Da li su Srbi krivi za "hrvatski anti-fašizam" ?

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

PartizanBeograd

Veoma poznat
Poruka
10.918
Na ovim prostorima ne postoji veća laž od termina "hrvatski anti-fašizam"

Ono što mi Srbi treba da se zapitamo - kako je moguće da oni koji su dočekivali naciste cvećem, koji su imali fašističku državu i istrebljivali druge narode po logorima sebe prikazuju svetu kao anti-fašiste iz Drugog svetskog rata !?

Da li mislite da je to srpska krivica što smo to dozvolili ?
 
Na ovim prostorima ne postoji veća laž od termina "hrvatski anti-fašizam"

Ono što mi Srbi treba da se zapitamo - kako je moguće da oni koji su dočekivali naciste cvećem, koji su imali fašističku državu i istrebljivali druge narode po logorima sebe prikazuju svetu kao anti-fašiste iz Drugog svetskog rata !?

Da li mislite da je to srpska krivica što smo to dozvolili ?

Ne bi to trebalo gledati samo posljedično, već i kroz uzroke...ako su Zagrepčani tako dočekali '41. nacističke okupatore, treba se onda zapitati što su oni mislili o Jugoslaviji i šta je tačno uzrok toga. Baci pogled na oduševljenje Arbanasa kada je došlo do toga; ono je ništa manje. Dodajmo tome da ima i mjesta po Makedoniji gdje su bugarske jedinice pozitivno primljene.

Hrvati su prišli antifašističkoj strani, odnosno priključili joj se u najvećoj mjeri tokom rata, tako da su ga dočekali na pravoj strani. To je tako i to je notorna činjenica, isto kao što je činjenica da je antifašistički pokret u početnom dijelu rata 1941-3 bio prvenstveno srpski. Ne možemo konstatacijom jedne činjenice brisati neke druge, a to je da hrvatski antifašizam ipak nije izmišljotina.

Mnogo interesantniji slučajevi su oni Albanaca i Mađara, čiji su doprinosi antifašizmu bili krajnje minimalni; u slučaju Albanaca možda nešto intenzivniji ali tek od poznije '44. Ti narodi su se tek 'izvukli'; i nisu prošli kroz sudbinu Njemaca (manjim dijelom Italijana).
 
Ne bi to trebalo gledati samo posljedično, već i kroz uzroke...ako su Zagrepčani tako dočekali '41. nacističke okupatore, treba se onda zapitati što su oni mislili o Jugoslaviji i šta je tačno uzrok toga. Baci pogled na oduševljenje Arbanasa kada je došlo do toga; ono je ništa manje. Dodajmo tome da ima i mjesta po Makedoniji gdje su bugarske jedinice pozitivno primljene.

Hrvati su prišli antifašističkoj strani, odnosno priključili joj se u najvećoj mjeri tokom rata, tako da su ga dočekali na pravoj strani. To je tako i to je notorna činjenica, isto kao što je činjenica da je antifašistički pokret u početnom dijelu rata 1941-3 bio prvenstveno srpski. Ne možemo konstatacijom jedne činjenice brisati neke druge, a to je da hrvatski antifašizam ipak nije izmišljotina.

Mnogo interesantniji slučajevi su oni Albanaca i Mađara, čiji su doprinosi antifašizmu bili krajnje minimalni; u slučaju Albanaca možda nešto intenzivniji ali tek od poznije '44. Ti narodi su se tek 'izvukli'; i nisu prošli kroz sudbinu Njemaca (manjim dijelom Italijana).
Под број један Славене, анти-фашистички покрет је од првог до последњег дана рата био првенствено српски (/црногорски).

Под два, имаш и примере како су Словенци у италијанској окупационој зони прославили 1. децембар 1941: генералним штрајком, и јавним истицање слика краља Петра Другог, југословенских и словеначких тробојки.

И под три, Хрвати крај рата нису дочекали на правој страни.
По хрватским званичним подацима, више је Хрвата погинуло у јединицама ОС НДХ-а него ли у јединицама НОВОЈ-а.
Уз то, у једниницама НОВОЈ-а 31. 3. 1945. било је око 100.000 Хрвата , док у Оружаним снагама НДХ-а око 170-180.000 ( истина.међу њима било је и Муслимана, али у ову цифру нису укључени остаци легионарских дивизија) припадника ( нека доња цифра којом се барата је 167.067, а горња 182.861)
 
Под број један Славене, анти-фашистички покрет је од првог до последњег дана рата био првенствено српски (/црногорски).

Под два, имаш и примере како су Словенци у италијанској окупационој зони прославили 1. децембар 1941: генералним штрајком, и јавним истицање слика краља Петра Другог, југословенских и словеначких тробојки.

И под три, Хрвати крај рата нису дочекали на правој страни.
По хрватским званичним подацима, више је Хрвата погинуло у јединицама ОС НДХ-а него ли у јединицама НОВОЈ-а.
Уз то, у једниницама НОВОЈ-а 31. 3. 1945. било је око 100.000 Хрвата , док у Оружаним снагама НДХ-а око 170-180.000 ( истина.међу њима било је и Муслимана, али у ову цифру нису укључени остаци легионарских дивизија) припадника ( нека доња цифра којом се барата је 167.067, а горња 182.861)

Ne razumijem se toliko dobro u Drugi svjetski rat pa ne mogu se tako u diskusiju ni uključiti. Međutim, poenta moja je bila da je poslije 1943. godine većina partizanskih boraca iz Hrvatske bilo hrvatske narodnosti - nije li to tačno?

Znači, 1945. prema tvojim podacima je bilo 170-180.000 ljudi u HOS-u?
 
Ne razumijem se toliko dobro u Drugi svjetski rat pa ne mogu se tako u diskusiju ni uključiti. Međutim, poenta moja je bila da je poslije 1943. godine većina partizanskih boraca iz Hrvatske bilo hrvatske narodnosti - nije li to tačno?

Znači, 1945. prema tvojim podacima je bilo 170-180.000 ljudi u HOS-u?

Да, ту си у праву: од друге половине 1943. Хрвати у јединицама НОВОЈ са територије Хрватске чине већину.

Али, треба имати на уму да су, према демографским проценама, Срби на територији Хрватске су чинили неких 18%, док су Хрвати чинили око 71% становништва , тако да чак и марта 1945 када је било 99.736 ( 64%)партизана Хрвата из Хрватске , а 37.003 (23.7%) партизана Срба из Хрватске ( до укупно 156.220), овај однос је неповољан по Хрвате.
Ако се гледа по погинулим, онда је овај однос још неповољнији.
По поименичном попису из 1964. са територије СР Хрватске је страдало 60.131 припадника НОВОЈ-а током рата :31.805 Хрвата или 52,9% страдалих партизана, те 26.715 Срба (44,4%) и 1611 особа осталих и непознатих националности (2,7% страдалих партизана).
Ако се гледа релативни однос погинулих припадника НОВОЈ са териорије Хрватске онда је он 3,5:1 у корист Срба.
ПО годинама, за територију Хрватске, то изгледа следеће:

1941.- 927 Срба (78%), 231 Хрвата (19,4%)- релативни однос 16:1
1942.-4202 Срба ( 69,1%), 1759 Хрвата (28,9)-релативни однос 10:1
1943-12.507 Срба (55,1%), 9.770 Хрвата (43,1%)-релативни однос 5:1
1944.-6.839 Срба (34,1%), 12.868 Хрвата ( 64,1%)-релавтини однос 2:1
1945.-3.741 Срба (31,6%), 7.869 Хрвата ( 66,6%)-релативни однос 2:1

Е сада, ако овоме додаш и партизански покрет у Босни и Херцеговини, Војводини, на Косову и Метохији, ужој Србији, Црној Гори, који су у потпуности били српски (/црногорски), добија се комплетна слика.



И процене за ОС НДХ-а нису моје. О тим проценама говоре што немачке, што архиве НДХ-а.
 
I to baš za sam kraj rata, 1945. godine (pretpostavljam da to uračunava i Drljevićevu onu četničku 'Crnogorsku narodnu armiju')?

