Игорь
Ističe se
- Poruka
- 2.088
Желим отоворити тему где би сви могли разговарати о српском језику, савременом стандарду, данашњем, некадашњем а и будућем стању нашега језика, језикословним проблемима и могућим решењима истих.
Започео бих питањем инфинитива у српском језику.
Пре неколико дана ми је у посету свратио пријатељ који се недавно запослио као наставник српскога језика и књижевности. Током нашег разговора ми је скренуо пажњу на то како често користим инфинитив а да би требало исти избегавати јер "није у духу нашега језика". Ја сам био уверен да је потпуно свеједно коју грађу реченице неко жели користити, али и да би особе које нешто о језику знају требало да придају предност инфинитиву јер је изворнији, "словнескији" и економичнији.
Такође, упоредна употреба двеју могућих грађа ( да + презент и инфинитив) чини реченице разликовнима, неједнозвучнима и мање понављајућима.
Данас у мрежним новинама наиђох на следећу реченицу:
http://www.blic.rs/Zabava/Vesti/382704/Top-5-mitova-o-Pesmi-Evrovizije
Тај облик "да стигне" у грађи футура је мени потпуно стран као и непријатан.
Заправо, значење те реченице схватам као да неко не жели негде далеко стићи а не као немогућност тога.
Упоредите:
- Она неће да стигне на први час данас..
- Она неће стићи на први час данас.
Да ли би, на концу свега, у стандардном језику биле дозвољене следеће реченице ?
- Плате данас неће да буду исплаћене.
- Неће да ти налије конобар пиво. (у значењу "неће ти налити")
- Он данас неће да може да присуствује састанку.
- Он неће да хоће да оде с нама до града.
- Неће да желе да прихвате ове услове.
Започео бих питањем инфинитива у српском језику.
Пре неколико дана ми је у посету свратио пријатељ који се недавно запослио као наставник српскога језика и књижевности. Током нашег разговора ми је скренуо пажњу на то како често користим инфинитив а да би требало исти избегавати јер "није у духу нашега језика". Ја сам био уверен да је потпуно свеједно коју грађу реченице неко жели користити, али и да би особе које нешто о језику знају требало да придају предност инфинитиву јер је изворнији, "словнескији" и економичнији.
Такође, упоредна употреба двеју могућих грађа ( да + презент и инфинитив) чини реченице разликовнима, неједнозвучнима и мање понављајућима.
Данас у мрежним новинама наиђох на следећу реченицу:
http://www.blic.rs/Zabava/Vesti/382704/Top-5-mitova-o-Pesmi-Evrovizije
Dobra scenografija, kostimografija ili koreografija može da pomogne
u predstavljanju pesme i njenoj upamtljivosti, ali ako se sama melodija ne istakne,
najčešće neće daleko da stigne.
Тај облик "да стигне" у грађи футура је мени потпуно стран као и непријатан.
Заправо, значење те реченице схватам као да неко не жели негде далеко стићи а не као немогућност тога.
Упоредите:
- Она неће да стигне на први час данас..
- Она неће стићи на први час данас.
Да ли би, на концу свега, у стандардном језику биле дозвољене следеће реченице ?
- Плате данас неће да буду исплаћене.
- Неће да ти налије конобар пиво. (у значењу "неће ти налити")
- Он данас неће да може да присуствује састанку.
- Он неће да хоће да оде с нама до града.
- Неће да желе да прихвате ове услове.
Poslednja izmena: