Savršen um i veliko znanje – najveće, najlepše i najsvetije čovekovo imanje

KPCTAHK

KPCTAHK

Poznat
Poruka
8.705
Savršen um i veliko znanje – najveće, najlepše i najsvetije čovekovo imanje

Prvi put, nadam se da ne i poslednji, jer moja misao je slobodna kao nebeska žar-ptica, večita lutalica, i samo u neograničenoj, svakolikoj, slobodi, neobuzdanoj kreativnosti i istinskoj ljubavi pronalazi svoj pravi smisao, ću da uzmem sebi za slobodu da ovo predavanje ne bude direktno vezano sa naslovom teme. Tim naslovom, priznajem i neka mi se, bar pola, oprosti, sam hteo da privučem pažnju i znatiželju da neko poželi da ovo što ću da napišem pročita.

Sam naslov teme nije potrebno ni objašnjavati, jer svako, iole obrazovan, zna da je to nesporna sintagma, svojstvena, naročito, onim intelektualcima kojima je ljubav do mudrosti način života, san nad snovima i ljubav nad ljubavima . Neka se ta moja, namerna, ali ne i zlonamerna, (po)greška pripiše, i ako može oprosti, onom istinskom, i grudi mi uvek nadimajućem, pesničkom entuziazmu, Sokratovom dajmonizmu, Permanidovem , Melisovom i Zenonovom eleatizmu, Aristotelovom entimemu, a može, ako to nekome više godi i u srce ga direktno pogodi, onom Hezoidovom, Empedoklovom i Platonovom, ali ne i Juda Filonovom, erotizmu. Neka to bude moja majevtika, moj eidos i moja filološka muka – »ousia«, najteže prevodiva reče iz st.grčkpg jezika (Prilikom prevođenja mora se sagledati širok kontekst kako bi se »ubolo« pravo značenje i tumačenje.) Dakle, nadam se da će mi to i da uspe, imam nameru da, ali onako gledajući kroz prizmu antičkih grčkih, drugih nije ni bilo, jer filozofija je izum Grka, neobuzdane misli, čiste duše i, naravno, s` ljubavlju prepunjenim srcem, opišem pravo značenje i tumačenje: uma, intelekta, pameti, umnosti, razumnosti, misli, mišljenja i znanja…

- nastavak sutra, ako Bog da i takva bude želja i volja čitalaca -

Krstan Đ. Kovjenić
 
Poslednja izmena:


EVO GA, NAPOKON, 11 RAZLOGA ZAŠTO MI GRČKA FILOZOFIJA, A I SAM NAČIN ŽIVOTA, PRIJA I ZAŠTO MI JE MOJA KLASIČNA FILOLOGIJA SVE MILIJA – DUŠU MI HRANI I, PESNIČKI-TITRAVE, MISLI BRANI OD SVIH ZALA, ALA I BUDALA
---------------------------------------------------------
Grčka, kao jedna od najstarijih kultura na svetu, poznata je i kao kolevka mudrosti. Ali, nisu samo stari filozofi kao što su Sokrat, Platon ili Aristotel razmišljali o tajnama smisla života. Zdrave navike i rituali u slobodnom vremenu moderne Grčke takođe nas mogu naučiti zdravijem i srećnijem životu.

Evo ga - 11 razloga zašto mi se sviđa upoznavanje grčkih tajni za zadovoljstvo u životu:

1) MEDITERANSKA ISHRANA

Mediteranski način ishrane podrazumeva dosta povrća, maslina, zdravih masnoća i ulja, ribe, nerafinisane žitarice i crno vino (u umerenim količinama), što sve utiče na smanjenje srčana obolenja, gojaznost, kancer i Alchajmerovu bolest.

2) POPODNEVNA DREMKA

Grci čvrsto veruju u mnoge stvari, a jedna od njih je i obavezan popodnevni odmor.

U manjim gradovima i mestima radnje se obično zatvaraju popodne radi “grčke sijeste”, i ponovo se otvaraju u pet sati popodne.

“Popodnevno dremanje je vrlo prijatna navika. Na neki način, ona nam duplira dan. Jer ponovo sve počinjete iz početka u pet popodne i možete da nastavite do ponoći.

