1. maj, slavite ga ili ne?

Mene mrzi da idem u neke zabiti da sedim celu noc budan medju vucima, sumnjivim mesom i losom muzikom, i nekakvim ljudima koji smrde na pivo i hoce da se grle (nista odvratnije od muskaraca koji zele da se grle).

Ali proslavim ga kod kuce, preko dana, uz neko pivo, pa onda spavam (ne jurim se da se grlim).

Jer divan je svaki slobodan dan.

Inace svaka drzava ima Labor Day, sto ne bi i nasa?
 
АНТИПРАЗНИЦИ

Живимо у веку револуција и контрареволуција. Живимо у веку идеологија и анти-идеологија. Живимо у веку културе и антикултуре. Живимо у веку религије и антирелигије. Шта је преостало човечанству осим експанзије варварства, прилепљености скотској срећи, секташтва, равнодушности за другог, лудила и самоуништења?
Појава која карактерише наше време и дубину његове отуђености јесте укидање празника Божијих и њихова замена људским празницима, паганског или културног карактера. Реч је о појави која показује саможивост и аутономност данашњег човека, која изражава трагедију његове неосвештаности и духовног сиромаштва, досаду и неторжественост савременог живота.
Престанком празновања празника Божијих на земљи човек празник претвара у забаву, у неукусни хлеб којим се храни ,,човек потрошачког друштва“. Тако је стигао чак до магијских обреда и служења сатани. Постаје објекат деструктивних утицаја који доводе до мучних последица, до заробљености и смрти.
Савремени човек ужива – а не торжествује, одушевљава се – а не радује се. Вештачко изобиље празничних програма који доносе засићеност и досаду, уобичајено понављање и бол од празнине, заменили су човеково лично учествовање у торжеству.
Једно је сасвим јасно: човек не може да живи без празника и празновања празника, јер празновање празника припада оној најдубљој и првобитној основи људскога живота и културе. Није било у историји ниједне људске заједнице, нити цивилизације која није празновала празнике.
Човек празнује ово или оно, и у њему наставља да живи та стална потреба за празником, а то није само потреба за пуким одмором. Зато човек у празник и празновање улаже своје целокупно схватање живота и њима изражава смисао и циљ свога живота.


,,Реци ми шта празнујеш и ја ћу ти рећи ко си...“

Оно што празнујеш – то си, тиме живиш и причешћујеш се. А празници су или празници светлости или антипразници таме – васкрсење или смрт.
Мисија Цркве јесте да пружи дар празника, љубави, радости, богатство торжествовања живота и животност празника, које је Бог утиснуо са стварањем, обновио са спасењем и које се продужава у Литургији. Црква треба ради човека да „у радости празника покаже васкрсење саборног живота, велико дело слободе“.
Празновање је увек радост због неке духовне истине, због неке тајанствене стварности коју у буци и бригама овога живота губимо из вида и која, стога, остаје скривена од наших очију, а која се у празновању празника – о чуда! – открива и радошћу преиспуњава нашу душу.
Дакле, вера је, пре свега, прелазак управо у нешто друго и другачије, нешто што преиспуњава читаво срце човеково и читав живот човеков неочекиваном празничном радошћу.
Када славимо Божић, ми учествујемо у радости што постоји и што дочекује Сина Божијег у људском облику; када славимо Васкрс, учествујемо у Христовој победи над смрћу; када славимо Савиндан, лицем у лице срећемо се са оцем наше Цркве и отаџбине; на Видовдан се причешћујемо са кнезом Лазаром и његовом светом и честитом војском...
А када славимо послератне, комунистичке празнике? Тада „славимо“ тријумфалне моменте једне лажне религије која ,,верује“ у Маркса и Енгелса, религију која је деци предлагала да Тита воле више од маме и тате, а читавом србском народу као браћу достојну загрљаја наметала србомрсце и србоубице.
Срби су се, после Другог светског рата, навикли да славе празнике чији смисао не знају, или не желе да знају, а неки од њих су и следећи: 1. мај, ,,међународни празник рада“, који је установила комунистичка интернационала