Не. Подаци су за јединице ОС НДХ-а од 30. марта до 5. априла 1945.
Јединице Команде Црне Горе и Страог Раса, са Херцеговцима се налазе на потезу Лијевче поље-Мањача-десна обала Врбаса.
Црногорска национална војска је формирана 10. априла, а како казује један од учесника догађаја Михаило Минић, престала је да постоји 7. маја, након преласка моста на Сутли ( након преласка моста комадант Дрљевићеве ''гарде'' Бурић убијен је са усташaма које су биле у пратњи)
 
I to baš za sam kraj rata, 1945. godine (pretpostavljam da to uračunava i Drljevićevu onu četničku 'Crnogorsku narodnu armiju')?

Ta "armija" nije ni postojala. Trajala je tek toliko da se prezivjeli crnogorski i hercegovacki cetnici dokopaju Slovenije, a dalje znas se, Drljavic je svoju ulogu u ubistvu Djurisica i cetniciki oficira, platio i sam svojom glavom..
 
Jedan od nacina kako su komunisti partizani na celu sa Titom, ubacivali zrtve hrvatske sirotinje projugoslovenski orjentisane,..nakon pada Italije u "antifasizam" je sljedeci:

U jenom malenom mjestu u Lici, na groblju, ...naravno Pravoslavnom, svake se godine polagao vjenac na Partizansku grobnicu hrvatskim partizanima,
naravno pompezno uz prisustvo generala VI licke, koji bi specijalno za tu priliku sa okupiranog Dedinja bili dovozeni,...
pocasni plotuni,..prigodne besjede o zajednickoj borbi,...ocijim zjenicama i na kraju cvi u janjecoj brigadi!

Ko djetetu mi nije islo u glavu, kako ti poginuli partizani nisu nikog svog imali, jer bi samo zvanicnici SUBNORa Hrvatske dolazili,.....
a odgovor na moju ljubopitljivost,....pobili su ih ....
i to od onih sa margina skupa, sto partizanske penzije nisu imali, a njihovi sa Djujicem u Ameriku pobjegli, totalno me je zbunio!!
Naravno,.... tada ja nisam mogao znati da su partizani po obali i otocima, nakon kapitulacije Italije, ..sve ono sto je simpatisalo kraljevinu, a nisu pobili,...
mobilisali ,..... i vec ih zive ugradili u buduce zrtve hrvatskog antifasizma, saljuci ih na neosvojive cetnicke bunkere na Medjedjaku, ...bez ikakvog strateskog cilja,
nedaleko od tog lickog mjesta i pravoslavnog groblja na koje ih sa zica,.... tek nakon rata pokupise i sahranise!!!
 
Poslednja izmena:
Kao što sam već puno puta ponavljao a morati ću i još puno puta koliko vidim... Prvi partizanski odred je bio u Hrvatskoj, u Sisku, 22.06.1941. Taj dan Hrvatska slavi kao Dan antifašističke borbe.

http://hr.wikipedia.org/wiki/Narodnooslobodilački_pokret_u_Hrvatskoj

...Antifašistički pokret u obliku oružane borbe razvio se u Hrvatskoj kao nigdje u Europi, te je od formiranja Sisačkoga partizanskog odreda 22. VI. 1941, sastavljenog gotovo isključivo od Hrvata, već koncem 1941. brojio oko 7000 boraca; početkom 1942. Glavni štab Hrvatske podijelio je bojište na 5 zona na kojima je djelovalo 5 korpusa s po 2 do 4 divizije, te je do konca 1944. taj broj rastao tako da se u partizanskim redovima borilo oko 150 000 boraca. Na slobodnim područjima stvarana su i tijela nove vlasti pod utjecajem komunista – Narodnooslobodilački odbori (NOO) od kojih se formiraju i najviša predstavnička tijela → AVNOJ, te 26. XI. 1943. Zemaljsko antifašističko vijeće narodnog oslobođenja Hrvatske (→ ZAVNOH). Na svoja tri zasjedanja ZAVNOH je donio temeljne odluke o federalnom uređenju buduće države, kao i ključnu odluku o sjedinjenju svih okupiranih područja Hrvatske s maticom zemljom, čime je u krilu antifašističkoga pokreta utrt put hrvatskoj državnosti i njezinoj teritorijalnoj cjelovitosti, sve do suvremenoga međunarodnog priznanja njezinih granica...

http://proleksis.lzmk.hr/27192/
 
Poslednja izmena:
Под број један Славене, анти-фашистички покрет је од првог до последњег дана рата био првенствено српски (/црногорски).

Под два, имаш и примере како су Словенци у италијанској окупационој зони прославили 1. децембар 1941: генералним штрајком, и јавним истицање слика краља Петра Другог, југословенских и словеначких тробојки.

И под три, Хрвати крај рата нису дочекали на правој страни.
По хрватским званичним подацима, више је Хрвата погинуло у јединицама ОС НДХ-а него ли у јединицама НОВОЈ-а.
Уз то, у једниницама НОВОЈ-а 31. 3. 1945. било је око 100.000 Хрвата , док у Оружаним снагама НДХ-а око 170-180.000 ( истина.међу њима било је и Муслимана, али у ову цифру нису укључени остаци легионарских дивизија) припадника ( нека доња цифра којом се барата је 167.067, а горња 182.861)

Pod jedan,da li nsu Srbi u NDH ustali protiv Nijemaci Italija ili NDH?
Pod dva,kako tumačiš ovaj "ogroman" broj poginulih partizana iz uže Srbije u bitki na Sutjesci?

Spisak poginulih boraca na partizanskoj strani u bici na Sutjesci

Ukupno poginulih boraca- 6391

po nacionalnosti

Srba - 3222
Hrvata- 2223
Crnogoraca- 644
Slovenaca- 2
Makedonaca- 3
Muslimana- 192
Židova- 25
Italijana- 3
Roma-1
Poljaka- 1
Nijemaca-1
Kanađana-1
neutvrđena nacionalnost- 73

Brigade s najvećim gubicima

Ukupno brojno stanje - poginulih

1 prol. 1541 - 409
2 prol. 1025 - 360
4 prol. 1471 - 456
5 crnog. 1000 (otprilike) - 396
1 dalm. 1000 (otprilike) - 564
2 dalm. 1200 - 764
3.dalm 1000 (otprilike) - 531
7 banij. 600 - 365

Poteritorijalnoj pripadnosti

Hrvatska- 3580
Bih- 1776
Crna Gora - 646
Srbija- 284
Makedonija- 3
Slovenija-3


ps, pod tri, možeš da mi navedeš jednu antifašističku bitku u užoj Srbiji 1943 godine?

- - - - - - - - - -

Na ovim prostorima ne postoji veća laž od termina "hrvatski anti-fašizam"

Ono što mi Srbi treba da se zapitamo - kako je moguće da oni koji su dočekivali naciste cvećem, koji su imali fašističku državu i istrebljivali druge narode po logorima sebe prikazuju svetu kao anti-fašiste iz Drugog svetskog rata !?

Da li mislite da je to srpska krivica što smo to dozvolili ?

Daj nam objasni kako?
evo.. 6 dalmatinska brigada osnovana u Bukovici pretezito srpski kraj ,no ipak 2/3 boraca su cinili hrvati .
http://sr.wikipedia.org/sr-el/Шеста_далматинска_бригада
 
Ne razumijem se toliko dobro u Drugi svjetski rat pa ne mogu se tako u diskusiju ni uključiti. Međutim, poenta moja je bila da je poslije 1943. godine većina partizanskih boraca iz Hrvatske bilo hrvatske narodnosti - nije li to tačno?

Znači, 1945. prema tvojim podacima je bilo 170-180.000 ljudi u HOS-u?

Nikola Anić daje podatak da je krajem 1944. i početkom 1945. u OS NDH bilo 160-170 000 vojnika, znači za kompletnu NDH. Vrhunac su te snage dosegle krajem 1943. kad ih je bilo 207 000.
Od tih 170 000 uzmimo da je 1/3 iz BiH a ostalo i Hrvatske, znači 100 000 je iz Hrvatske.

