Krstionica kneza Vojislava

Tuganadlanu:
Ovlaš čitajući preskakao sam raspravu jer čim vidim da se vodi rasprava oko očitog falsifikata za kojeg oni sami kažu "Hajmo pretpostaviti da je to tačno" , onda to ne zaslužuje pravu pažnju.

Čuj hvostanski epitaf iz vremena kralja Hvalimira?? , Plavuše i ostali:dash: , daj Slavene nemoj me zezati da se na osnovu toga može čak i bilo kakva razumna akademska rasprava povesti , a mi laici sa bar malo razuma to treba da prihvtimo kao legitimno??
Ja neću.
Kliknite za proširenje...

Nemoj daj Slavene, nego pročitaj celu raspravu od početka do kraja. Praviš grešku koju pravi 99% ljudi kada greši oko istorije.
 
Прво што Хрвати нису имали у својој историји никаквог Вишеслава друго хрватско име не постоји почетком већ се појављује крајем 9 века.
Ако је крстионица са почетка 9 века Хрвати су још увек били мало гумно и племе и ситан политички фактор непримећен тадашњим писцима и дипломатама.
Хрватска историја под својим именом почиње крајем 9 века.
 
NickFreak:
Прво што Хрвати нису имали у својој историји никаквог Вишеслава друго хрватско име не постоји почетком већ се појављује крајем 9 века.
Ако је крстионица са почетка 9 века Хрвати су још увек били мало гумно и племе и ситан политички фактор непримећен тадашњим писцима и дипломатама.
Хрватска историја под својим именом почиње крајем 9 века.
Kliknite za proširenje...

Tako bi neki mogli slični argument povlačiti u slučaju Srba, da ih nema pre IX stoleća.

Samo zato što nema savremenih izvora u nekom periodu, ne znači da neki narod nije postojao i u pređašnjem. To što se Albanci javljaju tek negde oko 1000. godine ne znači da ih nije bilo prem samo što su ostali nezabeleženi.
 
Slaven777:
Tako bi neki mogli slični argument povlačiti u slučaju Srba, da ih nema pre IX stoleća.

Samo zato što nema savremenih izvora u nekom periodu, ne znači da neki narod nije postojao i u pređašnjem. To što se Albanci javljaju tek negde oko 1000. godine ne znači da ih nije bilo prem samo što su ostali nezabeleženi.
Kliknite za proširenje...


Лепо поређење , постоји помен у 11 веку нема државе ,нема никаквих дипломатских веза ,писама печата , владара , ништа о њиховом језику сасвим довољно да добију древност и да се прозову Илирима страоседеоцима Балкана као и случај Влаха.
На примеру нас 3 државе у 10 веку једна забележена у 1 веку н.е. забележено некакво присуство на Балкану у 3 или 4 веку архелошки налази Словена у Херцеговини из 4 века и ми смо поред свека дошљаци којису дошли у 7. веку.

Пример Хрвата је много једноставнији јер као народ који је ушао или је требао ући у много ближе интерактивне односе са Францима не зна за њихово народно име.
Знају за зачетника њихове државе Борну и Гундушчане ,Оборте који долазе у Далмацију ,шаљу изасланике Францима да затраже заштиту од Бугара.Долазе из источне Србије садашње.
Исти извор познаје Србе и говори да они држе већи део Далмације.

То говори у прилог да Хрвати нису били политички фактор у товреме па су по најмање могли имати крстионицу у Нину а још мање на превлаци у то време када Франци за њих уопште не знају. Ја мислим да се десило нешто сличношта и са Дукљанима у савезу са Бугарима наравно на много другачији начин. Не одбацујем ни могућност да су их сами Франци населили тада као себи лојалну војску или су претекли из разрушеног аварског каганата.

