Najveći zločini NATO-a

RužnaKoLopov

Buduća legenda
Moderator
Poruka
36.461
NATO je najveći i najmoćniji vojni savez na svetu.Kao rezultat ruskog napada na Ukrajinu, veličanje vojnog saveza sve je češće u Nemačkoj i Austriji. Stoga je sada vreme da pogledamo najveće zbrke u alijansi i da se suprotstavimo dodvajanju.

CIA je u posleratnom periodu otvorila tajne vojne milicije i ilegalna skladišta naoružanja širom Evrope u velikom broju država članica NATO-a, ali i drugih, kako bi u slučaju eventualnog organizovanja gerilskih borbi protiv sovjetskih oružanih snaga invazije Varšavskog pakta. Od 1963. godine njima je koordinirao NATO. Ova operacija je dokumentovana, između ostalog, u knjizi „NATO. Tajne vojske u Evropi”. Pripadnici ovih trupa regrutovani su iz obaveštajnih službi, vojnih specijalnih jedinica i bivših nacističkih ratnih zločinaca.

Mreža je otkrivena 1990. godine tokom sudske istrage o terorističkim napadima u Italiji, koja je otkrila niz neslaganja. Od tada su prikupljeni brojni tragovi i dokazi koji dokazuju umešanost organizacije Gladio u čitav niz terorističkih napada, koji su, kako se vidi iz razgovora sa svedocima, namerno imali za cilj da podstaknu želju za još državna bezbednost i preduzimanje represivnih mera protiv revolucije Za legitimizaciju levice. Istaknuti primer je bombaški napad na glavnu železničku stanicu u Bolonji 2. avgusta 1980. godine, u kome je ubijeno 85 ljudi.

Jugoslavija

NATO je 1999. bombardovao srpske oblasti 78 dana bez mandata UN. Preko hiljadu civila je ubijeno, a bezbroj drugih je ranjeno. Između ostalog, NATO je bacio bombe na albansku izbegličku kolonu (73 mrtva), izbeglički kamp, selo u kome su izbeglice tražile utočište (77-87 mrtvih) i romsko naselje. Pored napada na izbeglice i manjine, uništene su ili oštećene brojne bolnice, škole, industrijska postrojenja, snabdevanje strujom i vodom, kao i nekoliko hemijskih centara. Uništavanje vitalne infrastrukture od strane globalne vojne sile u ratnoj situaciji nije „kvar“ u sprovođenju humanitarnih ideala! Svako ko bombarduje civilna mesta ubija civile: namerno i kršeći međunarodno pravo.

Nekažnjeno hemijski rat

Napad na hemijske centre predstavljao je i vešto izbegavanje zabrane upotrebe hemijskog oružja iz Ženevske konvencije.Posle vazdušnih napada na Rafineriju Pančevo, nafta koja je iscurila dve nedelje je gorela, a u napadu na rafinerije u Novom Sadu i iza sebe ostavio ogroman oblak čađi, sumpor-dioksida i azotnih oksida. Neverovatne količine toksičnih gasova ispuštenih samo u Pančevu (stotine tona vinilhlorida i amonijaka) formirale su 20 kilometara dug toksičan oblak nad predgrađem Beograda, iz kojeg je 40.000 ljudi moralo da bude evakuisano i koji je, kako se vetar menjao, krenuo ka Mađarska, Rumunija i Bugarska su krenule dalje. Ilegalni rat NATO-a u Jugoslaviji bio je humanitarna i ekološka katastrofa koja i danas oduzima živote. Niko od odgovornih nije odgovarao.

Upotreba veoma smrtonosnog oružja:

U vazdušnom napadu na Jugoslaviju utrošeno je deset tona uranijumske municije, a to je municija koja sadrži osiromašeni uranijum i nanosi veću štetu tenkovima i ljudskom telu zbog slabe radioaktivnosti i hemijske toksičnosti. U svim bivšim ratnim zonama gde je korišćena uranijumska municija, u narednim godinama zabeležen je dramatičan porast slučajeva raka. Prema podacima NATO-a, u operaciji Savezničke snage (Jugoslavija) korišćene su i 1.392 kasetne bombe (sa podmunicijom od oko 300.000), od kojih oko 10% (30.000 eksplozivnih naprava) nije eksplodiralo. Do danas ih je desetine hiljada rasprostranjeno širom zemlje i nisu deaktivirane.
 
