Cincari - poreklo, kultura, istorija

Па напротив за разлику од Јевреја Цинцари су се мешали са становнисштвом па немају особену физиономију осим можда уске Москописке линије која је препознатљива ниског су раста по правилу не великих носева али карактеристичних некако могу бити изразито светли и светлооки али мислим да су изворно црни и можда и благо црнопути али постоје и мешања са Динарцима где се овај тип мења.
Они су мени попут Влаха новороамснки етнос који се формирао из старог корпуса али се утопио и симунтално развијао са српским и другим потенцирање на пореклу је објачњено на теми генетика неко у Норвешкој може испасти ближи крвно сродник са Александром Великим од неког Македонца или Грка.

Ово ми је интересантно.

Neki gradovi su preživeli avarske i slovenske napade i uspeli da održe komunikacije sa Carigradom preko mora i reka. Letopisi pominju nekog rimskog zapovednika Singidunuma sredinom Iraklijeve vladavine. Ali, rimska naselja su opstala i na mnogim pritokama Dunava pristupačnim za brodove, npr. današnje Veliko Trnovo na reci Jantri, gde je u sedmom veku čak sagrađena crkva. Iraklije je iskoristio kratak predah između kraja poslednjeg rata sa Persijom 628. i Arapskih napada 634. da pokuša re-ustanoviti bar nešto od rimske vlasti na Balkanu. Jasan dokaz je gradnja tvrđave Nikopolis (Nikopol u Bugarskoj) 629. Iraklije je takođe dozvolio Srbima da se nasele u Iliriji, a Hrvatima u Dalmaciji i Donjoj Panoniji kao foederati (saveznici) protiv Avara; Hrvati su čak potisnuli granicu do Save 630. Ali, pošto se morao boriti protiv Arapa na istoku, nije mogao dovršiti svoj projekat. Rimska vlast u ruralnim područjima Balkana je bila ograničena na uspeh kratkih letnjih pohoda.[35] Balkanski gradovi su se degenerisali iz polisa antičke klase u kastrone (ili kastele, vojnička naselja) i nisu mogli opet procvetati, zbog čega nisu mogli stvoriti kulturni i ekonomski nukleus. Zato su slovenski naseljenici asimilovali njihovo stanovništvo.[36] Uprkos tome, neki gradovi na Dunavu su zadržali rimske crte do invazije Protobugara 679, do kada su bili i pod vizantijskom vlašću. Činjenica da su Protobugari koristili iskvareni oblik grčkog kao administrativni jezik, pokazuje da su rimsko stanovništvo i administrativne strukture tamo postojale čak i nakon 679. U Dalmaciji su romanski idiomi (Dalmatinski jezik) postojali do kasnog 19. stoleća, dok su u Makedoniji, preci današnjih Aromuna (poznatiji kao Cincari) opstali kao transhumantni nomadi.

I danas se vodi rasprava o poreklu Rumuna. Prema Robertu Roesleru, preci današnjih Rumuna su ranije živeli južno od Dunava i preselili se u Rumuniju: ova teza je draga Mađarima u njihovim nacionalističkim prepirkama sa Rumunijom oko Erdelja. Druga teorija, koju podržavaju Rumunski nacionalisti, tvrdi da dako-romanski kontinuitet počinje rimskim osvajanjem Dakije 106. U centralnoj Albaniji, jedna mala etnička grupa, preci današnjih Albanaca je neprimećena tokom vekova rimske vladavine zadržala svoj predrimski jezik a takođe i odolela slovenskom naseljavanju.

Da rezimiramo, opadanje rimske moći na Balkanu je teklo postepeno, i do njega je došlo usled izostanka vojnog vizantijskog prisustva. Pošto joj je nedostajalo vojnika na Balkanu, nije bilo mogućnosti da Vizantija obezbedi siguran prolaz između gradova. Vladavina nad lokalnim Slovenima je mogla biti nametnuta samo mestimično i samo na kraći rok, nedovoljno da ih asimilira. Ipak, Vizantinci će koristiti svaku priliku, stvorenu nekim zatišjem na arapskom frontu, da potčinjava Slovene i preseljava ih masovno u Malu Aziju. Sa zadrškom od dva stoleća, Trakija i Grčka su rehelenizovani, dok je ostatak Balkana zauzet od Bugara i/ili završio slaviziran, uz pomenute izuzetke Cincara i Albanaca.

https://sh.wikipedia.org/wiki/Mavrikijevi_balkanski_pohodi

Interesantan video iz Zletova Mkd, kako se objasnjava geneza, Cincara, lep video uradak iz ranijeg perioda, kada je RTS licila na nesto u kulturno-obrazovnom, decijem i reportaznom programu.

Што се тиче порекла некако сам сигуран да је у вези Фокиног насељавања арменских сељака војника у циљу романизације Балкана и Словена један део Јермена је пресељен на Балкан зауставио га је државни удар Хераклија и касније победили су други претеденти као федерати. Обзиром да су Армени библијски народ са јако дугом хришћанском традицијом издвојили су се и живели у некој интеракције са становништвом и са царством.

Послато са Nokia 3.1 уз помоћ Тапатока

NickFreak:

Што се тиче порекла некако сам сигуран да је у вези Фокиног насељавања арменских сељака војника у циљу романизације Балкана и Словена један део Јермена је пресељен на Балкан зауставио га је државни удар Хераклија и касније победили су други претеденти као федерати. Обзиром да су Армени библијски народ са јако дугом хришћанском традицијом издвојили су се и живели у некој интеракције са становништвом и са царством.

Послато са Nokia 3.1 уз помоћ Тапатока

Kliknite za proširenje...

Bravo, o tome nesto se govorilo, srpski neki znanstvenik, spija CIA, radi za World bank, i nekr NGO udruge i EK.....vredi poslusati, od 20 do 45 min. prica o NECASNOM BOGACENJU.

NickFreak:

Што се тиче порекла некако сам сигуран да је у вези Фокиног насељавања арменских сељака војника у циљу романизације Балкана и Словена један део Јермена је пресељен на Балкан зауставио га је државни удар Хераклија и касније победили су други претеденти као федерати. Обзиром да су Армени библијски народ са јако дугом хришћанском традицијом издвојили су се и живели у некој интеракције са становништвом и са царством.

Послато са Nokia 3.1 уз помоћ Тапатока

Kliknite za proširenje...

Романизација Балкана је почела у првом веку пре наше ере а не у седмом веку наше ере како ти замишљаш. Да подвучем, романизација Балкана је трајала осам векова -- то је дуже од периода од Немањића до данас -- а не двадесетак година како ти замишљаш. Граница царства је била на Дунаву а не на римском друму Вији Егнатији.

Романизација је у правом смислу почела тек са Каракалиним едиктом 212 године после Христа, тзв Constitutio Antoniniana, што је дало прилику домородачком становништву да се попне на друштвеној лествици.

Прве резултате видимо од времена Диоклецијана, али је римски Romanitas остао привилегија легионара и бирократа, дакле становника градова и тврђава.

Карлос Шакал:

Романизација је у правом смислу почела тек са Каракалиним едиктом 212 године после Христа, тзв Constitutio Antoniniana, што је дало прилику домородачком становништву да се попне на друштвеној лествици.

Прве резултате видимо од времена Диоклецијана, али је римски Romanitas остао привилегија легионара и бирократа, дакле становника градова и тврђава.

Kliknite za proširenje...

Neće biti da e tako baš skroz jednostavno; imamo fenomen sinkretizma u svim provincijama, daleko pre III stoleća naše ere. U krajevima koje bi Rim osvajao, dolazilo je do stvaranja amalgama lokalnih kultova, običaja, paganske religije i rimskog kulta, najčešće i u svojoj osnovi tako što bi bilo tumačeno kao da su sve vreme poštovali rimske bogove, samo im nisu znali prava imena. To ukazuje da stanovništvo nije živelo u nekakvoj segregaciji, recimo osmanskog tipa. Urbana populacija kolonija, u prvom redu veterana rimskih legija, nije živela van ikakvog kontakta sa okolišjem. Kao jezik pismenosti; jezik kulture, latinski su dobro poznavali i keltski druidi.

Pogledaj šta Takit piše u 21. knjizi Agrikole o osvajaču Britanije (radi se još o I stoleću):




Dakle, latinski jezik je za keltska plemena bio svojevrsni lingua franca. To je ohrabrivao to preko obrazovanja sledećih naraštaja plemenskih poglavica, kako bi agonalni duh Kelta bio pretvoren u samoinicijativnu trku za romanizaciju, u smislu ko će pre naučiti latinski jezik i prihvatiti rimsku tradiciju i kulturna obeležja; način života. To je daleko pre Karakale, za vlade cara Vespazijana.

Kako su se smenjivale generacije plemenskih poglavica, koji su bili školovani, bilo u samom Rimu, bilo u nekom od rimskih urbanih centara, tako su reči jezika Rimljana prodirale u njihov privatni govor. Kao nešto što je prefinjeno i kulturno, civilizacijski superiorno, koristio se veliki broj romanizama za različite termine. Arhitektura se kopirala iz Rima; kuće su građene po stilu rimskih plemića, podizani su forumi, hramovi rimskim bogovima i carevima (ili sinkretičkim božanstvima), sa sve porticima na ulazima i elegantnim kupaonicama kao iz srca Carstva. Počeli su da nose rimske toge i pojedinci koji bi usvojili novi život rimskih integracija bili bi slavljeni i podržavani, kao nešto napredno; drugi bi bili kritikovani kao konzervativci; primitivni i neobrazovani. Umirali bi kao N.N. lica, dok bi oni pripadnici rodovske aristokratije koji bi bili romanizovani, dobijali spomenike, prozvani trgovi po njima, itd...

^ То што ти пишеш је апстракција или боље речено слободна интерпретација неког писца неког уџбеника за историју (основне школе).
Речено треба конкретизовати у времену и простору, дакле где и када, а и у којој мери.

Римски писци се јесу служили такозваном "interpretatio romana" као што су се и грчки писци пре њих служили тзв "interpretatio graeca".
Не знам какве везе има са овим о чему говоримо.

Германи су на пример веровали у Вотана или Одина, без обзира што су га римски писци сматрали Меркуром.

Искрено, немам појма да ли су друиди знали латински али се брза романизација може објаснити великом примитивношћу западних провинција, односно њиховог (келтског) становништва, као и могућом сличношћу између латинског (и других италских језика) са келтским језицима (галски, иберокелтски, британски, белгијски итд)

Галија је у односу на Рим била примитивна, Иберија исто тако, барем онај део унутрашње Иберије који није био под Картагином.
Балкан се у то време (доба римске републиканске експанзије) не може сматрати културно инфериорним у одосу на Рим.

Карлос Шакал:

^ То што ти пишеш је апстракција или боље речено слободна интерпретација неког писца неког уџбеника за историју (основне школе).
Речено треба конкретизовати у времену и простору, дакле где и када, а и у којој мери.

Римски писци се јесу служили такозваном "interpretatio romana" као што су се и грчки писци пре њих служили тзв "interpretatio graeca".
Не знам какве везе има са овим о чему говоримо.

Германи су на пример веровали у Вотана или Одина, без обзира што су га римски писци сматрали Меркуром.

Искрено, немам појма да ли су друиди знали латински али се брза романизација може објаснити великом примитивношћу западних провинција, односно њиховог (келтског) становништва, као и могућом сличношћу између латинског (и других италских језика) са келтским језицима (галски, иберокелтски, британски, белгијски итд)

Галија је у односу на Рим била примитивна, Иберија исто тако, барем онај део унутрашње Иберије који није био под Картагином.
Балкан се у то време (доба римске републиканске експанзије) не може сматрати културно инфериорним у одосу на Рим.

Kliknite za proširenje...

Pročitaj šta sam dopisao, citirao sam Tacita; dakle nekog ko živi i piše tada, davno pre Karakale. Verujem da si odgovor otkucao pre nego što sam dodao ostatak poruke. Uopšte nisam govorio o interpretatio romana, već o sinkretizmu; sličnome što se dogodilo helenističkom Egiptu, recimo.

To o primitivnim Keltima je mitologizovana bajka, stvorena kako zahvaljujući samim Rimljanima, tako i docnijom idealizacijom rimske kulture. Predlažem ti da baciš pogled na dokumentarac Terija Džounsa (ne kažem da je sve baš lepo rekao tamo, ali obrati pažnju na stvari koje nabraja i prikazuje):



Istorijska nepravda prema Galima i drugim Keltima se polako ispravlja, zahvaljujući kritičkijem pristupu istorijskoj nauci i arheološkim otkrićima. Jesi li ikada čuo za Kalendar iz Kolinjija?



Na osnovu čega si ti uspostavio tu hijerarhiju, stavljajući Balkan na vrh civilizacijske hijerarhije? Da li govoriš eksplicitno o Ilirima, ili misliš zapravo i stare Grke?

Да не цитирам сваки твој упис појединачно...