Живковић говори о тим изворима и да су у царској архиви били извори које је могао наћи ,да су потекли са запада у време када је Хрватска постала већ моћна држава.
Тако да су ти извори већ тада могли бити пренадувани и намонтирани нарочито у сврху онога што је говорио да у ранијем средњем веку је било потребно неко историјско покриће и легитимитет да би сте успоставили власт на некој територији. У причи о Хрватима имамногонеистина на које је и сам указао није могао постојати клективни уговор са папом нити је томогаопотврдити франачки мисионар према црквеном праву оног доба као и да Авари никад нису билиу Далмацији.
Као што је и сам рекао ствари се никад нису измишљале за џабе већ да би оправдали нешто. Насељени вољом римског цара а примили крштење од папе директно.
Затим франачки мисионар то аминовао хммм.

Мени то личи на покриће за стварање једне регионалне силе преко ноћи која ту није постојала и на тућој територији. Што се тиче наглог раста и развијања имамо такав пример са Маћарима који су им добро познати јер су се орођавали и давали једни другима жене.
 
Poslednja izmena:
Свакако су тада ако их има небитан политички фактор а каконису кад је Карло Великиосвојио целу Далмацију ? После рата са Византијом(Србима) задржаоје Истру и копнене делове Далмације нема трика да није дошао до њихове матичне територије.

Па то сам поставио на оној твојој теми античко наслђе код Срба то је од Марије Гимбутас.
Иако она каже да је процес који се десио у Југославији у 7. веку немогуће археолошки реконструисати.
Радило се о грнчарији словенској прашког типа из 4 века па су претпоставке биле да су пут Неретве силазили до Јадрана и враћали се.


хахаха ено на хр википедији :први познати хрватски кнез је Вишеслав!:mrgreen
 
Vizantijski hroničari Srbe zovu često Dalmatima i Tribalima. Pridavanje nekog drugog imena zemlji ili narodu, egzonima, nije ništa neuobičajeno. Posebno ukoliko bi pojam Dalmatinac označavao odricanje od suvereniteta, odnosno jasnije podvrgavanje nekoj stranoj vlasti (i to upravo onoj sili koja pretenduje na nasleđe Rimskog carstva).

NickFreak:
Радило се о грнчарији словенској прашког типа из 4 века па су претпоставке биле да су пут Неретве силазили до Јадрана и враћали се.
Kliknite za proširenje...

Hmmm ne znam šta je to iskreno zvuči mi podosta sumnjivo. :think:

NickFreak:
хахаха ено на хр википедији :први познати хрватски кнез је Вишеслав!:mrgreen
Kliknite za proširenje...

Jesi li siguran da piše prvi?
 
Slaven777:
Vizantijski hroničari Srbe zovu često Dalmatima i Tribalima.
Kliknite za proširenje...

Готово у свим случајевима Скилице имамо поред и Србин , Захумљаних и тд. Код Ане Комнине имамо мали превид Далмати што би у ранијој историји Срба имало смисла.
Нису ставови историчара усјлађени по овом питању али ако би усвојили тези Т. Живковића 1%н дошљака могли бисмо ово тумачити као период превласти и коагулацијом староседелаца и дошљака с тим да староседеоци још увек постоје под својим оригиналним називом али мало вероватно да је тако.
Ако би разумели другачије да је тежиште Срба било на приморју и у Дукљи синоним за Рашане би био Трибали а Срби Код Ане Комнине опет Далмати. Ако је крстоница Кнеза Вишеслава била заиста на Превлаци онда би Скилицу другачије разумели.

Slaven777:
Pridavanje nekog drugog imena zemlji ili narodu, egzonima, nije ništa neuobičajeno. Posebno ukoliko bi pojam Dalmatinac označavao odricanje od suvereniteta, odnosno jasnije podvrgavanje nekoj stranoj vlasti (i to upravo onoj sili koja pretenduje na nasleđe Rimskog carstva).
Kliknite za proširenje...

Славене изузеци не чине правило овде би имали само Борнину каснију титулу као дукс Либурније.
Овде говоримо о Францима који нису склони архаизмима нити сличноме овде се ради о нечему другом да иако по документу који си избацио где се Травунија и Захумље појављују као засебне кнежевине врло вероватно налик жупама и обласним господарима Ајнхарда нас извештава да Срби држе већи део Далмације док Хрвате уопште не спомиње. Логичније би ми било да види Захумљане ,Неретвљане , Травуњане него ли Србе али није тако. Ако би Порфирогенитов запис о Хрватима био иоле тачан односно извор франачки писац би морао наћи тада Хрвате у жижи интересовања народ који је имао тада кнеза Вишеслава са крстиницом у Нину. Покрштен католички народ бива овде изопштен из извора, Невероватно!
Не очекујем од тебе да ми нешто овако признаш због твоје опште помирљиве и непристрасне репутације на форуму али знам да знаш!





Slaven777:
Hmmm ne znam šta je to iskreno zvuči mi podosta sumnjivo. :think:
Kliknite za proširenje...

Извини моја грршка 5 или 6. век свакако пре званичног доласка Словена у ове крајеве!
https://forum.krstarica.com/showthread.php/693013-Antičko-nasljeđe-u-Srba/page3



Jesi li siguran da piše prvi?[/QUOTE]
 
Poslednja izmena:
NickFreak:
Славене изузеци не чине правило овде би имали само Борнину каснију титулу као дукс Либурније.
Kliknite za proširenje...

A ko pominje izuzetke, ne razumem?

Izuzetak je da vizantijski izvori Srbe zovu Srbima, a ne drugačije, možda bi neko mogao tako kazati. :D

NickFreak:
Овде говоримо о Францима који нису склони архаизмима нити сличноме овде се ради о нечему другом да иако по документу који си избацио где се Травунија и Захумље појављују као засебне кнежевине врло вероватно налик жупама и обласним господарима Ајнхарда нас извештава да Срби држе већи део Далмације док Хрвате уопште не спомиње. Логичније би ми било да види Захумљане ,Неретвљане , Травуњане него ли Србе али није тако. Ако би Порфирогенитов запис о Хрватима био иоле тачан односно извор франачки писац би морао наћи тада Хрвате у жижи интересовања народ који је имао тада кнеза Вишеслава са крстиницом у Нину. Покрштен католички народ бива овде изопштен из извора, Невероватно!
Не очекујем од тебе да ми нешто овако признаш због твоје опште помирљиве и непристрасне репутације на форуму али знам да зна
Kliknite za proširenje...

Samo sam rekao da to što u analima manastira Lorš ne piše nigde Hrvat ne znači da se iza Dalmatinaca ne kriju Hrvati; ništa drugo.

Nije logično da vidimo nikakve Zahumljane ni išta drugo. Franački letopisac spominje Srbe isključivo u kontekstu avanture Ljudevita Posavskog. Da se Ljudevit nije bio sklonio k Srbma, ne bi ih doslovno uopšte ni pominjao. Ljudi često greše kada kažu da franački izvori pišu o Srbima. Pa i ne pišu baš. Nalaze se isključivo na jednom jedinom mestu, gde su doslovno pomenuti kao kuriozitet, zbog toga što postoje oni severni Srbi (iz konteksta rečenice to se vidi; kao neko ko piše vaauuuuuu vidi bre e vidi ovo i ovde ima neki Srbi isto). To je jedna malena zabeleška u jednom jedinom redu. Ispostavlja se da u slučaju da nije to Ljudevit uradio mi bismo imali Srbe tek sredinom X stoleća. Tako da, izostanak hrvatskog etnonima u franačkoj građi jeste interesantan, ali u kontekstu celog izvora kao takvog tvrditi da za Srbe znaju, a Hrvate nigde ne pominju Franci potpuno je besmisleno. Da se pominje na desetak mesta o Srbima, pa hajde. Ali ovako, jednostavno, besmisleno je.

Što se tiče dux Dalmatinaca, zašto bi bilo nemoguće da su se oni predstavljali kao vladari Dalmacije? Da je to bila titula i da su se tako pred Francima izjašnjavali?

NickFreak:
ГИзвини моја грршка 5 или 6. век свакако пре званичног доласка Словена у ове крајеве!
https://forum.krstarica.com/ showthread.php/693013-Antičko-nasljeđe-u-Srba/page3
Kliknite za proširenje...

