Ami Bue 1854
Српски превод
Од Павла (село у области Поибрене ) се стиже до Илиџе или Лизе у долини Рашке, која носи то или турско име Вопче.Ако се иде од Филипоља(данас Пловдив) стиже се преко Чобан Бунара у долину Вопче. Очигледно је да карта г. Киперта је у овом делу погрешна,а Бечка је заправо тачна,зато што ме је г. Фрер уверио са сигурношћу,да када се прође водоразделница Рашке и Тунџе ,долази се до села Калофер.
Рашка долина:
......b.itno je da postoji Raška dolina, da je svedok merodavan (baš haustrijanac i to geolog, nije mogao da promaši šta je klisura a šta dolina))) )...da je blizu Rasa (Stare Zagore), Sopoćana (bugarskog Sopota) i Doline "jorgovana" kod Kraljeva (Dolina ruža kod Karlova)..
A gde je dolina, tu je i reka
Na ovoj (opet haustrijskoj) mapi iz 1897.g. postoji na ovom delu današnje Bugarske Stara reka vezana za "Klisuru" , a posle je označena Vopča/Djopša (turski naziv za Rašku reku znači ) a naziv je izjednačen je sa sa Stremom, a ista je u donjem toku nazvana Strjamom.
Trebalo bi da je Raška reka= Strema (turski Gjopca)
Izvor karte:
http://lazarus.elte.hu/hun/digkonyv/topo/3felmeres.htm
42-43 Pleven
Ulaz u Кlisuru (kuda je ušao Ami Bue sredinom 19.. veka) je iz ibarskog (maričkog) sela Po-Ibrene, već je bilo to selo na jednoj mapi što si dao, povodm srbofonih toponima:
Надка Николова
Nije srbovec vec grbovec, to je G. Levo imas vrh Sokolac ( 2027 ), uporedi slova.
To su razliciti fontovi, jedan je za naselja a drugi za vrhove, zato se i slova razlikuju, lako je razlikovati npr. imas jedno pored drugog Šipočane i Sevdibezica ili Novo Selo i Velina sneg, razlika je ocigledna.
U okolini Kosteneca ...na ovoj karti ima još jedna zanimljivost, a to je reka Ribnica.
Ribnica je toponim uobičajeno vezan za Nemanjino rođenje, ali... još je interesantnije da do danas u Srbiji i Crnoj Gori nije arheologija potvrdila tako nešto:
Veliki raški župan Stefan Nemanja rodio se .. “v meste rekomem Ribnica”. Ovaj podatak je u Nemanjinom žitiju zapisao Stefan Prvovenčani, negdje do 1216. godine. ...Potpuno je razumljivo što je ovaj toponim doveden u blisku vezu sa rijekom Ribnicom.
Ima više odtri decenije kako je srpska istoričarka Ljiljana Juhas, tokom analize starih tekstova u Narodnoj biblioteci u Beogradu, otkrila važan propust davnašnjih prepisivača. Uočila je da u Pariskom prepisu Nemanjinog žitija od Stefana Prvovenčanog nedostaje cijeli jedan red (“Arheološki prilozi, br. 3, 1981, 122-130).
Potom je uporedila taj krnji prepis sa verzijom koju je načinio Nikon Jerusalimac u “Goričkom zborniku” 1442. godine, te utvrdila da je “v meste Ribnica” zapravo obavljen čin Nemanjinog krštenja.http://www.vijesti.me/vijesti/gdje-se-nalazila-srednjovjekovna-ribnica-clanak-144818
Pavle Mijović nije negirao 1963.g. da je Ribnica postojala, već samo da se nalazila negdje drugdje.
Srednjovjekovne “Ribnice” na ušću rijeke Ribnice u Moraču, naprosto, nema.
http://www.vijesti.me/vijesti/mjesto-kojem-je-krsten-stefan-nemanja-clanak-146051
Na današnjim mapama pored Kosteneca ne nađoh reku Ribnicu, samo selo Donja Ribnica, ali...nađoh (još jedan) Ibar
http://s30.postimg.org/idkj29f5t/kosenec_ribnica_ibar.png
Цар Урош Дубровчанима даје слободу трговања — 24. 4. 1357 године
Има хотěније и благоизволи царство ми славному и почтеному граду
Дубровнику и кнезу и властељем всем дубровǎчким и судијам и опћинě.
