književnost

Са задовољством могу са Вама да поделим за мене битну и радосну вест.... Моја четврта књига; СПОНТАНО САГОРЕВАЊЕ се налази у продаји. Рецензија књиге СПОНТАНО САГОРЕВАЊЕ: Љубичасти крак светлости сваке ништавности у нама Кратке приче већ дуго привлаче посебну пажњу читалаца, а када се у...

U temi "Književni kviz" počeli smo diskusiju kako da animiramo forumaše koji bi učestvovali u tom kvizu. https://forum.krstarica.com/threads/knjizevni-kviz-br-1.1024860/page-28 Ja bih dodala i pitanje, kako animirati forumaše da učestvuju na ovom potforumu u celini. Koliko nas daje prednost...

Tražim savet i mišljenje povodom rukopisa na kojem trenutno radim. U pitanju je moj prvi ozbiljniji pokušaj pisanja knjige, i voleo bih da dobijem iskrenu povratnu informaciju o kvalitetu rada, pravcu razvoja, i eventualno predloge za poboljšanje. Zanima me da li postoji mogućnost da pošaljem...

Čudo videše seljaci u brdima. Videše oruđe svoje, noževe, vile, lopate, ašove, grabulje, sekire, kako, tamo-vamo, lete u vazduhu, same. Svo to oruđe, metalno i opasno se u vazduhu lagano njihalo. kao da je igralo. Zatvoriše se seljaci u svoje kuće. Ženu i decu staviše u podrume, od straha da se...

Sve se kotrlja i na prstima prikrada, Tihi glasovi i čudni oblici, Nikada ih neće prepoznati. Zvezda je okovana u tamnici straha, Rastrzana , puca… U beskrajnoj želji za slobodom. Sanjao je da je daleko, Pesak mu je klizio kroz prste, Crveni plamen se stapao sa nebom. Stotine...

Susreli su se bogohulno odeljenje, misleni nedostatak i usijani sumrak. Tada su javili da komarac nosi bakteriju. Inteligentni motor na virtuelni pogon se uplašio i odleteo. Uleteo je u pustinju, Upao je u rupu. U rupi je ležala prašnjava, plastična ženska noga. Slomio je i nju i sebe. Po...

Tog dana, na sumrak, u ulici Kneza Mihaila, njemu je prišla potpuno razroka žena, obučena u odelo na crno-bele štrafte, onako kako izgledaju robijaške uniforme u starim filmovima i sa patrljcima od zuba u ustima, ona mu se ljutitito unese u lice i zakrišta: - Tu si magarčino jedna! Ne brini...

Vraćam se daleko, u vreme koje je zapisano u mojim sećanjima... Lice pripitog i brzog dede i lice takođe pripitog ali usporenog, drugog dede. Lice jedne nasmejane babe, lice druge nasmejane babe, lice zamišljene i odsutne prastare prababe. Svima se oči cakle, dedama usled alkoholnog opijenog...

Nalazim se u ne u ćošku već u zaćošku. Zaćošak. Ne razumete? Vidite... da Vam objasnim... imam ćošak, ćošak kuće, moje kuće, nadam se da je to jasno... sada zamislite, zid i dužinu zida, neka bude 10 metara, nakon 10 metara, trebao bi da se pojavi drugi ćošak, ali vidite, nema drugog ćoška, kao...

Beograd, 2002 godina. Godina kada sam stao, godina kada sam pao. Umro bih da to nisam presekao, ispijao sam u to vreme litar i po, do dve litre votke dnevno, sa opijatima i depresantima. Možete zamisliti. Ja nisam bio normalan čovek i živeo sam tako da se skoro svaka noć mogla kobno završiti...

Ispričaću Vam sve, dobio sam njeno odobrenje. Govorila je polako i pomalo uzrujano: - Otišle smo daleko, na tu planinu, bile smo visoko… same u divljini. Sunce je zalazilo, trebalo je da otvorimo šator, tada se to dogodilo! Mojoj prijteljici Simonidi se zapalila kosa. Ja sam se užasnula...

- Znaš šta Petroviću, M. Petrovtrovću, više mi te je dosta! – pomisli Petrović besno u sebi. - Ti Petroviću - nastavi Petrović sa srdžbom misliti u sebi o samome sebi – Ti Petroviću nemaš ništa i obična si ništarija. Kako misliš da te ljudi poštuju i uvažavaju?! Ti bi od sebe i ogledalo trebalo...

Sve se kotrlja i na prstima prikrada, Tihi glasovi i čudni oblici, Nikada ih neće prepoznati. Zvezda je okovana u tamnici straha, Rastrzana, puca… U beskrajnoj želji za slobodom. Sanjao je da je daleko, Pesak mu je klizio kroz prste, Crveni plamen se stapao sa nebom. Stotine...

T.P. je u potpunoj dokolici ušao u svoju ostavu. Dugo nije bio u tom delu svog stana i smislio je da malo pospremi. Pod sijalicom koja je treptala videlo se dosta prašine i paučine. Na polici ali i na podu ostali su razbacani čekić, klješta, stara šmirgla, kantica iz koje je isparila tečnost, sa...

Procvetala je biljka, boje cvetova kao stvorene za slikarske duše da ih ovekoveče. Cvetovi su se dopali i devojćici, malenoj, krhkoj. Ona svoj nosić u cvet unese i cvet je smrtonosno ubode. Gomilo!!! Maso crvljiva!!! Zar ste takva so zemlji, so koja ubija!!! Znate onog starog lakrdijaša...

Napolju zlokobni mrak štiti senkom ruke krvopije, Sedo dete traži cigaretu, lice mu je nalik na zgužvanu hartiju, Ono nema odraz u ogledalu... Duh… Duh je progovorio… U garaži je žena naišla na limeni pogled, nikada ga nije zaboravila, Prostor je maksimalno uzak, Užaz...koji je ne-čovek...

„Po jutru se dan poznaje!“ – reče Radomir, ispi ostatak rakijice, udari ženi šamar, za svaki slučaj, otvori vrata, pljunu ispred sopstvenog praga i izađe u polje. Po još mraznoj zemlji, na svom propalom polju on dođe do "strašila“, koje se raspadalo. Strašilo je visilo na dve ukrštene motke...

"Akademija" tj “Rupa”, kako smo je tada skoro svi zvali ... noćni klub smešten u podrumu Fakulteta Likovnih Umetnosti u Beogradu. Velika mračna prostorija gde se odigravao veliki deo mog života. Tamo sam, proveo puno više vremena nego bilo gde. Iz dana u dan, osim ponedeljka, je taj noćni klub...

Stojimo nad vodama, Prostor se razvlači ka snovima... Seta zloslutna, Krije se. Vidimo je, Briše se... Јako, žarko svetlo, Odmah zatim padavica... U odsjaju oka, U momentu uma, U zarezu noći... Ptica sam bez šuma Letimo ka vratima beskraja.

Video sam kako me je brzo i bez problema prestigla... opasno vozi... stigao sam je, video sam sada i nju, moram da je pratim, veoma je vešta...opa, preko automobila u zaletu...uh...iz trake leve na desnu, nadvožnjak, podvožnjak...teško ju je pratiti ali uspevam...ušla je automobilom u haustor...