Nacionalna struktura partizana prema "Statisticki Bilten, Savezni zavod za statistiku,Beograd Br.1174(april), citirano u LO.Cohen and P.Warwick; "Political Cohesion in a Fragile Mosaic:The Yugoslav Experience", p.64

1941-45 ;
53% Srbi, 18,6% Hrvati, 9,2% Slovenci, 5,5% Crnogorci,3,5% Muslimani, 2,7% Makedonci, 1,7% Albanci, 1,1% Madjari, 2,5% su se sami definirali kao "jugosloveni" , i 2,2% "ostali"

Geografski,partizanski pokret je bio jaci u zapadnoj Jugoslaviji,nacionalno su bili vise Hrvati zastupljeni.Od 97 partizanskih brigada , na kraju 1943, posle zasjedanja AVNOJ-a, 38 brigada su su bile iz Hrvatske, 23 iz BiH, i 18 iz Slovenije.
Od 38 hrvatskih brigada, 20 su imale hrvatsku vecinu, 17 su imale srpsku vecinu, i 1 je imala cesku vecinu.U isto vrijeme u istocnoj Jugoslaviji (Vojvodina, Srbija,Crna gora,Kosmet, i Makedonija) bilo je 18 partizanskih brigada
Prema Titu (Sabrana dela), pocetkom maja 1944 godine, 44% svih partizana u citavoj Jugoslaviji su bili Srbi, 30% Hrvati, 10% Slovenci,4% Crnogorci, i 2,5% Muslimani
BiH:
64,1% Srbi, 23% Muslimani,8,8% Hrvati

Hrvatska
63,3% Hrvati,29,2% Srbi
Hrvatska je imala daleko veći udio u partizanima nego što je imala u stanovištvu Jugoslavije, a najmilitariziranija (partizanska) skupina su bili Srbi iz Hrvatske, nakon njih slijede Crnogorci, pa Hrvati iz Hrvatske...



Nacionalna struktura popisanih partizana u Hrvatskoj pokazuje da je među njima stradalo 31.805 Hrvata ili 52,9% svih stradalih partizana te 26.715 Srba (44,4%) i 1611 osoba ostalih i nepoznatih nacionalnosti (2,7% svih stradalih partizana).


Tokom rata u jedinicama NOVJ stradalo je 61.833 stanovnika Hrvatske:1188 (1,9) u početnoj godini rata, 6077 (9,8) 1942.godine, 22.687 (36,7%) – što je i najviše - tokom 1943.godine, 20.062 (32,4) 1944. i 11.819 (19,1%) u završnoj godini rata. Jačanje otpora je dovelo do povećanja broja stradalih partizana, koji je u drugoj godini rata pet puta veći negoli u prvoj, dok je 1943. godine 3,7 puta veći negoli prethodne godine i čak 19 puta veći negoli u prvoj godini rata. U sedam hrvatskih regiona stradalo je, pak, 58.060 pripadnika NOVJ. Razlika od 3733 stradala (58.060- 61.833) javlja se kao posledica neutvrđene opštine rođenja prijavljenih osoba

http://www.cpi.hr/download/links/hr/7138.pdf
 
Pod jedan,da li nsu Srbi u NDH ustali protiv Nijemaci Italija ili NDH?
Па је л' било у селима Лике, Баније, Кордуна, источне Хрецеговине и Босне, Босанске Крајне било Немаца и Италијана?
До сада сам био убеђен да су власт на територији окупиране уже Србије вршили Немци ( и Бугари), на територији окупиране Црне Горе Италијани, а на територији Независне државе Хрватске органи НДХ-а, те да је на територији читаве НДХ-а била размештена једна посадна дивизија Вермахта ( која је већ маја '41. употребљена за гушење Ђурђевданске побуне ко Санског моста)
Pod dva,kako tumačiš ovaj "ogroman" broj poginulih partizana iz uže Srbije u bitki na Sutjesci?
Па истим разлогом збок којег је до пролећа '42. устанак у Србији и Црној Гори угушен: није било Хрвата, односно оружаних формација НДХ-а , ''немани'', ''вампира'' и ''олоша'' који се вуцаро за Немцима и Италијанима, и који је клао , силовао и палило, како сликовито човек који је нацртао границу НДХ-а на Дрини, Глез фон Хорстенау описује у својим мемоарима.

Spisak poginulih boraca na partizanskoj strani u bici na Sutjesci

Ukupno poginulih boraca- 6391

po nacionalnosti

Srba - 3222
Hrvata- 2223
Crnogoraca- 644
Slovenaca- 2
Makedonaca- 3
Muslimana- 192
Židova- 25
Italijana- 3
Roma-1
Poljaka- 1
Nijemaca-1
Kanađana-1
neutvrđena nacionalnost- 73

Brigade s najvećim gubicima

Ukupno brojno stanje - poginulih

1 prol. 1541 - 409
2 prol. 1025 - 360
4 prol. 1471 - 456
5 crnog. 1000 (otprilike) - 396
1 dalm. 1000 (otprilike) - 564
2 dalm. 1200 - 764
3.dalm 1000 (otprilike) - 531
7 banij. 600 - 365

Poteritorijalnoj pripadnosti

Hrvatska- 3580
Bih- 1776
Crna Gora - 646
Srbija- 284
Makedonija- 3
Slovenija-3
Да, омиљени податак о ''хрватсву'' партизана.

Истина, да није било Хрвата Главна оперативна група се не би извукла са Сутјеске: јер управо су Срби из Србије имали среће да на Балиновцу, где је пробијен обруч, налете на два батаљона 369. легионарске, односно Хрвате.
Да су били Немци...ко зна
ps, pod tri, možeš da mi navedeš jednu antifašističku bitku u užoj Srbiji 1943 godine?

У 1943. у јединицама НОВОЈ-а, по поименичном списку из 1964, погинуло је 9.970 Хрвата из Хрватске, 436 из Босне и Херцеговне, а 12.507 Срба из Хрватске, 10.060 Срба из Босне и Херцеговине, 2.226 Срба из уже Србије, 1561 Србин из Војводине... а данас Срба у БиХ и Хрватској готово и да нема. Унуци, сиинови и ћерке (а и старине које су још живе), ових ''хрватских'' и ''босанско-херцеговачких'' партизана ил' су у Србији ил' у Републици Српској.

Гледајући по годинама, сваке године, са изузетком '43, погинуло је више Срба из Србије у јединицама НОВЈ него Хрвата и Муслимана укупно.

П.С. како објашњаваш да су Хрвати почели да попуњавају јединице НОВЈ тек након операција Кутузов, Суворов, Румјанцев и капитулације Италије, када је и магарцу постало јасно да ће силе Осовине изгубити рат?

Nikola Anić daje podatak da je krajem 1944. i početkom 1945. u OS NDH bilo 160-170 000 vojnika, znači za kompletnu NDH. Vrhunac su te snage dosegle krajem 1943. kad ih je bilo 207 000.
Od tih 170 000 uzmimo da je 1/3 iz BiH a ostalo i Hrvatske, znači 100 000 je iz Hrvatske.

