wanhelsing
Obećava
- Poruka
- 86
Dali ste upoznali nasega boga, ako niste ja cu vam pomoci, i ko ga pozna da mu gospod da zdravlja i srece i mudrosti u ovome svetu.
Ja licno verujem u gospoda boga sina i boga oca i sv.duha jer oni su jedno amin.
Otac je sebe projavio u tri lika ili oblika sto neoznacava da je to trojstvo, tj jedan bog s tri glave ili bog sa jednom glavom i tri lica kako to Tvrde nasi postovani JS-ci.
Mnoga mesta u Bibliji govore da je Hristos Bog. Psalmista kaže: „Bog nad bogovima, Gospod
govori i doziva zemlju od istoka sunčanoga do zapada. Sa Siona, koji je vrh krasote,
javlja se Bog. Ide Bog naš, i ne muči; pred njim je oganj koji proždire, oko njega je bura
velika. Doziva nebo ozgo i zemlju, da sudi narodu svome: Skupite mi svece moje, koji su
učinili sa mnom zavet na žrtvi. I nebesa oglasiše pravdu njegovu, jer je taj sudija Bog.“ (Ps
50,1‐6)
Da se ovaj tekst odnosi na Hrista, jasno se vidi iz već pomenute činjenice:
1. da je sav sud dat Sinu (Jv 5,21.22.27),
2. a takođe i iz činjenice da će, prilikom drugog Hristovog dolaska, On biti taj koji će
poslati Svoje anđele da sakupe „izbrane njegove od četiri vjetra“ (Matej 24,31).
„Naš Bog će doći i to ne tiho.“ Kad sam Gospod siđe s Neba, On će doći „sa zapovešću, s
glasom arhanđelovim“ (1. Sol 4,16). Ovaj glas je glas Sina Božjeg. Čuće ga svi koji su u grobovima,
i izaći će (Jv 5,28.29). Vaskrsli sveti će tada zajedno sa živim pravednicima biti odneseni
na nebo, u susret Gospodu, da bi tamo svagda bili sa Njim. To je ono „sjedinjenje s Njim,“ kada
izabrani budu sakupljeni i to će predstavljati „naš sastanak u Njemu“ (2. Sol 2,1); Uporedi Ps
50,5; Mt 24,31; 1. Sol 4,16.
Dalje piše: „Pred njim je oganj koji proždire, oko njega je bura velika“ (Ps. 50,3). Kad se
Gospod Isus zajedno sa svojim anđelima otkrije s neba, to će biti „u plamenom ognju koji će
kazniti one što ne znaju Boga i one što nisu poslušni jevanđelju o Gospodu našemu Isusu“
(2. Sol 1,7.8). Iz ovoga se može videti da je Ps 50,1‐6 tačan opis drugog Hristovog dolaska radi
spasenja svog naroda. A kad On dođe, pojaviće se kao svemoćni Bog. Uporedi sa Avakumom 3
glava.
To je jedna od Njegovih zakonitih titula. Mnogo vremena pre Hristovog utelovljenja Isaija
je uputio sledeće utešne reči Izrailju: „Jer nam se rodi dete, sin nam se dade, kojemu je vlast
na ramenu, i ime će mu biti: divni, savetnik, Bog silni, otac večni, knez mirni“ (Is 9,6). To
nisu samo reči proroka Isaije, nego reči Svetog Duha. Kada se Bog direktno obratio svome
Sinu, dao mu je istu titulu. U Psalmu 45,7 čitamo: „Presto je tvoj, Bože, večan i nepokolebljiv;
skiptar je carstva tvojega skiptar pravice.“ Kad se ove reči čitaju površno, može se poverovati
da David ovde slavi Oca. Međutim u Novom zavetu nalazimo da je Bog Otac taj koji
govori, koji se obraća svome Sinu i naziva ga „Bogom.“ Vidi Jevrejima 1,1‐8.
