Udovoljavanje drugima i asertivnost

Kako prestati udovoljavati drugima, tj. postati asertivan i izneti svoj stav, normalno bez neke verbalne agresije i omalovazavanja?
Sta mislite, zasto ljudi udovoljavaju drugima, jer vole, jer zele da budu u ok odnosima sa svima, ili jer se plase da ce ako kazu "ne" ti ljudi otici iz njihovog zivota?

Udovoljate li vi kome, porodici, sefu, partneru, ili se trudite da uvek iznesete svoje misljenje, pa kud pukne?
U kojoj meri je udovoljavanje potrebno u medjuljudskim odnosima, tj. da li je to udovoljavanje iskreno ili se udovoljava iz nekog straha?

Isplati li se iznositi svoje misljenje i stavove, tj. biti asertivan u ovom (manje-vise) nenormalnom drustvu?

Asertivnost je u modi. "Treba reći šta misliš" i "treba se suprotstaviti na konstruktivan način" - to dobro zvuči. U največem broju slučajeva, međutim, od toga nema koristi. Možda oni koji se klone sukoba jednostavno procenjuju da nema koristi od toga i neće da troše energiju. Znam mnoge koji su asertivni jer tako sebi pre svega dokazuju da nisu ulizice i da imaju stav i ne boje se da ga iznesu. Tako se bolje osećaju.

ko poseduje socijalnu inteligenciju, zna da naprai balans sa kompromisom koji pravi
taman dovoljan da moze jasno da izrazi svoje misljenje, ali i da saslusa ono koje se razlikuje

dive:

ko poseduje socijalnu inteligenciju, zna da naprai balans sa kompromisom koji pravi
taman dovoljan da moze jasno da izrazi svoje misljenje, ali i da saslusa ono koje se razlikuje

Kliknite za proširenje...

Socijalna inteligencija nije što i aservativnost.....socijalno intelegentni ljudi su oni koji se fantastično prilagođavaju najčešće poslovnimi drugim socijalnim kategorijama, a van porodice.....u prevodu, ulizice i poltroni.....možda je taj izraz nekada imao svoje pravo značenje u pozitivnom smislu...socijalno inteligentan bi trebalo biti u braku, ma kako to zvučalo....ili i aservativan...danas biti aservativan, a nameću nam to sad kroz medije kao neku novu modu ili model ponašanja, jednostavno ne pije vodu..prosto koliko god iznosili svoj stav, ukoliko se to nekome ne dopada, on vas automatski precrtava, što zbog sujete, što zbog sukoba interesa...ne možeš izneti svoj stav, kada je šef, gazda ili bilo koje nadređeno lice u pitanju.....i držati se svojih principa, koliko god oni bili i umereni i tačni i pravični...
Da ne bude zbune, držim se itekako nekih svojih principa....i to me sputava i odmaže u opštem funkcionisanju....ali takođe, mnogo toga prećutim, jer zaista nema vajde...

izvini ali socijalno inteligentna osoba nije uvlakac
zasto bi bio ulizica neko ko je dovoljno zreo i socijalizovan i ume da postuje autoritet?
sto znaci, zna gde je granica onoga sto ima smisla
npr. izloziti argumentovano sefu svoje misljenje, koje se razlikuje od njegovog, kao bolje resenje za odredjeni projekat je na mestu
i isto tako je na mestu prihvatiti njegovo argumentovano odbijanje predloga, jer je on taj ko je nadredjen i na radnom mestu koja ima vecu odgovornost
to rade socijlno inteligentne osobe
i time sto prihvataju odbijanje ideje od strane sefa, nisu ulizice i uvlakaci
histerisati,besneti, praviti scene i odbijati instrukcije nadredjenog - to rade socijalno neinteligentne osobe

Lollol:

Kako prestati udovoljavati drugima, tj. postati asertivan i izneti svoj stav, normalno bez neke verbalne agresije i omalovazavanja?
Sta mislite, zasto ljudi udovoljavaju drugima, jer vole, jer zele da budu u ok odnosima sa svima, ili jer se plase da ce ako kazu "ne" ti ljudi otici iz njihovog zivota?

