Cincari - poreklo, kultura, istorija

Kad je korisnik uvodničar toliko zainteresovan za Cincare, možda ne bi bilo loše da se tema spoji sa legendarnom temom "Ima li Cincara na internetu?" kako bi korisnik dobio priliku da pročita sve postove na njoj.

https://forum.krstarica.com/showthread.php/254-Ima-li-Cincara-na-Internetu

Etnicka distribucija Cincara....

he08.1516.jpg
 
Poslednja izmena od moderatora:
Мислим да сам већ писао о томе да су јерменски трговачке колоније делом распрострањене ЗА време рима делом насељени у 6 веку на Илирик поред Срба заједно са неким Сиријцима и другим народима. Успешни су трговци први хришћани на свету, сточари производили су сир и друге производе.
Доносе капитализам у Србију и постају прва грађанска елита ослобођене Србије. Први грађани Београда, Сарајева и других урбаних средина које су створене захваљујући њима.
Такмичили су се са Јеврејима у трговини са којима су јако слични као што су у самој Византији представљали вишу касти у друштву политици и било је много царева Армана. Разлика је што су се Армани мешали и склапамо бракове са Србима док Јевреји нису.
Београд им дугује више културних здања. Били су велики лобисти и политичари у краљевини Србији и Југославији један од познатијих је Никола Пашић. Они су били српски Јевреји али су делили судбину Срба.
Интересантно да су били ортодоксни Хришћани који су често тетовирали крст на челу женској деци да их Турци не би отимали. Нешто слично египатским Коптима.


Послато са Nokia 3.1 уз помоћ Тапатока
 
Poslednja izmena od moderatora:
Обриснао је мноштво off topic порука. Покушаћемо да одржимо тему, а ако не буде ишло биће и ова закључана.
Дакле, никакве шпекулације, теорије завере, ништа о политици, савременој историји и сличним стварима. Хвала.
 
Poslednja izmena:
Ima jedan narod o kome malo znam, a voleo bih više. Molim forumaše da me upute u istoriju, poreklo, geografsku rasprostranjenost i kulturu Cincara.

Цинцари је српски назив за једну групу романског становништва Балкана који данас претежно живе у Грчкој, Албанији, Македонији и Бугарској. У тим земаљама их називају Власима. Цинцари на цинцарском себе називају Armânjima или Rămănjima. Цинцари су одиграли важну улогу у историји Балканских земаља, укључујући Румунију. Цинцари су вековима били двојезични: у дому су гајили сопствену културу и језик а у већем друштву гајили су језик те државе. У средњем веку су имали сопствену државу (Μεγάλη Βλαχία - Велика Влашка) на теригорији данашње Грчке и Албаније. Сродни су данашњим Румунима. Непознато је у коликој мери су Власи који су ставили темељ Влашкобугарског Царства у дванаестом веку били блискији данашњим Цинцарима или данашњим Румунима.
 
Цинцари је српски назив за једну групу романског становништва Балкана који данас претежно живе у Грчкој, Албанији, Македонији и Бугарској. У тим земаљама их називају Власима. Цинцари на цинцарском себе називају Armânjima или Rămănjima. Цинцари су одиграли важну улогу у историји Балканских земаља, укључујући Румунију. Цинцари су вековима били двојезични: у дому су гајили сопствену културу и језик а у већем друштву гајили су језик те државе. У средњем веку су имали сопствену државу (Μεγάλη Βλαχία - Велика Влашка) на теригорији данашње Грчке и Албаније. Сродни су данашњим Румунима. Непознато је у коликој мери су Власи који су ставили темељ Влашкобугарског Царства у дванаестом веку били блискији данашњим Цинцарима или данашњим Румунима.

Цинцари су вам створили државу нацију, исто као што су створили албанску нацију државу.
 
Цинцари су вам створили државу нацију, исто као што су створили албанску нацију државу.

Podjimo rijedom, najveci tajFun Cincarin, je .Barun Sina, rodjen u mom Nisu......http://cincari.org/poznati/index.html

Baron Georg Sina(1783 - 1856),

Cincarin rođen u Nišu, Srbija. Emigrirao u Austrjiu gde je čak 25 godina bio direktor Nacionalne banke . Finansirao izgradnju Nacionalne oopservatorije u Atini. Po njemu je jedan krater na mesecu dibio ime "Krater Sina".