Балкан је у време римске републиканске експазије Балкан Александра Македонског, односно његових наследника.

Сад, не знам да ли су Цезар и остали писци претеривали кад су говорили о галском људождерству и жртвоприношењу људи, чак и деце (као што је келтски викерман), али у односу на такав Балкан Галија (а богами и Рим) је прилично примитивна. Без обзира на ревизионизам британских и француских историчара.

Овде говоримо иначе о Цинцарима, дакле балканском становништву.

Имитирање туђих културних матрица је и иначе показатељ културне инфериорности и примитивизма.
Простачине се увек осећају инфериорно, тако је то и данас, продуховљени људи се не осећају инфериорно и следе свој, аутентичан пут.

Осим тога Галија, Иберија и Британија су тада биле "шyпак света" и остале су то све до открића Америке.

Карлос Шакал:

Да не цитирам сваки твој упис појединачно...

Балкан је у време римске републиканске експазије Балкан Александра Македонског, односно његових наследника.

Сад, не знам да ли су Цезар и остали писци претеривали кад су говорили о галском људождерству и жртвоприношењу људи, чак и деце (као што је келтски викерман), али у односу на такав Балкан Галија (а богами и Рим) је прилично примитивна. Без обзира на ревизионизам британских и француских историчара.

Овде говоримо иначе о Цинцарима, дакле балканском становништву.

Имитирање туђих културних матрица је и иначе показатељ културне инфериорности и примитивизма.
Простачине се увек осећају инфериорно, тако је то и данас, продуховљени људи се не осећају инфериорно и следе свој, аутентичан пут.

Осим тога Галија, Иберија и Британија су тада биле "шyпак света" и остале су то све до открића Америке.

Kliknite za proširenje...

Pa ni ne pričamo o južnom Balkanu, već o severnom. Aleksandar Makedonski je bio nešto ranije...no, da parafraziram, Makedonci dosta pojednostavljeno su bili prosto varvari koji glume Grke. Stanovnici Helade su jedna sasvim druga priča u poređenju sa Ilirima, Tračanima i drugima.

I nisam govorio o interpretaciji, već religijskoj (sinkretističkoj) romanizaciji. Npr. jedan od najpoštovanijih kultova u Damaciji bio je Dijana-Silvan; spoj autohtonog i rimskog božanstva.

https://www.scribd.com/document/222913699/Klasični-Rim-Na-Tlu-Hrvatske-Katalog

Pogledaj str. 15-20, romanizacija.

Kada sagledavamo podatke o rimskim legijama i troškovima, dolazimo do toga da je ogroman broj bio na području bivše Jugoslavije. Sredinom II stoleća, duž Podunavlja nalazilo se čak devet legija; u zapadnom delu, Dalmaciji i Panoniji, čak šest:



To znači da je na Dunavu ležala skoro trećina celokupne vojske Rimskog carstva. Na zapadnom delu, sa 84 miliona sestercija, čak 37,5% svih finansijskih troškova odlazilo je na panonsko-dalmatinsko podneblje. Obrati pažnju i na troškove Podunavlja u II stoleću, kada se napravi računica posle svih prihoda i gubitaka:



Balkan je za Rimsko carstvo u II veku naše ere prouzrokovao gubitak od oko stotinu miliona sestercija. Iliti, deficit zbog Balkana bio je skoro tri puta veći od Britanije i Galije zajedno.

Informacije koje je imamo o rasporedu vojnih snaga, kolonijama, ali i onome što znamo o poznijem periodu (koliko je Ilirik bio značajni izvor ljudstva, kao i da je ovde bila jedna od prestonica Rimskog carstva, Sirmijum) ukazuje da je severni Balkan verovatno bio jedan od zona sa izuzetno velikim stepenom romanizacije. Govoreći i pre Karakalinog vremena.

Slaven777:

Pa ni ne pričamo o južnom Balkanu, već o severnom. Aleksandar Makedonski je bio nešto ranije...no, da parafraziram, Makedonci dosta pojednostavljeno su bili prosto varvari koji glume Grke. Stanovnici Helade su jedna sasvim druga priča u poređenju sa Ilirima, Tračanima i drugima.

Kliknite za proširenje...

Македонија није ни север ни југ већ центар Балкана, зато сам је и узео као параметар.
Александар је владао земљама и племенима Илира и Трачана, а многи су били и део његове војске.

Класична грчка култура је амалгам разноразних елемената (балканских и малоазијских, северноафричких и оријенталних) а не нека аутентична јелинска креација.
Сам развој на пример грчке драме је везан за дионизијске култове, који су пореклом из Тракије.

Грци нису познавали другу идеју државе сем своје локалне селендре, Македонци су створили царство као парадигму коју ће користити и Римљани.

Илири су ковали и свој новац, имали киклопске грађевине као што је Даорсон а Трачани су били познати по томе што је највећа количина злата у том периоду пронађена у гробовима њиховим владара. Балканско племе Дардани су оснивачи Троје, барем једне од њих, Хомерске Троје сигурно

Тако да становници Јеладе јесу сасвим друга прича у односу на Илире и Трачане, јербо Илири и Трачани нису знали за педерастију и робовласништво.

Slaven777:

I nisam govorio o interpretaciji, već religijskoj (sinkretističkoj) romanizaciji. Npr. jedan od najpoštovanijih kultova u Damaciji bio je Dijana-Silvan; spoj autohtonog i rimskog božanstva.

Kada sagledavamo podatke o rimskim legijama i troškovima, dolazimo do toga da je ogroman broj bio na području bivše Jugoslavije. Sredinom II stoleća, duž Podunavlja nalazilo se čak devet legija; u zapadnom delu, Dalmaciji i Panoniji, čak šest:

To znači da je na Dunavu ležala skoro trećina celokupne vojske Rimskog carstva. Na zapadnom delu, sa 84 miliona sestercija, čak 37,5% svih finansijskih troškova odlazilo je na panonsko-dalmatinsko podneblje. Obrati pažnju i na troškove Podunavlja u II stoleću, kada se napravi računica posle svih prihoda i gubitaka:

Balkan je za Rimsko carstvo u II veku naše ere prouzrokovao gubitak od oko stotinu miliona sestercija. Iliti, deficit zbog Balkana bio je skoro tri puta veći od Britanije i Galije zajedno.

Informacije koje je imamo o rasporedu vojnih snaga, kolonijama, ali i onome što znamo o poznijem periodu (koliko je Ilirik bio značajni izvor ljudstva, kao i da je ovde bila jedna od prestonica Rimskog carstva, Sirmijum) ukazuje da je severni Balkan verovatno bio jedan od zona sa izuzetno velikim stepenom romanizacije. Govoreći i pre Karakalinog vremena.

Kliknite za proširenje...

Престоница римског царства је био и Константинопољ (Цариград), који је био латинистичка енклава у мору грчког језика.
Тако да то што је Сирмијум био престоница ништа не говори у прилог романизацији целог Балкана.
То је само недоказана претпоставка, да не кажем, нечији списак лепих жеља.

Грчки језик је доминантан на Балкану био и остао, као и у источном делу царства. Прва јеванђеља на пример нису писана на латинском и први хришћани нису проповедали на латинском него на грчком.

Римске легије су биле ту где јесу јер је :

1. становништво Балкана било нелојално
2. било потребно спречити евентуалне упаде са истока, преко Дунава

Романизација је пре свега прихватање римске државне идеологије и њених вредности.
Ово је било немогуће пре Каракалиног едикта, који је омогућио свим слободним становницима царства да имају римско грађанство.
Без статуса слободног римског грађанина нема ни идеје Romanitas-a.

Само прихватање римске културе као интересантне и супериорније није довољно.
Паралеле постоје и данас, јер ваљда нећемо сматрати све људе који једу у Мекдоналду, гледају холивудске филмове и носе фармерке Американцима.

Карлос Шакал:

Романизација је пре свега прихватање римске државне идеологије и њених вредности.
Ово је било немогуће пре Каракалиног едикта, који је омогућио свим слободним становницима царства да имају римско грађанство.
Без статуса слободног римског грађанина нема ни идеје Romanitas-a.

Само прихватање римске културе као интересантне и супериорније није довољно.
Паралеле постоје и данас, јер ваљда нећемо сматрати све људе који једу у Мекдоналду, гледају холивудске филмове и носе фармерке Амерма.

Kliknite za proširenje...

Pa da li si pročitao šta kaže Tacit? Zašto bi to nužno bilo vezano vezano za rimsko građanstvo, u tako ekstremnom (isključivom) formatu?

Карлос Шакал:

Романизација је пре свега прихватање римске државне идеологије и њених вредности.
Ово је било немогуће пре Каракалиног едикта, који је омогућио свим слободним становницима царства да имају римско грађанство.
Без статуса слободног римског грађанина нема ни идеје Romanitas-a.

Kliknite za proširenje...

Итекако је романизација и римско држављанство било могуће пре Каракалиног едикта. Након завршетка војне службе, а касније и током војне службе, римски легионари су једноставно женили староседелачке девојке а њихови потомци су имали римско држављанство.



https://www.britannica.com/topic/civitas

Карлос Шакал:

Престоница римског царства је био и Константинопољ (Цариград), који је био латинистичка енклава у мору грчког језика.
Тако да то што је Сирмијум био престоница ништа не говори у прилог романизацији целог Балкана.
То је само недоказана претпоставка, да не кажем, нечији списак лепих жеља.

Грчки језик је доминантан на Балкану био и остао, као и у источном делу царства. Прва јеванђеља на пример нису писана на латинском и први хришћани нису проповедали на латинском него на грчком.

Римске легије су биле ту где јесу јер је :

1. становништво Балкана било нелојално
2. било потребно спречити евентуалне упаде са истока, преко Дунава

Kliknite za proširenje...

Превише си оптерећен историјом Османског Цартсва на Балкану. Пресликаваш односе муслимана са хришћанима за време турске владавине на период Римског Царства, али друштвене и верске прилике су биле другачије. Славен777 је горе споменуо синкретизам.

The following quote comes from the book "O Cincarima", by Dušan J. Popović. The book was first published in Belgrade in 1937.

From Pages 276/277 (footnotes):

"Dr. Sv. Stevanović, assistant to the Ministry of Education, on one occasion when he was inspecting a gymnasium in Bitola he wanted to find out if and how our (= Serbian) national idea (ideology) is progressing. On his way to the gymnasium he was encountering students who were on their way to the school. Dr. Stevanović started asking them what is their nationality. The first he met, when he asked what he is, the student replied that he is Macedonian. The second, third, and fourth all replied in the same manner (that they are Macedonians). Upon further examination, asking who were the students' parents he saw that their parents were all Slavs. The fifth student replied that he is Serbian. When Dr. Stevanović asked him, what nationality is your father, the student replied - Cincarin (Arman)."

From the same book/iz iste knjige.

Page 252 with footnote:
"Dosao je poznati junak Jorgac sa sedam drugova, medju kojima su bili Zagla i Farmakija, Nulin otac. ---> Inace Jordaki. Kod Grka Georgakis. Po Jorgi bio je Arnaut romanskog porekla, rodom iz Vlaholivadije. (Jorga-Margan 271)"

Page 254 with footnote:
"Narocito je lepu karijeru napravio Petar Duka (r. 1756 u Oseku). ---> Roditelji jego - jakozhe skazuetsja - bili Greci ili Cincari."

Slaven777:

Pa ni ne pričamo o južnom Balkanu, već o severnom. Aleksandar Makedonski je bio nešto ranije...no, da parafraziram, Makedonci dosta pojednostavljeno su bili prosto varvari koji glume Grke. Stanovnici Helade su jedna sasvim druga priča u poređenju sa Ilirima, Tračanima i drugima.

I nisam govorio o interpretaciji, već religijskoj (sinkretističkoj) romanizaciji. Npr. jedan od najpoštovanijih kultova u Damaciji bio je Dijana-Silvan; spoj autohtonog i rimskog božanstva.

https://www.scribd.com/document/222913699/Klasični-Rim-Na-Tlu-Hrvatske-Katalog

Pogledaj str. 15-20, romanizacija.

Kada sagledavamo podatke o rimskim legijama i troškovima, dolazimo do toga da je ogroman broj bio na području bivše Jugoslavije. Sredinom II stoleća, duž Podunavlja nalazilo se čak devet legija; u zapadnom delu, Dalmaciji i Panoniji, čak šest:

Pogledajte prilog 527409

To znači da je na Dunavu ležala skoro trećina celokupne vojske Rimskog carstva. Na zapadnom delu, sa 84 miliona sestercija, čak 37,5% svih finansijskih troškova odlazilo je na panonsko-dalmatinsko podneblje. Obrati pažnju i na troškove Podunavlja u II stoleću, kada se napravi računica posle svih prihoda i gubitaka:

Pogledajte prilog 527412

Balkan je za Rimsko carstvo u II veku naše ere prouzrokovao gubitak od oko stotinu miliona sestercija. Iliti, deficit zbog Balkana bio je skoro tri puta veći od Britanije i Galije zajedno.