Udovoljate li vi kome, porodici, sefu, partneru, ili se trudite da uvek iznesete svoje misljenje, pa kud pukne?
U kojoj meri je udovoljavanje potrebno u medjuljudskim odnosima, tj. da li je to udovoljavanje iskreno ili se udovoljava iz nekog straha?

Isplati li se iznositi svoje misljenje i stavove, tj. biti asertivan u ovom (manje-vise) nenormalnom drustvu?

Kliknite za proširenje...

Ih, udvoljavala, udovoljavala.
Iskreno, da li vredi iznositi svoje mišljenje, eh, vredi onome ko želi da ga čuje...obično ljudi traže odjek svojih sopstvenih misli... msm bilo bi poželjno
..Ima nešto kod te asertivnosti što mi ne odgovara...čitala ja malo o tome, kad je to postalo moda...pa tipa rečenica poput ove...naravno recimo nastane konflikt ili sukob mišljenja...
..a ti treba da izgovoriš nešto poput ovog...(bar tako ja nešto pročitala)..."Žao mi je što se ne slažeš sa mojim mišljenjem"...."Ali mene iskreno povređuje način na koji mi se obraćaš"..."Značilo bi mi kad bi mogla da promeniš svoje ponašanje prema meni"...e ja ovo ne mogu....msm....to mi tako zvuči nekako izveštačeno...bolje mi je i da prećutim...nego da nekom objašnjavam...šta ja osećam i šta on da koriguje....ajme

...izgleda da imam problem...

...iskreno mislim da je veća gnjavaža izneti stav...nego prećutati...ali to sam ja
...ta nisam neki borac protiv vetrenjača

dive:

izvini ali socijalno inteligentna osoba nije uvlakac
zasto bi bio ulizica neko ko je dovoljno zreo i socijalizovan i ume da postuje autoritet?
sto znaci, zna gde je granica onoga sto ima smisla
npr. izloziti argumentovano sefu svoje misljenje, koje se razlikuje od njegovog, kao bolje resenje za odredjeni projekat je na mestu
i isto tako je na mestu prihvatiti njegovo argumentovano odbijanje predloga, jer je on taj ko je nadredjen i na radnom mestu koja ima vecu odgovornost
to rade socijlno inteligentne osobe
i time sto prihvataju odbijanje ideje od strane sefa, nisu ulizice i uvlakaci
histerisati,besneti, praviti scene i odbijati instrukcije nadredjenog - to rade socijalno neinteligentne osobe

Kliknite za proširenje...

A ko govori da ako nisi uvlakač da si histeričan?

Lollol:

Isplati li se iznositi svoje misljenje i stavove, tj. biti asertivan u ovom (manje-vise) nenormalnom drustvu?

Kliknite za proširenje...

Suvise je siroko da bi se moglo reci sa da ili ne. Pojedinacno, u zavisnosti od situacije do situacije i da i ne, zavisi. Generalno, slobodno misljenje i stav se ne ceni ili se ceni slabo, jos uvek nedovoljno da bi se samo na osnovu toga mogao napraviti neki znacajniji uspeh jer je jos jaka opozicija toga koja deluje preko ljudi koji svesno nesvesno potapaju, pa mozemo se okvirno izraziti, one ljude koji na ovaj ili onaj nacin odskakaju od sredine, uglavnom preko sopstvenog a ne naturenog stava i ustaljenih vrednosti.

