Dete sa ocem posle razvoda?

Obozavali smo se.Polako smo se menjali i nismo se trudili da sacuvamo ljubav.Ljubav je potpuno nestala.Odlucila sam da se razvedem.jer se sve pretvara u haos.Najvece probleme trpi dete koje gleda sve nase svadje,vredjanja i ...Smatram da je bolje da ostane sa ocem jer je vezanije za njega,on ima mnogo bolje radno vreme(ja bih zbog vrtica morala da menjam posao),ako bi ostalo sa njim ne bi moralo da menja okruzenje,ni sobu,najmanje bi mu zivot bio sludjen.Dete ima 4 godine.Iako je u mnogo cemu meni bio los muz,odlican je otac.Ostvarili smo dogovor da ja mogu da vidjam dete kada god pozelimo ono ili ja.Znam da cu mnogo patiti,ali mislim da je ovo najbolje za dete.Onda su moji culi za to i napravili opstu frku.Otac moze da mu pruzi mnogo bolje i stabilnije uslove zivota od mene,zbog prirode posla(ima mnogo krace radno vreme i fiksno sto ja nemam).Ne bih imala nikakvu pomoc sa strane.Da li je to toliko neuobicajeno ili nemoralno ili...?

a sto moras da menjas posao zbog vrtica?
i malo mi nejasna relacija - dete nece menjati sobu ali samo ce da ostane bez majke...

anakin:

a sto moras da menjas posao zbog vrtica?
i malo mi nejasna relacija - dete nece menjati sobu ali samo ce da ostane bez majke...

Kliknite za proširenje...

yeste, maco.... ali ce majka biti sama 8-)

EDIT:
btw, ja mislim da je ovo troll, ali dobro dodje uz prvu jutarnju....LOL.

indigo:

yeste, maco.... ali ce majka biti sama 8-)

EDIT:
btw, ja mislim da je ovo troll, ali dobro dodje uz prvu jutarnju....LOL.

Kliknite za proširenje...

cak sta vise..POTPUNO sama
ne postoji ni jedan razlog da se dete od 4 god odvoji od majke...ni jedan

pojma nemam ali ovo dete mi bas mnogo malo za takve akcije...
nego, ako ce taj tip da bude dovoljno dobar otac da dete ostane sa njim, kako nece biti dobar otac i pomagati ti oko deteta ako dete bude bilo sa tobom?

Мислим да се треба борити свим силама да би дете било са мајком ... јер, мајка је мајка! Посебно тако малом детету. Лепо је то што је његов отац тако добар према њему, али не може он да му замени мајку! Да је старије дете, па да он одлучи код кога ће да буде, али ово мало ... како је то све тужно!
Увек се нађе неко решење, ништа није безизлазно. Пробај да се избориш са тиме! Немој да одустајеш, без обзира на све препреке које су се "намонтирале" испред тебе.
Свако добро! Поздрав!

Uuh...Ne znam sta da kazem....Mislim da imamo jako nedovoljno podataka o ovoj prici da bi mogli da prosudjujemo ko je u pravu i sta je bolje i pametnije. U svakom slucaju i bez obzira na pricu (sem da je majka psihicki tesko bolesna, zavisnik ili u zatvoru, da ne voli dete i da ga zlostavlja ili prosto ne zeli da ostane sa detetom i ostavlja ga sa ciljem da bude slobodna) u svim normalnim slucajevima sem da ne moze da ga prehrani, obuce i obezbedi krov nad glavom smatram da je za dete od 4 godine i u razvojnom periodu u kome je psiholoski ovo dete, za njega/nju najbolje da bude sa majkom (ukoliko vec odvajanje mora da se desi). Naravno, ako majka ne moze da ga hrani jer toliko lose ekonomski stoji, ne moze da ga cuva niti da plati da ga neko cuva (jer nema novca i nema pomoci ni sa jedne strane) onda je svakako bolje da bude sa ocem. Kad nesto razmislim, i ovaj otac je za pohvalu: koliko znate oceva danas koji su pri razvodu spremni da uzmu tako malo dete da ZIVI sa njima (pa to je dete jedva izaslo iz pelena sto se kaze, jos mu se vezuju pertle, jos ga hranite maltene, jos ima pravo da nocu piski u krevet....). Obaveze oko tako malog deteta su jako velike i za dvoje (normalnih) roditelja a kamoli za jednog (samog) muskarca, i za svaku je pohvalu sto ovaj tata ima dovoljno svesti i normalnosti da shvati da je to NJEGOVO dete kolko i njeno i da i on (kao i ona) ima i treba da ima obavezu da se o njemu brine PODJEDNAKO dobro kao i majka!
Ne znam sta da kazem, ovo su samo nagadjanja iz male skichice iz nechijeg zivota, o kome u stavri mi ovde ne znamo bas nista........