Georgiossinas.jpg


Zasto je on interesantan, jer je 25god. bio DIREKTOR CENTRALNE BANKE Beca....ej, seljacic sa juga.

Da li Vam je jasnije zasto su 4 drzave Rum.Bug.Grcka, Alb. IMALI GERM.VLADARE.

Danas je Bec centar integracija oko Balkana, i onda, AU je STVORILA albansku naciju i drzavu, kao njinu ispostavu,.Edi Rama, nekoc Enver Hodz, Ramiz Alija....su Cincari

Instituti u Becu gde nam se javljaju njini saplemenici "konzultanti", Florijan Biber,,,,Vladimir Gligorov, sin Kire (ime, Cincar), kao i Sandanski Jane, te svi visi KPJ rukovodioci sas jug.
 
Румуни слабо разумеју цинцарски дијалект на којем су ове песме.


Baron Georg Sina(1783 - 1856),

Cincarin rođen u Nišu, Srbija. Emigrirao u Austrjiu gde je čak 25 godina bio direktor Nacionalne banke . Finansirao izgradnju Nacionalne oopservatorije u Atini. Po njemu je jedan krater na mesecu dibio ime "Krater Sina".

Pogledajte prilog 524300

Zasto je on interesantan, jer je 25god. bio DIREKTOR CENTRALNE BANKE Beca....ej, seljacic sa juga.

Da li Vam je jasnije zasto su 4 drzave Rum.Bug.Grcka, Alb. IMALI GERM.VLADARE.

Danas je Bec centar integracija oko Balkana, i onda, AU je STVORILA albansku naciju i drzavu, kao njinu ispostavu,.Edi Rama, nekoc Enver Hodz, Ramiz Alija....su Cincari

Instituti u Becu gde nam se javljaju njini saplemenici "konzultanti", Florijan Biber,,,,Vladimir Gligorov, sin Kire (ime, Cincar), kao i Sandanski Jane, te svi visi KPJ rukovodioci sas jug.

Заборавио си да споменеш Ватикан и Чивуте.
 
@ Vlah, Vasi vladari od 4 nazovi drzave na Helm, nisu znali da zboruvaju kmetski jazik, vec prefinjeni Njemacki.

Nikola Dumba (1830 - 1900) ,

industrijalac i liberalni političar iz Beča. Bio je mecena najvećih muzičara svog doba i promoter muzičkog života Beča.

Po njegovoj porudžbini Johan Štraus je komponovao čuveni valcer "Na lepom plavom Dunavu"...Njegov sin bio 1914/8 ambasad. u SAD, kada se bunio protiv propagande Arcibalda Rajsa i Srba.

Nikolausdumba.jpg


Cuveni ambasador DUMBA, bas germansko prazime, kazao je da Srbi ubijaju AU vojnike u cizmama i pripisuju zverstva njima, mozda je donekle i u pravu, za KOZNE CIZME....

Bugarski kralj Ferdinand I dočekuje u Nišu nemačkog cara Vilhelma II, 1916. godine. ..brdo Pantelej, iznad Nisa, gde je Nemanja i Rastko, docekao Fridriha Barbarosu, i potpisao MIR.

Karadokuovi, pobegli sas zlato, kao Karadjordje 1813 u Hotin, Vlaska, kod subracu, Pasic, vlada, elita, otisli u Svicarsku, a 1917 glupe Srbe nalozili na ustanak u Toplici (moj kraj).

Bugarski-kralj-Ferdinand-I-docekuje-u-Nisu-nemackog-cara-Vilhelma-II-1916.-godine-670x423.jpg
 
http://www.riznicasrpska.net/ponossrpstva/index.php?topic=108.0;wap2

Da podsetimo da su tzv. Cincari (koji nam se predstavljaju kao nekakav narod) u stvari trgovačka kasta etničkih mešanaca grčko-turskog porekla. Cincari su bili angažovani na Balkanu kao rimski legionari, čuvari drumova koji su obezbeđivali transport robe (posebno zlatnog novca) između romanske riznice na u Vizantiji i Vatikana. Prenošenjem riznice iz Konstantinopolja, nakon propasti Vizantije u Moskvu, glavni put tajnog prenosa zlata je verovatno išao preko mesta poznatog kao Moskopolje koje se smatra starom i nezvaničnom cincarskom prestonicom u vreme Otomanske vladavine Balkanom. Cincarima su tako nazivani i trgovci koji su bili povezani i u službi održavanja kontinuiteta romanske riznice i koji su na drumovima koje su i obezbeđivali ubirali razne takse. Zvanična istorija ignoriše puteve zlata i zlatnih kovanica i način njihovog transporta i sukobe koji su bogate porodice Evrope imale u vezi sa ovim. Ali, pominje se da je u to vreme Moskopolje imalo čak 70.000 stanovnika i zna se da su mnogi Cincari bili veoma bogati.