Da li je?

Fifth/sixth znači raspon u kojem, moguće, pripada.

To, zapravo, hronološki odgovara pojavi Južnih Slovena.
 
Poslednja izmena:
Релативизацијом појмова не долазимо ни до чега ако Борна постаје име франачком иницијативом штосмо видели да јесте тако један Људовит бежи у заклон респектабилној сили где се осећа колико толико сигуран. Видимо да он располаже воском која поражава Франке у неколико наврата , видимо да су и северни Срби кадри да поразе Франке као и балкански током византијско франачког рата.
Није довољно предпоставити да се израза Далмат који се тада није могао користити као синоним за Хрвата јер и према Голдстеину Хрвати долазе после Словена на своје просторе где затичу непостојеће Аваре или пак ако би се извор односио на 9 век ствари би се могле растумачити јасније. Људовит није паушпалном деобом и пуком случајношћу завршио у западним деловима Босне код Срба који држе и већи део Далмације.
Е како би се после тога могло растумачити иза Далмата Хрват?

Један други извор морам наћи говори да су се Хрвати населили иза Турске(Мађарске) да би се сакрили од Авара. Дакле нису били кадри прећи преко аварског каганата пре његовог уништења. Ни један извор сем Порфирогенита не спомиње 30 година рата измеђе Франака и Хрвата већ напротив темељи државе настају најпре у вазалном односу према Францима а касније према Млечанима.Они штосу водили 30 година рат са Хрватима на крају им нису ни име знали написати на ти просторима.
Можда је Франке било блам што су изгубили рат од Хрвата па су решили да им се освете тако да им ни име не упишу у своју историју.
Зашто би једна католичка поморска сила поубјала монахе у једном манастиру покупила из њега све па и крстионицу највероватније?

Нити наша нити светска историјографија осим хрватске не зида државе на основу претпоставке као и спајање банске и приморске државе у две средњовековне државе које су деловале одвојено , тако функциосале независно од хрватског имена.

То би дакле било исто као кад би ми на неку трибалску творевину назидали своју срењовековну државу , и још придружили Скилицине вести па јоши Далмате од Комнине и онда на крају Дукљу и приморске државе звали кроз историјографију приморска Србија а горња Рашка са Босном континентална Србија и написати ладњака такву историју и убацити је у школски програм???

Да ли би то ико дозволио? Не би!
Да ли Хрвати могу? Могу!

Да смо били римокатолици вероватно би и ми могли писати шта хоћемо.
 
Poslednja izmena:
5. 6. век иприсуство Словена на Балкану је некако магловита тема.Писали смо већ о томе предмет је разних контараверзи иако је постојала опсада Цариграда са Аварима као и повремених пљачкашких похода историчари из непознатих разлог споре стварање некавих словенских енклава на Балкану у то време то обично служи за нагађање. За попуњавање важећих теорија о евентуалном броју Срва и Хрвата па да би се објаснило ширење језика једнаког онда би се историчари служили неким Словенима који су ту раније коме су ови наденули влст и слично али нико није експлицитно потрврдио трајно насељавање Словена у 5-6 веку преко Дунава.
Углавном нагаћање , долазак се ипак везује за 7 век у расопну од 30 година евентуално за време Фоке до Ираклија.
 
Q. in perpetuum hibernum:
Izašao je ove godine rad Filipa Obradovića i Marka Atlagića pod nazivom Višeslav je srpski a ne hrvatski knez, a Višeslavova krstionica ranohrišćanski srpski a ne hrvatski kulturni spomenik; na str. 139-147 sveske 44 Glasnika Baština Instituta za srpsku kulturu: http://www.iskp.co.rs/wp-content/upload/2018/07/Bastina-broj-44.pdf

Autori zastupaju tezu da je krstionica iz manastira Sv. Arhangela Mihaila na Prevlaci, odakle su je navodno bili zaplenili Mlečani u XV stoleču.
Kliknite za proširenje...