Milly73:

Мислим да се треба борити свим силама да би дете било са мајком ... јер, мајка је мајка! Посебно тако малом детету. Лепо је то што је његов отац тако добар према њему, али не може он да му замени мајку! Да је старије дете, па да он одлучи код кога ће да буде, али ово мало ... како је то све тужно!
Увек се нађе неко решење, ништа није безизлазно. Пробај да се избориш са тиме! Немој да одустајеш, без обзира на све препреке које су се "намонтирале" испред тебе.
Свако добро! Поздрав!

Kliknite za proširenje...

ne mogu da se slozim s tobom, milly.
mislim, ako majka misli da ne moze biti dovoljno dobar roditelj kao samohrana, ako ne zeli da se zrtvuje, ako nema snage ni da misli o tome, ako "zna da ce patiti" (covece, raspadala bih se na pomisao da mi cetvorogodisnje dete ode "negde"), onda ne treba ni da pocne da se bori da uzme dete.

sindi .
lako je tebi, sta ti znas

Zanimljivo je kako se razlikuju stavovi ovih žena ovde i žena koje odgovaraju na ovu temu u podforumu ženski kutak...

http://forum.krstarica.com/showthread.php?p=1959876&posted=1#post1959876

Potpuno sama - ti najbolje poznaješ svoje dete, svog muža i svoj život.
Toliko.

milentisha:

Zanimljivo je kako se razlikuju stavovi ovih žena ovde i žena koje odgovaraju na ovu temu u podforumu ženski kutak...

Kliknite za proširenje...

mozda ovde ima vise.... majki. ili - Majki?

Evo i ja cu probati da dam svoje misljenje. Kad se moj muz razveo od svoje prve zene starija devojcica je imala 6,5 a mladja 3,5 godina. Ona je kao razlog sto ne moze da uzme decu kod sebe navela to da ekonomski lose stoji a i stambeno, njeni nisu mogli da joj pomognu. On je uzeo decu kod sebe bez ikakvog razmisljanja. U pocetku je bilo jako tesko jer je devojcicama nedostajala mama mnogo. Sa mladjom je pogotovu bilo dosta problema jer je trebalo objasniti tako malom detetu zasto nije sa mamom. Mi smo se nakon toga uzeli i dobili jos jedno dete. Vremenom, kako su njih dve odrastale polako su shvatale pricu, ja sam se maksimalno trudila oko njih dve, ali me je uzasno bolelo kad je nazovu da pitaju mogu li da dodju kod nje za vikend recimo a ona kaze na primer ne mozete jer nema ko da dodje po vas, ili mama mora da radi ili... nebitno. Nemoj misliti da ja nju osudjujem, ona je mlada i ima pravo na svoj zivot, ali vremenom njih dve i nisu vise tako puno trazile da idu kod mame. Jednom, dva puta ona nije mogla da ih uzme i posle toga je njihov komentar bio "Pa sta cemo tamo". Bojim se da ce pomisliti da ih mama ne zeli i ne voli pa ih zato ne vidja tako cesto. Dakle da zakljucim, sto rece Indigo ja moje dete ne bih dala nizasta na svetu nikome, pa taman prosila, ali nikad ne znas sta ti zivot moze doneti. Razmisli dobro, dete je jos malo, bojim se da ce kasnije kad odraste misliti da si ga/je ostavila. Pozdrav

indigo:

ne mogu da se slozim s tobom, milly.
mislim, ako majka misli da ne moze biti dovoljno dobar roditelj kao samohrana, ako ne zeli da se zrtvuje, ako nema snage ni da misli o tome, ako "zna da ce patiti" (covece, raspadala bih se na pomisao da mi cetvorogodisnje dete ode "negde"), onda ne treba ni da pocne da se bori da uzme dete.

sindi .
lako je tebi, sta ti znas

Kliknite za proširenje...