To da su se pojedine cincarske porodice enormno obogatile prodajom nekakvog sira je prilično naivna. Mnogo je logičnije da su oni sa sirom prenosili nešto drugo. Velika trgovačka tajna (Kabala) koja služi upravo održavanju kontinuiteta imovine (stvaranjem porodičnih kartela) uči Cincare od malih nogu da se međusobno žene i udaja i stvaraju tako interesno povezanu međunarodnu trgovačku kastu.

U pomenutom tekstu novinar P. Kočović otkriva još da je "nakon ubistva izvesnog Vasila Pupe Koze u 17. veku" njegova udovica ostala "sa četiri sina (Đordi, Nikola, Konstantin i Stojan) i stokom (500 ovaca i 100 koza)."

Samo bogati trgovac je mogao imati toliko stoke u to vreme. Četiri sina imaju zanimljiva imena: prvo je Georgi (nemačko), drugo je Nikola (romansko), treće je Konstantin (grčko) i četvrto Stojan (srpsko). I ovo je tipično etničko prikrivanje koje su upražnajvali međunarodni trgovci kako bi svojoj deci (naslednicima u poslu) omogućili da se u svakoj etničkoj zajednici prihvate kao pripadnici te etničke zajednice.

Cincari su kasnije jačanjem britanske dominacije nad romanskom i radom jezuita inkorporirani u posebnu trgovačku ideologiju — judaizam (koji oni nazivaju religijom) i danas se Cincari smatraju balkanskim Jevrejima.

"Za Konstantina se zna da je imao dva sina, Arsenija i Mihajla", navodi dalje P. Kočović. Nije, međutim, jasno kako se ta porodica prezivala, jer se prezime izvodilo iz zanimanja pa se pominju nadimci Koza i Pop, dok je Pupa majčin nadimak (što može da označava i ženu koja je bila često trudna). Arsenije je iz nekog razloga uzeo prezime Pupin, po babinom nadimku. (I ovo je karaktersitično za kripto judejsku zajednicu, gde se preferira majčino prezime koje se onda kod ženske dece gubi udajom. Tako loza sa svim svojim izdancima postaje nevidljiva i znaju je samo upućeni u "tajnu").

I trgovačka prevara može naterati nekoga i da promeni prezime, a treba imati u vidu da je u ono vreme postojala i krvna osveta. Tako je razlog sigurno opravdan.

Arsenije i njegova žena Stana su imali tri sina: Živana, Nikolu i Konstantina. I ova tri sina po trgovackoj tradiciji dobijaju: srpsko, romansko i grcko ime. Poslednji, Konstantin bice otac Mihailu Pupinu.

"Godine 1690. austrougarski car je pozvao Srbe, Crnogorce, Grke, Makedonce i ostale da se priključe austrougarskoj vojsci, nudeći zauzvrat akt ("Privilegije") po kojem će moći da uživaju povlastice u Austrougarskoj monarhiji. Tako su nastale Bela i Vojna krajina i odbrambena utvrđenja na levoj strani Dunava u Vojvodini", piše dalje P. Kočović

"Kada je tačno Mihajlov deda Arsenije prešao Dunav, nije poznato, ali u Zemunskom magistratu postoji dokument da turski podanik Michael Constantin Popp (rođeni brat dede Mihajla Pupina) treba da plati državnu taksu od 773 pijastri zbog prevoza pamuka iz Makedonije u Srbiju. Deda-stric Mihajlo bio je poznati trgovac, kao mnogi Vlasi koji su se preselili u Vojvodinu", zaključuje Kočović.