Nacionalna struktura partizana prema "Statisticki Bilten, Savezni zavod za statistiku,Beograd Br.1174(april), citirano u LO.Cohen and P.Warwick; "Political Cohesion in a Fragile Mosaic:The Yugoslav Experience", p.64

1941-45 ;
53% Srbi, 18,6% Hrvati, 9,2% Slovenci, 5,5% Crnogorci,3,5% Muslimani, 2,7% Makedonci, 1,7% Albanci, 1,1% Madjari, 2,5% su se sami definirali kao "jugosloveni" , i 2,2% "ostali"

Geografski,partizanski pokret je bio jaci u zapadnoj Jugoslaviji,nacionalno su bili vise Hrvati zastupljeni.Od 97 partizanskih brigada , na kraju 1943, posle zasjedanja AVNOJ-a, 38 brigada su su bile iz Hrvatske, 23 iz BiH, i 18 iz Slovenije.
Od 38 hrvatskih brigada, 20 su imale hrvatsku vecinu, 17 su imale srpsku vecinu, i 1 je imala cesku vecinu.U isto vrijeme u istocnoj Jugoslaviji (Vojvodina, Srbija,Crna gora,Kosmet, i Makedonija) bilo je 18 partizanskih brigada
Prema Titu (Sabrana dela), pocetkom maja 1944 godine, 44% svih partizana u citavoj Jugoslaviji su bili Srbi, 30% Hrvati, 10% Slovenci,4% Crnogorci, i 2,5% Muslimani

Заниљливи проценти, но никако да се дохватимо докумената, спискова...
Примера ради у саставу НОВЈ марта '43. налази се 6 корпуса: Први пролетерски и Други ударни, два ''хрватска'' и два ''босанска'':
За Пролетерски и Ударни (Главна оперативна група ) податке даје Виктор Кучан у књизи Борци Сутјеске ( стр. 33, Београд 1996) :


Бројно стање читаве групације, заједно са рањеницима и болесницима Централне болнице, износило је укупно 22148 бораца...
Национални састав: 3295 Црногорци ( мислим да је јасно да је у питању географска одредница),5220 Хрвати, 11851 Срби, 4 Македонци, 21 Словенац, 866 Муслимани, 757 Југословени, 74 Јевреји, 3 Шиптари, 6 Чеси, 5 мађари, 3 Словаци, 3 Русини, 5 Пољаци, 9 Руси, 10 Италијани, 4 Немци, 2 Енглези, 1 Канађанин, 1 Бугарин, 1 Ирац, 1 Украјинац и 6 неутврђено.

Територијална припадност: 8293 из Босне и Херцеговине, 3337 из Црне Горе, 8925 из Хрватске ( од тога: 5195 из Далмације,733 из Книнске Крајне, 2179 са Баније, 256 са Кордуна и 329 из Лике), 1492 Србије ( од тога: 131 из Војводине и 13 са Косова и Метохије), 21 Македоније, 19 Словеније, 38 из иностранства и 22 неутврђено



За два ''хрватска'' подаци су следећи:
Први славонски корпус НОВЈ ( од 20. јуна 1943. зове се Други хрватски, а од 5. октобра '43. Шести корпус НОВЈ), 10. децембра 1943. има бројно стање од 9.726 припадника, од тога 2.708 Хрвата ( 27,8%), и 6.230 Срба ( 64%)., док 4. корпус НОВЈ ( до 5. октобра 1943. звао се Први хрватски корпус) 9. јула 1943. у свом саставу је имао 6.307 бораца, од тога 320 Хрвата (5%) и 5.970 Срба ( 94,6%).

За ''босанске'' корпусе...рецимо да су од 18.481 бораца, остали или ''несрби'' на нивоу статсистичке грешке. :D
BiH:
64,1% Srbi, 23% Muslimani,8,8% Hrvati
Нормално да ово није тачно.
По поименичном списку палих припадника НОВЈ, са територије БиХ погинуло је 38.977 партизана. Од тога 30.020 Срба (70%), 6.162 Муслимана (15,8%), 1810 Хрвата ( 4,6%) и 985 осталих (2,5%) ( ово је уједно и најбољи показатељ)

Hrvatska
63,3% Hrvati,29,2% Srbi
Hrvatska je imala daleko veći udio u partizanima nego što je imala u stanovištvu Jugoslavije, a najmilitariziranija (partizanska) skupina su bili Srbi iz Hrvatske, nakon njih slijede Crnogorci, pa Hrvati iz Hrvatske...
Ово би било тачно да нема Срба из Босне и Херцеговине, 180-230.000 заробљених припадника ЈКВ, и још стотињак хиљада Срба на принудном раду у Трећем Рајху.
Nacionalna struktura popisanih partizana u Hrvatskoj pokazuje da je među njima stradalo 31.805 Hrvata ili 52,9% svih stradalih partizana te 26.715 Srba (44,4%) i 1611 osoba ostalih i nepoznatih nacionalnosti (2,7% svih stradalih partizana).


Tokom rata u jedinicama NOVJ stradalo je 61.833 stanovnika Hrvatske:1188 (1,9) u početnoj godini rata, 6077 (9,8) 1942.godine, 22.687 (36,7%) – što je i najviše - tokom 1943.godine, 20.062 (32,4) 1944. i 11.819 (19,1%) u završnoj godini rata. Jačanje otpora je dovelo do povećanja broja stradalih partizana, koji je u drugoj godini rata pet puta veći negoli u prvoj, dok je 1943. godine 3,7 puta veći negoli prethodne godine i čak 19 puta veći negoli u prvoj godini rata. U sedam hrvatskih regiona stradalo je, pak, 58.060 pripadnika NOVJ. Razlika od 3733 stradala (58.060- 61.833) javlja se kao posledica neutvrđene opštine rođenja prijavljenih osoba
Пописано је 179.986 палих припадника НОВОЈ-а, што је представљало, према пописној комисији 59% погинулих партизана.
Хрвати, који су по попису 1931. представљали 21% популације Краљевине Југославије ( а 27% јужнословенског становништва, што је много бољи показатељ , с обзиром на бројне заједнице Подунавских Шваба, Мађара, Аребанаса...), чине 19% погинулих партизана.

Ако се гледа по територијалном принципу, , страдало је 60.131 са територије СР Хрватске :31.805 Хрвата или 52,9% свих страдалих партизана, те 26.715 Срба (44,4%) и 1611 особа осталих и непознатих националности (2,7% свих страдалих партизана).
С друге стране, Комисија за утврђивање ратних и поратних жртва Републике Хрватске, у периоду 1992-1999 прикупила је податке о хрватским губицима у ДСВ-у-
Тако је утврдила да је поименично као припадници Оружаних снага НДХ погинуло 43.855, а као припадници НОВОЈ-а 38.732 Хрвата

Што се тиче Срба, по том истом поименичном списку, у саставу НОВОЈ-а погинуло је 26.715 Срба из Хрватске, 30.020 Срба из Босне и Херцеговине, 35.983 Срба из уже Србије, 8.077 Срба из Војводине, 2.031 Срба са Косова и Метохије...
 
Poslednja izmena:
Spisak poginulih boraca na partizanskoj strani u bici na Sutjesci

Ukupno poginulih boraca- 6391

po nacionalnosti

Srba - 3222
Hrvata- 2223
Crnogoraca- 644
Slovenaca- 2
Makedonaca- 3
Muslimana- 192
Židova- 25
Italijana- 3
Roma-1
Poljaka- 1
Nijemaca-1
Kanađana-1
neutvrđena nacionalnost- 73

Brigade s najvećim gubicima

Ukupno brojno stanje - poginulih

1 prol. 1541 - 409
2 prol. 1025 - 360
4 prol. 1471 - 456
5 crnog. 1000 (otprilike) - 396
1 dalm. 1000 (otprilike) - 564
2 dalm. 1200 - 764
3.dalm 1000 (otprilike) - 531
7 banij. 600 - 365

Poteritorijalnoj pripadnosti

Hrvatska- 3580
Bih- 1776
Crna Gora - 646
Srbija- 284
Makedonija- 3
Slovenija-3

Ta Bitka na Sutjesci je bila cini mi se prije pada Italije...

Kog su vraga Hrvati isli ratovati na prostor gdje nema Hrvata. Isli su glave gubiti bezveze (Hrvata- 2223) itd. Dakle mjesto te bitke na Sutjesci je srpski kraj i blizu je Srbija a od srbijanaca nikog nije bilo u toj bitki.
 