Поштујем твоје мишљење, али покушавам да "потпуно саму" ободрим да се избори са проблемима које је навела. Шта подразумеваш под "жртвовати"? Под "патити"? Зар је патња одгајати дете, чак и на тежи начин? Знам неколико самохраних мајки, јесте да им иде теже, али та деца су сретна што су са својим мајкама.
Поздрав!

Jeste neuobičajeno. Da li je nemoralno, ne znam, ali mi nije prirodno. Možda je najbolje da ti i muž odete do nekog dečjeg psihologa da se sa njim posavetujete i onda donesete konačnu odluku.
I ... da li su zaista to jedini razlozi zbog kojih misliš da je za dete najbolje da bude sa ocem?

indigo:

mislim, ako majka misli da ne moze biti dovoljno dobar roditelj kao samohrana, ako ne zeli da se zrtvuje, ako nema snage ni da misli o tome, ako "zna da ce patiti" (covece, raspadala bih se na pomisao da mi cetvorogodisnje dete ode "negde"), onda ne treba ni da pocne da se bori da uzme dete.

Kliknite za proširenje...

Da...

zanimljivo da niko pitanje razvoda nije ni pomenuo. : ) kao, to je gotova stvar
kao mnogo su se voleli pa se vishe ne vole...nisu bash ni dugo zajedno toliko?

Od jedne divne žene, psihologa, Gospođe Ivanišević, koja radi sa decom bez roditeljskog staranja, prihvatila sam izraz "sve zavisi iz kog se ćoška gleda". Trebalo mi je par meseci da potpuno ukapiram taj njen način za pristup i objašnjenje problema. Ali, kada sam konačno shvatila, primenjujem ga veoma često i to na sve situacije.
Mi smo skloni da donosimo mišljenja i sud gledajući sa strane, površno, jer ipak nas se ne dotiču stvari sa kojima nemamo direktne veze.
Hajde da poverujemo POTPUNO SAMOJ da joj je brak loš itd. i da se zapitamo kako njoj ako je sama došla do zaključka da će detetu biti bolje sa ocem?! Pa zar to nije žrtva? Zar to nije istinski dokaz roditeljske brige i ljubavi? Ona će da se odrekne "svoje sebičnosti" da uveče dete stvalja u krevet, ljubi i pokriva...zarad njegova dobra...Nemojte misliti da nisam mama, imam ćerke od 3 i 6 godina i savršeno znam šta su emocije, samo, stvari gledam iz više ćoškova. pozdrav!

Potpuno je bezveze okretati temu na "dete treba da bude sa majkom", sudovi dodeljuju decu i očevima, čak i kada majke nisu narkomanke ili teški invalidi
Očevi nisu neki tamo komšija, pa da "ne bude isto" :rolleyes:
Ovde se može samo postaviti pitanje: Kako to da nemaš želju da se boriš da tvoje dete bude sa tobom?

Može ovo biti i delo neviđene nesebičnosti (ako je zaista zbog boljih uslova deteta), ili baš suprotno - sebičnosti... A možda i kombinacija. Ovde to niko ne može znati, zaista...
Detetu su potrebni roditelji. Ako ne može imati oba, onda je i jedan dovoljan.
Uostalom, radi se o prenoćištu, dete svaki dan može viđati drugog...