Dakle, nije tačna Pupinova tvrdnja iz njegove autobiografske knjige (1924): "Od useljenika do izumitelja" (kod nas prevedena "Od pašnjaka do naučnika") o siromašnom i seljačkom poreklu njegove porodice. U knjizi zato Michael I. Pupin veoma malo govori o svom ocu (koji je rođen u Idvoru i "negde zaveden i kao Kosta").
 
Obratite pažnju da je najkraći put od Konstantinopolja do Rima išao opreko današnje Albanije. Ovaj put će obezbeđivati rimski plaćenici kasnije nazvani - cincari.



Od 1.50 sata prica o Cincarima iz Cipuljica, Vucicima, Mladjenovicima, pjevacu Nedeljku Bilkicu i dr. familijama....
 

Prilozi

  • 3.jpg
    3.jpg
    79,4 KB · Pregleda: 318
Poslednja izmena:
Vidite te lukave i pametne Cince, sto su SAMO DELALI i KOJIM PROFITABILNIM POSLOVIMA SE BAVILI............

U jednom periodu, pogotovo od šezdesetih pa do kraja osamdesetih godina prošlog veka, nije bilo kafane u Pančevu u kojoj nije bilo ugostitelja Cincara.


Ostali su za pamćeni kao vrhunski profesionalci. Opšte je poznato da se Cincari nisu bavili zemljoradnjom


ali je vinogradarstvo i proizvodnja vina mnogima od njih bila velika ljubav. U našim južno banatskim predelima, na obroncima Karpata u okolini Vršca, doseljenici nakon Drugog svetskog rata iz meglenskih oblasti (iz sela Hume, na samoj makedonsko - grčkoj granici) i sada su poznati vinogradari i vinari.

Svetlana Nikolin..............http://cincari.org/drugi_o_nama/porodice/zanati.html

Sav materijal na ovu temu pozajmljen je iz teksta "CINCARI (AROMUNI) U JUŽNOM BANATU ", autora SVETLANE NIKOLIN. Delove teksta koje je dodala redakcija prikazali smo "Italic slovima"

Naseljavajući gradske sredine širom Balkana, Cincari su se prvenstveno okretali radu u oblasti zanatstva, trgovine, mehandžiluka, gradevinar stva, a kasnije, ulazili su i u bankarske poslove. U Srbiji ali u ondašnjim evropskim zemljama tokom 19. i pocetkom 20. veka, na velikoj ceni bili su filigranski proizvodi,

Vremenom, spuštajući se u gradove i usvajajuci savremeni je načine života, Cincari su polako napuštali tradicionalne zanate i okretali se profitabilnijim poslovima. Retko se gde već krajem 19.i pocetkom 20. veka mogla videti gore opisana soba koja je ustupila mesto novom nameštaju i novom stilu života. Kao pravilo, ipak, ostalo je da su se Cincari uvek trudili da unutrašnjost njihovih kuća bude na zavidnoj visini udobnosti i svako ko je imao priliku da poseti neku, ne samo imućniju, cincarsku porodicu pre Drugog svetskog rata, mogao je da se uveri u estetiku i komfor enterijera njihovih kuća. Jedan deo cincarskih porodica pristigao u naše krajeve krajem 19. i pocetkom 20. veka bavio se i zidarskim poslovima. Potomci familije Andonovic, koja potiče iz Debarskog drimkola oko reke Radike iz zapadne Makedonije, sećaju se kako su njihovi preci gradili, u to vreme, značajne objekte po Šumadiji - od vojnickih kasarni pa do mostova. Ipak, po nekom ne pisanom pravilu, posebna ljubav im je bila i ostala obrada drveta pa su često u svojoj radionici, smeštenoj u okviru porodicne kuće u Jagodini, izrađivali razne predmete i komade nameštaja i tišleraja.
 
Poslednja izmena:
Vremenom, spuštajući se u gradove i usvajajuci savremeni je načine života, Cincari su polako napuštali tradicionalne zanate i okretali se profitabilnijim poslovima. Retko se gde već krajem 19.i pocetkom 20. veka mogla videti gore opisana soba koja je ustupila mesto novom nameštaju i novom stilu života. Kao pravilo, ipak, ostalo je da su se Cincari uvek trudili da unutrašnjost njihovih kuća bude na zavidnoj visini udobnosti i svako ko je imao priliku da poseti neku, ne samo imućniju, cincarsku porodicu pre Drugog svetskog rata, mogao je da se uveri u estetiku i komfor enterijera njihovih kuća. Jedan deo cincarskih porodica pristigao u naše krajeve krajem 19. i pocetkom 20. veka bavio se i zidarskim poslovima.