Informacije koje je imamo o rasporedu vojnih snaga, kolonijama, ali i onome što znamo o poznijem periodu (koliko je Ilirik bio značajni izvor ljudstva, kao i da je ovde bila jedna od prestonica Rimskog carstva, Sirmijum) ukazuje da je severni Balkan verovatno bio jedan od zona sa izuzetno velikim stepenom romanizacije. Govoreći i pre Karakalinog vremena.

Kliknite za proširenje...

Great post. Thanks - much appreciated.

Slaven777:

Pa da li si pročitao šta kaže Tacit? Zašto bi to nužno bilo vezano vezano za rimsko građanstvo, u tako ekstremnom (isključivom) formatu?

Kliknite za proširenje...

Сви становници римског царства, који нису били слободни римски грађани (али ни робови) су били становништво другог реда, и иако су прихватили тековине римске културе, многи од њих чак и језик, још увек нису били Римљани, нису имали квалитет звани Romanitas.

Они су могли постати Римљани, дакле Romani, само стицањем тог квалитета, а то је омогућено тек Каракалиним едиктом 212.
То је напросто чињеница и не разумем око чега се овде натежемо.

Pravi Vlah:

Итекако је романизација и римско држављанство било могуће пре Каракалиног едикта. Након завршетка војне службе, а касније и током војне службе, римски легионари су једноставно женили староседелачке девојке а њихови потомци су имали римско држављанство.

Kliknite za proširenje...

То је тачно, али ја не говорим о појединачним случајевима, него о целукупном становништву.
Основно правило логике гласи - из општег појединачно, а не обрнуто.

Карлос Шакал:

Сви становници римског царства, који нису били слободни римски грађани (али ни робови) су били становништво другог реда, и иако су прихватили тековине римске културе, многи од њих чак и језик, још увек нису били Римљани, нису имали квалитет звани Romanitas.

Они су могли постати Римљани, дакле Romani, само стицањем тог квалитета, а то је омогућено тек Каракалиним едиктом 212.
То је напросто чињеница и не разумем око чега се овде натежемо.

Kliknite za proširenje...

Ma ne natežemo se nego te pitam najdirektnije šta kažeš u vezi onoga što je Tacit zapisao. Samo si ćutke prešao preko toga, kao da jednostavno odbacuješ u potpunosti sve što je tvrdio?

Imamo pisane izvore koji svedoče o procesu romanizacije; kako je tekao, šta se dešavalo...davno pre Karakalinog ukaza. I to nije imalo nikakve veze sa političkim statusom izjednačavanja, odnosno slobode; kao što Tacit i sam na kraju podvlači: učestvovali su u trci romanizacije bez obzira što uleću u oblik ropstva (kao građani drugog reda).

Карлос Шакал:

Римске легије су биле ту где јесу јер је :

1. становништво Балкана било нелојално
2. било потребно спречити евентуалне упаде са истока, преко Дунава

Kliknite za proširenje...

Nisam uopšte pisao o tome zašto su bile tu, a to na kraju krajeva nije ni bitno za ovu temu. Ono što je ključ jeste da su bili (i koliko ih je bilo). Tu su gradili, služili, osnivali kolonije, živeli; dobijali zemlju posle penzije, trajno se nastanjivali; odatle su novačeni (kao što će u docnijem periodu ta oblast Ilirika poslužiti kao vrlo značajni izvor ljudska za vojne potrebe Rimskog carstva. Citat iz rada koji sam ti gore postavio (Romanizacija, str. 20):

Ivan Radman-Livaja:

U svakodnevnom životu rimski kulturni obrasci, uz latinski jezik, postaju najprije općeprisutni – kroz državnu i carsku propagandu i kroz običaje italskih došljaka – a zatim i prihvatljivi domaćem stanovništvu. Taj je proces nesumnjivo bio postupan, a prihvaćanje rimskih navika i stečevina u svakodnevnom životu, posebice u tehnologiji, ali i u izgradnji i opremanju kuća, prehrani te nošnji, doprinijelo je i lakšem prihvaćanju nematerijalnih elemenata kulture, tim više što nije bilo prisilnog nametanja. Antičke su religije ionako mahom sinkretističke, pa su se domaća vjerovanja relativno lako mogla stopiti s rimskim, odnosno mediteranskim religijama.

Domaći ljudi nisu isključeni ni iz upravnog i državnog aparata: elite, pod budnim okom rimske vojske, ionako od početka sudjeluju u vlasti na lokalnoj razini, a ljudima iz krajeva s izraženom ratničkom tradicijom rimska država nudi mogućnost dobrovoljnog služenja u auk-silijarnim postrojbama i mornarici. Ta vojna služba, u konačnici, omogućuje dobrovoljcima, osim stalne plaće i materijalne dobiti, dobivanje i rimskoga građanskog prava sa svim povla-sticama koje proizlaze iz tog statusa. Posebice su keltski krajevi Carstva, u skladu sa svojim vjekovnim tradicijama, rimskoj vojsci osigurali stalni dotok novaka, no ni naši krajevi nisu u tome zaostajali. Nakon 25 godina službe, neki od tih ljudi su se vraćali u svoj rodni kraj, nedvoj-beno s bitno promijenjenim pogledom na život i svijet, a vrlo vjerojatno i kao vjerni pobornici rimske carske vlasti. I auksilijari iz drugih krajeva, koji nakon umirovljenja nisu išli kući već su ostajali u svojim starim garnizonskim gradovima, također su doprinosili “porimljavanju” tih sredina. Ženili su se mahom s domorotkinjama, s domaćim ljudima su se sporazumijevali na latinskom, a rimska vlast je načelno mogla računati na njihovu lojalnost.

Kliknite za proširenje...

Vrlo značajna stvar koju zapažamo vezano za Podunavlje jeste da od svih očuvanih materijalnih ostataka koji imaju nekakav natpis, a iz područja Dalmacije ih ima zaista vrlo mnogo (mislim na epitafe u prvom redu) nije ostao zabeležen apsolutno niti jedan jedini primer na bilo kom jeziku sem rimskom, makar bio loš (vulgarni) latinski jezik. Ostala jesu pojedina imena, mada su muška u II st. naše ere već mahom romanska, ali bukvalno niti jedna jedina reč. Tako nešto je izvesno samo ukoliko je talas romanizacije bio efikasniji i jači neko u drugim krajevima, kao što po fiskalnoj računici i prisustvu legija ja i pretpostavljam (jer u drugim krajevima ostalo je bar nešto; npr. onaj galski kalendar što sam ga bio postavio). Tako da sve ukazuje na to da je u našim krajevima romanizacija bila vrlo brza, uspešna i značajna.

