Drugi jezik
Tri dana po mom rođenju, dok sam ležao u svilom prekrivenoj kolevci, gledajući sa zaprepaštenjem i nevericom u novi svet koji me je okruživao, moja majka zapita dojilju:
„Kako je moje dete?“
A dojilja odgovori:
„Dobro je, gospo, nahranih ga triput. Nikad pre ne videh tako maleno odojče, a tako veselo.“
Rasrdih se i povikah:
„Nije tačno, majko! Postelja mi je tvrda, a mleko koje pih gorko je ustima mojim, smrad dojke je gadan nozdrvama mojim, i veoma sam jadan i nesrećan!“
Ali moja majka ne shvataše, kao ni dojilja, jer jezik koji govorah beše jezik sveta iz kojeg dođoh.
Dvadeset i prvog dana mog života, dok su me krštavali, sveštenik reče mojoj majci:
„Trebalo bi da uistinu budeš srećna, gospo, što je tvoj sin rođen kao hrišćanin.“
Iznenadih se i rekoh svešteniku:
„Onda bi tvoja majka na Nebesima trebalo da bude nesrećna, jer ti nisi rođen kao hrišćanin.“
Ali ni sveštenik ne razumeše moj jezik.
I, nakon što se pun mesec pojavi sedam puta, jednog dana prorok me pogleda i reče majci mojoj:
„Tvoj će sin biti državnik i veliki Vođ ljudi.“
A ja povikah:
„To proročanstvo je lažno, jer ja ću muzičar biti, i ništa sem toga!“
Ali, čak ni tada moj jezik ne beše razumljiv, i moje zaprepašćenje bi veliko.
Nakon tri i još trideset godina, tokom kojih mati moja, dojilja i sveštenik bejahu umrli (senka Božja nek je nad duhovima njinim), prorok još uvek bi živ. I juče ga sretoh u blizini kapija hrama, i dok razgovarasmo, on će:
„Oduvek sam znao da ćeš postati veliki muzičar. Još u detinjstvu tvom prorekoh ti sudbinu.“
I ja mu poverovah, jer i ja u međuvremenu zaboravih jezik tog drugog sveta.
- Halil Džubran -
Ma čim sam se rodio.
vodili vas po lekarima
