Несумњиво да је ђинђић имао квалитете који су га издвајали. Знао је да говори добро немачки и био је начитан, али изјава његове удовице да је он причао као да је био с Марса, а ми земљани га нисмо разумели не стоји. Он се изражавао једним метафоричким стилом и то на моменте с претеривањем, начин изражавања који ја нисам приметио код неког другог. Све то одаје једну врсту уметничког лудила у његовој глави, јер уметници су људи који реалан свет виде на други начин,па га песник види кроз игру речи, а сликар кроз преливе боја. За њега је нпр. месец жута погача коју је тата окачио на небо, а за мене је месец небеско тело и земљин сателит. То је разлика између мене и њега, што ће он да каже ово прво, а ја ово друго. То што ми је он причао да је патриотизам да слободно путујеш светом и да ће он својом политиком да нам омогући да будемо грађани Европе ја у то нисам веровао ни тада, а богами не верујем ни сада. Уједињена Европа је оно исто за шта се борио и Хитлер: Европа без граница под културном и економском доминацијом нацистичке Немачке и аријевске расе. Интересантно да је то постало неизбежно у 21. веку и да практично нико неће избећи тај процес, и сви га добровољно прихватају, а да су се четрдесетих година прошлог века тако крваво борили против таквих тенденција. Једина разлика сада је што је културолошка доминација американизма, а економска светског (интернационалног) империјализма или капитализма. Последица тих тенденција је и тај циркус звани Хашки трибунал.
Него кад смо код Хашког трибнала, где су бре оних пет милиона долара од уцене за Милошевићеву главу? Да не лежи ту кључ за решење његовог убиства?
Него кад смо код Хашког трибнала, где су бре оних пет милиона долара од уцене за Милошевићеву главу? Да не лежи ту кључ за решење његовог убиства?