Hristu ovo ime nije dato kao posledica nekih velikih zasluga, već Mu ono pripada po pravu
nasledstva! To potvrđuje pisac poslanice Jevrejima govoreći o sili Božjoj, kada kaže da je Hristos
„postao toliko silniji od anđela koliko je nasledio ime uzvišenije od njihovoga“ (Jevr
1,4)2. Sin uvek s pravom nosi ime oca. Tako i Hristos, kao „jedinorodni Sin“ Božji, s pravom
nosi ime Oca. Sin je takođe više ili manje slika oca. On, u izvesnom stepenu, preuzima lik i
karakterne osobine svoga oca, ali ne u potpunosti, jer nema savršene reprodukcije u ljudskoj
2 I toliko posta bolji od anđela koliko preslavnije ime od njihova dobi – ovo je tekst koji se nalazi u
Karadžićevom prevodu Novog Zaveta, no tačniji prevod je onaj koji nalazimo u engleskom ili savremenim prevodima,
a koji ističe da je Isusovo preslavno ime dobijeno kroz nasledstvo. – Prim. prev.
9
vrsti. U Bogu međutim nema nesavršenstva, niti pak u bilo kom Njegovom delu. Zato je Hristos
tačan odraz Oca. (Jevr 1,3). Kao Sin samopostojećeg Boga i On ima sve osobine Božanstva.
Tačno je da postoje mnogi sinovi Božji, ali samo je Hristos jedinorodni Sin Božji, i to na
način kako nijedno drugo biće nije bilo, niti će ikada biti. Anđeli su, kao i Adam, sinovi Božji
stvaranjem (Jov 38,7; Lk 3,38); hrišćani su sinovi Božji posinjenjem (Rim 8,14.15), ali Hrist je
Božji Sin rođenjem; pisac poslanice Jevrejima dalje pokazuje da Hristos, na položaj koji zauzima,
nije podignut nego Mu on pripada po zakonu. On kaže da je Mojsije „u svemu domu
Božjem bio veran kao sluga,“ ali je „Hristos kao sin nad svojim domom“ (Jevr 3,6). Zatim
navodi da je Hristos graditelj toga doma (stih 3). On je taj koji će „sagraditi crkvu Gospodnju
i nosiće slavu.“ (Zah 6,12.13)
Sam Hristos je na krajnje nedvosmislen način učio ljude istini da je On Bog. Kada je bogati
mladić došao k Njemu i pitao: „Dobri učitelju, šta da učinim da nasledim život večni?“ ‐ Isus
je pitao, pre nego što je dao direktan odgovor: „Što me nazivaš dobrim? Niko nije dobar
osim jednoga Boga“ (Mk 10,17.18). Šta je Isus hteo da kaže ovim rečima? Da li je rekao da On
nema prava na ovakvo oslovljavanje? Da li je to bila Njegova spontana skromnost? Da li je
hteo da kaže da On nije dobar? Nipošto, jer Isus je bio apsolutno dobar. Jevreje koji su Ga stalno
vrebali da pronađu greške na Njemu da bi Ga optužili, upitao je odvažno: „Ko me od vas
prekoreva za greh?“ (Jv 8,46). U celom jevrejskom narodu nije bilo nijednoga koji Ga je ikada
video ili čuo da je makar i prividno učinio nešto zlo. Oni koji su nameravali da Ga osude, mogli
su to samo tako što su našli lažne svedoke protiv Njega. Petar kaže da On „greha ne učini i
prevara se ne nađe u ustima njegovim“ (1. Petr 2,22). Pavle svedoči da Hristos „nije znao
greha“ (2. Kor 5,21). Psalmista piše: „ ...Gospod, branič moj ... nema u njemu nepravde.“ (Ps
92,16). Jovan kaže: „I znate da se on javio da ukloni grehe, a u njemu nema greha“ (1. Jv
3,5).