Lexa:
sudovi toliko retko dodeljuju decu ocevima u razvodu da je smesno o tome i govoriti: zapravo, fer bi bilo reci (iako ne postoji zakon koji tako odredjuje) da je nepisano pravilo da se deca dodeljuju majci, SEM u slucajevima da je tesko psihicki obolela, nije fit staratelj ili ne zeli dete. A zakonski je odredjeno da se deca DO 3 GODINE OBAVEZNO dodeljuju majci na starateljstvo, sem takodje u slucajevima gore pomenutim kad majka nije adekvatan staratelj.
Ocevi nisu komsije, slazem se, ali za dete od 4 godine apsolutno nje isto da li ostaje da zivi sa majkom ili sa ocem, u tom dobu i razvojnom periodu (psiholoski). Naravno da je najbolje da ima oba roditelja, ali ako vec ne moze, naravno da je najbolje sa medicinskog i psiholoskom aspekta da bude sa majkom ako je moguce; i naravno da ce biti sa ocem ako je majka mrtva, bolesna ili ga ne zeli. I naravno da za dete od 4 godine to nije najbolja varijanta - prihvatljiva da, ali ja pricam o onome sto je najoptimalnije za dete tog uzrasta.
I jos: ne radi se samo o prenocistu. Radi se o DOMU. Dete mora da zna gde mu je baza, gde mu je kuca, gde mu je soba, krevet, nosa, casa, gde mu je sigurnost - ta sigurnost i stabilnost je za dete kamen oslonca; osim toga, radi se o ritmu, taj sa kojim zivi namece svoj ritam zivota i detetu, ritam leganja, spavanja, ustajanja, jela, vaspitne mere, disciplinu, vaspitanje, negu, brigu. U prici dva razdvojena roditelja (razvedena) to ne mogu obezbedjivati OBA roditelja podjednako. Otsutni roditelj moze da se uklapa u tu pricu koju organizuje roditelj sa kojim dete zivi - i to je sve. Fizicki ne moze d apostigne vise od toga i kod ravedenih parova cesto se desava da se stavovi oko takvh ritmova razlikuju pa se deca nadju u konfuziji (sta ako po ocevom ritmu dete odlazi na spavanje u 20:30? a onda dolazi majka koja ceo dan radi, stize u 19h i zeli da se vidi sa detetom, da se igra, da mu cita, da ga kupa itd u vreme kada to inace i kako to inace ne cini otac? Jednostavno roditelji koji ne zive zajedno, a posebno oni koji su razvedeni i ppo pravilu se i razvode zato sto se ne slazu i ne mogu da se usklade, ne mogu da se usklade ni oko deteta! I bez obzira sto ce dete kada ode na vikend kod mame imati mozda drugaciji ritam, ono mora da zna gde mu je kuca i sta mu je vodeci ritam, i to je normalno i neophodno za zdrav razvoj tako malog deteta!)
Zbog svega ovoga postoji mnogo razloga zbog kojih ovo uopste nije jednostavno pitanje (kakve veze ima, kod mame i li tate, ovde ili onde, radi se samo o prenocistu).
Zasto ova mama ne moze ili ne zeli da se nosi sa licnom obavezom oko deteta i smatra da ce mu sa tatom biti bolje - zaista ne znam, da li se radi o cinu sebicnosti ili potpune pozrtvovanosti - ni to ne mogu znati iz prilozenog, ali svakako da je generalno govoreci za tako malo dete bolje da bude sa majkom kao primarnim starateljem nego sa ocem (sa aspekta psiholoskog razvoja), te ne mogu nikako da se slozim sa tvojim gornjim postom. Pozdrav

OK, možda je komentar o prenoćištu malo preteran
Sa druge strane, čini mi se (samo mi se čini) da su deca koja su od malena naviknuta da idu kod baba, deda, stričeva, tetaka na prenoćište, tako povremeno, zatim na zimovanja, letovanja, dakle, deca koja od malena često odsustvuju od kuće, čini mi se da su takva deca po nekom pravilu druželjubivija, pristupačnija, da imaju više prijatelja, samouverenija su, lakše povlače poteze u životu i, prosto, sposobnija su za donošenje odluka. Možda bi za tako malo dete bio šok da menja ritam, ali bi malo većem (mislim, ovo je samo pretpostavka) baš odgovaralo... A i to malo veće dete je malo, mislim na uzrast od oko 6-7 godina, kad se krene u školu... Jedini je problem što mi ovde govorimo o razdvojenosti roditelja što je, za svako dete, već po sebi šok... Naročito za malo veće dete koje nije naviklo na takvu situaciju...
Ali ono što meni bode oči jeste ta ideja o majci kao „glavnom roditelju“. Istina je da ga ona nosi u stomaku, istina je da ga u većini slučajeva ona i presvlači i kupa, i hrani... Doji... Samo ne kapiram tu psihologiju po kojoj dete (koje je zaista prilagodljivo jedno stvorenje ) mora biti više vezano za majku nego za oca. A najsumnjivija mi je pretpostavka psihologa po kojoj majka mora biti „bolji roditelj“, malom ili velikom detetu... Nisu ni sve žene stvorene za ulogu majke...
Meni se čini da bi dete, kada bi već bilo u situaciji da živi sa samo jednim roditeljem, svakako naviklo na tu situaciju, bez obzira o kom je roditelju reč... Samo da je dovoljno odgovoran.
Tako da bi mi mogla to pojasniti, jer stvarno ne razumem razloge...