А по чему је ово необично? Окретали се савременом начину живота, профитабилнијим пословима, тежили естетици и удобности. Ништа чудно. Тако и већина других народа размишља.
 
А по чему је ово необично? Окретали се савременом начину живота, профитабилнијим пословима, тежили естетици и удобности. Ништа чудно. Тако и већина других народа размишља.

http://cincari.org/drugi_o_nama/porodice/index.html .....sve sami profesori, oficiri, tajFuni,,,,burzuji...sirotinja ostala DOMA, na jug po planinama i brdima.

SADRŽAJ

Spisak tema i osoba obuhvaćenih ovim feljtonom:

Porodica Veriga i porodica Ćurčin

Porodica Hadija

Porodica Kiš - Mano Zisi

Sećanja akademika Đorđa Mano Zisija

Zakova kuća u Pančevu

Porodice Mandrino i Oka

Porodica Mihajlović - Lepo je znati ko si

Porodica Lambrin

Porodica Zega

Porodica Andelović

Porodica Prita

Porodica Cincar

Porodica Špirta - Spirta ?

Stare cincarske porodice u južnom Banatu

Cincari na sadašnjoj teritoriji opštine Plandište

Porodica Arnovljević

„Braca Manaki ili pokretne slike Balkana”

CINCARSKE PORODICE U JUŽNOM BANATU NASELJENE NAKON DRUGOG SVETSKOG RATA


Nisu to moje reci vec CITAT.......pametni, nece SELJACI da budu.....http://uns.org.rs/desk/izlog/knjige...rZTqNTBDHNjvIr6CvVgOS6YTVGNOir4ukFQf9QMyFpQ7U

Члан Удружења новинара Србије (УНС) Александар Бачко објавио је монографију “Белешке о појединим породицама цинцарског порекла“.


У монографији, како је Бачко рекао УНС-у „описане су поједине породице цинцарског и грчког порекла у Сентандреји, као и одређене племићке фамилије цинцарског порекла”.

„Међу сентандрејским породицама помињу се Авакумовићи, Бозде, Грамбовани, Думче, Ласкари, Манчуке, Маргаритовићи, Папакосте, Толојани, Турнаји… У монографији су, поред осталих, наведене и племићке породице цинцарског порекла Бајић од Варадије, Дадањи од Ђулвеса, Дамаскин од Немета, Диван од Падеја, Дука од Кадра, Ђика од Дежанфалве, Ђуричко од Модоша, Зако од Бајше, Јаничари од Драгомирешти, Калиновић од Дојран, Моско, Мочоњи од Фења, Нако од Семиклуша, Сервијски од Турске Кањиже, Сина, Спирта (Шпирта)…“, рекао је Бачко.

Уредница монографије је Љиљана Буза из београдског Српско – цинцарског друштва „Луњина“.

Књига “Белешке о појединим породицама цинцарског порекла “ има 141 страну.

Монографија је објављена у електронској форми и можете је преузети овде.

https://porodicnoporeklo.files.wordpress.com/2018/07/cincari-knjiga.pdf

CINCARI su PREUZELI jos koncem 17. i 18.stoljeca SPC "srpsku" crkvu, vidi kakav je to NEPOTIZAM.........brojcano malo, ali svuda gde treba i gde je LAKI KES, ONI....jos DEPUTATI u Austriji.KRASNO.