Samo da te podsetim @zvaljlo na ovaj rad iz 2018. godine.

Nije preterano kvalitetan, jerbo su autori slabog kalibra, ali svejedno.
 
Q. in perpetuum hibernum:
...
Nije preterano kvalitetan, jerbo su autori slabog kalibra, ali svejedno.
Kliknite za proširenje...
Kliknite za proširenje...
Blago rečeno, vrlo loša argumentacija, ni prinijeti Komatini... Nikad neću zaboraviti kad sam prvi put pročitao rad M.M.Sokol, koji će doduše kasnije N.Jakšić oboriti, to je bio izuzetno kvalitetno napisan članak, za razliku od ovoga ovdje
 
Q. in perpetuum hibernum:
Tako bi neki mogli slični argument povlačiti u slučaju Srba, da ih nema pre IX stoleća.

Samo zato što nema savremenih izvora u nekom periodu, ne znači da neki narod nije postojao i u pređašnjem. To što se Albanci javljaju tek negde oko 1000. godine ne znači da ih nije bilo prem samo što su ostali nezabeleženi.
Kliknite za proširenje...
To je fakat, nije uopšte moguće da se neko tek tako negde pojavi iz ničega, i mi i oni smo imali običaj da se tako pojavimo prilikom oseka Mađara, Prvog bugarskog carstva i Vizantije.
 
Филм Емира Кустурице „Сјећаш ли се Доли Бел“ се бави и феноменом хипнозе. Тако у једној сцени у филму неки момa девојци говори: „Ти спаваш, ти спаваш.“ Она њему каже: „Будало видиш да не спавам.“

Нешто слично је са Вишеславом и Војиславом у нашој науци. Неко је некад погрешно превео што је написао Константин Порфирогенит. У преводу је Војислава посто Вишеслав. Нема везе! По овом „Вишеславу“, који је заправо Војислав, има улица у Београду. Овај Вишеслав је ни крив ни дужан у науци постао отац краљу Радославу. Постао је и предак Петру Гојниковићу. И странци су мислили да смо ми озбиљни па су то пренели у своју науку.

Име Вишеслава записано је на крстионици која је предмет дискусије. Сад ову крстионицу не зовемо Вишеславова већ Војиславова крстионица. „И ако смо писмени читамо како није написано“!. Принцип хипнозе на нас добро делује.

Међутим по мом мишљењу ово преименовање Војислава у Вишеслава није без разлога.

Наш Војислав постоји као владар и других народа.

Код Чеха

1Чех (Кжех)(ок. 600).
2. Крок (Кракус), сын.
3. Либуше, дочь.
4. Пржемысл I, муж (ок. 720 - 50).
5. Незамысл, сын (ок. 750 - 88).
6. Мната, сын (ок. 780 - 810).
7. Воен, сын (ок. 810 - 30).
8. Внислав, сын (ок. 830 - 35)*
9. Кржесомысл, брат (ок. 835 - 50).
10. Неклан, сын (ок. 850 - 75).
11. Гостивит, сын (ок. 875 - 80).
12. Борживой, сын (князь Чехии ок. 880 - 905).

. Великоморавское княжество (ок. 830 - 906).
Чехия, Моравия, Словакия, Венгрия, Словения. Стол. Велеград.
Воймир (Вономир )(князь мораван ок. 810 - 22).
Династия Моймировичей:
1. Моймир I (ок. 830 - 46, князь мораван с 822).
2. Ростислав, плем. (846 - 70).
3. Святополк (Сватоплук) I, сын (870 - 94).
4. Моймир II, сын (894 - 906).

Сев. Хорватия. Стол. Сисак.
Косенцес (ок. 620 - 35).
ок. 650 - 780 аварское завоевание.
Войномир (ок. 790 - 805).
Людевит, сын (ок. 805 - 23)*
823 - 27 франкское завоевание.
827 - 29 болгарское завоевание.
Ратимир (болгарск. вассал 829 - 38).