Како приходише к царству ми властеле почтени Марин Бунић, Живе
Николе Гундоловића син и Живе Чрěвић у поклисарство, и говорише
царству ми о кривинах и о забавах, што се чине у земљи царства ми
Дубровчаном. И тако-зи повелě царство ми, и учиних милост
Дубровчаном всем велим и малим:
Да си греду Дубровчани с тргом и с купљом свободно по земљи и по
градовех царства ми и по трговех, да си продају купље своје, и да си
купују што им трěбује у земљи царства ми,
И да нě вољǎн никто забавити, да ни задржати: ни ја цар, ни патријарх,
ни властелин, ни ћефалија, ни кнез, ни севаст, ни цариник, да ни кто
љубо от владуштих по земљи царства ми иже се обрěтају, тǎкмо да си
ходе Дубровчане свободно и читаво, без всаке забаве и задржанија, с
купљом по земљи царства ми, и по градовех, по трговех и по властелěх,
просто рекше по всеј земљи царства ми, и да си продају купље своје и
да купују што им трěбује, и да си походе свободно опет у Дубровник без
забаве и без задржанија, како им сǎм записал и учинил милост, а да им
нě никто вољǎн забранити или задржати, да си продају купљу своју и да
си купују што им трěбује у земљи царства ми.
Кто ли ино учини од властел царства ми а или од владуштих в земљи
царства ми, и потвори сије записаније и милост царства ми, и забави што
Дубровчаном, да не продају тргове и купљу своју, и да си купују што им
трěбује, и или им што кто узме, да ми јест невěрǎн у невěрно име, и да
плати все самоседмо што им буде струл, по Законику царства ми.
И тако-зи се углави царство ми Дубровчаном, што им кто струје а али узме
в земљи царства ми Дубровчаном, все то-зи да им плати царство ми, а
царство ми да иште себě оне-зи кривце, и вину от селě напрěда, што им
кто узме по силě, все то-зи да плаћа царство ми од куће царства ми.
Сију милост записа и утврди царство ми на Рибнику мěсеца априлија 24.
дǎн в лěто 6865 индиктион 10.
Мěсец април
Фотографија изворника:
Kašić se odlučuje da Ritual Rimski, (a kasnije u predgovoru kaže da je tim jezikom preveo i "sva Sfeta Pijsma, Staroga, i Novoga Zakona: sfe, što je u Biblij upijsano, i potvarđeno od Sfetoga Oca Pape, ... Vangelistar, to jest, sfe Pistulae, i sfa sfeta Vangelja priko sfega godišta tekuća, i Kalendar, Red od Missae) napiše bosanski ("poslao", "učio", "rekao"; "što" ili "šta"), odnosno onako kako razumeju "Karstjani, Rascijani, Serblji Poluvirci, i Turci." što znači - Šokci, Rašani (verovatno se misli na Bunjevce), pravoslavni Srbi i muslimani. Njima je namenjen Kašićev prevodilački opus. Odatle sledi da je nehajno Kašićev opus ne uvrstiti u istoriju srpske književnosti.
Još jednom, nije se na odmet podsetiti kako su Kašićevi pretpostavljeni iz "Skupa za rasplođenje vere" izvešteni o tome ko živi u Bosni, tj. čiji je dijalkat "bosanski":
Prilog sa druge teme, gde je Mrkalj postavio citat iz 17.veka , u kome sveštenik iz Trogira u pismu Rimu, povodom Romanije i Srba koji žive u njoj, daje objašenje da se ta teritorija graniči sa Grčkom i Bugarskom. Opis odgovara Raškoj oko Ibra /Marice.
Ovo stavljam jer ima mišljenja da se, kad se Nemanjići titulišu kao vladari "Romanije" to odnosi na grčke/vizantijske teritorije, ali odavde je jasno da je to zasebna teritorija , granična do grčkih oblasti.
Slično je i sa svim titulama u istoriji Srba, gde se uvek zasebno imenuje dve velike oblasti, Srbija i Raška.
На около петстотин метра метра по нагоре от манастира има функционираща ски писта от която се открива невероятна гледка на близклите села Косово и Хвойна далечината...
...налази се на 1650 метара надморске висине, одакле се пружа одличан поглед на село Косово (удаљено 500м) и удаљеније село Хвосно (некадашњи назив северне Метохије био је Хвосно, данашњи бугарски назив за село је Хвојна)
http://www.bulgariamonasteries.com/belocherkovski_manastir.html
http://en.wikigogo.org/en/193126/
Nije presudno ,ali obično svi uz Srbiju dodaju Rašku u nabrajanju, a on je, u "latinskom stilu" nazvao Romanijom.