Ɇɟђɭ ɩɪɢɥɨɠɧɢɰɢɦɚ ɤɨɦɨɪɚɧɫɤɟ ɩɪɚɜɨɫɥɚɜɧɟ ɰɪɤɜɟ,
1754. ɝɨɞɢɧɟ ɧɚɜɨɞɢ ɫɟ ɇɢɤɨɥɚ Ⱥɜɚɤɭɦɨɜɢʄ ɢɡ ɋɟɧɬɚɧɞɪɟʁɟ.
Ɉɧ ʁɟ ɛɢɨ ʁɟɞɚɧ ɨɞ ɬɪɨʁɢɰɟ ɫɟɧɬɚɧɞɪɟʁɫɤɢɯ ɞɟɩɭɬɢɪɚɰɚ ɭ
Ȼɟɱɭ ɢ ɉɨɠɭɧɭ 1766. ɝɨɞɢɧɟ, ɩɨɜɨɞɨɦ ɫɩɨɪɚ ɫɚ ɝɪɨɮɨɦ
Ƚɪɚɲɚɥɤɨɜɢʄɟɦ (Ƚɪɚɠɚɥɤɨɜɢʄɟɦ). ɇɢɤɨɥɚ ʁɟ ɛɢɨ
ɫɟɧɬɚɧɞɪɟʁɫɤɢ ɛɢɪɨɜ ɭ ɜɢɲɟ ɧɚɜɪɚɬɚ.6
ɍɝɚɪɫɤɨ ɩɥɟɦɫɬɜɨ ɢ ɝɪɛ Ⱥɜɚɤɭɦɨɜɢʄɢ ɫɭ ɞɨɛɢɥɢ
1791. ɝɨɞɢɧɟ, ɨɞ ɰɚɪɚ Ʌɟɨɩɨɥɞɚ II. ɍ ɉɪɚɝɭ ʁɟ ɞɨɧɟɬɚ
 
Poslednja izmena:
http://dokumenta.cincari.org/free/Cincari_Nisa.pdf ....niski Cincari iz pera Cincara Ozimica, iz Narodnog muzeja Nisa. Samo Cincari POLITICARI, POSLANICI, u VISE RAZNIH PARTIJA.

Kako nekoc, tako i danas.....nekoc Dragisa Cvetkovic, Pasic, Cincar Markovic, Apis,....vec 28g. u nas se VRTI ISTI RINGISPIL Cincara, AV, ID, Plama, Ceda prasak, Bahatovic, kum mu Jovica Stanisic, Frenki Simanovic (naslednici APIS "Crne ruke", kontrolora tajne politicke policije)... POMNO PROCITAJTE, tu SPREGU POLITICKO-PRIVREDNO-MEDIJSKU(izdavastvo)-BANKARSKU-BEZBEDNISNO-SUDSKU.

Politički život
Odmah po oslobodjenju Niša od Turaka 1879. godine Cincari Niša, koji su dotle bili
medju predvodnicima u borbi protiv Turaka, uzimaju aktivno učešće u političkom životu Niša.
Karakteristično za Cincare je da su se veoma retko opredeljivali za političke struje koje nisu
bile gradjanske i nacionalne profilisanosti Već februara 1888. Liberalna stranka izdaje proglas
kojim poziva gradjane Niša da glasaju za Nikolu- Kolu Rašića
28. U članstvu ove Stranke od
Cincara su bili Djordje Blesides, apotekar i Stevan Sremac, profesor i književnik. Te godine je
rodjen jedan od najpoznatijih niških Cincara u sferi politike – Sokrat Harisijades koga je
prerana smrt 1924. omela da da pun doprinos radu Samostalne Radikalne Stranke .29 Školovan
u Beču i Rimu, dopunsko obrazovanje stekao je u Parizu gde je završio studije ekonomskih
nauka. Inače, Sokrat Harisijades je sa ocem Mihajla Paligorića, Todorom, bio kandidat za
odbornika ispred koalicije Radikalne stranke i Samostalne Radikalne Stranke na izborima
januara 1914.30
U daljem razvoju političkog života biće jedan drugom ideološki suprotstavljena dva
predstavnika starih niških cincarskih porodica. Mihajlo Paligorić je još u srednjoškolskim
danima postao aktivista najpre SKOJ-a a potom i KPJ dok je Vladimir Čohadžić zauzimao
visoko mesto u Jugoslovenskoj Radikalnoj Zajednici (JRZ). Shodno svom ubedjenju, Paligorić
stupa u Pasjačku četu Topličkog partizanskog odreda 11. marta 1942. godine zarobili su ga
četnici Koste Pećanca kod sela Statova i na licu mesta streljali31. Proglašen je za Narodnog heroja a danas jedan kej pored Niša nosi njegovo ime.