Hristos ne može sam sebe da porekne; baš kao što nije mogao da kaže: „Ja nisam dobar.“
On jeste i bio je apsolutno dobar, savršena dobrota. Pošto niko nije dobar osim Boga, a Hristos
je dobar, onda sledi da je Hristos Bog. To je bila istina koju je hteo da približi bogatom
mladiću.
To je bilo takođe ono čemu je učio svoje učenike. Kad je Filip molio Isusa: „Gospode,
pokaži nam Oca, i nama je dovoljno,“ Isus je odgovorio: „Toliko vremena sam s vama i nisi
me upoznao, Filipe? Ko je video mene, video je Oca; kako onda govoriš: pokaži nam Oca?“
(Jv 14,8.9). To je isto tako jasno kao i reči: „Ja i Otac jedno smo“ (Jv 10,30). Hristos je bio, čak i
ovde među ljudima, toliko istiniti Bog, da je On, kad su ga molili da im pokaže Oca, mogao reći:
Pogledajte mene. To nas ponovo podseća na izjavu koju je dao Otac kada je Prvorodnoga uveo
u svet: „I da mu se poklone svi anđeli Božji“ (Jevr 1,6). Hristos nije polagao pravo na
obožavanje samo pre stvaranja sveta, kada je delio slavu Očevu, nego su, i u vreme kad se
rodio kao dete u Vitlejemu, svi sveti anđeli dobili nalog da Mu se poklone.
Jevreji nisu pogrešno razumeli ono što je Isus rekao za sebe. Kada je izjavio da je On jedno
sa Ocem, podigli su kamenje da bi Ga kamenovali. Na Njegovo pitanje za koje dobro delo žele
da Ga kamenuju, odgovorili su: „Za dobro delo te ne zasipamo kamenjem, nego zbog hule
na Boga, što se ti, kao čovek, gradiš Bogom“ (Jv 10,33). Da je On zaista bio samo ono čime su
Ga smatrali, tek običan čovek, onda bi Njegove reči zaista bile hula na Boga; ali je On bio Bog.
Hristos je došao na ovaj svet da otkrije ljudima Boga, kako bi oni mogli doći k Njemu. Zato
i apostol kaže: „Jer Bog je bio u Hristu i pomiri svet sa sobom“ (2. Kor 5,19). Jovan je pisao
10
da je Reč, koja je bila Bog, postala telo. (Jv 1,1.14). U tom smislu piše: „Boga niko nikad nije
video; jedinorodni Sin, koji je u Očevom krilu, on ga objavi“ (Jv 1,18).
Obratimo pažnju na izraz: „Jedinorodni Sin, koji je u Očevom krilu, on ga objavi.“ Hristos
tu u Očevom krilu ima svoje prebivalište, i On je ovde predstavljen kao deo Božanstva sa
jednakom sigurnošću, bez obzira na to da li se nalazi na zemlji ili na nebu. Upotreba sadašnjeg
vremena, ukazuje na činjenicu da se radi o nastavku takvog postojanja. To predstavlja istu
ideju koja je sadržana u Isusovoj izjavi datoj Jevrejima: „… Ja Sam pre nego se Avraam
rodio!“ (Jovan 8,58). I ovo još jednom pokazuje Njegovu identičnost sa Onim koji se otkrio
Mojsiju u gorućem žbunu, koji je svoje Ime objavio kao „Ja Sam onaj što jest“ (2.Moj. 3,14).
Konačno, imamo i nadahnute reči apostola Pavla u vezi sa Isusom Hristom. Prema njegovoj
izjavi, bila je volja Očeva „da se u nj useli sva punina“ (Kol 1,19). Kakva to punina
prebiva u Isusu, objasnićemo u sledećem poglavlju. Tamo stoji: „U njemu telesno obitava sva
punina Božanstva“ (Kol 2,9). To je tačno i nepogrešivo svedočanstvo da Isus po prirodi ima
sve osobine Božanstva. Ova činjenica koja ukazuje na Njegovo Božanstvo biće još jasnija kad
budemo nastavili da Ga posmatramo kao Stvoritelja.
