ШТА КУПУЈЕМО: Балкан пун шкарт робе из Европе – У Србији се никад не ради паралелна контрола квалитета увозних производа
Код нас никад нису рађене паралелне контроле квалитета увозних артикала. И Мађари, иако чланови ЕУ, купују лошије верзије брендираних производа
Није тајна да велики европски произвођачи имају две линије производа – једну за западно и богато тржиште и другу за све остале. Изгледају идентично и нуде се под истим именом, али су разлике у квалитету велике.
То је недавно потврдило и истраживање Агенције за безбедност хране Мађарске, где је утврђено да су 24 артикла „мађарске верзије“ била лошијег квалитета него исти у Аустрији. Резултати су показали, примера ради, да је мађарска верзија наполитанки „манер“ мање хрскава а да се „нутела“ теже маже од оне из аустријских радњи.
У Србији, међутим, никада нису рађене паралелне контроле квалитета производа са рафова западних земаља са онима који се нуде српском купцу. Таква поређења квалитета и састава долазила су једино од – потрошача.
– Искуство домаћих купаца показује да су увозни производи знатно неквалитетнији у Србији, него у земљама одакле потичу – каже Петар Богосављевић, председник Покрета потрошача. – Наш део Европе велике компаније користе да на уштрб квалитета додатно профитирају. Није то само случај код хране, већ и средстава за личну и хигијену домаћинстава, али и код одеће и обуће, чак и код аутомобила. То што се нама нуди, они не би смели да понуде својим суграђанима. Покрет потрошача је неколико пута радио контролу квалитета увозних производа, а занимљиви су били разултати испитивања сирева. Прва контрола сирева из Холандије показала је изванредне резултате – готово сви су били у зони екстра квалитета. Већ друга контрола након годину дана открила је да је квалитет истих холандских сирева „пао“ на добар или задовољавајући ниво.
И словачка агенција за квалитет хране упозорава да је утврдила разлике у укусу, изгледу и саставу код десетак производа који се под истом марком продају у Словачкој, Немачкој и Аустрији. Нове анализе надлежне државне службе словачког министарства пољопривреде откриле су да код половине тестираних прехрамбених производа постоје значајне разлике у саставу.
СЛОБОДА ТРЖИШТА
Европска комисија одговорила је да су оптужбе да се производи разликују по квалитету неосноване наводећи да мултинационалне компаније могу слободно да прилагођавају своје производе различитим тржиштима.
– Углавном је, када се ради о производима продатим у Словачкој, садржај меса био мањи а масти већи, садржај вештачких заслађивача и конзерванса био је такође већи, а грамажа производа мања – рекла је словачка министарка пољопривреде Габријела Матечна.
ПРОПУСТИ У ПРОПИСИМА
ПРВИ човек Покрета потрошача Петар Богосављевић каже да неквалитет пролази наше границе захваљујући и многим пропустима у законима.
– Преписују се прописи из Европе, али остају пропусти који се касније злоупотребљавају – каже Богосављевић. – Европски закони о декларисању кажу да на етикетама мора да стоји рецептура производа. Србија је преузела те прописе, али тај део о рецептури недостаје. Код нас је довољно да се истакне количина протеина, али се не зна да ли су они биљног или животињског порекла.
ИЗВОР:
НОВОСТИ
Европа забрањује „шкарт” робу за источно тржиште
Аутор: Ј.А.-И.А.четвртак,
13.09.2018.
Европски парламент је данас великом већином од чак 464 гласа „за” изгласао извештај о различитом квалитету производа за источно и западно тржиште. Како је за Политику речено у Одбору за унутрашње тржиште и заштиту потрошача Европског парламента, ово подразумева промену Директиве о непоштеној пословној пракси, али и оснивање посебног европског тела које би се бавило додатним регулисањем и контролом тржишта.
– Ово је била неправда за грађане великог дела ЕУ. С правом се осећамо као грађани другог реда. Ово је прилика да покажемо да Европски парламент представља све, да нема истока и запада и да смо сви једна Европа. Можда нисмо сви исти, али смо сви равноправни”, изјавила је Биљана Борзан, хрватска европарламентарка и известилац за различит квалитет прехрамбених производа.
Истраживања су показала да се наизглед исти производи слабијег квалитета често пласирају у земље источне Европе. Реч је о различитим производима, од детерџената до дечје хране који су били неквалитетнији и нездравији, а продавали су се по вишим ценама од оних који се продају на западу. Борзан је иначе доказала да се у Хрватској продавала дечја храна ХИПП лошијег квалитета од оне на западном тржишту, после чега је овај познати произвођач повукао те производе и изједначио квалитет дечије хране.
..