24 Организовани радник,Београд, 6.децембар 1928., чланак “Паљевина Радничког дома у Нишу”

Osim spomeničkog značaja kuća Hristoduluovih je dugo vremena važila za niški
nezvanični kulturni centar. U njoj su, ne retki gosti, pored Srba, bili Cincari iz drugih gradova,
najčešće javne ličnosti: tako su gosti ovoga doma bili Spiridon Jovanović, prvi niški učitelj,
poznati komediograf Branislav Nušić (Alikabijad Nuša), Nikola Pašić, političar, Stevan
Sremac, profesor i pisac kao i njegov sestrić Aleksandar Deroko. U domu Hristoduluovih je
1840.g., prilikom njegovog povratka iz Carigrada, odseo knez Mihajlo Obrenović, u njoj se
1874. godine sastaje Komitet za borbu protiv Turaka, čiji je član bio i niški apotekar Djoredje
Blesides, inače i sam Cincar; u ovoj kući je bio 1885. godine, u vreme srpsko - bugarskog rata,
smešten štab jedne srpske više komande. U ovoj kući se, kao što vidimo, sastajao cvet buduće
Kraljevine Srbije koji se u Nišu, upravo zahvaljujući i jednom višem značaju kuće
Hristodulovih, osećao kao kod kuće.
Kuća Zaharija Statasa, turskog vojnog lekara rodom iz Janjine, nije obradjena u
istoriji arhitekture i umetnosti ovih krajeva onoliko, koliko je to slučaj sa kućom

Hristoduluovih iz mnogo razloga. Iako neki istoričari smatraju da je podignuta oko 1870., mi
ovde iznosimo

svedočenje Feliksa Kanica sa njegovog prvog boravka u Nišu 1860. kada je
zapisao da je "...godine 1860. u Nišu zatekao grčkog lekara Milerijadisa, koji je posedovao
sumnjivu diplomu, kao i njegov vojni kolega Zaharije. Ovaj potonji je na pretnje svoga
pukovnika da će ga zbog slabih rezultata u lečenju obolelih vojnika otpustiti odgovarao
poklanjanjem konja i sličnim potezima; u tome je imao više uspeha nego u lekarskoj praksi, pa
je čak došao i do dve lepe kuće u gradu. Pošto je u to vreme bila samo jedna vojna apoteka u
tvrdjavi, ova gospoda su svojim privatnim pacijentima prodavala problematične lekove po vrlo
visokim cenama".23 Strogi ali verodostojni Kanic uočio je neraspoloženje koje je u narodu bilo
prisutno .


Ovaj njegov portret Statasa objašnjava primetno distanciranje niških Cincara od
ovog svog sunarodnika. Tako dolazimo do paradoksa da Zaharije Statas, u etičkom smislu,
predstavlja sve ono protiv čega su se Cincari borili.
Kuća Zaharija Statasa podignuta je nedaleko od Hristoduluove kuće (odnosno kuće
Hadži - Djoke), za vreme Abdurahman - paše. Bila je tipičan primer starobalkanske arhitekture
 
Poslednja izmena:
Мислим да сам већ писао о томе да су јерменски трговачке колоније делом распрострањене ЗА време рима делом насељени у 6 веку на Илирик поред Срба заједно са неким Сиријцима и другим народима. Успешни су трговци први хришћани на свету, сточари производили су сир и друге производе.
Доносе капитализам у Србију и постају прва грађанска елита ослобођене Србије. Први грађани Београда, Сарајева и других урбаних средина које су створене захваљујући њима.
Такмичили су се са Јеврејима у трговини са којима су јако слични као што су у самој Византији представљали вишу касти у друштву политици и било је много царева Армана. Разлика је што су се Армани мешали и склапамо бракове са Србима док Јевреји нису.
Београд им дугује више културних здања. Били су велики лобисти и политичари у краљевини Србији и Југославији један од познатијих је Никола Пашић. Они су били српски Јевреји али су делили судбину Срба.
Интересантно да су били ортодоксни Хришћани који су често тетовирали крст на челу женској деци да их Турци не би отимали. Нешто слично египатским Коптима.


Послато са Nokia 3.1 уз помоћ Тапатока

Moguce da su Cincari,mesavina Jermena, siftara, Turaka, Grka....imaju slicna lica i nosine kao Zidovi, pogledaj Cincarina Nikolu Djuricka. Rugobu masoncinu Mikija, raspalu Vesnu Pesic.

Tomu Filu, AV, sa djuzlama izrazenim, onog iz Ns kradonacelnika, ko autisticno retardirano stvorenje.

Jedini lepsi od njih je Mirjana Karanovic i Nikola KOJO.
 

Back
Top