Ja licno verujem u gospoda boga sina i boga oca i sv.duha jer oni su jedno amin.
Otac je sebe projavio u tri lika ili oblika sto neoznacava da je to trojstvo, tj jedan bog s tri glave ili bog sa jednom glavom i tri lica kako to Tvrde nasi postovani JS-ci.
Mnoga mesta u Bibliji govore da je Hristos Bog. Psalmista kaže: „Bog nad bogovima, Gospod
govori i doziva zemlju od istoka sunčanoga do zapada. Sa Siona, koji je vrh krasote,
javlja se Bog. Ide Bog naš, i ne muči; pred njim je oganj koji proždire, oko njega je bura
velika. Doziva nebo ozgo i zemlju, da sudi narodu svome: Skupite mi svece moje, koji su
učinili sa mnom zavet na žrtvi. I nebesa oglasiše pravdu njegovu, jer je taj sudija Bog.“ (Ps
50,1‐6)
Da se ovaj tekst odnosi na Hrista, jasno se vidi iz već pomenute činjenice:
1. da je sav sud dat Sinu (Jv 5,21.22.27),
2. a takođe i iz činjenice da će, prilikom drugog Hristovog dolaska, On biti taj koji će
poslati Svoje anđele da sakupe „izbrane njegove od četiri vjetra“ (Matej 24,31).
„Naš Bog će doći i to ne tiho.“ Kad sam Gospod siđe s Neba, On će doći „sa zapovešću, s
glasom arhanđelovim“ (1. Sol 4,16). Ovaj glas je glas Sina Božjeg. Čuće ga svi koji su u grobovima,
i izaći će (Jv 5,28.29). Vaskrsli sveti će tada zajedno sa živim pravednicima biti odneseni
na nebo, u susret Gospodu, da bi tamo svagda bili sa Njim. To je ono „sjedinjenje s Njim,“ kada
izabrani budu sakupljeni i to će predstavljati „naš sastanak u Njemu“ (2. Sol 2,1); Uporedi Ps
50,5; Mt 24,31; 1. Sol 4,16.
Dalje piše: „Pred njim je oganj koji proždire, oko njega je bura velika“ (Ps. 50,3). Kad se
Gospod Isus zajedno sa svojim anđelima otkrije s neba, to će biti „u plamenom ognju koji će
kazniti one što ne znaju Boga i one što nisu poslušni jevanđelju o Gospodu našemu Isusu“
(2. Sol 1,7.8). Iz ovoga se može videti da je Ps 50,1‐6 tačan opis drugog Hristovog dolaska radi
spasenja svog naroda. A kad On dođe, pojaviće se kao svemoćni Bog. Uporedi sa Avakumom 3
glava.
To je jedna od Njegovih zakonitih titula. Mnogo vremena pre Hristovog utelovljenja Isaija
je uputio sledeće utešne reči Izrailju: „Jer nam se rodi dete, sin nam se dade, kojemu je vlast
na ramenu, i ime će mu biti: divni, savetnik, Bog silni, otac večni, knez mirni“ (Is 9,6). To
nisu samo reči proroka Isaije, nego reči Svetog Duha. Kada se Bog direktno obratio svome
Sinu, dao mu je istu titulu. U Psalmu 45,7 čitamo: „Presto je tvoj, Bože, večan i nepokolebljiv;
skiptar je carstva tvojega skiptar pravice.“ Kad se ove reči čitaju površno, može se poverovati
da David ovde slavi Oca. Međutim u Novom zavetu nalazimo da je Bog Otac taj koji
govori, koji se obraća svome Sinu i naziva ga „Bogom.“ Vidi Jevrejima 1,1‐8.