Slaven777:

Ma ne natežemo se nego te pitam najdirektnije šta kažeš u vezi onoga što je Tacit zapisao. Samo si ćutke prešao preko toga, kao da jednostavno odbacuješ u potpunosti sve što je tvrdio?

Imamo pisane izvore koji svedoče o procesu romanizacije; kako je tekao, šta se dešavalo...davno pre Karakalinog ukaza. I to nije imalo nikakve veze sa političkim statusom izjednačavanja, odnosno slobode; kao što Tacit i sam na kraju podvlači: učestvovali su u trci romanizacije bez obzira što uleću u oblik ropstva (kao građani drugog reda).

Kliknite za proširenje...

Одговорио сам ти на то, ти би желео ту Таћитову информацију универзално применити на читаво царство, а он говори о Галији и Британији.
Та тврдња се апсолутно не може односити на Балкан а тек никако на Исток царства.
Зато сам ти и написао да обратиш пажњу на контекст, дакле време и место, да би твоја тврдња имала исторични карактер.

Исто тако сам ти рекао да је галски језик могуће сличан латинском, ако изгуглаш можеш наћи и језикословце који ово тврде.

Ово већ прелази иначе полако у кружни аргумент.

Slaven777:

Nisam uopšte pisao o tome zašto su bile tu, a to na kraju krajeva nije ni bitno za ovu temu. Ono što je ključ jeste da su bili (i koliko ih je bilo). Tu su gradili, služili, osnivali kolonije, živeli; dobijali zemlju posle penzije, trajno se nastanjivali; odatle su novačeni (kao što će u docnijem periodu ta oblast Ilirika poslužiti kao vrlo značajni izvor ljudska za vojne potrebe Rimskog carstva. Citat iz rada koji sam ti gore postavio (Romanizacija, str. 20):



Vrlo značajna stvar koju zapažamo vezano za Podunavlje jeste da od svih očuvanih materijalnih ostataka koji imaju nekakav natpis, a iz područja Dalmacije ih ima zaista vrlo mnogo (mislim na epitafe u prvom redu) nije ostao zabeležen apsolutno niti jedan jedini primer na bilo kom jeziku sem rimskom, makar bio loš (vulgarni) latinski jezik. Ostala jesu pojedina imena, mada su muška u II st. naše ere već mahom romanska, ali bukvalno niti jedna jedina reč. Tako nešto je izvesno samo ukoliko je talas romanizacije bio efikasniji i jači neko u drugim krajevima, kao što po fiskalnoj računici i prisustvu legija ja i pretpostavljam (jer u drugim krajevima ostalo je bar nešto; npr. onaj galski kalendar što sam ga bio postavio). Tako da sve ukazuje na to da je u našim krajevima romanizacija bila vrlo brza, uspešna i značajna.

Kliknite za proširenje...

Ово се већ у логици назива magister dixit.

Али романизација је на Балкану толико била успешна да је изазвала чувени Велики илирски устанак, па је било потребно ангажовање десетак и више легија за смиривање становништва.
Те легије изгледа Балкан више нису ни напуштале и служиле су за то да држе становништво у покорности.

Романизација је за сво време трајања римске империје захватила само приобаље Јадрана као и веће градове и утврђења у унутрашњости.
Одатле потичу и једине културно-језичке позајмљенице, као што су романски термини али и далматински колонат (који је укинут колико ми се чини аграрном реформом у краљевини Југославији).

Тврдња да је готово цео Балкан а поготово унутрашњост била јако романизована је потпуно произвољна и историјско-археолошки неутемељена.

Религија у Риму је тек посебна прича, мада можемо и о томе.

Карлос Шакал:

Одговорио сам ти на то, ти би желео ту Таћитову информацију универзално применити на читаво царство, а он говори о Галији и Британији.
Та тврдња се апсолутно не може односити на Балкан а тек никако на Исток царства.
Зато сам ти и написао да обратиш пажњу на контекст, дакле време и место, да би твоја тврдња имала исторични карактер.

Kliknite za proširenje...

Naravno da se ne može istrgavati iz konteksta i primenjivati univerzalno; ja sam samo navodio kao fenomen. Kako mi nije poznato postoje li narativni izvori koji svedoče o tom procesu na području ovih krajeva, upotreba izvora vezano za neke druge koristi se radi analogije. No svakako, nisam hteo da kažem da se od reči do reči Takitove ponavljao isti proces ovde kod nas, već mi je namera bila da dovedem u pitanje tvoje isticanje na značaju Karakalinog edikta u provincijalu. A upravo na konto istog; vidi šta kaže na početku 3. knjige Anala:

The most active promoters were Julius Florus among the Treviri and Julius Sacrovir among the Aedui. Each was a man of birth, with ancestors whose services had been rewarded by Roman citizenship in years when Roman citizenship was rare and bestowed upon merit only.

Kliknite za proširenje...

Moram priznati da sam malčice pozaboravio ove detalje...potrebno je prisetiti ih se, ali ne bih rekao da je rimsko državljanstvo pre ranog III stoleća bilo baš toliko retko koliko ti se čini.

Карлос Шакал:

Исто тако сам ти рекао да је галски језик могуће сличан латинском, ако изгуглаш можеш наћи и језикословце који ово тврде.

Kliknite za proširenje...

Eh sad; postoji italoketlska indoevropska grana kao predlog; u istom kontekstu kao što postoji albansko-grčka ili grčko-jermenska. Ne znači to da su toliko slični, ako sam ti dobro shvatio aluziju da je to moglo pomoći romanizciji.

Карлос Шакал:

Ово се већ у логици назива magister dixit.

Али романизација је на Балкану толико била успешна да је изазвала чувени Велики илирски устанак, па је било потребно ангажовање десетак и више легија за смиривање становништва.
Те легије изгледа Балкан више нису ни напуштале и служиле су за то да држе становништво у покорности.

Романизација је за сво време трајања римске империје захватила само приобаље Јадрана као и веће градове и утврђења у унутрашњости.
Одатле потичу и једине културно-језичке позајмљенице, као што су романски термини али и далматински колонат (који је укинут колико ми се чини аграрном реформом у краљевини Југославији).

Тврдња да је готово цео Балкан а поготово унутрашњост била јако романизована је потпуно произвољна и историјско-археолошки неутемељена.

Религија у Риму је тек посебна прича, мада можемо и о томе.

Kliknite za proširenje...