3) ŠETNJA

Kada sunce zađe, širom zemlje mogu se videti grčke porodice kako opušteno šetaju, gore-dole - glavnom ulicom mesta, što je praksa koja se nekad zvala “korzo”.

4) PROMIŠLJANJE O ŽIVOTU I USKLAĐIVANJE RAZMIŠLJANJA, NAROČITO ČiNJENJA, SA SAVEŠĆU

Grčka filozofska tradicija jedna je od najstarijih na svetu i verovatno najbogatija.

Filozofske rasprave cvetale su u drevnoj Grčkoj, a filozofi, kao što su Pitagora, Prodik, Sokrat, Platon, Aristotel, Plotin, Epikur ili Epiktet, postavljali su velika pitanja: kao, na primer, šta znač dobar život?

Kako treba vladati gradom? Šta je moral i kako treba da se ponašamo prema drugima?
Na mnoge načine, starim Grcima dugujemo promišljanje o životu. Kao što je Aristotel rekao:

“Poznavati sebe predstavlja početak mudrosti”.

5) GOSTOPRIMLJIVOST I DAREŽLJIVOST


Grčka gostoprimljivost seže daleko do vremena Odiseja, i utkana je u grčku kulturu do današnjeg dana. Za gostoprimstvo Grci koriste reč “filoksenija”, što bi u prevodu moglo da znači “ljubav prema strancima”.

Nekada davno su seljani i stanovnici manjih gradova širom Grčke primali putnike namernike, nudili im prenoćište, obed i provod.

6) OTKRIVANJE TAJNE DUGOVEČNOSTI

Malo sredozemno ostrvo Ikarija ima najzdraviju populaciju koja najduže živi na svetu. Muškarci četiri puta češće od Amerikanaca dožive 90-te. Kod njih je, takođe, zabeležen manji broj slučajeva depresije i demencije.

Njihova tajna?

Sveža zdrava mediteranska ishrana, borave dosta na čistom vazduhu, održavaju čvrste porodične i društvene veze i dosta spavaju.

“Kasno ustajemo, i uvek dremnemo malo popodne”, izjavio je za Njujork tajms jedan Grk.

7) VREME ZA DOKOLIČARENJE

Da li ste primetili da Grci ne nose ručne satove? Ili da nijedan sat nije tačan? Uživanje u životu nije svojstveno samo ostrvu Ikarija.

Poznato je da Grci vode usporen način života, a ta usporenost život produžava.

8) OŽIVLJAVANJE MITOLOGIJE, NAROČITO ORFEIZMA, I JAČANJE KLASIČNE MUDROSTI I MORALNIH NAČELA

Bogata tradicija grčke mitologije još uvek je živa i jaka u današnjoj kulturi. Kroz te klasične priče o bogovima i smrtnicima, deca se uče klasičnoj mudrosti i moralnim vrednostima. Mitovi su značajni i zbog što kroz njih mozak pokušava da ljudskom životu da značaj i strukturu.

9) UŽIVANJE U PRIRODI

Zbog lepe i prijatne klime, predivnih plaža i pejzaža, čemu sedeti u kući, u zatvorenom? Upiti tu svakoliku lepotu i božanstvenu pozitivnu energiju u sebe je najveća i najlepša životna tajna.

10) UKUSNO IĆE I BOŽANSTVENO PIĆE JE DELETVORNI NEKTAR ZA MLADIĆE, NAROČITO KADA SE KONZUMIRA LAGANICE I BEZ HIĆE

Grci vole da jedu, vole da se porodično okupe, da se druže sa komšijama i, naravski, da pijuckaju svoja vina koja poistovećuju sa nektarom bogova.

11) SREĆU NE ČEKAJU – PRONALAZE JE, UNUTAR SEBE

Stoici su bili jedna od drevnih grčkih filozofskih škola osnovana u Atini, koja je i danas vrlo relevantna. Stoici su verovali da stres i nezadovoljstvo nisu plod spoljašnjih događaja, već proizvod našeg unutrašnjeg sveta, prosuđivanja, te stoga sreću, takođe, možemo pronaći duboko u sebi.

Stoički filozof Epiktet rekao je da je jedan da potražimo sreću da pogledamo unutra; da

“prestanemo da brinemo o stvarima koje su van naše moći ili želja”.

Verovanje stoika nije govorilo o materijalnoj sigurnosti, ili zagrobnom životu, Ali jeste neosporno govorilo o sreći u ovom životu.
 


Kako gadni, tužni i ružni znaju biti filozofi ?

Danski pisac i pesnik Hans Christian Andersen (1805 – 1875) je na početku svoje bajke »Snežna kraljica« (Sneedronningen, 1845) napisao da je zlobni škrat, tačnije sam vrag, nekog dana, kada je bio slabe volje, napravio ogledalo, »… koje je imalo to svojstvo da je dobro i lepo što se je u njemu zcalilo stegnuo skoro u ništa, a to što nije ništa valjalo i bilo je ružno je još izrazitije bolo u oči i šepurilo se. Najlepši predeli su bili u tom zrcalu kao kuvan špinać, najbolji ljudi su bili mrzovoljni, zli, ili su stajali na glavama bez trupa. Obraze su imali tako iznakažene da se nisu mogli prepoznati i ako je neko imao, jednu samu, sunčevu pegu u tom ogledalu se je ta pega razlivala preko nosa i usta i nakazila celo lice« (Andersen, 1975, 5). Sve dobro je bilo unakaženo i ta nakazna ružnoća, kakvu su ljudi videli u tom svom zrcalu, bila je istinita. Zrcalo se je u tom svom grohotnom i grotesknom smehu streslo, ljudima ispalo iz ruku, palo na zemlju i razbilo se i bilione sitnih komadića. Razbijeni stakleni komadići su se ljudima zarili u oči, dušu i srce.
»I posle su ljudi videli sve pogrešno, ili su imali oči samo za to što je slabo kod neke stvari« (Andersen, 1975, 6)

Onim kojima su se delići stakla zaboli u srce su srca postala hladna, kao sante najhladnijeg leda…


Da, biće da je i to istina, živeli su i filozofi u čije su se oči, duše i srca zaboli komadići tog razbijenog ljudskog ogledalca. Dečak Kay se v Andersenovi bajci na kraju oslobodi tog prokletstva razbijenog zrcala, ali mnogim filozofima to nije uspelo nikada – njihova duša je bila prepuna krhotina i to ju je nakazilo sve više, naročito kada je dospela do pakla…

Nemački filozof i mislilac Friedrich Nietzsche (1844-1900), jedan od najuglednijih predstavnika filozofije života, je u svojoj najpoznatijoj knjizi »Tako je govorio Zaratustra« (Also sprach Zaratustra, 1892) pisao o tomekakvi su muškarac i žena. Njegovo upozornje:

»Muškaraci neka se boje žene ako ga mrzi; muškarac je na dnu duše samo zao, a žena je gadna, naročito tamo« (Nietzsche, 1984, 76).

Vredi to parafrazirati, što ću i činiti u vezi sa ovom temom, kako bih, zli ne zato što to njegova ljudska ružnoća zaslužuje, već zato da se takav način razmišljanja mora da osuđuje, jer to je pandorina kutija i otvoriš li je iskočiće sva zla…Mrzićeš sve i svašta, a posle, kada ti »nerpijatelja« nestane, zamrzićeš samoga sebe…Toj suludoj mržnji ni Bog pomoći ne može, a ni filozofi nisu bili imuni na te najcrnje boleštine …

Hvala Bogu da filozofi, bar ne svi, nisu baš toliko gadni, tužni i ružni jer da jesmo onda bismo je sveli na, nadnauka bi postalo zlo nad svim zalima a la: Aristotelvu ružnoću potvrđuju »Govorće oruđe su robovi!«, »uživli« bi u Nietzsche-ovoj nemoralnosti, Rouseaujevoj dvoličnosti, Morovom suludom nacrtu budućnosti, Schopenhaurjevim namerama zlim, Camusovom zlu u čistom obliku, a završili bi po onoj Lindqistovoj:

»Istrebite divljake, sve !«

Što se mene tiče ja bih rađe da istrebimo grdobane, Lindqiste, sve, naročito zlotvore koji, bez trunke ljudskog stida, omalovažavaju žene, najlepše Božije stvorenje.

Zašto su filozofima, čak i onim značajnijim a la: Demokrit, »žene su samo u zlobi istrajnije od muškaraca«, Aristotel, izrazito je žene omalovažavao - nikakva prava im nije davao, Ciceron, njegovo zlobno ruganje ženama, Abelard, mnogo je »voleo« svoju Heloizu da ju je, iz prkosa, zadavio u napadu ljubavnog zanosa, »Sveti« Toma Akvinski, mnogo voli žene da podceni, Kant, zavet je dao nekom svom poganom svecu – u ženama je video decu, Lacan, bio je mnogo žao – žene je neprestano omalovažavao …, omiljene teme omalovažavanja žene, a o toj njihovoj gadnosti napisaću svoje teme kada za to dođe vreme …

Krstan Đ. Kovjenić
 


Ne znate ? Znao sam, brate …

E, onda vam ove noći ni Gunter Scholtz neće moći pomoći, ali, ukoliko i delje želite to saznate, sve ovo ćete morati da pročitate …

Spisak literature za znanja željne dečke i, naravski, lepe cure, bez njih nema kulture:

Apel Karl-Otto: Das »Begriffsgeschichtliche Wörterbuch der Philosophie«. V: Zeitschrift für philosophische Forschung 6 (1951/52) 133–136.

Barck Karlheinz / Fontius, Martin / Thierse, Wolfgang: Historisches Wörterbuch ästhetischer Grundbegriffe. V: Archiv für Begriffsgeschichte 32 (1989) 7–33.

Barck Karlheinz / Fontius, Martin / Thierse, Wolfgang: Ästhetik, Geschichte der Künste, Begriffsgeschichte. Zur Konzeption eines »Historischen Wörterbuchs ästhetischer Grundbegriffe«. V: isti (izdavač): Ästhetische Grundbegriffe. Studien zu einem Wörterbuch. Berlin 1990, 11–48.

Barck Karlheinz u. a. (Hg.): Ästhetische Grundbegriffe. Frankfurt/M. 2000 i sledeća

Blumenberg Hans: Paradigmen zu einer Metaphorologie. Bonn 1960.

Blumenberg Hans: Beobachtungen an Metaphern. V: Archiv für Begriffsgeschichte 15 (1971) 161– 214.

Blumenberg Hans: Schiffbruch mit Zuschauer. Paradigmen einer Daseinsmetapher. Frankfurt/M. 1979, 77–93.

Brandis Christian August: Von dem Begriff der Geschichte der Philosophie. Kopenhagen 1815.

Braun Lucien: Geschichte der Philosophiegeschichte. Prevod sa francuskog: Franz Wimmer. Preradio: Ulrich Johannes Schneider. Darmstadt 1990.

Busse Dietrich: Historische Semantik. Analyse eines Programms. Stuttgart 1987.

Eggebrecht Hans Heinrich: Das Handwörterbuch der musikalischen Terminologie. V: Archiv für Begriffsgeschichte 12 (1968) 111–125.

Eggebrecht Hans Heinrich: Vorwort. V: Handwörterbuch der musikalischen Terminologie. Sveska 1. Wiesbaden 1971, 1–7.

Eucken Rudolf: Aufforderung zur Begründung eines Lexicons der philosophischen Terminologie. V: Philosophische Monatshefte 8 (1872/73) 81–82.

Eucken Rudolf: Geschichte der philosophischen Terminologie. Leipzig 1979. Ponatis Hildesheim 1960.

Fricke Harald / Weimar, Klaus: Begriffsgeschichte im Explikationsprogramm. Anmerkungen zum neubearbeiteten Reallexikon der deutschen Literaturwissenschaft. V: Archiv für Begriffsgeschichte 39 (1996) 7–18.

Fricke Harald: Begriffsgeschichte und Explikation in der Literaturwissenschaft. V: G. Scholtz (izdajatelj), na drugem mestu(glej spodaj), 67–72.