Видимо да поред нашег Војислава постоје још три „Војислава“. Војин-о -мир из ARF који се помиње 796. године као Војномир Wonomyrus Sclavus. Чешки Воен, (ок. 810 - 30) је легендарни владар и године његовог владања су отприлике одређене. Великоморавски Воймир (Вономир)(князь мораван ок. 810 - 22) чије је владање отприлике одређено.

Сва ова четири владара су заправо једна личност. Горе поменуте четири целине су у време Војислава биле једна целина. Он је у ARF Sclavus. Исту титулу има и Мутимир и Бранимир. Војислав (Војномир Sclavus,) је владао сигурно 796 године. Он је владао државом која се простирала на простору данашњих Србије, Хрватске, Босне и Херцеговине, Црне Горе, Чешке; Словачке, делова Албаније, Македоније, Мађарске, Аустрије, Немачке и Словеније. Франци да би победили Аварски каганат морали су да уђу у савез за Војиславом.

Вишеслав се под овим именом не помиње ни у једном истпоријском извору. Вишету помиње Константин Порфирогенит као оца краља Михаила „Вишевића“. Постоји још два владара под сличним именом.

Мекленбург (Сев.-Вост. Германия). Стол. Велеград.
ок. 700 - 1044 союз племен бодричей, вагров, варнов, смолинцев, глинян,
древан под управлением выборного князя.
1044 - 1183 Вендское княжество (вассал Саксонии).
1. Вышан (Висан)(ок. 780 - 94)*
2. Годослав (Годлав), сын (794 - 808)*
3. Дражко, брат (808 - 09, сопр. с 794)*
4. Славомир, брат (809 - 17, сопр. с 794).
5. Чедраг (Седраг), сын 3 (817 - 39).
6. Гостимысл, сын (839 - 44).



Постојао је и Сплитски кнез са сличним именом око 1200 године.
 
Q. in perpetuum hibernum:
A ko pominje izuzetke, ne razumem?

Izuzetak je da vizantijski izvori Srbe zovu Srbima, a ne drugačije, možda bi neko mogao tako kazati. :D
Kliknite za proširenje...

Па не није зову их и Далматима кроз великожупанску епоху и Трибалима ачи врело често на истим местима би био архижупан Себије,
Q. in perpetuum hibernum:
Samo sam rekao da to što u analima manastira Lorš ne piše nigde Hrvat ne znači da se iza Dalmatinaca ne kriju Hrvati; ništa drugo.
Kliknite za proširenje...

Sorabos, quae natio magnam Dalmatiae partem obtinere dicitur

Неоспорно сасвим сигурно да се иза Далмата крију Хрвати!
Ајнард није доживео књижевну ромнтићасрску епоху која почиње у Византији већ од 11- века.

Q. in perpetuum hibernum:
Nije logično da vidimo nikakve Zahumljane ni išta drugo. Franački letopisac spominje Srbe isključivo u kontekstu avanture Ljudevita Posavskog. Da se Ljudevit nije bio sklonio k Srbma, ne bi ih doslovno uopšte ni pominjao. Ljudi često greše kada kažu da franački izvori pišu o Srbima. Pa i ne pišu baš. Nalaze se isključivo na jednom jedinom mestu, gde su doslovno pomenuti kao kuriozitet, zbog toga što postoje oni severni Srbi (iz konteksta rečenice to se vidi; kao neko ko piše vaauuuuuu vidi bre e vidi ovo i ovde ima neki Srbi isto). To je jedna malena zabeleška u jednom jedinom redu. Ispostavlja se da u slučaju da nije to Ljudevit uradio mi bismo imali Srbe tek sredinom X stoleća. Tako da, izostanak hrvatskog etnonima u franačkoj građi jeste interesantan, ali u kontekstu celog izvora kao takvog tvrditi da za Srbe znaju, a Hrvate nigde ne pominju Franci potpuno je besmisleno. Da se pominje na desetak mesta o Srbima, pa hajde. Ali ovako, jednostavno, besmisleno je.

Što se tiče dux Dalmatinaca, zašto bi bilo nemoguće da su se oni predstavljali kao vladari Dalmacije? Da je to bila titula i da su se tako pred Francima izjašnjavali?
Kliknite za proširenje...

Мислим да су франачки анали по структури не одговарају Кинаму и Хонијати тај књижевни романтизам,и архаизам ће се код њих појавити после пада Цариграда јер ће га Грци пренети преко Венеције на запад имамо и раније упливе који долазе из византијске Италије.-

Показао сам ти већ на пвт јер ниси желео јавно да имаш делегацију Словена из Паноније коју претстављају Сораби и Аборити или Преседентес у објашњењу даље стоји да ове Аборите зову Преседентес јер живе у суседству Бугарске и жалили су се да су их ови Малтретирали-
Заједно са делегацијом Авара које престављају Боеми и Велети.


Њ сад слућајност ичи не Ајнхард помиње да је цар Карло Велики ратовао 40 година и да је покорио много веће народе ачи микад није могао победити ове Абодрите , Сорабе , Боеме и Велете. Ови народи су по језику слични али по навикама сасвим другачији.

Пази сад исти и у Панонији у 2 делегације ови први у делегацији Словена други као делегација Авара.

Међутим посматрано у ширем контексту да је овај сукоб имао тежину светског рата и судара уједињене западне Европе против Ромеја сасвим довољно се спомињемо.

Ту нема ни белих Хрвата нигде на северу пре ће бити да им је положај онак који им даје Нестор Кијевски па и Порфирогенит после 16 дана хода се излази на море а то море је Црно Море.

Но Људевит је господар гоње Лапоније престављен код цара.
Борна дукс Тимочана и Гундускана затим дукс Либурније па Далмације у кратском року.постаје десна рука Луја Ћелавог у ратовима против Људевита Посавског. Читава ранохрватска црква је припојена франачкој аквилејској патријаршији и нигде трага од хрватског имена.

Где се то Албанци помињу око 1000.-те?
 
nemanjinrodoslov:
Филм Емира Кустурице „Сјећаш ли се Доли Бел“ се бави и феноменом хипнозе. Тако у једној сцени у филму неки момa девојци говори: „Ти спаваш, ти спаваш.“ Она њему каже: „Будало видиш да не спавам.“

Нешто слично је са Вишеславом и Војиславом у нашој науци. Неко је некад погрешно превео што је написао Константин Порфирогенит. У преводу је Војислава посто Вишеслав. Нема везе! По овом „Вишеславу“, који је заправо Војислав, има улица у Београду. Овај Вишеслав је ни крив ни дужан у науци постао отац краљу Радославу. Постао је и предак Петру Гојниковићу. И странци су мислили да смо ми озбиљни па су то пренели у своју науку.

Име Вишеслава записано је на крстионици која је предмет дискусије. Сад ову крстионицу не зовемо Вишеславова већ Војиславова крстионица. „И ако смо писмени читамо како није написано“!. Принцип хипнозе на нас добро делује.

Међутим по мом мишљењу ово преименовање Војислава у Вишеслава није без разлога.

Наш Војислав постоји као владар и других народа.

Код Чеха

1Чех (Кжех)(ок. 600).
2. Крок (Кракус), сын.
3. Либуше, дочь.
4. Пржемысл I, муж (ок. 720 - 50).
5. Незамысл, сын (ок. 750 - 88).
6. Мната, сын (ок. 780 - 810).
7. Воен, сын (ок. 810 - 30).
8. Внислав, сын (ок. 830 - 35)*
9. Кржесомысл, брат (ок. 835 - 50).
10. Неклан, сын (ок. 850 - 75).
11. Гостивит, сын (ок. 875 - 80).
12. Борживой, сын (князь Чехии ок. 880 - 905).

. Великоморавское княжество (ок. 830 - 906).
Чехия, Моравия, Словакия, Венгрия, Словения. Стол. Велеград.
Воймир (Вономир )(князь мораван ок. 810 - 22).
Династия Моймировичей:
1. Моймир I (ок. 830 - 46, князь мораван с 822).
2. Ростислав, плем. (846 - 70).
3. Святополк (Сватоплук) I, сын (870 - 94).
4. Моймир II, сын (894 - 906).