Avganistan

U jesen 2001. samo su SAD izvršile invaziju na Avganistan u „Operaciji trajne slobode“ da bi uhvatile Osamu bin Ladena i zbacile talibanski režim, koji su SAD pomogle da se izgradi godinama ranije kako bi oslabile svog glavnog rivala, Sovjetski Savez. . Ovo se brzo pretvorilo u operaciju NATO-a i time rasteretilo SAD, koje su sada mogle bolje da se fokusiraju na svoj ilegalni rat u Iraku. Iako uspešna u oba projekta – Bin Laden je 2011. pogubljen uz kršenje međunarodnog prava – misija NATO-a je zvanično trajala do 2014. Sada je situacija gora nego ikad. Ono što je ostalo je potpuno uništena zemlja, nova trgovina opijumom u procvatu, hiljade i hiljade mrtvih i još jači talibani.

Mučenja

Godinama su NATO trupe prebacivale zatvorenike u avganistanske zatvore gde su mučeni. Izveštaji se kreću od lažnih pogubljenja preko silovanja i zlostavljanja do strujnih šokova. Tek nakon intenzivnog medijskog izveštavanja, NATO je 2011. zaustavio transport zatvorenika. Ne zato što su to tek tada saznali, naprotiv: mučitelji su često bili bliski saveznici: agenti tajnih službi, političari i šefovi policije koji su intenzivno sarađivali sa NATO-om. Ovo je prema izveštaju Human Rights Vatch-a „Danas ćemo svi umreti“ iz 2015. Pored mučenja, neki od navedenih ljudi počinili su zločine poput nezakonite naplate poreza, ubistva civila i sakaćenja.

Beli fosfor

Procureli vojni dokumenti iz Avganistanskog ratnog dnevnika otkrivaju da su trupe NATO-a u Avganistanu koristile velike količine belog fosfora, često u stambenim područjima. Potvrđeno je 1.100 slučajeva pripremljenih granata, raketa ili bombi. Beli fosfor se smatra nehumanim oružjem i supstanca je koja se pri kontaktu vezuje za ljudsko meso i nastavlja da gori sve dok je prisutan kiseonik, izazivajući nezamisliv bol. Portparolka ISAF-a Švegman potvrdila je upotrebu belog fosfora kao ofanzivnog oružja.

Talibani su ojačali

Brutalan način ratovanja koji su sprovodili zapadni okupatori – sada su poznati slučajevi u kojima su američki vojnici formirali „timove za ubijanje“ i posebno lovili Avganistance, ubijali ih i predstavljali njihove ostatke kao trofeje (ubistva u okrugu Majvand) – imao je rezultat da su talibani ponovo uživali podršku među stanovništvom. Emran Feroz, avganistansko-austrijski novinar u intervjuu za Mark21: „Poznati talibanski komandant je jednom rekao da ne mora mnogo da radi, Amerikanci su se pobrinuli za regrutaciju. Nedelju dana pre bombardovanja bilo je možda dva mladića koji su hteli da se bore, a posle bombardovanja bilo ih je 150.” Trebalo je manje od 24 sata nakon što su se sve zapadne trupe povukle pre nego što su talibani ponovo uspeli da preuzmu vlast – sramota za njih Nestabilnost vlade koju je instalirao Zapad i ukupan uticaj okupacije.
 
Libija

Demonstracije protiv Gadafijevog režima u kontekstu arapskog proleća u Libiji 2011. godine brzo su eskalirali u krvavi sukob između vojnih trupa lojalnih Gadafiju i libijskih pobunjenika. One su delimično bile infiltrirane od strane džihadističkih grupa koje su želele da iskoriste građanski rat za svoje potrebe. Pod izgovorom zaštite libijskog stanovništva doneta je Rezolucija UN 1973, koja je omogućila intervenciju NATO-a. Njihov legitimitet prema međunarodnom pravu je kontroverzan, jer se pravo na njihovo korišćenje kao deo „humanističke intervencije“ odnosi na ratove između država, ali ne i na domaće pobune, jer bi ovde morala da važi zabrana mešanja i garancija teritorijalnog integriteta. .

NATO je od 31. marta 2011. godine preuzeo kontrolu nad celokupnom vojnom operacijom operacijom „Jedinstveni zaštitnik“. Usledilo je višemesečno bombardovanje zemlje od strane NATO trupa i upotreba kopnenih snaga. Francuska, Katar i SAD prekršile su embargo na oružje, što je masovno ojačalo džihadističke snage među pobunjenicima. NATO-ovo ofanzivno ratovanje je na kraju značajno doprinelo padu Gadafijevog režima; ovo je svesno dovelo do „promene režima“ nije obuhvaćeno rezolucijom UN. Ovo pre svega nije poboljšalo situaciju libijskog stanovništva.
 

Back
Top