Да су били Немци...ко зна






Заниљливи проценти, но никако да се дохватимо докумената, спискова...
Примера ради у саставу НОВЈ марта '43. налази се 6 корпуса: Први пролетерски и Други ударни, два ''хрватска'' и два ''босанска'':
За Пролетерски и Ударни (Главна оперативна група ) податке даје Виктор Кучан у књизи Борци Сутјеске ( стр. 33, Београд 1996) :


Бројно стање читаве групације, заједно са рањеницима и болесницима Централне болнице, износило је укупно 22148 бораца...
Национални састав: 3295 Црногорци ( мислим да је јасно да је у питању географска одредница),5220 Хрвати, 11851 Срби, 4 Македонци, 21 Словенац, 866 Муслимани, 757 Југословени, 74 Јевреји, 3 Шиптари, 6 Чеси, 5 мађари, 3 Словаци, 3 Русини, 5 Пољаци, 9 Руси, 10 Италијани, 4 Немци, 2 Енглези, 1 Канађанин, 1 Бугарин, 1 Ирац, 1 Украјинац и 6 неутврђено.

Територијална припадност: 8293 из Босне и Херцеговине, 3337 из Црне Горе, 8925 из Хрватске ( од тога: 5195 из Далмације,733 из Книнске Крајне, 2179 са Баније, 256 са Кордуна и 329 из Лике), 1492 Србије ( од тога: 131 из Војводине и 13 са Косова и Метохије), 21 Македоније, 19 Словеније, 38 из иностранства и 22 неутврђено

.

Imam malu dilemu u vezi tačnosti ovih podataka. Ja sam nailazio na podatke da su na početku 4.ofanzive snage 7. banijske iznosile 3500 hiljade boraca, da bi se u septembru na Baniju vratilo 550 boraca. Istovremeno, snage 9. dalmatinske iznosile su oko 2500 boraca u trenutku kad dobijaju naređenje da se priključe udarnoj grupi Vrhovnog štaba, tako da mi broj od 5195 boraca iz Dalmacije izgleda prevelik. Ne znam gde ih nalazi, u kojoj jedinici
 
Imam malu dilemu u vezi tačnosti ovih podataka. Ja sam nailazio na podatke da su na početku 4.ofanzive snage 7. banijske iznosile 3500 hiljade boraca, da bi se u septembru na Baniju vratilo 550 boraca. Istovremeno, snage 9. dalmatinske iznosile su oko 2500 boraca u trenutku kad dobijaju naređenje da se priključe udarnoj grupi Vrhovnog štaba, tako da mi broj od 5195 boraca iz Dalmacije izgleda prevelik. Ne znam gde ih nalazi, u kojoj jedinici


PREGLED BROJA BORACA PO OPŠTINAMA ROĐENJA
http://www.znaci.net/00001/129_27.pdf


Viktor Kučan: BORCI SUTJESKE
http://www.znaci.net/00001/129.htm
 
Imam malu dilemu u vezi tačnosti ovih podataka. Ja sam nailazio na podatke da su na početku 4.ofanzive snage 7. banijske iznosile 3500 hiljade boraca, da bi se u septembru na Baniju vratilo 550 boraca. Istovremeno, snage 9. dalmatinske iznosile su oko 2500 boraca u trenutku kad dobijaju naređenje da se priključe udarnoj grupi Vrhovnog štaba, tako da mi broj od 5195 boraca iz Dalmacije izgleda prevelik. Ne znam gde ih nalazi, u kojoj jedinici

U 9.dalmatinsku diviziju nisu ušle 1. i 2. dalmatinska,nešto dalmatinaca ima u 10. hercegovačkoj,te su također u manjem broju popunjavali 1. i 2. proletersku.
9. dalmatinsku diviziju su činile 3. 4. i 5. dalmatinska brigada.Ubrzo je rasformirana zbog gubitaka i pretvorena u 3. dalmatinsku dok je dio boraca prešao prvenstveno u 1. i 2. dalmatinsku

X hercegovačka brigada poginulih 305

Srba- 115
Hrvata- 93
Muslimana-94
 
Poslednja izmena:
Па је л' било у селима Лике, Баније, Кордуна, источне Хрецеговине и Босне, Босанске Крајне било Немаца и Италијана?
До сада сам био убеђен да су власт на територији окупиране уже Србије вршили Немци ( и Бугари), на територији окупиране Црне Горе Италијани, а на територији Независне државе Хрватске органи НДХ-а, те да је на територији читаве НДХ-а била размештена једна посадна дивизија Вермахта ( која је већ маја '41. употребљена за гушење Ђурђевданске побуне ко Санског моста)

Па истим разлогом збок којег је до пролећа '42. устанак у Србији и Црној Гори угушен: није било Хрвата, односно оружаних формација НДХ-а , ''немани'', ''вампира'' и ''олоша'' који се вуцаро за Немцима и Италијанима, и који је клао , силовао и палило, како сликовито човек који је нацртао границу НДХ-а на Дрини, Глез фон Хорстенау описује у својим мемоарима.


Да, омиљени податак о ''хрватсву'' партизана.

Истина, да није било Хрвата Главна оперативна група се не би извукла са Сутјеске: јер управо су Срби из Србије имали среће да на Балиновцу, где је пробијен обруч, налете на два батаљона 369. легионарске, односно Хрвате.
Да су били Немци...ко зна

.

Za vrijeme ustanka u Srbu,Drvaru 27.7. 1941 koliko je ubijenih njemačkih,italijanskih i vojnika NDH ustaša i domobrana?

U užoj Srbiji nakon gušenja Užičke republike više nema njemačke represije te je ustanak nepotreban bar po tebi,što bi se Hrvati u NDH bunili? Nijemci im dali državu i otišli na istočni front.

Kada pišeš o bitki na Sutjesci morao bi da znaš bar općenite podatke.Npr 369 je bila na sjevernom dijelu obruču,uzduž rijeke Čehotine.
Pokušan je partizanski proboj najprije sa 3. krajiškom i 1. proleterskom prema Bijelom Polju i Sandžakom (na istok).Tu ih je zaustavila njemačka brdska divizija Bradenburg.

Nakon toga 1. proleterska maršira 80 km do Foče i sa drinskom grupom to jest Koča Popović preuzima komandu svih 5 brigada,pokušava proboj pravcem Šćepan Polje Foča (na sjever).
Napad na Foču 25 i 26 maja je odbijen,(Foču je branio 4. domobranski zdrug,toliko o domobranima kao nikakvim ratnicima)

Zauzimanjem Vučeva i prodor preko Zelengore je napravljen kroz 118 njemačku diviziju (prema zapadu).369 legionarska je poslana tek da zatvori obruč.

https://encrypted-tbn3.gstatic.com/...JCOiPK6lGh2Mhr1eWvZseWdNPDLaYIsYb0W23vl_v23A3

https://encrypted-tbn0.gstatic.com/...xPnS7aYh-FMV3hn5H0cL54WiMjx6k_i1dbIjzPrdgq_fg


Južni dio obruča je držala ss Princ Eugen
 
Poslednja izmena:
Za vrijeme ustanka u Srbu,Drvaru 27.7. 1941 koliko je ubijenih njemačkih,italijanskih i vojnika NDH ustaša i domobrana?


Па колико је било немачких и талијанских војника у Дрвару.
Ако се не варам, најближи талијански гарнизон је у том тренутку био седамдесетак километара удаљен.


U užoj Srbiji nakon gušenja Užičke republike više nema njemačke represije te je ustanak nepotreban bar po tebi,što bi se Hrvati u NDH bunili? Nijemci im dali državu i otišli na istočni front.
Одакле ти тај податак да у Србији након гашења Ужичке републике није било немачких репресија?
( иначе, устанак је сломљен не у новембру '41, већ марта 1942.)
Kada pišeš o bitki na Sutjesci morao bi da znaš bar općenite podatke.Npr 369 je bila na sjevernom dijelu obruču,uzduž rijeke Čehotine.
Pokušan je partizanski proboj najprije sa 3. krajiškom i 1. proleterskom prema Bijelom Polju i Sandžakom (na istok).Tu ih je zaustavila njemačka brdska divizija Bradenburg.

Nakon toga 1. proleterska maršira 80 km do Foče i sa drinskom grupom to jest Koča Popović preuzima komandu svih 5 brigada,pokušava proboj pravcem Šćepan Polje Foča (na sjever).
Napad na Foču 25 i 26 maja je odbijen,(Foču je branio 4. domobranski zdrug,toliko o domobranima kao nikakvim ratnicima)

Zauzimanjem Vučeva i prodor preko Zelengore je napravljen kroz 118 njemačku diviziju (prema zapadu).369 legionarska je poslana tek da zatvori obruč.

https://encrypted-tbn3.gstatic.com/...JCOiPK6lGh2Mhr1eWvZseWdNPDLaYIsYb0W23vl_v23A3

https://encrypted-tbn0.gstatic.com/...xPnS7aYh-FMV3hn5H0cL54WiMjx6k_i1dbIjzPrdgq_fg


Južni dio obruča je držala ss Princ Eugen
Не разумем шта хоћеш да кажеш?

Тактички пробој обруча је извршен на Балиновцу. Ту су се налазили немачки утврђени положаји са траншеима и ватреним тачкама.
Током критичних тренутака битке на Сутјесци Кочи Попвићу се ''кварила'' радио станица.
8. јуна увече, након што је саслушао извештаје, Коча Поповић је одлучио, самоиницијативно да се изврши пробој на Балиновцу,с целокупном Првом пролетерском бригадом у једном ешалону.
По сећањима комаданта бригаде Данила Лекића, покушај пробоја је дошао у питање јер су се загубили Трећи крагујевачки и Шести београдски батаљон.
По сећању учесника пробоја, писца Антонија Исаковића, управо је на Балиновцу, први и последњи пут, од кувара до комаданта , целокупна бригада учествовала у једном ешалону у јуришу.
http://www.znaci.net/images/ab150.jpg
 
Па колико је било немачких и талијанских војника у Дрвару.
Ако се не варам, најближи талијански гарнизон је у том тренутку био седамдесетак километара удаљен.



Одакле ти тај податак да у Србији након гашења Ужичке републике није било немачких репресија?
( иначе, устанак је сломљен не у новембру '41, већ марта 1942.)

Не разумем шта хоћеш да кажеш?

Тактички пробој обруча је извршен на Балиновцу. Ту су се налазили немачки утврђени положаји са траншеима и ватреним тачкама.
Током критичних тренутака битке на Сутјесци Кочи Попвићу се ''кварила'' радио станица.
8. јуна увече, након што је саслушао извештаје, Коча Поповић је одлучио, самоиницијативно да се изврши пробој на Балиновцу,с целокупном Првом пролетерском бригадом у једном ешалону.
По сећањима комаданта бригаде Данила Лекића, покушај пробоја је дошао у питање јер су се загубили Трећи крагујевачки и Шести београдски батаљон.
По сећању учесника пробоја, писца Антонија Исаковића, управо је на Балиновцу, први и последњи пут, од кувара до комаданта , целокупна бригада учествовала у једном ешалону у јуришу.
http://www.znaci.net/images/ab150.jpg

Ustanak u kojem nema ubijenog nijednog neprijateljskog vojnika?

Ukratko bitka na Sutjesci:
Što su Nijemci partizanima zatvarali obruč na Gornjim Barama i Magliću ako su kilometrima iza,na Balinovcu napravljene tranšeje i vatrene tačke 369 legionarske (koja se uopšte u to vrijeme ne nalazi na tom dijelu rartišta)?

Koča Popović nakon propasti prodora prema Sandžaku i Srbiji sa 5 elitnih brigada napada Foču koju brane domobrani.U žestokoj borbi domobrani se dobro drže.U međuvremena proleterima sa leđa približava 369 legionarska.(Vidiš gdje su bili hrvatski legionari,kilometrima od Balinovca)
Koča odvaja dio snaga prema legionarima i tu dolazi do svađe sa Titom koji mu zamjera odvajanje snaga.Tito je smatrao da je Koča trebao nastaviti sa napadom prema Foči.

Za vrijeme prvog pokušaja prodora prema Srbiji i Sandžaku (gdje je u samom početku zamišljen parrizanski prodor) 3 bataljona partizana prave neki manji prodor prema Crnoj Gori to jest jugu,a Nijemci (puk Brandeburg je bio na tom dijelu ratišta) misleći da će to biti glavni partizanski udar odvajaju dio snaga sa sjevera (gdje se poslje dogodio proboj) što će se pokazati presudno na kraju bitke.

Povratkom od strane Foče 1 i 2 partizanska divizija na čelu sa Kočom dolazi na Tjentište sa kojeg vode dva poljska puta prema Zelengori.
Sjeverni opasni preko Suhe kojeg nadgledaju Nijemci ( sa Maglića) gdje je Tito poslao 1. prol. diviziju sa Kočom na čelu (tim putom Tito dugo vremena nije htio ili se bojao proći)
i južni preko Donjih Bara kojeg je u međuvremenu zauzela manja njemačka postrojba kojoj su stalno stizala pojačanja.Tito je tu je poslao 2.diviziju to jest 2. dalmatinsku da mu probije i osigura siguran put.Dalmatinci su danima pokušavali bezuspješan prodor ali su također svojim napadima zadržavali Nijemce u nastupanju da zatvore obruč i presjeku ovaj drugi put.

U tom iščekivanju da 2. dalmatinska probije put preko Gornjih i Donjih Bara Koča Popović nije izdržao (partizanske jedinice su bili zbijene na uskom prostoru te su trpile strahovite nalete avijacije) nego je krenio u proboj tim sjevernim nesigurnim putem.

Ovo Titovo čekanje sigurnog prolaza se u partizanskoj histografiji tumačilo da je čekao ranjenike,iako je izdao zapovjed da svi oni koji nisu prešli rijeku Pivu neka idu prema Sandžaku (3. i 7. divizija sa ranjenicima) i tako sa ove strane gdje on ide u proboj smanje pritisak.
Tih nekoliko dana čekanja na proboj južnog puta je Tito potpuno izgubljen,šalje brigade na jednu stranu pa ih sutradan vrača nazad.Koča kao najbolji partizanski vojskovođa je bio izvan sebe.

Đilas (7. divizija sa lakšim ranjenicima) Tita nije poslušao i krenuo je za Titom prema Tjentištu.Tjentište su prošli zadnji trenutak prije zatvaranja obruča (Nijemci su bili uvjereni da je gro partizana ostalo u obruču).
Kurir je javio Đilasu da sa Tjentišta prema Zelengori krenu onim južnim "sigurnijim" putem kojeg je trebala probiti 2. dalmatinska iako se dalmatinska već tada povukla sa Bara i prolaz je bio zatvoren.
Kako navodi posli Đilas, oni su putem nailazili ostake partizanskih jedinica,a sa područja Bara su čuli pucnjavu tako da su izabrali sjeverni put ( i tako slučajno prošli) koji je probio Koča Popović ne želeći više čekati da se Tito odluči kuda želi da ide.

U obruču je ostala 3. divizija sa težim ranjenicima,dok su oni došli do Tjentišta obruč se zatvorio.

Tko će kopati tranšeje na Balinovcu kilometrima daleko od epicentra bitke?
 
Ustanak u kojem nema ubijenog nijednog neprijateljskog vojnika?
А припадници ОС НДХ-а нису непријатељски војници?


Ukratko bitka na Sutjesci:
Što su Nijemci partizanima zatvarali obruč na Gornjim Barama i Magliću ako su kilometrima iza,na Balinovcu napravljene tranšeje i vatrene tačke 369 legionarske (koja se uopšte u to vrijeme ne nalazi na tom dijelu rartišta)?



Tko će kopati tranšeje na Balinovcu kilometrima daleko od epicentra bitke?

Сачекај, је л' си био можда на Зеленгори?
Мислиш ли да тај простор може да се херметички затвори, па макар и са 120.000 људи?
Или може да се затворе само могући правци наступања противника, са доминантним висовима ( што се показало, са успешним извлачењем две групе из 3. пролетерске, од 500 и 200 бораца, након њеног разбијања на Тјентишту)?


