Али ме нервирају ови што хоће по сваку цену да докажу како је Вук Бранковић био узоран Србин, а све да би показали да је српски народ глуп и припрост и да нема појма о историји.
Глуматају интелектуалце који важно врте палце.
Не знам да ли ме свртаваш у категорију тих које сам навела и болдовала, али ја свакако не желим да доказујем узорност или неузорност Вука Стефана Бранковића, већ на основу оскудних података и историјских чињеница долазим до закључка да се не може тврдити да је он на косовском боју издао.
И зато и износим податке које имам, а које видим ти не оспораваш.
У вези са косовском битком подаци су заиста оскудни и минорни, али релеватнији су ми они забележени два месеца по том догађају, него сви остали, сакупљени после 100. тину година.
Читав догађај који је претворен у мит и легенду иако у хиљадама текстова образлаган и анализиран и даље остаје неразјашњен.
Имајући у виду да је турско царство основано 1289. год и да је Мурат славном победом на Косову и одабиром по Србе веома осетљивог датума за бој - Видовдан , у ствари желео да обележи годишњицу оснивања царства како би најавио Европи свој даљи освајачки поход.
Међутим , баш култ Светог Вида је давао посебну снагу српским витезовима и коначну победу, над Турцима.Овај податак подкрепљујем чиљеницама.
Српска војска је битку на Косову са Турцима спремила око 5ооо коњаника, од којих већи број оклопника. и то већ искусних у борбама са Турцима. Од Млетака је купила 6 топова, што је у то време, аналогно војној снази из другог.св.рата, значило исто што и оклопне јединице.
Српска војска је на Косово поље дошла раније од турске јер је ближа месту битке, а оног момента када су Турци од Пловдива скренули ка Скопљу.Војску је предводио сам Кнез Лазар, а главни војсковођа био је чувени војвода Димитрије Војиновић.
Дакле сматрам да се српска војска веома добро и тактички одлично спремила за тај бој.То доказују и подаци који постоје да је према плану заиста и продрла у сам центар турских снага, односно до места где се налазио сам Цар Мурат и где је убијен.
Да српска војска није имала толико велике губитке о којима се говори, показује и податак да се велики део српских витезова јавио за борбе код Никопоља - 1396. год и Ангоре и то управо оклопника под вођством деспота Стефана Лазаревића.
Познато је и да су звона Нотрдамске цркве и многих других по Европи објавиле победу српске војске, а то такође потврчују и писам из Трогира млечана краљу босанском Твртку, о чему сам раније писала.
Али неколико месеци после косовског боја, Угари краља Жигмунда нападају Србију и кнегиња Милица тада тражи вазални однос према Турској , који је по неким аналитичарима управо захтевао и наметање косовских догађаја по верзији Турака.
Збох тога у српској, али турској историји, недостају подаци о самом току косовске битке, јер вероватно дошло до некакве погодбе.
Е сад, како довести Вука Бранковића и мит о њему са губитком српске Крајине, остаје да ти докажеш.
