Сребрена
Poznat
- Poruka
- 8.130
На пример, речи шума или ватра нема у другим словенским језицима, и јако ме занима да ли су те две речи пренете из неиндоевропског језика.
Баш је то добар пример да недостаје неколико почетних векова у разматрању словенских језика.
Гледам Игоров прилог и нелогично ми је да се додаје прво слово, да од атре настаје ватра, обично се одузима кад се ради о позајмљеницама. А баш то слово В је типично на почетку именовања основних елемената-Воде, Ваздуха (Ветра) и Ватре. Чак Ветар и Ватра садрже исте сугласнике в-т-р , а оба појма описују кретање које може бити угодно (док је контролисано) и катастрофално (кад није).
И још постоји низ израза са В који означавају појмове везане за топлоту и сјај (базичне карактеристике ватре), напр вар и варење (вариоци метала), вар и варење (кување).
На једном језичком форуму допало ми се ово размишљање:
У вези са темом: не усуђујем се ни да мислим ни да сматрам да је "ватра" словенска реч.... Ако сам добро схватио претходне поруке, ова реч на Балкану има мање-више то "општеогњевито" значење у којем је ми користимо, док се, идући ка северозападу и североистоку (ка другим словенским народима), њена значењска општост све више осипа и реч се специјализује, а до Руса није ни стигла. Самим тим, врло је вероватно да није словенска (овај термин користи се за општесловенске речи), већ балканска .
Чудно је, ако је тачно, да Руси немају реч за ватру. Ако је има на Балкану, онда треба претражити и речник Трашана, Илира, Дачана и свих оних што су обитавали на Балкану пре најезде Словена. И наравно, проверити језик тих "каспијских" Срба из антике, за сваки случај.
Изгледа да је немају ни Словенци
http://books.google.rs/books?id=_p8...&sa=X&ei=x_opVPLjLZfXaoGhgJgH&ved=0CBoQ6AEwAA
У српском народу се каже ватра кад се ради о отвореном пламену (у пољу напр, роштиљска ватра и слично) а "огањ" је потпуно другачији појам, нешто као пламен у контролисаним условима- јер подразумева зидано огњиште (дакле тражи време, вештину, облепљивање блатом, зидање димњака, подразумева седелачки начин живота, а пре свега "кров над главом"), огњила (вериге, вратанца ) и слично. А ватру може да пали сваки излетник или номад, прецизније- бескућник.
Видим на другој страни Игоровог прилога да се авест.атра једначи са огњем, а не са ватром. Мени је то различито, не знам вама.
Отворене ватре (лиле, олалије и слично) у обредима обичајима никада се не зову огњем.У обичајима "прескакања ватре" у надметањима или због излечења, ходања по жару и слично, никад се не помиње огањ као синоним, јер да неко покуша да "прескочи огањ" разбио би нос о димњак и сви потомци би му били предмет поруге због толике глупости.
"Жива ватра" и поступак "извлачења живе ватре" постоји код нас и ђерманијских Срба,колико знам, за остале Словене не знам да су то радили, откуда тај обичај?
Poslednja izmena: