Da li Karposev ustanak ima etnicki predznak?

Svaka od lokalnih Vikipedija, npr, se razlikuje po ovoj temi...luda(e) kuća(e).
Po pitanju etniciteta, naravno.
Не чуди, јер Виипедију може да уређује ко хоће, укључујући и оне којима објективност није звезда водиља.

На основу његовог места рођења (Војник, општина Старо Нагоричане) можемо закључити да је био Србин, а на основу места деловања, да је међу њиговим следбеницима, поред Срба, било и других православних Словена, а можда и Влаха.
 
Poslednja izmena:
Da li postoji neki istorijski izvor koji govore o ciljevima ustanka i etnicititetu ustanika?

Nećeš o ciljevima naći puno bog zna šta; on ti je bio martolos Turskog carstva i iskoristio svoj položaj da okupi naoružane kolege u sklopu rušenja Osmanske imperije za vreme prodora habzburških vojnih snaga. Desio se simultano sa narodnim revoltima oko Niša i Prizrena u oktobru i septembru 1689. godine, tako da je vrlo moguće da je, sasvim verovatno preko Srpske crkve kao glavnog komunikativnog sredstva, bilo i određene saradnje s ciljem lakšeg preuzimanja nove vlasti. To nije bila nekakva moderna revolucija tipova XIX stoleća, tako da se ne može govoriti o ciljevima; glavni učesnici i posebno opšta raja učestvovala je u tome iz određenih društvenih i praktičnih razloga, a jedini cilj što se tiče više politike da možemo reći, jeste pripreme za nove, hrišćanske, gospodare. i na području Bugarske postojali su slični pokreti i akcije u kojima je Crkva imala svog udela.

Ustanici nisu imali dugoročne ciljeve, već kratkoročne, a ishod bi verovatno bila uspostava Kraljevine Srbije sa Leopoldom I na čelu.

O ustanicima nema u savremenim izvorima nikakvih govora o etnicitetu, već samo se govori o razbojnicima, hajducima, prokletim banditima i slično.

Jedini savremeni istorijski izvor koji daje Karpošu ili nekom učesniku jeste jedan kratki turski zapis od 25. oktobra 1689. godine, koji ga naziva srpskim knezom. Citiram bugarski prevod iz izdanja Makedonskog naučnog instituta 1994. godine:

Вторник, 11 мухарем 1101 (25.Х.1689) година. Отстраняването на Бекри Мустафа паша Текирдакли и садразамството на Кюпрюлюзаде Фазил Мустафа паша.

От бойните полета пристигат много лоши съобщения. Тъй като Унгария се измъкна от нашите ръце, австрийците се спуснаха към Румелия, съединиха се с албанците и се настаниха в Скопие, Прищина, Призрен, както и в други места на тази провинция. Като издействува някаква заповед от императора (на Австрия), сръбският войвода на име Карпош, в качеството си на крал на Куманово установи власт над Куманово и Качаник. Окупирането на Балона от страна на венецианците и падането на твърдината Видин и то само един ден преди горепосочената дата, показва, че през този ден Румелия се намира в опасна ситуация. Поради това и съобразно със заповедта на падишаха беше проведено съвещание, на което се реши, че не съществува друг изход освен начело на държавата да бъде поставен Фазил Мустафа паша. Този път промяната на садразамството стана поради така взетото решение. Садарзамството на Бекри Мустафа паша започнало в неделята на 1 реджеб 1099 (2.V.1688) година и очевидно е, че неговото садразамство траело една година, 5 месеца и 24 дни. Като се вземе предвид, че Фазил Мустафа паша, който се смята като един от най-изтъкнатите везири на Османската империя, е роден в 1047 (1638/1639) година, може да се твърди че при назначаването за садразам той е имал 51-52 години. Говори се, че Фазил Мустафа паша имал много висока култура. По-рано бил мухафъз на (остров) Сакъз. Когато дошъл от този остров и почнал да работи, Фазил Мустафа паша посветил внимание на армията и за подобряване на малието. Провеждайки предвидената реформа, той отменил някои извънредни данъци, с които неговите предходници угнетявали населението. След това той взе сребърните прибори и сервизи от двора и, като ги предаде на монетарницата, подобри (сребърната) монета; премахна нормираните цени, обяви система на свободна търговия и отне имотите на висшите държавни функционери. които придобиха богатства по нечестен път, и така държавната хазна забогатя твърде много. Освен това пашата демобилизира войниците, които бяха мобилизирани според общата мобилизация и които не знаеха ред и дисциплина. След реформирането на армията той се подготви да води политика на повторно освобождение на окупираните места (от австрийците).