Prvo sto mi pada na pamet su desne ruke sefova koje svaka firma poseduje, no ono sto je paradoks je da se desavalo i jos uvek se desava da cesto stradaju oni radnici koji rade radi rada, a koji se opet po nekim stvarima ne uklapaju u viziju drugih radnika pa i samog poslovodje i njegove desne ruke jer odskacu od njih posto zele ziveti od svoje plate. Takav model bi po ustaljenim merilima trebao doprineti napretku firme ali na duze staze, medjutim praksa govori drugacije - konobari na primer ce uvek biti na gubitku ukoliko ga primenjuju, a nazalost sa zahuhtavanjem kapitalizma takav kalup odavno se ne primenjuje u ugostiteljstvu, dok ga zadnjih godina odbacuju i znatno ozbiljne firme.

Lollol:

Kako prestati udovoljavati drugima, tj. postati asertivan i izneti svoj stav, normalno bez neke verbalne agresije i omalovazavanja?
Sta mislite, zasto ljudi udovoljavaju drugima, jer vole, jer zele da budu u ok odnosima sa svima, ili jer se plase da ce ako kazu "ne" ti ljudi otici iz njihovog zivota?

Udovoljate li vi kome, porodici, sefu, partneru, ili se trudite da uvek iznesete svoje misljenje, pa kud pukne?
U kojoj meri je udovoljavanje potrebno u medjuljudskim odnosima, tj. da li je to udovoljavanje iskreno ili se udovoljava iz nekog straha?

Isplati li se iznositi svoje misljenje i stavove, tj. biti asertivan u ovom (manje-vise) nenormalnom drustvu?

Kliknite za proširenje...

nimalo me ne veseli udovoljavanje nekom jer se to u 100% slucajeva okarakterise kao slabost i nastaje koristoljublje

Vidim da vas se ne dopada rec asertivnost, i ja sam je sam skoro primetio pre par godina, i zvuci sjano i bajno na papiru (k'o predizborna kampanja).
Realno, ne mozemo uvek izneti svoje misljenje, primera radi, ako nam posao visi o koncu, bolje da se uvucemo sefu (ili da se slozimo sa njim, precutimo ako je kreten) zarad neke druge koristi.

E sad, sto se tice drugih ljudi koji nisu neki autoritet, primera radi, prijatelji, partneri i sl. nije na odmet nekada reci "Ne". Sta znam, petak uvece, dodjete sa posla, umorni, samo bi da legnete u krevet u uzivate u vikendu, odmorite dusu i telo, a neko zove, "e ajde kod mene, idemo u kafanu". Vi mozete tom nekom da udovoljite, i dignete se iz krevete i preko svoje volje odete, da udovoljite toj osobi (opet, ostaje pitanje zasto udovoljavati) ili objasniti situaciju, "e umoran sam, ustao u 6, radio dve smene, ne vidim pred ocima, 'ajde neko drugo vece".

Opet, sve je to sjajno i bajno na papiru, ali kao sto neko rece gore, ako se sa nekim ne slazemo oko nekog misljenja i probamo "razumno" da iznesemo svoje vidjenje situacije, sta garantuje da ce taj neko uvaziti i ispostovati nase misljenje, jer danas, ko cije misljenje uopste i postuje?
Ko ti garantuje da taj neko nece agresivno skociti, ti si takav i takav, tvoje misljenje je glupo zbog toga (ceste primere imamo toga na forumu recimo). E sad, zato je i pitanje da li vredi iznositi misljenje i ulaziti u konfliktne situacije.

Sta se dobija, sta se gubi? Ko zna, mozda je veca vajda reci svoje misljenje nekad, tipa "necu napolje, umoran sam, vidimo se drugom prilikom" nego uvek udovoljavati svakome i gubiti sebe.

Lollol:

Kako prestati udovoljavati drugima, tj. postati asertivan i izneti svoj stav, normalno bez neke verbalne agresije i omalovazavanja?
Sta mislite, zasto ljudi udovoljavaju drugima, jer vole, jer zele da budu u ok odnosima sa svima, ili jer se plase da ce ako kazu "ne" ti ljudi otici iz njihovog zivota?