1. и 2. МАЈ – ДАНИ ВЕШТИЦА

Од средњег века, Европљани једну ноћ у току године називају Валпургијском. Према предању (описао ју је и Гете у свом ,,Фаусту“), у одређени час сва нечиста сила света се скупља у Немачкој на гори Брокен. Стижу на својеврсну смотру, на свој ,,дан солидарности“; да би се у стројевом поретку поклонили сатани. Валпургијска ноћ пада 1. маја.
Године 1889. сумњиве личности широм Европе састале су се у Паризу. Ту су одржале конгрес Друге интернационале. Тада су решили да установе да се сваке године празнује пролећни празник рада; и да буде у спомен чешких радника, палих у обрачуну са полицијом. Тако су државне власти увеле да се ноћ вештица слави као државни празник, ,,дан рада“.
Оснивач споља материјалистичког учења, Карл Маркс, био је лични пријатељ енглеског физичара и спиритисте (призивача злих духова) – Виљема Крукса, под чијим утицајем на спиритистичким сеансама настаје омиљени припев комунистичких песама ,,до последње капи крви“, ,,корак напред два корака назад“, то је уједно и црно магијски ритуални ,,корак сатане“. Окултни корени комунизма су дубљи но што можете и замислити. То показују и милионске жртве палих под терором комунизма. Тај дух се и данас провлачи кроз разне видове живота.
Већина приврженика Новог светског поретка привидно игнорише и Бога и сатану, јер је основна замка ђавола да нас увери да он не постоји. Најважније је да човек изгуби душу и падне под његову паклену власт. Да заборави Бога и не разликује светлост од таме.
Тако ви, скупљајући се овог дана, па и незнајући да се тада из целог света скупљају нечисте силе, несвесно приносите жртву ђаволу (поклањате му се) а одричете се Бога.
 
fensi-prasetina.jpg


Нож, прасица, клупица. :D
 
Mene mrzi da idem u neke zabiti da sedim celu noc budan medju vucima, sumnjivim mesom i losom muzikom, i nekakvim ljudima koji smrde na pivo i hoce da se grle (nista odvratnije od muskaraca koji zele da se grle).

Ali proslavim ga kod kuce, preko dana, uz neko pivo, pa onda spavam (ne jurim se da se grlim).

Jer divan je svaki slobodan dan.

Inace svaka drzava ima Labor Day, sto ne bi i nasa?
E sad , pa ne mora to da bude sumnjivo meso i loša mjuza , na vreme se obezbediš kod proverenog kasapina ,navučeš brdo domaćeg vina,nadješ budalu u društvu koja će da ustupi vikendicu na Fruškoj Gori ,nasnimiš komplilaciju Nada Topčagić feat Ljuba Aličić i da vidiš miline i kvalitetnog provoda u majki prirodi .
 
1.maj se svuda u Evropi slavi, koliko ja znam ne slavi se samo u Engleskoj, (ali Engleska i tako ne zeli da je u Evropi, na kontinentu), ali u Nemackoj,
Francuskoj, Italiji, Spaniji, to je praznik.

Како се у цивилизованом свету обележава први мај?

Да ли се тамо масовно оргија, једе свиња, пије пиво и разбацује ђубре по излетиштима?
 
Ну, друзја! Вот автошовинист мјежду нами!

Izdao sam Milana Rakica :(

- - - - - - - - - -

E sad , pa ne mora to da bude sumnjivo meso i loša mjuza , na vreme se obezbediš kod proverenog kasapina ,navučeš brdo domaćeg vina,nadješ budalu u društvu koja će da ustupi vikendicu na Fruškoj Gori ,nasnimiš komplilaciju Nada Topčagić feat Ljuba Aličić i da vidiš miline i kvalitetnog provoda u majki prirodi .

Nothing personal, ne volim ja ta neka okupljanja po prirodi i prirodu uopste.

Volim smog, izduvne gasove i asfalt.

Damn nature, you scary.

- - - - - - - - - -

1.maj se svuda u Evropi slavi, koliko ja znam ne slavi se samo u Engleskoj, (ali Engleska i tako ne zeli da je u Evropi, na kontinentu), ali u Nemackoj,
Francuskoj, Italiji, Spaniji, to je praznik.

Ja sam jednom pokusao da udjem u Vatikan 30. aprila jer nece raditi za turiste narednog dana.

Svi turisti 30. aprila su razmisljali slicno.

Veoma, veoma, veoma, veoma losa ideja.
 
E sad , pa ne mora to da bude sumnjivo meso i loša mjuza , na vreme se obezbediš kod proverenog kasapina ,navučeš brdo domaćeg vina,nadješ budalu u društvu koja će da ustupi vikendicu na Fruškoj Gori ,nasnimiš komplilaciju Nada Topčagić feat Ljuba Aličić i da vidiš miline i kvalitetnog provoda u majki prirodi .

Не свиђа ми се тај концебт.

Ја сам постао хибстер и дружим се искључиво са осталим хибстерима, а ми први мај славимо другачије.

Не једемо месо тај дан него само цезар салату, руску салату, шобску салату, цацики салату и пуно броколија. На роштиљској скари окрећемо погачице од хељде, исбржимо их да се оцртају решетке. Такође је приликом припреме тих погачица битно да се добро испрдиш на тесто, како би исто добило рупице које им дају естетски привлачан изглед.

Уместо домаћег вина пушимо хајдучку траву и повучемо мало кокајина, а уместо Наде Тобчагић слуша се искључиво дабстеп.
 

Back
Top