Поента није у (тренутном) задовољству, него у константној потреби да се то задовољство оствари, или да
конзумација тог задовољства, траје на дуге стазе. Цезар је као и Хитлер имао исти домет, и исти пут којим
је крочио, и служио се одређеним кхм... средствима како би испунио своје замисли и планове. Јер је имао
моћ, а зна се да апсолутна моћ апсолутно и квари људе, па као канцер се не зауставља на само једној ћелији
већ претендује да прогута читав организам.
Регуларни или нормални људи који су навикли на рутину и режим свакодневице су у складу са својим жељама и потребама
поставили исте такве циљеве - спремити детету доручак, ручак, вечеру, платити рачуне, обезбедити кров над главом,.....
Свесни су својих могућности, и поставили су границе до којих могу да иду, и хоризонте које могу да назиру.
Када протутњи живот, и кад им се угаси свећа, ту је гробно место или парцела која сведочи о простој чињеници да су постојали,
али не и да су нешто епохално остварили.
Надарени људи, имају другачији концепт животних активности. Често се бакћу са нацртима, пројектима,
плановима како би стигли до највише тачке те пирамиде коју очајнички желе да освоје. Одлични су у свом послу, освајају престижне
награде на такмичењима, после свега наведеног - докторирају, и врхунски се пласирају у својим областима. Али с обзиром да су у
једним стварима благословени, а у другим одузети, цркну као керови у некој беди или у луксузу али шутнути од свих.
Дела остају, али за саме личности се мари к`о о лањском снегу. Користе се изуми, дела, а о самим креаторима се зна исто колико
о рудном благу Мађарске.
Паразити ништа не доприносе, а краду. Гребатори, који захваљујући бескрупулозности и образу к`о ђон
се провлаче кроз живот (као пас кроз росу) и најчешће се домогну високе позиције. Најгора врста људи која најчешће и засере ствар.
Материјалистичка сорта.
Заједничко за све ове ''категорије'' је одређена стрелица која их води - ка испуњењу задатка, checkpoint.
Како видим себе? Па своје идеале сам изложио кроз тему: ''Поента''!
Немам планове, спонтан сам и хаотичан по природи, и све препуштам ситуацији, на основу које се коригујем
јер тако сматрам да живот и добија некакву динамичност и узбудљивост. У ходу - учим.
Када се неко води нацртима и плановима, обавезно мора да смишља алтернативне и поправне планове у случају
да примарни зајебу ствар. А и то је питање, у којој мери ће се све то остварити. Јер као и у случају неког механизма
када мали шрафић или зупчаник почне да багује и да кочи, онда се све то ланчаном реакцијом шири на комплетну структуру.
Онда све то оде у 3ЛПМ.
Какве су твоје амбиције Сухои? Имаш ли планове, или идеш на ситуациону етику?