Сада мало о хронологији:након што су Немци правилно уочилу намеру пробоја групе бригада на запад, команда 369. дивизије 7. јуна у 22.30 добија хитну наредбу да остатком дивизије затвори међупростор између борбене групе Анакер и борбене групе Вертмилер ( ову групу управо сачињавају делови 369. дивизије:3. батаљон 370. пука, 399. извиђачки и 369. пионирски батаљон) између Милинкладе и Бошчије главе.
За затварање просторије формиране су две борбене групе:од 3. батаљона 369. пука и , из групе Вертмилер издвојеног, 3. батаљона 370. пука борбена група Хене, а од 1. и 2. батаљона 369. пука борбена група Фишер.

У рану зору 9. јуна на Балвану ( кота 1642), кључног виса од Лучких до Врбничких колиба, долази до судара између Прве пролетерске и дела борбене групе Хене ( 3. батаљона 369. пука). Након целодневне, жестоке борбе, око 18.00 часова Прва пролетерска је овладала у потпуности Балваном.

А како стоји у извештају 369. дивизије од 15. јуна 1943.:
У 23,00 часа командант 369. ГР (потпуковник Фишер) јавља:
"III/369. је у 16,42 часова у борби против јаког непријатеља заузео вис 1642". Непријатељ је отворио јаку концентричну ватру са свих страна из тешких минобацача и митраљеза на III/369, и након тога напао батаљон врло јаким снагама. Батаљон је био принуђен да се повуче на Балиновац. III/370. налазио се као резерва у време борбе III/369. на Балиновцу, ангажујући 11. чету ради обезбеђења бока на коти 1592. Пошто је ситуацрја била све критичнија, мајор Хене је наредио да III/370, без 11. чете, пређе на коту 1642. III/370. налазио се у наступању за време повлачења III/369, кога је, и поред личног ангажовања мајора Хенеа и његових официра, ухватила паника, па је и III/370. подлегао психози повлачења.
Командантима и официрима III/369. и III/370. успело је да у рејону Балиновца поново среде јединице и да заузму положаје.


http://www.znaci.net/images/20793_0607.jpg
http://www.znaci.net/images/20793_0608.jpg
http://www.znaci.net/images/20793_0609.jpg
http://www.znaci.net/images/20793_0610.jpg



Е сада, што се тиче траншеја и ватрених тачака:


Одједном, магла је стала, нагло се дигла, чистина. А на супротној страни ливаде, негде на око осамдесет-сто метара од нас, жут редут, ров. То је Балиновац. Ту су Немци. Ушанчени.
каже књижевник Антоније Луле Исаковић у књизи Бес/коначни Тито (и Крлежине ‘масне лажи’) Боре Кривокапића.


Како је бригада у току самог марша заузела једино правилан борбени поредак, то јест поставила се у линију према непријатељу без одвајања другог ешалона или резерве, и то на непосредним положајима за напад, командант бригаде је одмах сазвао команде батаљона на ивицу шуме одакле су се јасно видјели непријатељски ровови на удаљености 50 - 70 метара. На томе мјесту налазила се истурена Омладинска чета Крагујевачког батаљона која је у току претходног дана била упућена према Балиновцу са задатком извиђања и ометања евентуалног непријатељског покрета од Балиновца уз Врбничку ријеку. Чета није била примјећена. На супротној страни Нијемци су се слободно кретали дуж положаја и у групама од педесет до сто људи на појединим мјестима примали доручак. Чињеница да Нијемци нису примијетили присуство бригаде и да се потпуно слободно осјећају на својим положајима, као и чињеница да се цјелокупна бригада налази у непосредној близини спремна за напад, биле су довољне да утичу на одлуку да се пробој изврши снажним јуришем читаве бригаде. И сам терен такође је диктирао доношење такве одлуке. Десно се налазила јаруга Врбничке ријеке, а лијево, изнад Пашине Пољане, дизале су се окомите стијене, тако да никакав маневар ради обухвата не би било могуће извести. Остало је једино: свим снагама одлучно и неодољиво налетјети на неспремног непријатеља и борбом прса у прса ријешити постављени задатак.

Док су команде примале наређење, дотле су остали органи штаба и команде чета разбудили читаво људство, постројили јединице фронтом према непријатељу и укључили у састав бригаде сваког способног борца, без обзира на функцију, тако да су и борци из интендантуре и пратеће чете, као и коњовоци, сврстани у стрељачки строј.

Када су команданти батаљона послије примљене заповијести пошли у своје јединице, један пушкомитраљезац из Омладинске чете, који је био истурен на обезбјеђењу, отворио је неочекивано ватру на већу групу Нијемаца. Није се више смјело оклијевати, и командант је наредио јуриш. Читава бригада је у неодољивом налету појурила преко брисаног простора према непријатељским рововима. Нијемци су били потпуно изненађени, тако да нису успјели да организују отпор. Ватру су отворила само дежурна оруђа, али она нису била довољна да зауставе јуриш читаве бригаде. Послије кратког застоја, изазваног дејством ватре дежурних оруђа, бригада је поново као талас кренула напријед и најбржи борци већ су ускакали у непријатељске ровове.

комадант Прве пролетеске бригаде Данило Лекић, у Записима из рата Родољуба Чолаковића.


Командант бригаде, Данило Лекић Шпанац, очито изненађен и радостан што смо пристигли, рече нам да је читава бригада у нападу на непријатеља који се укопао на ивици шуме, код пропланка. Главнина нашег батаљона, као и остали батаљони бригаде, већ је подилазила непријатељу. Јасно нам је било да се ту бије одлучујућа битка за пробој обруча. Није нам требало ни рећи да идемо у састав батаљона, макар што смо уморни и исцрпени, боље рећи — изнемогли. Нико не смије себи да призна да у том тренутку — не може. Хитамо у борбу.
Њемци су ивицом шуме ископали заклоне, добро их маскирали, и туку чистину пред собом. Битка се разгорјела У зору. Ми пристижемо стрељачки строј и срастамо с њим. Широм читавог вијенца Балиновца запламсале су бомбе, заштектале пушке и митраљези, и проломило се као лавина: "Ура, напријед, пролетери!"
Прва пролетерска бригада јуриша. Али данас први пут То чини на тако малом простору, скупно, батаљон до батаљона, пролетер до пролетера! Зато је и њена удариа моћ била већа него обично, зато је непријатељ за врло кратко вријеме разбијен. Нестало је обруча испред ње. Свијест и сазнање да разбија обруч непријатеља у тако критичном тренутку учинили су њен јуриш тако силовитим. И наш батаљон је оправдао очекивања. У јуришу је збацио непријатеља са косе и продужио да га гони.

Мирко Нововић Кроз обруче на Зеленгори, Прва пролетерска бригада -сећање бораца, књига 2
 
Poslednja izmena:
А припадници ОС НДХ-а нису непријатељски војници?

Сачекај, је л' си био можда на Зеленгори?

Zar nisam bio jasan, za vrijeme ustanka 27.7.1941 u Srbu i Drvaru nije ubijen nijedan ustaša i domobran.Samo civili.

Balinovac je treći obruč po redu u bitki na Sutjesci.
369 legionarska vražja divizija je došla kao ispomoć 118 lovačkoj njemačkoj diviziji na njenom dijelu ratišta.
Stavi fotografiju pregleda snaga uoči ofenzive sve će ti biti jasno.
 
Zar nisam bio jasan, za vrijeme ustanka 27.7.1941 u Srbu i Drvaru nije ubijen nijedan ustaša i domobran.Samo civili.

A тај податак је, претпостављам, из ТВ Календара?
Сва та прича о ''ћетнику'' Ђоки Јованићу и ''ћетницима'' који су клали по Србу, и сличним глупостима, вероватно је поново актуелизована након овог замешатељства са Јованком Броз?

ТЕЛЕФОНСКИ ИЗВЈЕШТАЈ ИЗ ОТОЧЦА ОД 28 СРПЊА 1941 ГОД. О АКЦИЈАМА УСТАНИКА У КОТАРУ СРБ
ТЕЛЕФОНСКА ОБАВЈЕСТ ИЗ ОТОЧЦА у 7.20 сати.