U evropskoj istoriografiji taj je ustanak bio zabeležen kao jedan od srpskih. Glavni francuski orijentalista, Žozef Mari Žuanin piše u svojoj velikoj knjizi Turska sa Žilom van Žaverom 1840. godine na 301. stranici piše da se Karpoš stavio na čelo ustanka Srba, uzeo kraljevsku titulu i utvrdio Krivu Palanku, Kumanovo i Kačanik.

Karposh.png


540x360.jpg
 
Poslednja izmena:
Nećeš o ciljevima naći puno bog zna šta; on ti je bio martolos Turskog carstva i iskoristio svoj položaj da okupi naoružane kolege u sklopu rušenja Osmanske imperije za vreme prodora habzburških vojnih snaga. Desio se simultano sa narodnim revoltima oko Niša i Prizrena u oktobru i septembru 1689. godine, tako da je vrlo moguće da je, sasvim verovatno preko Srpske crkve kao glavnog komunikativnog sredstva, bilo i određene saradnje s ciljem lakšeg preuzimanja nove vlasti. To nije bila nekakva moderna revolucija tipova XIX stoleća, tako da se ne može govoriti o ciljevima; glavni učesnici i posebno opšta raja učestvovala je u tome iz određenih društvenih i praktičnih razloga, a jedini cilj što se tiče više politike da možemo reći, jeste pripreme za nove, hrišćanske, gospodare. i na području Bugarske postojali su slični pokreti i akcije u kojima je Crkva imala svog udela.

Ustanici nisu imali dugoročne ciljeve, već kratkoročne, a ishod bi verovatno bila uspostava Kraljevine Srbije sa Leopoldom I na čelu.

O ustanicima nema u savremenim izvorima nikakvih govora o etnicitetu, već samo se govori o razbojnicima, hajducima, prokletim banditima i slično.

Jedini savremeni istorijski izvor koji daje Karpošu ili nekom učesniku jeste jedan kratki turski zapis od 25. oktobra 1689. godine, koji ga naziva srpskim knezom. Citiram bugarski prevod iz izdanja Makedonskog naučnog instituta 1994. godine:



U evropskoj istoriografiji taj je ustanak bio zabeležen kao jedan od srpskih. Glavni francuski orijentalista, Žozef Mari Žuanin piše u svojoj velikoj knjizi Turska sa Žilom van Žaverom 1840. godine na 301. stranici piše da se Karpoš stavio na čelo ustanka Srba, uzeo kraljevsku titulu i utvrdio Krivu Palanku, Kumanovo i Kačanik.

Karposh.png


540x360.jpg

Hvala na ovoj informaciji, ali sve mi se nesto cini, da postoji i neki austrijski izvor koji nazive Karposeve ustanike "Srbima", da li znas mozda nesto od tome?
 
Која је разлика Срба од осталих православних Словена у Македонији у 17 век?
Свесни су свог српског идентитета, говоре српским језиком, славе славу, гаје сећање на Светог Саву, Светог кнеза Лазара итд.
 
Poslednja izmena:
Која је разлика Срба од осталих православних Словена у Македонији у 17 век?

Imas kod Cvijica, kad opisuje razliku izmedju Mijaka, koje smatra za Srbe, i Brsjaka, koje bas nesto i ne smatra.

- - - - - - - - - -

Rekao bih da sam poprilično siguran da nema, osim ukoliko ne govorimo o nekom novijem otkriću?