Udovoljate li vi kome, porodici, sefu, partneru, ili se trudite da uvek iznesete svoje misljenje, pa kud pukne?
U kojoj meri je udovoljavanje potrebno u medjuljudskim odnosima, tj. da li je to udovoljavanje iskreno ili se udovoljava iz nekog straha?

Isplati li se iznositi svoje misljenje i stavove, tj. biti asertivan u ovom (manje-vise) nenormalnom drustvu?

Kliknite za proširenje...

Koja je to granica između udovoljavanja nekome i prećutkivanja neslaganja sa nekim tj. izbegavanja rasprave?

Zar nije moguće slušati šta neko govori, ne slagati se sa tim, prećutati i...raditi po svom ?

Lil-A:

Koja je to granica između udovoljavanja nekome i prećutkivanja neslaganja sa nekim tj. izbegavanja rasprave?

Zar nije moguće slušati šta neko govori, ne slagati se sa tim, prećutati i...raditi po svom ?

Kliknite za proširenje...

Upravo to...moguće je...sa rodbinom i familijom kad dave...upravo tako

Ali sa ljudima koji su nam bliski, prijateljima i partnerima...tražimo nekako smislenije odnose...pa mislim da tu nekako i više želimo dobru komunikaciju, razmenu mišljenja i sučeljavanje...
...ali, da li su svi negde asertivni na početku neke veze....a kasnije....dođe do tog prećutkivanja i teranja po svome....msm...kad vidiš da neće to tako da ide....eh

...Ali gore Lollolo lepo reče kao predizborna kampanja...samo dobar koncept ali bez realne primene..

...moram priznati....za odrasle je možda kasno...jedino ovaj koncept fino funkcioniše kod dece....to može i daje rezultate

Preimenovacemo asertivnost u "udovojlavanje sebi", jer ovako budi neke manje-vise neralne i negativne asocijacije.

Zavisi opet kome ustati i reci ne, i kako to druga strana podnosi. Ja stojim da ima nerazumnih ljudi koji reaguju agresivno kada im kazes "Ne" pa onda konstatujes i radis po svom, jer bojle ne ulaziti u konflikt sa nekim previse impulsivnim i verbalno agresivnim.

Ja se drzim po strani uglavnom, precutim oko vecine stvari, ali oko nekih ozbiljnijih koje bas ne zelim da radim onda kazem svoj stav i drzim se njega, jer imam osecaj da kada ljudima dam prst, oni hoce i ruku da mi iscupaju, zato se nekada mora reci "ne" i prestati sa udovoljavanjem drugima po svaku cenu, mada i to "ne" retko koristim, a mozda bi trebao cesce, jer mnogi ljudi shvataju to "ne" kao napad na sebe ili cak uvredu.

Lollol:

Preimenovacemo asertivnost u "udovojlavanje sebi", jer ovako budi neke manje-vise neralne i negativne asocijacije.

Zavisi opet kome ustati i reci ne, i kako to druga strana podnosi. Ja stojim da ima nerazumnih ljudi koji reaguju agresivno kada im kazes "Ne" pa onda konstatujes i radis po svom, jer bojle ne ulaziti u konflikt sa nekim previse impulsivnim i verbalno agresivnim.

Ja se drzim po strani uglavnom, precutim oko vecine stvari, ali oko nekih ozbiljnijih koje bas ne zelim da radim onda kazem svoj stav i drzim se njega, jer imam osecaj da kada ljudima dam prst, oni hoce i ruku da mi iscupaju, zato se nekada mora reci "ne" i prestati sa udovoljavanjem drugima po svaku cenu, mada i to "ne" retko koristim, a mozda bi trebao cesce, jer mnogi ljudi shvataju to "ne" kao napad na sebe ili cak uvredu.

Kliknite za proširenje...