Gadamer Hans-Georg: Zur Systemidee in der Philosophie. V: Festschrift für Paul Natorp zum siebzigsten Geburtstag. Berlin, Leipzig 1924, 55–75.

Gadamer Hans-Georg: Begriffsgeschichte als Philosophie. V: Archiv für Begriffsgeschichte 14 (1970) 137–151.

Gadamer Hans-Georg: Die Begriffsgeschichte und die Sprache der Philosophie. Opladen o. J. [1971].

Gründer Karlfried: Bericht über das ‘Archiv für Begriffsgeschichte’. V: Jahrbuch 1967 der Akademie der Wissenschaft und der Literatur Mainz. Wiesbaden 1968, 74–79.

Gründer Karlfried: Erfahrung und Theorie in den geschichtlichen Wissenschaften. V: Begriffswandel und Erkenntnisfortschritt in den Erfahrungswissenschaften, izdavač: F. Rapp in H.-W. Schütt. Berlin 1987, 1–17.

Knobloch Clemens: Überlegungen zur Theorie der Begriffsgeschichte aus sprach- und kommunikationswissenschaftlicher Sicht. V: Archiv für Begriffsgeschichte 35 (1992) 7–24.

Koselleck Reinhart: Richtlinien für das Lexikon politisch-sozialer Begriffe der Neuzeit. V: Archiv für Begriffsgeschichte 11 (1967) 81–99.

Koselleck Reinhart: Einleitung. V: Geschichtliche Grundbegriffe. Historisches Lexikon zur politisch-sozialen Sprache in Deutschland. Sveska 1. Stuttgart 1972, XIII–XXVII.

Koselleck Reinhart (izdavač): Historische Semantik und Begriffsgeschichte. Stuttgart 1978.

Koselleck Reinhart: Vergangene Zukunft. Zur Semantik geschichtlicher Zeiten. Frankfurt/M. 1979.

Lübbe Hermann: Begriffsgeschichte als dialektischer Prozeß. V: Archiv für Begriffsgeschichte 19 (1975) 8–15.

Lübbe Hermann: Säkularisierung. Geschichte eines ideenpolitischen Begriffs. Freiburg, München 1965 (2. izdanje 1975).

Meier Helmut G.: Begriffsgeschichte. V: Historisches Wörterbuch der Philosophie. Zvezek 1. Basel 1971, 788–808.

Popper Karl R.: Das Elend des Historismus. 2.izdaja. Tübingen 1969. Reichardt, Rolf / Schmitt, Eberhard (izdavač): Handbuch politisch-sozialer Grundbegriffe in Frankreich 1680–1920. München 1985 i sledeća

Reichadt Rolf: Einleitung, tačno tamo, 39–146.

Reichardt Rolf (izdavač): Aufklärung und Historische Semantik. Interdisziplinäre Beiträge zur westeuropäischen Kulturgeschichte. Berlin 1998.

Reichardt Rolf: Historische Semantik zwischen lexicométrie und New Cultural Hiostory, tačno tamo 7–28.

Richter Melvin: Begriffsgeschichte and the History of Ideas. V: Journal of the History of Ideas 48 (1987) 247–263.

Ritter Joachim: Leitgedanken und Grundsätze des Historischen Wörterbuchs der Philosophie. V: Archiv für Begriffsgeschichte 11 (1967) 75–80.

Ritter Joachim: Vorwort. V: Historisches Wörterbuch der Philosophie. Zvezek 1. Basel 1971, V–XI.

Rothacker Erich: Hilfsmittel des philosophischen Studiums. V: Deutsche Vierteljahrsschrift für Literaturwissenschaft und Geistesgeschichte 5 (1927) 767–791.

Rothacker Erich: Das akademische »Wörterbuch der Philosophie«. V: Das goldene Tor 2 (1950) 94–97.

Rothacker Erich: Geleitwort. V: Archiv für Begriffsgeschichte 1 (1955) 5–9.

Scholtz Gunter (izdavač): Die Interdisziplinarität der Befriffsgeschichte. Hamburg 2000 (= Archiv für Begriffsgeschichte, posebna sveska).

Scholtz Gunter: Begriffsgeschichte als historische Philosophie und philosophische Historie, tačno tamo, 183–200.