Bojim se da je ovde rec o mom secanju koje je najverovatnije permutovalo turski u austrijski izvor.
 
Карпош је био Бугарин, устанци су били Бугари, устанак је био бугарски.

Jel imaš neki izvor? Dokument iz tog perioda. Ili bar fusnote tko od bugarskih povjesničara to tvrdi pa ću sam potražiti na osnovu čega su izveli takav zaključak. Inače jako zanimljiva tema bez obzira na njegovu pripadnost nekom etnosu. Nisam uopće znao za Karpoša. Zbilja zanimljivo.
 
Jel imaš neki izvor? Dokument iz tog perioda. Ili bar fusnote tko od bugarskih povjesničara to tvrdi pa ću sam potražiti na osnovu čega su izveli takav zaključak. Inače jako zanimljiva tema bez obzira na njegovu pripadnost nekom etnosu. Nisam uopće znao za Karpoša. Zbilja zanimljivo.
Нема ништа.

Оно што је изнето изнад је отприлике све. Карпошев је био Србин, а људи које је предводио су били православци, углавном Словени (нема доказа о учешћу несловена, али то је бар у теорији могуће), међу којима су Срби свакако били бројни ако не и најбројнији. Немогуће је на основу расположивих историјски извора извући било какве додатне закључке.
 
Надимак му је сачуван.
Градска скопска четврт (и општина) је Карпош, густо насеље од 60ак хиљада становника (само 3 посто се изјашњава Србима)..http://www.karpos.gov.mk/
Постоји фабрика "Карпош" , 5 км од Скопља, производи свакојаке елементе армирано- бетонске http://fabrikakarpos.com.mk/
Постоји хотел "Карпош" http://www.hotelkarpos.com.mk/en/content/about-hotel
И, наравно, споменик у Скопљу
%D0%9F%D0%B0%D0%BC%D0%B5%D1%82%D0%BD%D0%B8%D0%BA--500x347.jpg



По блгарском историку Петру Петрову (фотка насловнице у Славеновом посту изнад) "карпош" може потицати од турског карпуз ( бостан) или сличног грчког израза карпос (плод), или од карпа (камен и сл), у сваком случају надимак означава крупног и јаког човека. Илуструју га на блгарским сајтовима баш као традиционалног српског јунака- бркати намргођени човек високог чела, најсличније илустрацијама Старине Новака по мени

%D0%9A%D0%B0%D1%80%D0%BF%D0%BE%D1%88-500x473.jpg


Треба проверити литературу..блгарски аутор наводи да "Има информация, че със съгласието на император Леополд I, Карпош се обявява за „крал на Куманово”, а според хрониста Мехмед Рашид „императорът на Австрия му изпратил калпак.”

И, треба проверити, ако се може, да ли је био у контакту и савезу са Србином у аустријској војсци, капетаном Страхињом, који је код нас опеван у песми "Бановић Страхиња", а Блгари га, преко западноблгарских предања, зову војвода Страхил. То помиње Петров у истој књизи
(Интересен факт е, че по същото време действа и още един виден .. войвода – Страхил.)

Из друге књиге истог аутора:

content


Што се правог имена тиче, нађох само код једног немачког аутора помен Петра Војничког-Карпоша
...Dem schloss sich ein Rebell namens Petre Vojnički-Karpoš aus der ...

Изгледа да је Карпош са братијом помилован 1689. и чак је добио проширење територије, одн. управљао је још неким кадилуцима, судећи по овом делићу из дела Михајла Апостолског ( Institut za nacionalna istorija (Skopje, Macedonia),1970,"Македония и македонцы в прошлом: recueil d'articles scientifiques"

"The example of Karpos is more interesting; he was given amnesty together with his hajduk group in 1689 and was given the post of martolosbasha of the following kadi- luks: Kustendil, Sirisnik and Radomir, and even of the kàdiluks: Stip ..."