Hristu ovo ime nije dato kao posledica nekih velikih zasluga, već Mu ono pripada po pravu
nasledstva! To potvrđuje pisac poslanice Jevrejima govoreći o sili Božjoj, kada kaže da je Hristos
„postao toliko silniji od anđela koliko je nasledio ime uzvišenije od njihovoga“ (Jevr
1,4)2. Sin uvek s pravom nosi ime oca. Tako i Hristos, kao „jedinorodni Sin“ Božji, s pravom
nosi ime Oca. Sin je takođe više ili manje slika oca. On, u izvesnom stepenu, preuzima lik i
karakterne osobine svoga oca, ali ne u potpunosti, jer nema savršene reprodukcije u ljudskoj
2 I toliko posta bolji od anđela koliko preslavnije ime od njihova dobi – ovo je tekst koji se nalazi u
Karadžićevom prevodu Novog Zaveta, no tačniji prevod je onaj koji nalazimo u engleskom ili savremenim prevodima,
a koji ističe da je Isusovo preslavno ime dobijeno kroz nasledstvo. – Prim. prev.
9
vrsti. U Bogu međutim nema nesavršenstva, niti pak u bilo kom Njegovom delu. Zato je Hristos
tačan odraz Oca. (Jevr 1,3). Kao Sin samopostojećeg Boga i On ima sve osobine Božanstva.
Tačno je da postoje mnogi sinovi Božji, ali samo je Hristos jedinorodni Sin Božji, i to na
način kako nijedno drugo biće nije bilo, niti će ikada biti. Anđeli su, kao i Adam, sinovi Božji
stvaranjem (Jov 38,7; Lk 3,38); hrišćani su sinovi Božji posinjenjem (Rim 8,14.15), ali Hrist je
Božji Sin rođenjem; pisac poslanice Jevrejima dalje pokazuje da Hristos, na položaj koji zauzima,
nije podignut nego Mu on pripada po zakonu. On kaže da je Mojsije „u svemu domu
Božjem bio veran kao sluga,“ ali je „Hristos kao sin nad svojim domom“ (Jevr 3,6). Zatim
navodi da je Hristos graditelj toga doma (stih 3). On je taj koji će „sagraditi crkvu Gospodnju
i nosiće slavu.“ (Zah 6,12.13)
Sam Hristos je na krajnje nedvosmislen način učio ljude istini da je On Bog. Kada je bogati
mladić došao k Njemu i pitao: „Dobri učitelju, šta da učinim da nasledim život večni?“ ‐ Isus
je pitao, pre nego što je dao direktan odgovor: „Što me nazivaš dobrim? Niko nije dobar
osim jednoga Boga“ (Mk 10,17.18). Šta je Isus hteo da kaže ovim rečima? Da li je rekao da On
nema prava na ovakvo oslovljavanje? Da li je to bila Njegova spontana skromnost? Da li je
hteo da kaže da On nije dobar? Nipošto, jer Isus je bio apsolutno dobar. Jevreje koji su Ga stalno
vrebali da pronađu greške na Njemu da bi Ga optužili, upitao je odvažno: „Ko me od vas
prekoreva za greh?“ (Jv 8,46). U celom jevrejskom narodu nije bilo nijednoga koji Ga je ikada
video ili čuo da je makar i prividno učinio nešto zlo. Oni koji su nameravali da Ga osude, mogli
su to samo tako što su našli lažne svedoke protiv Njega. Petar kaže da On „greha ne učini i
prevara se ne nađe u ustima njegovim“ (1. Petr 2,22). Pavle svedoči da Hristos „nije znao
greha“ (2. Kor 5,21). Psalmista piše: „ ...Gospod, branič moj ... nema u njemu nepravde.“ (Ps
92,16). Jovan kaže: „I znate da se on javio da ukloni grehe, a u njemu nema greha“ (1. Jv
3,5).
Hristos ne može sam sebe da porekne; baš kao što nije mogao da kaže: „Ja nisam dobar.“
On jeste i bio je apsolutno dobar, savršena dobrota. Pošto niko nije dobar osim Boga, a Hristos
je dobar, onda sledi da je Hristos Bog. To je bila istina koju je hteo da približi bogatom
mladiću.