Znaš ono kad čuješ jako često od neke osbe, uz tapšanje po leđima ili bockanje prstom u rame (nekad) i to uz potvrdnu rečenicu "Jel' da!", i to više puta ili jel' tako ili ajd' reci, uh što to ne volem...ne volim to da čujem....to kad traže da im potvrdim....a ja na primer mislim suprotno...eh.....ala tu umem da ćutim.... ...pa onda dobijem ono jel' ti mene slušaš?, ili "gde si ti odlutala?", "džabe ja ovde pričam"....i tako dalje...

...ne koristim izuzetno retko....a onda kada ga upotrebim....ima neku težinu....obično bude..."šta joj sad bi"...
...i da, što sam starija, manje me stvari pogađaju i više udovoljavam sebi

poetessa:

[/B]

Znaš ono kad čuješ jako često od neke osbe, uz tapšanje po leđima ili bockanje prstom u rame (nekad) i to uz potvrdnu rečenicu "Jel' da!", i to više puta ili jel' tako ili ajd' reci, uh što to ne volem...ne volim to da čujem....to kad traže da im potvrdim....a ja na primer mislim suprotno...eh.....ala tu umem da ćutim.... ...pa onda dobijem ono jel' ti mene slušaš?, ili "gde si ti odlutala?", "džabe ja ovde pričam"....i tako dalje...

...ne koristim izuzetno retko....a onda kada ga upotrebim....ima neku težinu....obično bude..."šta joj sad bi"...
...i da, što sam starija, manje me stvari pogađaju i više udovoljavam sebi

Kliknite za proširenje...

Pa donekle i treba udovoljavati sebi, ne biti sebican, nadmen i sl. i gledati samo sebe, jer mi ljudi imamo tendenciju da idemo dok nas neko ne udari preko sake i kaze "ne, ne, dosta je bilo".
To je kao sa detetom, cak su mi i ti ljudi koji su navikli da cuju samo "da" nekako kao velika deca, mozda i razmazeni malo.

A i zapitajmo se iskreno, zelimo li da stalno udovoljavaom nekom, pa i protiv svoje volje?

"Mama da li mogu da dobijem sladoled?" "A novu igracku?" "A cokoladu?", eventaulno postoji dobra sansa da ce se takvo dete razmaziti jednog dana, isto i sa ljudima. U nekim stvarima "ne" pa kud pukne, mada toga se ljudi i najvise boje, ili sukoba sa nekima koji su malo agresvniji.

Ja se nekada plasim da moje "Ne" nekada ne unisti neke odnose koje imam sa drugim ljudima. Nije da bacam "ne" gde god stignem i da toliko gledam samo sebe, ali opet, granica mora da postoji.

Slažem se...jedno Ne može da utiče i na prijateljstvo (na primer. Možeš li da mi pozajmiš pare...vraćam do ponedeljka...a znaš da je van njegovih ili njenih mogućnosti...i onda ono NE...uh...može da promeni stvari)

...što se tiče tog udovoljavanja drugima...to stvarno ne može da uspe na neke duge staze...zato što stalnim potiskivanjem sebe...dolazimo do frustracije...glumimo žrtvu ili velikodušnost preko naših granica...i onda se sve to jednom obruši...jer nikad nam neće biti vraćeno u adekvatnoj meri (mislim ne moguće je...ne mogu se sva činjenja negde sravniti na isto)...
...i stoga...ja biram da ćutim u nekim momentima zbog svog duševnog mira (čisto iz svoje sebičnosti ili motiva)...a kad kažem NE...onda je to tako moralo biti i zaista nije moglo nigde više diplomatski!

