Srbija i stvaranje Izraela
Samostalna država Izrael proglašena je 14. maja 1948. godine, a istoričari beleže da je u njen nastanak važan kamen uzidala i Srbija, kao druga država koja je - tri decenije ranije - podržala formiranje zemlje jevrejskog naroda.
Nastanku moderne države jevrejskog naroda, pre 64 godine, prethodila je mučna predistorija, koja seže duboko u 19. vek.
Na Prvom cionističkom kongresu u Bazelu u Švajcarskoj, 1897. godine, odlučeno je da na svaki način treba nastojati da se u Palestini stvori novi dom jevrejskom narodu. Pokret je dobio ime po nazivu brda na kojem se u starom veku nalazio Jerusalimski hram - Cion ili Sion. Od tada su sva stremljenja bila usmerena u pravcu međunarodne podrške ovom cilju.
Ta ideja, međutim, mimo simpatija pojedinaca, nije uživala nikakvu podršku tada relevantnih političkih činilaca u svetu.
Pošto je Palestina tada bila sastavni deo Turske, nastojalo se da se od vlade u Istanbulu izdejstvuje dozvola za naseljavanje Jevreja. Uz krupne finansijske koncesije, turske vlasti su - počev od 1881. - ovaj proces tolerisale, i na tada gotovo nenaseljenu zemlju počelo je stidljivo doseljavanje jevrejskih imigranata.
Tek Prvi svetski rat otvorio je pitanje daljeg statusa "obećane zemlje". Turski posed Palestina je došao u sferu interesa Britanije, pošto je planirano oduzimanje ostataka osmanske imperije.
Britanski ministar spoljnih poslova Artur Balfur 2. novembra 1917. u pismu lordu Valteru Rotšildu, čelniku Engleske federacije cionista, izrazio je podršku formiranju nacionalnog doma jevrejskog naroda u Palestini. U pismu - poznatom kao Balfurova deklaracija - naglašena je podrška vlade Britanije, čime je prvi put nastojanje da se formira Izrael dobilo relevantnu međunarodnu podršku.
Prva vlada, nakon britanske, koja je eksplicitno podržala formiranje države jevrejskog naroda te 1917. bila je vlada Kraljevine Srbije.
U zvaničnom pismu upućenom 24. decembra 1917. od strane Milenka Vesnića, u ime srpske vlade, Davidu Albali, cionističkom prvaku koji se tada nalazio u oficijelnoj misiji pri vladi SAD, izraženo je da vlada Kraljevine Srbije podržava Balfurovu deklaraciju u potpunosti. Vesnić je tada naglasio: "Kako da ne učestvujemo u težnjama i patnjama jevrejskog naroda, kad su se naši zemljaci Vašeg porekla i Vaše vere borili za svoju srpsku otadžbinu isto tako hrabro kao i naši najbolji sinovi?" "Nama će biti žao, ako nas i jedan od naših sugrađana Jevreja bude napustio i vratio se u svoju obećanu zemlju, ali ćemo se tešiti nadom, da će nam oni ostaviti zamašan deo svojih srdaca i postati najjača veza između slobodnog Izraela i Srbije".
Iako je dolazak jevrejskih useljenika u tada britansku mandatnu teritoriju Palestinu nastavljen tokom čitavog međuratnog perioda, Izrael je, kao suverena država, formiran tek 1948. čemu je najviše doprinelo tragično iskustvo holokausta i nacizma. U skladu s Rezolucijom Ujedinjenih nacija br. 181. od 29. novembra 1947, jevrejska privremena vlada 14. maja 1948. proglasila je samostalnu Državu Izrael.
Ostalo je zabeleženo i da je važan doprinos nastanku novog, ovog puta trajnog doma jevrejskog naroda imala i tadašnja Kraljevina Srbija.
http://www.***************/home
Samostalna država Izrael proglašena je 14. maja 1948. godine, a istoričari beleže da je u njen nastanak važan kamen uzidala i Srbija, kao druga država koja je - tri decenije ranije - podržala formiranje zemlje jevrejskog naroda.
Nastanku moderne države jevrejskog naroda, pre 64 godine, prethodila je mučna predistorija, koja seže duboko u 19. vek.
Na Prvom cionističkom kongresu u Bazelu u Švajcarskoj, 1897. godine, odlučeno je da na svaki način treba nastojati da se u Palestini stvori novi dom jevrejskom narodu. Pokret je dobio ime po nazivu brda na kojem se u starom veku nalazio Jerusalimski hram - Cion ili Sion. Od tada su sva stremljenja bila usmerena u pravcu međunarodne podrške ovom cilju.
Ta ideja, međutim, mimo simpatija pojedinaca, nije uživala nikakvu podršku tada relevantnih političkih činilaca u svetu.
Pošto je Palestina tada bila sastavni deo Turske, nastojalo se da se od vlade u Istanbulu izdejstvuje dozvola za naseljavanje Jevreja. Uz krupne finansijske koncesije, turske vlasti su - počev od 1881. - ovaj proces tolerisale, i na tada gotovo nenaseljenu zemlju počelo je stidljivo doseljavanje jevrejskih imigranata.
Tek Prvi svetski rat otvorio je pitanje daljeg statusa "obećane zemlje". Turski posed Palestina je došao u sferu interesa Britanije, pošto je planirano oduzimanje ostataka osmanske imperije.
Britanski ministar spoljnih poslova Artur Balfur 2. novembra 1917. u pismu lordu Valteru Rotšildu, čelniku Engleske federacije cionista, izrazio je podršku formiranju nacionalnog doma jevrejskog naroda u Palestini. U pismu - poznatom kao Balfurova deklaracija - naglašena je podrška vlade Britanije, čime je prvi put nastojanje da se formira Izrael dobilo relevantnu međunarodnu podršku.
Prva vlada, nakon britanske, koja je eksplicitno podržala formiranje države jevrejskog naroda te 1917. bila je vlada Kraljevine Srbije.
U zvaničnom pismu upućenom 24. decembra 1917. od strane Milenka Vesnića, u ime srpske vlade, Davidu Albali, cionističkom prvaku koji se tada nalazio u oficijelnoj misiji pri vladi SAD, izraženo je da vlada Kraljevine Srbije podržava Balfurovu deklaraciju u potpunosti. Vesnić je tada naglasio: "Kako da ne učestvujemo u težnjama i patnjama jevrejskog naroda, kad su se naši zemljaci Vašeg porekla i Vaše vere borili za svoju srpsku otadžbinu isto tako hrabro kao i naši najbolji sinovi?" "Nama će biti žao, ako nas i jedan od naših sugrađana Jevreja bude napustio i vratio se u svoju obećanu zemlju, ali ćemo se tešiti nadom, da će nam oni ostaviti zamašan deo svojih srdaca i postati najjača veza između slobodnog Izraela i Srbije".
Iako je dolazak jevrejskih useljenika u tada britansku mandatnu teritoriju Palestinu nastavljen tokom čitavog međuratnog perioda, Izrael je, kao suverena država, formiran tek 1948. čemu je najviše doprinelo tragično iskustvo holokausta i nacizma. U skladu s Rezolucijom Ujedinjenih nacija br. 181. od 29. novembra 1947, jevrejska privremena vlada 14. maja 1948. proglasila je samostalnu Državu Izrael.
Ostalo je zabeleženo i da je važan doprinos nastanku novog, ovog puta trajnog doma jevrejskog naroda imala i tadašnja Kraljevina Srbija.
http://www.***************/home