Сев. Хорватия. Стол. Сисак.
Косенцес (ок. 620 - 35).
ок. 650 - 780 аварское завоевание.
Войномир (ок. 790 - 805).
Людевит, сын (ок. 805 - 23)*
823 - 27 франкское завоевание.
827 - 29 болгарское завоевание.
Ратимир (болгарск. вассал 829 - 38).



Видимо да поред нашег Војислава постоје још три „Војислава“. Војин-о -мир из ARF који се помиње 796. године као Војномир Wonomyrus Sclavus. Чешки Воен, (ок. 810 - 30) је легендарни владар и године његовог владања су отприлике одређене. Великоморавски Воймир (Вономир)(князь мораван ок. 810 - 22) чије је владање отприлике одређено.

Сва ова четири владара су заправо једна личност. Горе поменуте четири целине су у време Војислава биле једна целина. Он је у ARF Sclavus. Исту титулу има и Мутимир и Бранимир. Војислав (Војномир Sclavus,) је владао сигурно 796 године. Он је владао државом која се простирала на простору данашњих Србије, Хрватске, Босне и Херцеговине, Црне Горе, Чешке; Словачке, делова Албаније, Македоније, Мађарске, Аустрије, Немачке и Словеније. Франци да би победили Аварски каганат морали су да уђу у савез за Војиславом.

Вишеслав се под овим именом не помиње ни у једном истпоријском извору. Вишету помиње Константин Порфирогенит као оца краља Михаила „Вишевића“. Постоји још два владара под сличним именом.

Мекленбург (Сев.-Вост. Германия). Стол. Велеград.
ок. 700 - 1044 союз племен бодричей, вагров, варнов, смолинцев, глинян,
древан под управлением выборного князя.
1044 - 1183 Вендское княжество (вассал Саксонии).
1. Вышан (Висан)(ок. 780 - 94)*
2. Годослав (Годлав), сын (794 - 808)*
3. Дражко, брат (808 - 09, сопр. с 794)*
4. Славомир, брат (809 - 17, сопр. с 794).
5. Чедраг (Седраг), сын 3 (817 - 39).
6. Гостимысл, сын (839 - 44).



Постојао је и Сплитски кнез са сличним именом око 1200 године.
Kliknite za proširenje...
https://forum.krstarica.com/threads/arheologija.800742/page-8
 
Opera Snapshot_2023-01-16_234203_scindeks.ceon.rs.png

Вишеслав је српски а не хтватски кнез

О НАТПИСУ НА КРСТИОНИЦИ ИЗ ВРЕМЕНА КНЕЗА ВИШЕСЛАВА. НЕКА ЕПИГРАФСКА ЗАПАЖАЊА Предраг Коматина
 
Ono što je vrlo važno ovde jeste nešto što je Tibor Živković samo neprimetno, usputno komentarisao, a Predrag Komatina podvlači: Višeslav je prvi srpski vladar poznatog imena. I ako je ovo njegova krstionica, kao što je moguće da jeste, moguće je i da je prvi kršteni vladar. A ostali, svi do nepoznatog arhonta koji je prvi Srbe doveo na balkanso podneblje, nisu imenovani kao pagani.

:worth:
 
nemanjinrodoslov:
Нешто слично је са Вишеславом и Војиславом у нашој науци. Неко је некад погрешно превео што је написао Константин Порфирогенит. У преводу је Војислава посто Вишеслав. Нема везе! По овом „Вишеславу“, који је заправо Војислав, има улица у Београду. Овај Вишеслав је ни крив ни дужан у науци постао отац краљу Радославу. Постао је и предак Петру Гојниковићу. И странци су мислили да смо ми озбиљни па су то пренели у своју науку.
Kliknite za proširenje...

Komatina kaže da je to čitanje neutemeljeno i da je ispravno protumačen kao Višeslav.

Viseslav (1).jpg

Viseslav (2).jpg

Порфи1.jpg

Komat.jpg
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top