Тек сад сам је загледала боље:
Река НЕШУС (Дуплирано је слово с ..НЕССУС ..ако Ш читамо као у случају Трговишта на овој карти) на месту Несте-Месте, ево Нишаве, између Средца/Софије и Тракије, још ближе између Разлога и Пазар+џика, у доњем делу тока кад се већ споје Црна и Бела "Нишава" одваја планину Пирин (Перин-даг на турском) од Родопа (Деспотских планина)
http://upload.wikimedia.org/wikiped..._Honter-RudimentaCosmographica-Brasov1542.jpg
Положај реке на мапи са данашњим топонимима
На планини Рили један део се некада звао КНИШАВА, помињан је у 12 веку као Книшава (Понишавље би данас рекли) у склопу легенди о српском светитељу Св.Јовану Рилском
Palaeobulgarica:Staro-bŭlgaristika, Том 6
Dans la Vie de saint Jean de Rila une description de la nature est généreusement mise en relief en comparaison avec les ... en arrière et grimpèrent sur une montagne haute que les gens des environs se plaisaient à appeler Knisa- va
http://books.google.rs/books?id=DCN...=R6FCT5WKFaj04QTLztCxCA&sqi=2&ved=0CDoQ6AEwAg
Iz žitija sv.Jovana Rilskog pisanog u 15.veku, srpskom redakcijom staroslovenskog:
..Demnach wurde Kniàava, thrak. *Knisa 'ausgewuhlte Stelle, Graben' bedeuten; vgl. als semantische Parallèle den bulg. Fluss- und Bergen Rila (abulg. Ryla)..
Balkansko ezikoznanie:Linguistique balkanique, Томови 13-17Bŭlgarska akademii͡a na naukite. Otdelenie za ezikoznanie, literaturoznanie i etnografii͡a, Bŭlgarska akademii͡a na naukite. Otdelenie za ezikoznanie, literaturoznanie i izkustvoznanie, Bŭlgarska akademii͡a na naukite. Edinen t͡sentŭr za ezik i literatura
https://books.google.rs/books?id=eY...sig=ACfU3U0t8bbTnA3GPScMHi9y61NNO9-Jow&edge=0
Evropejski putepisi ot XV i XVI vek kato izvori za istoričeskata geografija na Bălgarija,Hana Hynková,Verl. der Akad., 1973
Книшава и Ветрен:
Термин Книшава у 13.веку
U 16.veku
http://books.google.rs/books?id=zAg...a=X&ei=LKNCT_S8G4TP4QTRg8COCA&ved=0CD0Q6AEwAg
Такође:
LITHUANIAN QUARTERLY JOURNAL OF ARTS AND SCIENCES, Volume 42, No.2 - Summer 1996,
A possibly ambiguous further piece of evidence proving that Thracian was East Baltic is an item said to be from Thracian in a Middle Bulgarian text, Knišava 'a dug out place', the Lithuanian counterpart verb, knìsti (-sù /-s(i)aũ) 'to dig', has been West Balticized out of its expected ruki law relfex, š. The Bulgarian text form has preserved this East Baltic reflex if it does not represent the Slavic reflex of this law, x, altered to š via the first palatization of the velars (*knix- = -ēva to knišava) or a stem formed from sj (knis- + -java to knišava) or even a stem formed from š (from I.E. palatal k') + j (with *knišjava to knišava).
http://www.lituanus.org/1996/96_2_0...kQ6AEwAg#v=onepage&q=деволске планине&f=false
Milojko Veselinovic, ovejani ratnik I srpski konzul
https://sr.wikipedia.org/wiki/Милојко_Веселиновић
u periodu oko Berlinskog kongresa , stampao je mapu rasprostranjenosti srpskog naroda
Milojko Veselinovic, ovejani ratnik I srpski konzul
https://sr.wikipedia.org/wiki/Милојко_Веселиновић
u periodu oko Berlinskog kongresa , stampao je mapu rasprostranjenosti srpskog naroda
Mapa ništa ne valja zaboravio je ostatak Grčke, Malu Aziju i veći deo Evrope kao i delove Ind(j)ije Kine