Verujem da sam preterao u opasci, ali dobro, reci mi jednu stvar: koliko je bilo ustanaka posle 9. godine? Ima li jednog jedinog primera otpora u ovim krajevima; u epohama smutnje i raznim prevratima, za recimo vreme velike krize III veka, ili bilo kada u istoriji posle slamanja delmatsko-panonskog ustanka? Zbog čega je bilo došlo do potpune pacifikacije? Bilo je svuda ustanaka; od Mavretanije, preko Egipta i Judeje do Britanije. Samo ovde — nikada. Pojačanje vojnog prisustva nije usledilo posle Banotonove pobune. Ono kreće više od jednog i po veka docnije (do tada jače snage se nalaze u Galiji i Germaniji). Verovatno ima veze sa sukobima sa Dačanima i određenim prestrukturiranjima granice zbog Kvada i Markomana.

Занимљиво овде долазимо до коренитог проблема и подмезања Тројанског коња историсјкој науци од ткз Нордијске школе.
Долазимо до Јермена Мојсија Хоренског на чије дело су историчари "слабо обратили пажњу" заправо нико није ни могао да пише нешто тако осим јако пажљивог писања Шафарика.Који наиме није веровао Порфирогениту који није могао поклонити територије које није ни поседовао према Мојсију Хоренског који је рођен у 4. и живео у 5. веку јако необично да је умро са 120. година или нешто мање мислим да су му године додаване због ситуације коју је писао али то није битно сем чињенице да је био врхунску образован у Риму да је отац или Херодот Јерменске историје.

" (Zemlja Tračana leži istočno od Dalmacije kod Sarmatije, i Trakija ima pet malih i jednu veliku provinciju u kojoj živi pet slovenskih plemena, gde su se skrasili i Goti, imajući gradove, reke, more i ostrva, prema glavnom gradu srećnom Konstantinopolju)."

Аргументација Шафарика је ишла у правцу тешког разликовања броја 7 и 5 читања јермеснких бројева али то не мора бити може бити у вези са језичцима фибула словенских у броју 7 готских у броју 5 и визиготских 3 и 5 .

Мојсија из Хорене који је је рођен 370. године у Хорени, у Арменији.
Познатији као “отац арменске књижевности“ , Мојсије Хоренски је своје широко образовање стицао након основног ступња у свим већим културним центрима. Тако је боравио у Едеси (у Месопотамији), у Јерусалиму, Антиохији, Риму, Атини и Константинопољу. Треба нагласити да је нарочито продубио познавање грчке литературе и да је по свом познавању ове проблематике био познат. У Константинопољу се задржао до 434. када је решио да се врати у родну Арменију што је остварио тек 442. Пошто је у Арменији рукоположен за епископа, постао је уједно и чувар Партијаршијског архива и у својству лингвисте сарађивао је на преводу Старога завета. Треба напоменути да је исте године када се вратио у Арменију (442.) прионуо на писање Историје Арменије обухвативши догађаје све до 441. године. Постоје мишљења, додуше усамљена, да је Мојсије Хоренски био један од најученијих људи свог времена. Тачна година његове смрти није позната а фигурирају две – 487. односно 492. година.
На основу одређених анахронизама новија историографија је утврдила да је Историја Арменије дописивана и до 9.столећа што јој не умањује значај када је у питању приповедање о арменским подацима где је прилично јасна и прецизна. Неколико је података из овог дела везаних на овај или онај начин за Тракију на којима ћемо се задржати у даљем раду.
Занимљив податак срећемо у другој књизи Историје Арменије на месту где Мојсије пише: “ У дане Аршака настале су велике смутње подно велике Кавкаске горе , у држави бугара; многи од њих су, оделивши се, пришли на нашу страну и настанили се на дуже време ниже Кола , на плодној земљи, у местима обилним хлебом.“
С обзиром да на једном месту претходно Мојсије помиње именом извесног бугара Бунда на истом подручју ( предео испод Кавказа уз обалу Црног мора) који је предводио групацију својих саплеменика до Метсамора, где су добили земљу али и скупно име Вананде може се рећи да је ово прво нама познато сведочење о колонизацији Црноморске обале са њене источне стране из неког арменског извора. Посебну пажњу привлаче две појединости: термини “бугар Вехндур Вунд“ и “ земља Бугара“ које користи Мојсије Хоренски.
Врло је могуће да термин “Врлндур“ означава титулу сличну монголској багатур или руској богатырь која означава племенског вођу. Постоји и претпоставка да је Вунд име једног од бугарских племена која се помињу у арменској “Географији ВИИ столећа“ као олконтор . Са позиције данашњих сазнања, претпоствља се да се овде ради о Волшким бугарима који су најпре насељени у горњем сливу реке Куре да би касније, пошто су добили земљу највероватније у трајно власништво, били асимиловани о чему нам сведочи њихово име (Венанде).Наравно, све се ово догађа под владавином Вахаршака. Мојсије хорнски наводи и то да се “ до данас (тј. до његовог времена а то је 5. столеће) називају именима браће и потомака његових – Венда. Под његовим сином Аршаком И, дакле у периоду између ИИ-И столећа пре наше ере, одређена група бугара отиснула се низ реку Куру, највероватније око слива у Каспијско језеро (“ и настанили се на дуже време ниже Кола, на плодној земљи, у местима обилним хлебом “).

- - - - - - - - - -

"далеко је занимљивији један податак који Мојсије наводи скоро као неважан а тиче се сукоба између Абгара и Ирода. Ево како га описује Мојсије:
“Абгар није могао да се противи новим порезима. У Арменији је био спроведен попис. Осетивши подршку Рима, Ирод је тражио да се у арменским храмовима постави и његов портрет, заједно да портретима римског императора и цара Арменије . Овај захтев је изазвао бурну реакцију код Армена. У то време Ирод је требало да поведе војску на трачку и германску војску да опустоше Персијску земљу“. Изменивши маршруту, јер му Абгар додатно није дозволио да продје преко Арменије већ га је упутио да, према указу Августа, уђе у Персију са пустињске стране, Ирод је решио да продје кроз земљу Абгара на шта се подигао сав арменски народ и забранио Ироду да удје у њихове пределе. У време овог инцидента Ирод се разболео и умро што је условило слабији утицај Рима у Арменији.
Овај инцидент о коме нас извештава Мојсије Хоренски доноси собом један податак којим ћемо се позабавити у овом раду. Наиме, Мојсије тврди да је Ирод послао “ трачку и германску војску да опустоше Персијску страну“ Већ само спајање Трачана и Германа на овим просторима представљало би само по себи извесни анахронизам јер је боравак Германа забележен тек три-четири столећа касније. Како је Мојсије стварао и дуго живео у Хорени, врло је могуће да је за сматрао да су Германи неко друго племе које је дошло оним путем којим су то ови учинили – преко Тракије и црноморске обале. Која је то трачка војска којом је Ирод намеравао да упадне у Арменију, питање је којим ћемо се бавити у даљем делу рада.
Под термином трачка војска јасно је да се подразумева војска састављена од људства из Тракије. Али, у Тракији је обитавало више племена па би нарочито било занимљиво видети о коме се племену или припадницима племена ради. Племена која наводи Херодот као она која су, што због свог географског положаја, што због политичке обавезе учествовала у Даријевим походима била су “Пети, Киконци, Бистонци, Сапејци, Дерсејци, Едонци и Сатире. И од њих су сви који су становали на морској обали пошли са њим (Даријем,Н.О.) у рат (…)сви сем Сатра.“ Сва наведена племена припадају Херодотовим Трачанима за које он каже да су “ после Инда, највећи народ на свету…Имају много имена, према различитим покрајинама, а обичаји су им свима скоро исти, сем Гета и Трауза и племена изнад Крестонаца“

- - - - - - - - - -

У овом цитату се, по нашем мишљењу, крије кључ идентитета оних Германа које помиње Мојсије. Епископ Севиље Исидор, највећи енциклопедиста 6. столећа, у свом капиалном делу “ Етимологија“ наводи податак да су Гети прво име племена које је касније прозвано Готима. Према многим ауторима Гети, који су насељавали простор јужно од Дунава до северозападног дела Карпата, били су претци Гота а углавном су изједначавани са Дачанима. Тако Г.Сотироф наводи да су неки изводи наводили Гете као Дачане а неки као Готе. У контексту покушаја да се идентификује порекло Мојсијевих “ Германа“ тј. Гета/Гота покушаћемо да преко лингвистичке стране дођемо до јаснијих сазнања ко су били припадници племена која су похрлила Ироду у помоћ. Свакако није без значаја чињеница да поједини антички аутори смештају Трачане у исто генетско стабло, чији је оснивач Јафет, са Илирима, Сарматима, Скитима и Далматима. Нико у овом списку не наводи Дачане, чиме се потврђује да је тај етноним настао касније, мигрирањем становништва Тракије са једну на другу страну Дунава и прављем административне поделе на засебне целине Дакију и Дакију Рипенсис са једне и Тракију са друге стране.
Према Страбоновом податку, Гети су били једнојезични са Трачанима. Римски песник Овидије, протеран у Понт на једном месту каже : “ већ сам научио да говорим гетски и сарматски“ а на другом прецизира “ Ја, римски песник- опростите, музе!- врло често сам присиљен да говорим сарматски.“ На овом месту посебно је значајно Овидијево раздвајање сарматског и гетског језика из чега проистиче закључак да се ради о различитим језицима. У низу античких извора који говоре о једнојезичности и блиском разумевању балканских племена треба додати и Апијаново сведочење да је “Римљанима, који су Мижане сматрани Илирима, трачки и илирски језик био једнак“.

Дакле ови подаци су прошли у запећку да су Гети-Готи- исти народ односно вероватно ратничка каста кој се спорадично уваљује Дачанима некад Готима а некад Словенима.Иако сам одавно сумњао да постоји сарматско-готска веза као и она веза кој Ските па и Готе - Гале или Келте изједначава као и чињеница да су већ у време Цезара многи од њих романизовани и као такви долазе на Балкан и живе у заједницама са Илирима што објашњава латинизацију понеких крајева као и увођење латинског као линва франка на Балкану.

Заправо ово показује да је историја Гота написана крајње романтичарски са узором на Саге а није искључен додир са Нордима и Борејцима приликом одласка на север што их је донекле мало издвојило од Гала али ни Трацит нити било ко праверазлике не познаје осим замишљених римских провинција.
Дакле Масагети који потискују Сармате и Кавказ и праве прву сеобу и присуство Сармата на границе Рима као и њихову доминацију над Скитима и Гети који су раније дошли на Црно Море и постали њихов еврпеизован огранак.

Што се тиче устанака Илира после панонско-делматског има их али документујући други пут поента је да су ушли у римску инфраструктуру као грађани у време републике па најзад и као сами цареви , официри и свашта још. Одакле је сам Диоклецијан потицао?
До је био начин брзе интеграције са присуством већ романизованих Келта.

Говорио сам о краљи Свева као Германа који су описани истоветно Масудијевим Србима покретни народ сточара који је шетао по Германији и није прводио дуже од године на једном месту они почињу рат са Римом на страни Гала њихов огранак граничара на Рајни и Дунаву који се кремира у урнама за разлику од Гала и Германа звани Маркомани долазе у Панонију под именом Сеуби. Оружје бојне секире сресњовековних Срба постоје само на тлу Швајцарске која није случајно тројезична.

Прокопије ево очигледне крађе Свабса у Швабе према словенском наречју који настају 500 година након Сеуба али нема везе и Словени који настају након 500 година могу да послуже трансформацији Сеуба у Швабсе као и овај неправилни грчки запис које би само аматер могао да убицира у историјску науку.

Око 537.
Геополитичка подела Балканског полуострва
„С друге стране залива први су Хелени, звани Епирци, све до приморског града Драча (Έπιδάμνου). Од овог (града) почише покрајина Прекалис, a после долази Далмација (Δαλματία) и тиме се завршава западна граница царства.
Потом долазе Либурнија и Истра (Ίστρία) па Венетија, која се простире све до града Равене. Они који обитавају у овим крајевима живе као приморци.

Иза ових унутрашњост земље држе Сишчани и Сваби, не они који су потчињени Францима но други. Иза ових станују Карни (Καρνίοι) и Норичани (Νωρικοί), десно од ових живе Дачани (Δακαι) и Панонци (Παννόνες) који, поред осталих места, држе Сингидунум и Сирмијум (Σιγγιδόνον και Σίρμιον), допирући све до реке Дунава (Ιστρον).
Овим су народима почетком овога рата владали Готи c ону страну Јадрана (тј. Источни Готи).“
(ВQ 1 15, р. 82,10-25)

Дакле Сишчани око Сиска а Сваби исти они које ће Ајнард после 300 година затећи на истом месту.
Касно откривање Келта и Гала у историји није случајност пре њих су то били Илири.
Као што ни нестанак Трачана из историје појавом хришћанства није случајан.
Заправо појавом своје писмености и вере људи су почели себе називати правим именима.