Isto je stanje i sa starogrckim, a i sa hiperborejskim (dackim) jezikom.
Bik i bikova glava direktno su povezani sa Hiperboreima (Geto-Skitima = predcima danasnjih Rumuna) .....
Захваљујући римском песнику Овидију, знамо да латински и дачки језик нису имали додирне тачке
Svoje mišljenje o
jednojezičnosti Ilira, Tračana, Sarmata i Geta dao je dominikanac Sebasijan Dolči i:
'' Uistinu, već se na na osnovu najstarijih spomenika zaključuje da se Rašanima (Tračanima), Ilirima, Sarmatima i Getima...može pripisati zajedničko opštnje tj. zajednički jezik.''
U svom delu on se jasno poziva kako na navedenu Apijanovu tvrdnju o istovetnosti mižanskog, raškog(tračkog) i ilirskog, tako i na
Strabonov podatak o jedankosti Geta i Rašana (Trakijaca).
Vizantijski monah
Zonara u svojoj
Istoriji, pišući o Dačanima neprekidno koristi formulaciju ''
Daki tj.Srbi'' dok na drugim mestima Dačane eksplicitno naziva Srbima. Iako je Zonara najdirektniji od svih vizantijskih izvora u identifikovanju Dačana kao Srba, treba napomenuti da ima još dosta vizantijskih izvora od 5.-12.stoleća najčešće identifikuju Srbe kao Dačane ili Rašane (Tračane).
Франциско-Марија Апендини (почетак XIX века) је убрајао међу старим Словенима Трачане, Македонце, Илире, Ските, Гете, Дачане, Сармате (De Proestantia et Vetustate linguae Illyricae. Ragusae. 1806).
Мовсес Хоренаци (ок.410-490 п.н.е.).,jерменски историчар:
*"Thracia orientem versus a Dalmacia, non longe a Sarmacia sita est continet quinque parvas et unam magnam provinciam, in qua septem genera Slavorum habitant."
"Trakija se nalazi istočno od Dalmacije, nedaleko od Sarmatije i sastoji se iz pet malih i jedne velike oblasti u kojim zivi pet
slovenskih plemena."
"Стога се хтело забавити Словене у њиховој рођеној земљи, у данашњој Влашкој“ (Константин Јиречек, Историја Срба, Прва књига, ИРА ''Просвета'', 1988, стр. 50)
Хрват Јосип Бадалић је написао, да је
румунска књижевност до краја 16. столећа писана на српском језику. Наравно, Бадалић не каже дословно да је то „српска“, него „јужнословенска“.
...дело умног Саве Текелије о Дачанима, као српском (словенском) античком и средњевековном племену, требало се (морало) изучавати...
....у Карловачком родослову под насловом
Историја в кратце о србских цареј као прва налази се ова белешка:
"Глагољут истини списатеље јако Лики(ни)ју Србину бити родом, Јелину мудрованијем, и вса србска идолу служаше Дагону, от суду и Дагони и Даки именујут се; от Сера же Србље"
И вса србска идолу служаше Дагону, от суду и Дагони и Даки именујут се; от сера же Србље"
"Ако се у повељи из 1503. године, под овим паганским изразом Дагони подразумевају "дачки" Срби, тада би се у том огледао и део историје сеоба (прелаза) од Дачана ка Словенима"
Heinrich Kunstman, Ober der Herkunft der Polen von Balkan. Die Welt der Slawen, Halbjahresschrifl Bir Slavistik, Jahrgang XXIX. Hefl 2, IV.F.Vffl. 2 MUnchen 1984
Милош С Милојевић, : "Морићи, којих се земља звала Поморија или Морјани, Морзи а земља Морена - живели су све по морском брегу (обали), међу њима је једно племе, које се звало Венаши-Венанин-и, у ових је био храм
Сербца-бога-Дакског". Простор на којем је Милојевић однекуд запазио и забележио ове податке налази се приближно између малоазијске обале Црног мора и Јерменије.
P.S:
I, by the way, bik i bikova glava povezani su sa staroslovenskim Bogom Volosom, čiji je jedan od hramova bio u Kijevu.
Radi se o VOLO(v)SKOJ glavi Boga Volosa, ne o bikovoj.