Јођ један помен у турским изворима, где и аустријанци ратују са хајдуцима заједно
....Силахдер Финдиклили Мехмед Ага (1658-1725), учесник во австро-турската војна од 1683 до 1699 година.
http://documents-mk.blogspot.rs/2012/11/1689.html


Војно-историјски гласник, 1951.г.
content


но, кад су га, искасапљеног скинули са колца и бацили у Вардар..

content
 
Poslednja izmena:
Професор Петар Петров-Карпошов устанак 1689.

http://macedonia.kroraina.com/pp/index.htm


"Бунтовните движения на българите през 1686-1690 г. са свързани с Австро-Турската война и големите поражения, нанесени от австрийците над османската войска. Тези бунтовни движения обхващат почти цялата българска земя - от Добруджа до Охрид и от Дунав до Родопите. В зависимост от конкретните условия те вземат най-различни форми - въстания, бунтове, хайдушки действия. И макар в много отношения те да имат локален характер, тях ги свързва общото желани на българите да се освободят. Затова всеки опит да се изолира което и да е от тези бунтовни действия от останалите, е пречка то да бъде видяно и оценено в неговите взаимни връзки и взаимодействие. А когато това се прави преднамерено, това вече е фалшификация на историческата истина.
Специално за Карпошовото въстание в югославската и особено в скопската историческа литература е натрупани огромен брой фалшификации и неистини. Направени са какви ли не опити да се отрече неговия български характер: премълчават се действията на Страхил войвода при Кюстендил, подминава се присъствието на австрийци и унгарци в отряда на Карпош, отричат се връзките му и подчиненото му положение спрямо австрийското командуване, и най-важното - откъсва това въстание от общата борба на българите против османската власт през периода 1686 - 1690 г. Всичко това се прави с цел да се отрече българската принадлежност на населението в Македония и да се представи то като небългарско, т.е. като население с македонско национално съзнание. Затова на Карпош и на въстаниците са приписани абсурдните цели за създаване на самостоятелна македонска държава, със свободна македонска територия, с македонска войска и администрация. А колко всичко това не е вярно, показват и приведените по-долу документални сведения. "
 
Bice da je Slaven okacio primere objektivne istoriografije u Bugara, a ti ove romanticarske i preterano nacionalisticke.

Evo zanimljivosti, danas je postavljan u Sofiji spomenik sa mapom velike Bugarske, na kojoj je prisustvovao celi drzavni i crkveni vrh. Jednostavna taj autizam kada je u pitanju njihova lingvistika i istoriografija, gde je na primer crkveno-slovenski jezik staro-bugarski, a bugarski se govori u cak i Paracinu i Jagodini, kao da ne jenjava.
 
Poslednja izmena od moderatora:
Evo zanimljivosti, danas je postavljan u Sofiji spomenik sa mapom velike Bugarske, na kojoj je prisustvovao celi drzavni i crkveni vrh. Jednostavna taj autizam kada je u pitanju njihova lingvistika i istoriografija, gde je na primer crkveno-slovenski jezik staro-bugarski, a bugarski se govori u cak i Paracinu i Jagodini, kao da ne jenjava.
Страшно. По ослобођењу Бугарске од стране Руса, добар део тамошњих Словена једва да је знао за бугарско име, а они виде неке Бугаре и Бугарску у Србији, Македонији, Грчкој, Руминији..
 
Poslednja izmena od moderatora:
Bice da je Slaven okacio primere objektivne istoriografije u Bugara, a ti ove romanticarske i preterano nacionalisticke.

Ја и Славен користимо исти извор.

Evo zanimljivosti, danas je postavljan u Sofiji spomenik sa mapom velike Bugarske, na kojoj je prisustvovao celi drzavni i crkveni vrh. Jednostavna taj autizam kada je u pitanju njihova lingvistika i istoriografija, gde je na primer crkveno-slovenski jezik staro-bugarski, a bugarski se govori u cak i Paracinu i Jagodini, kao da ne jenjava.

Овој споменик је постављен после ПСР,али комунисти су уклонили њега.Сада смо га вратили тамо где је његово место.
lion11-645x393.jpg


4c_3hpckk.png
 
Poslednja izmena od moderatora:

Back
Top