Teichmüller Gustav: Studien zur Geschichte der Begriffe. Berlin 1874. Ponovno odšampano. Hildesheim 1966.

Teichmüller Gustav: Neue Studien zur Geschichte der Begriffe. Gotha 1876. , ponovo odšampano, Hildesheim 1965.

Weimar Klaus (izdavač): Reallexikon der deutschen Literaturwissenschaft. Berlin 1997 i sledeća von Weizsäcker, Carl Friedrich: Die Sprache der Physik (1959). V: Isti: Die Einheit der Natur. München 1971, 61–83.

Wiehl Reiner: Begriffsbestimmung und Begriffsgeschichte. Zum Verhältnis von Phänomenologie, Dialektik und Hermeneutik. V: Hermeneutik und Dialektik 1 (1970) 167–213.


Moja slika - šešir.jpg
 


Zanima me da li je na srpski jezik prevedena zbirka Istorija antičke filozofije od mog velikog učitelja Giovanni Reale ?

Zbirka se sastoji od 5 knjiga, svaka ima oko 550 stranica, i razdeljene su na sledeći način:

1. knjiga - Od izvora do Sokrata
2. knjiga - Platon i Aristotel
3. knjiga - Sistemi helenističkog doba
4. knjiga - Škole cesarskog doba
5. knjiga - Rečnik, sadržaj, bibliografija

Ukoliko ta velika i dragocena zbirka još uvek nije prevedena na srpski jezik i ukoliko neko izrazi želju da zbirku objavi
spreman sam, veoma brzo, da je prevedem i priredim za štampu ...

Hvala na informacijama u vezi sa ovim pitanjem !
 
faraonn:
...Sokrat je bio ruzan kako samo to filosofi 'umiju' ali...danas znamo samo za ljepotu njegovog puta ka Istini...
Kliknite za proširenje...

Fizički ružan, možda - to je stvar lične percepcije i o tome normalan čovek nikada ne raspravlja, obličje nam daje Majka Prirodat, a duša je dar od Boga, no o ružnoći filozofa raspravljam na osnovu onga što su činili i kakvi su kao ljudi bili... Ne mogu se složiti sa onim filozofima, to je ta njihova ljudska ružnoća, koji su mrzeli žene, ljude druge rase, nacionalnosti i verske opredeljenosti ...
 


Golim, naravno devojačkim, grudima na kritiku cinizma kapitalizma
------------------------------------------------------------


… U prethodnom mom kazivanju ustavih se kod mog učitelja i kolege Petera Sloterdijka i njegovog remek dela "Kritika ciničkog uma" (nem. Kritik der zynischen Vernunft ). U samom uvodu Sloterdijk naglašava nešto što je »već viđeno«, antička Grčka je prepuna toga, ali na tako kvarno i na takav način ne, nešto što mi je svu pažnju privuklo, u meni je nešto puklo i, mada sam već preduboko bio zaronio u bezdan filozofije da bih se iz njega ikada izbauljao, već tada sam se zarekao da se nikada neću posvetiti političkoj teoriji, ostaću veran mojoj istoriji filozofije, teoretisaću druge, mudrije od mene, bojim se tog nečega i te zle sudbine koju je doživeo, nije je preživeo, Theodor W. Adorno, Sloterdijkov učitelj i njegov duhovni otac filozofije, a to nešto, brrr mnogo opasno, Sloterdijk je ovako nazvao:

»Golo nasilje nije bilo to zbog čega je filozof zaćutao – nasilje gole golotinje ga je smuvalo. »

Elem, moramo ići po redu, u svakom pogledu, šezdesete prošlog stoleća, a naročito one kasne 60-te, naročito ova, poslednja, sada već, vremenski i meni životno-bremenski, daleka, 1969. godina se komotno, bez griže savesti, može zazvati indijansko leto marxizma. Marxizam je bio na vrhuncu, tačnije i pravilnije – na tački dovršenja, ali i na tački zatona, sunovrata i nestanka, samouništenja. Frankfurt, tačnije – Univerzitet u Frankfurtu, je u to vreme bio tovremeni Rim – svi intelektualni putevi su ka njemu išli i nisu ga zaobišli. To je bila najveća riznica, perjanica, znanja, veleumlja, ali ne, hvala Bogu da to sa radošću konstatovati mogu, i dosadnog i bolesnog jednoumlja. Jednoumlje su cinično, a mnogo efikasno, sarkastično i dovršeno praktično, osmešile , to upamtite, ljudi, prelepe, gole, golcijate, devojačke grudi … Sloterdijk, moj vrli učitelj, a sada već dugogodišnji poštovani kolega i dobri prijatelj, je, naravno, bio deo te veleumne perjanice. Imao je 22 godine i bio je negde na sredini svog intelektualnog usavršavanja. I on, kao i celi svet, naročito evropska intelektualna elita, su sa velikim nestrpljenjem, očekivalo se da će to njegovo predavanje da promeni i svest mase i, naravno, sve(t), predavanje profesora Adorne na temu : Kritika cinizma kapitalizma …

Theodor W. Adorno, (duhovni sin i baštinik Marxove ideje političke teorije društvenog uređenja, Sloterdijk, moj učitelj, je Marxov duhovni unuk, a ja, najkrhkija alka, labava karika na čijim leđima je ta karika marxizma pukla – glupost takvog načina političkog teoretisanja me nije privukla) veliki filozof, jedan od najvećih teoretičara moderne estetike, je na ironičan, bolje reći ciničan, način postao žrtva neo-kiničkog impulsa – na njega je svom žestinom nasrnula, ali ne gola, u erotskom smislu, gola golotinja golotinje, kao argumenacija, već kao cinizam koji se je pretvorio u kinizam na isti način kao što se je često događalo u antičnom smislu kiničkog obnaženja tela, tela kao argumenata, tela kao dokaza, tela kao gole istine, tela kao oružja.. U nekakvom, konfuznom ali delotvornom, smislu su bila znak »društevene promene prakse« za nešto, vrlo često apstraktno, metafizično i, naravno, neostvarivo. Profesor Adorno je na tragičan, ali i veoma razumljiv način bio u situaciji idealiziranog Sokrata, a gologrude devojke, uglavnom njegove studentice, ali bilo je i onih koje su nekakvi opaki, surovi i zli vetrovi, nameti i poplave od drugde donele, naročito iz Amerike i Engleske, te dve imperijalističke sile, uvek zle i uvek spremne da pametne nateraju, ako im se učini prikladnim i golom golotinjom golote ženske kože, da zauvek ućute, nepokorene pokore i sve ljude ovoga sveta imaju za svoje robove, taoce, pione… , jer su se, najviše od svih drugih zemalja , bojale da ne postanu »zemlje proleterske«, su bile u ulozi upornog, žilavog i ne baš uvek moralno uspravnog Diogena.

Što se mene tiče, imam ja svoj razum i srcem pišem diktat svoje duše i druge, naročito meni mile, one ljubavne, priče, nikada, čak ni tada, neću prihvatiti Marxa kao filozofa, kod pravih, onih istinitih, za to mudro poslanstvo rođenih, a ne samonabudženih, filozofa je »eidos« misaona kulminacija, svetinja i način života, a kod Marxa ideja je misaono suluda, previše populistička, sramno demagoška i bezobrazno šarlatanska. Meni se, naročito i očito, ne sviđa, to mi intelekt vređa, način razmišljanja a la:

"Revolucija - i protiv neba, ako ustreba, jer svi ljudi moraju da budu slobodni, jednaki i da svi, baš svi, moraju da imaju dovoljno `leba …"
(Nema jela bez dela…)

Bezočno, bez ikakve argumentacije, napadanje svega i svačega …
(To mi izgleda isto što i cinizam kinizma cinizma)

Marxova 11. teza o Feuerbachu, koja, čak i bukvalno, glasi, a to je ne krasi:

»Filozofi su svet samo razlagali, a mi moramo da ga promenimo…« …

(Sasvim predrugačimo ? Čime ? Božijim nadahnućem, intelektualnom zrelošću, ili, brate mili, šupljom i praznom teorijom, bezidejnom idejom, beziskustvenim iskustvom, nedokazujićim dokazima i nepostojećim formula, bez onog Platonovog praumlja i veleumlja - njegovog, i našeg – podrazumeva se, eidosa ?)

