Kukavicom te ne čini jedan akt, već kompletan život. Baš kao što te herojem ne čini samo jedno herojsko delo, ako si ostatak života proživeo kao miš u rupi. Ratku Mladiću su mnogi zahvalni zbog cele njegove aktivnosti u ratu, a Srebrenica je jednostavno bila osveta za ono što su zarobljeni tamo, a potom likvidirani, prethodno činili u dužem vremenskom periodu. Ako se taj događaj posmatra još šire, zarobljenim pripadnicima muslimanskih oružanih formacija priušteno je ono što oni sami nisu priuštili Srbima koje su ubijali - brza smrt. A takođe im je učinjen gest dostojan poštovanja, opet za razliku od njih, kojim su njihove žene, deca i starci evakuisani na muslimansku teritoriju.
Što se Dodika tiče, on je političar i kaže ono što misli da je najbolje za njega i celokupnu političku situaciju u Republici Srpskoj, a primetićeš da Srebrenicu nije nazvao genocidom, nego zločinom, oko čega se manje - više slaže i srpska javnost. Budući da jeste zločin streljati zarobljenike, u neku ruku i kukavičluk, ali ako se uzme u obzir šta su sve ti zarobljenici prethodno radili, i na kakve načine, a sve pod zaštitom snaga UN i sporazuma o "zaštićenoj zoni", onda mi ih lično nimalo nije žao, niti će ikada biti.