To je bilo takođe ono čemu je učio svoje učenike. Kad je Filip molio Isusa: „Gospode,
pokaži nam Oca, i nama je dovoljno,“ Isus je odgovorio: „Toliko vremena sam s vama i nisi
me upoznao, Filipe? Ko je video mene, video je Oca; kako onda govoriš: pokaži nam Oca?“
(Jv 14,8.9). To je isto tako jasno kao i reči: „Ja i Otac jedno smo“ (Jv 10,30). Hristos je bio, čak i
ovde među ljudima, toliko istiniti Bog, da je On, kad su ga molili da im pokaže Oca, mogao reći:
Pogledajte mene. To nas ponovo podseća na izjavu koju je dao Otac kada je Prvorodnoga uveo
u svet: „I da mu se poklone svi anđeli Božji“ (Jevr 1,6). Hristos nije polagao pravo na
obožavanje samo pre stvaranja sveta, kada je delio slavu Očevu, nego su, i u vreme kad se
rodio kao dete u Vitlejemu, svi sveti anđeli dobili nalog da Mu se poklone.
Jevreji nisu pogrešno razumeli ono što je Isus rekao za sebe. Kada je izjavio da je On jedno
sa Ocem, podigli su kamenje da bi Ga kamenovali. Na Njegovo pitanje za koje dobro delo žele
da Ga kamenuju, odgovorili su: „Za dobro delo te ne zasipamo kamenjem, nego zbog hule
na Boga, što se ti, kao čovek, gradiš Bogom“ (Jv 10,33). Da je On zaista bio samo ono čime su
Ga smatrali, tek običan čovek, onda bi Njegove reči zaista bile hula na Boga; ali je On bio Bog.
Hristos je došao na ovaj svet da otkrije ljudima Boga, kako bi oni mogli doći k Njemu. Zato
i apostol kaže: „Jer Bog je bio u Hristu i pomiri svet sa sobom“ (2. Kor 5,19). Jovan je pisao
10
da je Reč, koja je bila Bog, postala telo. (Jv 1,1.14). U tom smislu piše: „Boga niko nikad nije
video; jedinorodni Sin, koji je u Očevom krilu, on ga objavi“ (Jv 1,18).
Obratimo pažnju na izraz: „Jedinorodni Sin, koji je u Očevom krilu, on ga objavi.“ Hristos
tu u Očevom krilu ima svoje prebivalište, i On je ovde predstavljen kao deo Božanstva sa
jednakom sigurnošću, bez obzira na to da li se nalazi na zemlji ili na nebu. Upotreba sadašnjeg
vremena, ukazuje na činjenicu da se radi o nastavku takvog postojanja. To predstavlja istu
ideju koja je sadržana u Isusovoj izjavi datoj Jevrejima: „… Ja Sam pre nego se Avraam
rodio!“ (Jovan 8,58). I ovo još jednom pokazuje Njegovu identičnost sa Onim koji se otkrio
Mojsiju u gorućem žbunu, koji je svoje Ime objavio kao „Ja Sam onaj što jest“ (2.Moj. 3,14).
Konačno, imamo i nadahnute reči apostola Pavla u vezi sa Isusom Hristom. Prema njegovoj
izjavi, bila je volja Očeva „da se u nj useli sva punina“ (Kol 1,19). Kakva to punina
prebiva u Isusu, objasnićemo u sledećem poglavlju. Tamo stoji: „U njemu telesno obitava sva
punina Božanstva“ (Kol 2,9). To je tačno i nepogrešivo svedočanstvo da Isus po prirodi ima
sve osobine Božanstva. Ova činjenica koja ukazuje na Njegovo Božanstvo biće još jasnija kad
budemo nastavili da Ga posmatramo kao Stvoritelja.
kolos 1:14-20)