...e sad...neko to ne ume niti hoće...msm...tu diplomatiju...ali to ima svoju cenu...

poetessa:

Slažem se...jedno Ne može da utiče i na prijateljstvo (na primer. Možeš li da mi pozajmiš pare...vraćam do ponedeljka...a znaš da je van njegovih ili njenih mogućnosti...i onda ono NE...uh...može da promeni stvari)

...što se tiče tog udovoljavanja drugima...to stvarno ne može da uspe na neke duge staze...zato što stalnim potiskivanjem sebe...dolazimo do frustracije...glumimo žrtvu ili velikodušnost preko naših granica...i onda se sve to jednom obruši...jer nikad nam neće biti vraćeno u adekvatnoj meri (mislim ne moguće je...ne mogu se sva činjenja negde sravniti na isto)...
...i stoga...ja biram da ćutim u nekim momentima zbog svog duševnog mira (čisto iz svoje sebičnosti ili motiva)...a kad kažem NE...onda je to tako moralo biti i zaista nije moglo nigde više diplomatski!

...e sad...neko to ne ume niti hoće...msm...tu diplomatiju...ali to ima svoju cenu...

Kliknite za proširenje...

Ne znam, da mi prijatelj trazi 100 eur za patike, a meni je to cela plata, pola plate, koliko vec, nisam platio racune, kiriju, sta da mu radim? Da me izbace na ulicu, da gladujem zbog necijih patika? Ne hvala, nisam toliko dobar (lud).

Upravo to, ako udovoljavamo stalno, idemo protiv sebe jednom puknemo zbog silne frustracije. Mislim da nije problem ravnoteze ovde, jer tebi neko mozda da pozajmi 500 eur, da ti ucini stagod (iako ti mozda to ne bi), ali ne da te ostavi na miru i da ispostuje to "ne", tako da nije bitano da li se vrati, vec na nacin na koji se to vraca. Ocekivanja ljudi variraju jednostavno.

Stavimo se u tu frustrirajucu situaciju da nesto cinimo nekom duzi niz godina, i postaje nam vec muka od toga, muka nam je kada nas ta osoba zove i trazi nesto. Logicki gledano, nase ja kaze "dosta mi je!" ali ipak i dalje nastavljamo da trpimo. Zasto?

Stavimo se u tu frustrirajucu situaciju da nesto cinimo nekom duzi niz godina, i postaje nam vec muka od toga, muka nam je kada nas ta osoba zove i trazi nesto. Logicki gledano, nase ja kaze "dosta mi je!" ali ipak i dalje nastavljamo da trpimo. Zasto?

Kliknite za proširenje...

Sad bi oni psiholozi pitali, Šta ti dobijaš time što nastavljaš da trpiš? Zašto to radiš? Zašto ideš preko sebe i onda posle kukaš?....(ne morališem...da bude jasno msm radila ja sve to

...msm....pre ili kasnije moramo iz toga da izađemo....a kad uzme maha....problem je već veliki....ja kažem da smo žmurili na jedno oko...mislili proći će...neko gore reče, daš prst, a oni traže ruku...pa traže...navikao si ih....

...zaključujem moramo da se izborimo za naše NE drugima....da bi rekli DA sebi....a i da bi ono naše iznutra prestalo da vrišti od nemoći i besa....svi znamo taj osećaj...kad se sve u tebi buni i kaže ne...a ti pređeš preko toga...eh...

uvijek slobodno iznosim svoj stav zato i odskačem od okoline
znam da je to pogrešno!

upravo zbog te hrabrosti i nezavisnosti ponekad mi treba malo više vremena da pridobijem naklonost nepoznatih ljudi
ali zato kad me jednom upoznaju znaju da sve što kažem ili uradim je za njihovo i opšte dobrooo.

Njihovo ne znanje ili površnost je moj najveći problem...

E, sad ja bih volila da sam mnogo pitomija i premazanija, ali šta ću kad sam takva....

Lollol:

Kako prestati udovoljavati drugima, tj. postati asertivan i izneti svoj stav, normalno bez neke verbalne agresije i omalovazavanja?
Sta mislite, zasto ljudi udovoljavaju drugima, jer vole, jer zele da budu u ok odnosima sa svima, ili jer se plase da ce ako kazu "ne" ti ljudi otici iz njihovog zivota?