»Revolucija jede svoju decu …«

(Da li to znači da prežive samo oni koji u njoj, na bilo koji način, ne učestvuju ? Ako su svi heroji u revoluciji pali kako treba da nazovemo one na pr. Lenjina, Tita, Čaušeskua, Envera Hodžu, Todora Živkova… koji su živi posle revolucije ostali ?)

»Proleterijatu« (a ne pameti) »svu vlast, čast i slast …«

(Suludo – već viđeno, jedva preživljeno, tupo i glupo…)

»Samo jedna, jedina, ideja je dobra – moja …«

(Bravo, baja, time si zaglibio do kraja)

Da, samo sa tim se slažem i ja, dobro za čudake, filozofe i ludake …

- nastaviće se, dabome …

Krstan Đ. Kovjenić
 
Poslednja izmena:
...sve ti basta Krstane,
ali ovo o 11. Tezi...filosofi su na razne nacine objasnjavali Svijet, a rijec je da se on izmijeni..."
Ovdje mislim na Svijet Homo sapiensa...i mislim da ne moramo bas toliko na Marksa i ne zaboravimo Hana Arent...
Djeca revolucije koja su nepojedena ...samo si u 'Navedenim' kod Causekua u pravu...
Vodjenje texta do zavrsnice...moze se samo cutati vilio se Adorno tj. postovao ili ne Slotedijk je vodeci nastojacci njemac
neosporno ono sto je doskora M.R. Ranicki u Literaturi...
 
faraonn:
...sve ti basta Krstane,
ali ovo o 11. Tezi...filosofi su na razne nacine objasnjavali Svijet, a rijec je da se on izmijeni..."
Ovdje mislim na Svijet Homo sapiensa...i mislim da ne moramo bas toliko na Marksa i ne zaboravimo Hana Arent...
Djeca revolucije koja su nepojedena ...samo si u 'Navedenim' kod Causekua u pravu...
Vodjenje texta do zavrsnice...moze se samo cutati vilio se Adorno tj. postovao ili ne Slotedijk je vodeci nastojacci njemac
neosporno ono sto je doskora M.R. Ranicki u Literaturi...
Kliknite za proširenje...

Poštovani prijatelju/ce, naravno da mog uvaženog kolegu Sloterdijka veoma poštujem, ali volim da se i našalim sa njim - na isti način i on "olajava" mene, naročito kod Angele M., njegove druge žene - ha-ha-haaaaaa … Što se tiče 11. teze prenosim je upravo onako kako glasi i u originalu … Takođe, poštovani prijatelju, ako ste mislili na Hannah Arendt, učenicu i ljubavnicu Martina Heideggera, mnogo sam je cenio … Hvala na vašoj kritici !
 
Metronomy:
Ma jok, niko ne cita filozofiju, ali ima nekih sto su, zbog velikog interesovanja Vatikana, preveli na Talijanski "Od izvora dva putica vode na dve strane" Petra Tanasijevica,

pa ako te zanima potrazi na sluzbenoj stranici...
Kliknite za proširenje...

Nije to ništa, sa vihorom prohuja … Upravo prevodim remek delo srpske lirike, Homer bi se postideo svojih dela da to naše umotvorenije pročita, na italijanski :

Umri, baba !
Ostavi mi sobu !
Da se ženim
dok si ti u grobu. …

Baja Mali Knindža je zakon, bre, za te novokomponovane filozofe …

A ovo je remek delo pok. čika Pere: "Jutros mi je ruža procvetala"

NEBESKA DAMA - RUŽA.jpg
 
Poslednja izmena:
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Umri_muski
Etika i zivot
2
Odgovora
30
Pregleda
312
Metronomy
Metronomy
Nina
"Simpsonovi" i filozofija.
Odgovora
3
Pregleda
276
suave
suave
Steinadler
Dimenzija izmedju spoznaje i stvarnosti
2
Odgovora
34
Pregleda
703
Steinadler
Steinadler

Back
Top