Lexa, naravno da bi se dete naviklo: ljudsko bice je adaptibilno na sve i svasta moze da se 'navikne', nije u tome poenta: pitanje je kakve posledice ima 'navikavanje' (ne samo u ovom slucaju) i naravno da se svi naviknemo na ono sto maoramo (zar ne) ali ja samo pricam o onome sto je najbolje u najgoroj situaciji (razvoda). Slazem se da nisu sve zene stvorene da budu dobre majke niti dobri roditelji (kao i muskarci ocevi uostalom). Slazem se i da je bolje za dete da bude sa adekvatnim roditeljem, bio on otac ili majka.
Ali stalno ponavljam sta je stanoviste pod uslovom da se radi o NORMALNIM i ODGOVORNIM roditeljima (oba pola). Nije pretpostavka dakle da majka mora biti bolji roditelj, vec da, ako je majka adekvatan roditelj, za tako malo dete je bolje da bude sa majkom. Da bih ti to pojasnila morala bi ovde mnogo da pisem i o biologiji, primarnim instinktima ( koji su arhaicni za sve sisare pa i coveka i bioloska datost - nigde u prirodi mladunci ne ostaju sa ocem, zar ne, naravno da to nije sto-posto primenjljivo na ljude, ali shvatas bilosku datost i postavku koja tece i kroz genetiku coveka kao najinteligentnije zivotinje ali ipak ZIVOTINJE). Onda bih posle toga morala da se pozabavim dugim ispisivanjem ranog emotivnog i psiholoskog razvoja deteta po etapama (to mozes naci u psiholoskim i psihijatrijskim udzbenicima) te se duze zadrzati na stadijumu koji se uslovno receno naziva edipalna faza razvoja (na uzrastu o kome se ovde radi 4-5 godina), itd, itd. I jos: po pravilu, deca koja prolaze rana odvajanja od majki vuku vece traumatizacije od dece koja prolaze rana odvajanja od oceva (bilo da se radi o smrtnom slucaju, razvodu, vanbracnoj deci itd). To je prosto bioloska stvar, da se najbanalnije izrazim, koja se odrazava na psiholoski i emotivni status.
Normalno, nista se ne moze po svaku cenu i ne mora po svaku cenu, ako majka nije adekvatna i dete ne zeli, zivece sa tatom pa ce se navici. Ja sam o govorim sta je za dete u normalnim okolnostima najbolje. Pozz.

indigo:

trece, kakav god da ti je (bivsi) suprug, treba da imas na umu da ce dete, danas - sutra, imati njegov sistem vrednosti, njegovo vaspitanje i stavove, neminovno. dakle, ako ste se zbog toga razveli, cisto sumnjam da ce ti biti milo da za 10-tak godina cujes cele recenice bivseg muza iz usta svog deteta.

Kliknite za proširenje...

Zar to nije poenta? Zar nije poenta stvaranja potomstva - i njegovo vaspitavanje? "Kakav god da ti je (bivsi) suprug", dete ne treba da usvoji i deo njegovog sistema vrednosti?! Kakva je razlika izmedju supruznika koji su u braku i bivsih supruznika? Kad se razvedu, nisu vise dobri za vaspitavanje, a njihovi stavovi postaju nakaradni? Naravno, ovo se odnosi samo na oceve...

cetvrto, ili - mozda prvo: dete moze lako da ima vrlo 'zanimljiv' stav o tome zasto si ti otisla....

Kliknite za proširenje...

Isti takav stav moze da ima i o "odlasku" oca. Zar to ne zavisi od nacina prezentacije razloga za razvod? Kakve to veze ima s polom roditelja kojem dete pripadne?

Ako je nepopijena kafa razlog ovom tvom pisaniju, nekako cu razumeti...

Мени ово личи на ''Крамер против Крамера''...ако се неко уопште сећа тог филма....