Побочник надпоручник Коговац, нема вијести јер нема везе а нити тражио јер није добио од никога налога.
Видим да је потпуно неупућен јер незна одговорити ништа.

ГОСПИЋ Потпуковник Пихлер добио извјештај Грачац.
7.27

Грачац пушкарање један мртав и један рањен од усташа. Походни батаљон 22 са 7 часника 235 војника 2 стројнице и 9 стројопушака са усташама оружаним народом и оружници налазе се у Грачацу и врше службу. Јављено на стражарници Бр. 11 уништена сисаљка, код станице Молован нађена празна локомотива без особља тамо стала. Код станице Прибудића уништена пруга, цеста прокопана према Зрмањи и Србу. Наше патроле које су ишле такође и аутомобили били су напуцани. Жице и брзојави прекинути. На станици Оштрић појављено од четника под водством трговца Рађеновића из Срба са црвеним барјаком око 500 људи међу [којима] нема не наоружани. Злостављали и одвели жељезничке чиновнике, убили оружнике, финанце и 2 усташа, јавља чиновпик жељезничке пруге који је утекао био везан. Заповједник усташа побјегао али према граници. Од Дрвара, Срба, преко Зрмање кречу четници према граници. Јављају и установљено, данас иде крилни заповједник у Грачац мотоциклима јер друге везе нема.
http://znaci.net/zb/4_5_1.pdf

Uveče 26. i ujutru 27. jula izvršene su sve pripreme po prethodnom planu.
Rano ujutra grupe Bosanaca iz Bosanskih Osredaka, Begluka i Cvjetnica, pošto su čule da je otpočela borba u Drvaru, počele su da se kreću prema Srbu i Suvaji. NeM su napali žandarme u Martinbrodu, a u samu zoru prekinute sü sve telefonske veze sa Srbom. Već oko 9 časova čula se mitraljeska paljba prema Drvaru.

Odred iz Neteke, narod iz okoline Srba i grupe bosanskih, ustanika, u prazničnim odijelima, sa crvenim barjacima, kretali su se ka Srbu. Većina je bila nenaoružana. Bilo je i žena i djece; Vikalo se i prijetilo.
U Srbu su se nalazili žandarmi, nekoliko ustaša i još neki predstavnici ustaške vlasti — svega desétak naoružanih, ljudi. Razbježali su se kud koji. Već poslije 10 časova Srb je' bio slobodan. U njega su se sručili ustanici iz Srba, Begluka. i Bosanskih Osredaka.
Žandarmi i ustaše iz Srba pokušali su da se autobusom prebace ka Lapcu, ah su ih oko 1-1.30 časova Netečani napali,, pa su se pod borbom povlačili ka Suviaji. U Kulen-Vakuf pobjegao je samo jedan žandarm, a ostali su pobijeni. Poginuo je i. jedan ustanik.
Druga grupa odreda krenula je oko podne na Srpski klanac. Bilo je oko 60—70 ljudi sa 30—40 pušaka. Oko 16 časova veći dio ustanika popeo se na vrh klanca. Jedan dio je
prekopao cestu i donosio bukve, a drugi je zaposjeo položaje uglavnom istočno od komlunikacije Otrić — Srb.
Oko 19 časova naišao je kamion sa 10 žandarma, pod komandom jednog natporučnika, poslatih iz Gospića. Kamion je zasut vatrom i pušaka. Nekoliko žandarma je ubijeno odmah na cesti, a neki su iskočili i pobjegli u šumlu. Nastala, je potjera i puškaranje po šumi i svi su, sem jednoga, uhvaćeni.

Treća grupa odreda sa grupom Bosanaca porušila je mostove kod Donje Suvaje i na Joševici. Oko 15 časova naišao je autobus — pošta iz Lapca, pa kako nije mogao preko Suvaje, vratio se za Lapac, -ali je u Brotnji napadnut od griupe ustanika. Pred samo veče naišla je žandarmerijska patrola iz Lapca, došla do Suvaje, pa se poslije manjeg pripucavanja vratila za Lapac. Ustanici su zaposjeli položaje na Dabinoj strani. •

Najozbiljnija situacija bila je kod četvrte grupe odreda. Jedan ,dio ustanika iz Dugopolja napadao je sa Trubarčanima
žandarmerijsku stanicu Trubar. Oko 13 časova stigla je vozom u Gornji Tiškovac domobranska satnija 15. pešadijske pukovnije iz Knina sa 16 žandarma. Srušen je mostek esplozivom koji je nađen u Kaldrmi i napadmuta je kompozicija. Bilo je- četrdesetak ustanika s jednim puškomiitraljezom i 16 pušaka. Borba je trajala jedan čas, pa su se domobrani povukli ka. Kninu, a.ustanici zaposjeli položaje kod Tiškovca. U toku dana pristigli su, kao pojačanje ovoj grupi, ustanici iz Bosanskih. Osredaka (koji su učestvovali u borbama za Srb) i Dugopolja, (koji su napadali Trubar), tako da je ujutru 28. jula na ovom pravcu bilo oko 200 što naoružanih, što nenaoružanih boraca.

S petom grupom odreda uspostavljena je veza tek 27. jula. Oni su toga dana pripremali napad na Otrić, podijelivši se na tri grupe: najjača grupa — ustanici s Velike Popine i odred Gliše Čuka — trebalo je da rano ujutro 28. jula napadne i zauzme Otrić. Druga grupa, Spire Lukića, trebalo je da razruši prugu kod Malovana, treća grupa sa Isom Marčetićem i Vladom Maričićem da razruši prugu između Otrića i Pribudića.
Tako je prvi dan ustanka prošao po planu donesenom 26. jula: oslobođena je opština Srb; razbijena je intervencija iz: Gospića prema Srbu i, što je naročito važno, odbačeni su domobrani i žandarmi koji su iz Knina intervenisali prema Drvaru.
Međutim, iako je bilo izvršeno ono što je bilo postavljeno,, u čitavoj .akciji bilo je i stihijnosti. Napad na Srb izvodilo jer nekoliko grupa Bosanaca iz raznih mjesta sa predviđenom grupom gerilskih odreda, dok je rušenje mosta kod Suvaje i na Joševici bilo neorganizovano (jedni su bili čak za to da se most ne ruši, a nije bilo ni sredstava za rušenje). Žandarmi i: ustaše iz Srba su se povlačili pored velike mase naoružanih, i nenaoružanih. Jedan žandarm se čak probio do Kulen-Vakufa. Pošta iz Lapca je došla i vratila se, kao i patrola iz Lapca, pored neorganizovanog puškaranja sa okolnih brda. Kod Tiškovca je u posljednjem momèntu dignut most, i bilo je'mnogonatezanja oko napada na domobrane, te je najzad prevagnuoodlučni stav Milana -Zorića Palasi je, koji je prvi na njih zapucao.
I stihijnost, i strah, i neizvjesnost su prirodni: nije se imalo iskustva, nije još bilo vjere u sopstvene snage, nije tu bilojedne čvršće organizacije. Ah činjenica je da se narod digao, da se latio oružja. Kakva je to bila veličanstvena slika: naoružan i nenaoružan narod, sa crvenim barjacima, kretao se u svoj prvi boj!

УСТАНАК НАРОДА ЈУГОСЛАВИЈЕ, ЗБОРНИК - књига I, Милутин Морача: УСТАНИЧКИ ДАНИ У ДРВАРУ, стр- 109-111



Balinovac je treći obruč po redu u bitki na Sutjesci.
369 legionarska vražja divizija je došla kao ispomoć 118 lovačkoj njemačkoj diviziji na njenom dijelu ratišta.
Stavi fotografiju pregleda snaga uoči ofenzive sve će ti biti jasno.

Побогу, знаш ли шта је тактички пробој обруча?
И какав трећи обруч, каква 118?
Па 369. стиже у испомоћ својим деловима, односно борбеној групи Вертмилер!
 
Poslednja izmena od moderatora:
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top