Udovoljate li vi kome, porodici, sefu, partneru, ili se trudite da uvek iznesete svoje misljenje, pa kud pukne?
U kojoj meri je udovoljavanje potrebno u medjuljudskim odnosima, tj. da li je to udovoljavanje iskreno ili se udovoljava iz nekog straha?

Isplati li se iznositi svoje misljenje i stavove, tj. biti asertivan u ovom (manje-vise) nenormalnom drustvu?

Kliknite za proširenje...

A što je ovo pitanje postavljeno ovako?

Zašto misliš da iznošenje mišljenja automatski ne udovoljava drugima?


Možda je neko od nas naturalno takav da udovolji.

Valkyriur:

A što je ovo pitanje postavljeno ovako?

Zašto misliš da iznošenje mišljenja automatski ne udovoljava drugima?


Možda je neko od nas naturalno takav da udovolji.

Kliknite za proširenje...

Iznosenje misljenja moze, ali ne mora automatski da udovolji nekom. Ima ljudi koji jednostavno ne postuju tudje razlicito misljenje.

Znam da to zavisi od karaktera, ali cudno mi je da taj neko ko voli da udovoljava se ne zapita "da li sam ja srecan, jer svima udovoljavam, jer uvek stavljam druge ispred sebe?"
Misljenja sam da koliko god neko voleo da udovoljava drugima, razloge za udovoljavanje jos uvek trazimo, ponekada zeli da uradi nesto za sebe, a posto je navikao da daje, a i drugima da uzimaju, ponekada, ako ne i cesto, zapostavlja sebe i svoje potrebe.

blah.
ne radi se o tome sta cemo reci, nego kako.
nacin je sve.
ko to nauci, moze uvek reci sve sto misli. a moze i ne reci nista.
svejedno je.
onog momenat kad postanemo gospodari sopstvenih reakcija, reci gube na znacaju..

Lollol:

Kako prestati udovoljavati drugima, tj. postati asertivan i izneti svoj stav, normalno bez neke verbalne agresije i omalovazavanja?
Sta mislite, zasto ljudi udovoljavaju drugima, jer vole, jer zele da budu u ok odnosima sa svima, ili jer se plase da ce ako kazu "ne" ti ljudi otici iz njihovog zivota?

Udovoljate li vi kome, porodici, sefu, partneru, ili se trudite da uvek iznesete svoje misljenje, pa kud pukne?
U kojoj meri je udovoljavanje potrebno u medjuljudskim odnosima, tj. da li je to udovoljavanje iskreno ili se udovoljava iz nekog straha?

Isplati li se iznositi svoje misljenje i stavove, tj. biti asertivan u ovom (manje-vise) nenormalnom drustvu?

Kliknite za proširenje...

Plase se da kazu svoje misljenje da iznasu svoj stav...

Ja volim d akazem sta mislim i ne udovoljavam drugima

nekad precutim jer je to mudro

Iznosim svoje stavove pa sta bude ...

Isplati se, to je jedini nacin da budem ja ja,da imam svoju licnost i da je zadrzim.

pa jedno je manevrisanje u socijalnim odnosima
drugo je ljudi koji imaju patološku potrebu za udovoljavanjem, poslušnošću i povinovanju tudjoj ruci
jer su ih mama ili tata naučili da su vredni jedino ako ispunjavaju njihove (roditeljske) ambicije

Ana Bachen:

uvijek slobodno iznosim svoj stav zato i odskačem od okoline
znam da je to pogrešno!

upravo zbog te hrabrosti i nezavisnosti ponekad mi treba malo više vremena da pridobijem naklonost nepoznatih ljudi
ali zato kad me jednom upoznaju znaju da sve što kažem ili uradim je za njihovo i opšte dobrooo.

Njihovo ne znanje ili površnost je moj najveći problem...

E, sad ja bih volila da sam mnogo pitomija i premazanija, ali šta ću kad sam takva....

Kliknite za proširenje...

reći uvek šta misliš je odraz nekulture i gluposti.