Svecovek
Ističe se
- Poruka
- 2.345
Одушевљен овом реченицом Корнелија Кодреануа:
"Није довољно поразити комунистички покрет. Ми се такође морамо борити за права радника. Они имају право на хлеб и право на част. ..
...Али исто тако нећемо дозволити да се под маском патриотизма, олигархијски тирани поставе радницима за врат и да их буквално деру, док се у исто време диче символима Отаџбине - коју не воле; Бога - у Кога не верују; Цркве - у коју никада нису ни ушли; и Војске - коју голоруку шаљу у рат. То су ствари, које
се не смеју користити као лажни амблеми у рукама неморалних људи у циљу политичке преваре" - реченица из књиге "Мојим Легионарима"
Подстакнут сам да отворим ову тему. Убеђен сам да 90% свештенства СПЦ ни не верује у Бога. Да је другачије, зар би се тако бахато понашали? Оци су говорили да човек стиче страх Божији ако има сећање на смрт и на муке, ако свако вече испитује себе како је провео дан, и свако јутро како је прошла ноћ, ако није дрзак, и најзад, ако се прилепљује [тј. присно везује] уз човека који се боји Бога. Јер, говоре да је један брат упитао неког старца: "Шта треба, оче, да радим како бих се бојао Бога?" Старац му је одговорио: "Иди, прибиј се уз човека који се боји Бога и његов страх Божији ће и тебе научити да се бојиш Бога." Питам се где је страх од загробних мука код црквених великодостојника, када видим да живе животом недостојним јеванђеља?
Усудио сам се да завршим уводни пост стиховима Златоустог из Лелића:
"А ко диже Цркву задужбину,
Не диже јс Теби него себи.
Цркве дижу да их виде људи,
Цркве дижу, Богу се не моле,
Нит Божији закон испуњују.
Свештеници Вером ослабили,
Калуђери посте оставили..." -Св.Вл.Николај (Велимировић)
"Није довољно поразити комунистички покрет. Ми се такође морамо борити за права радника. Они имају право на хлеб и право на част. ..
...Али исто тако нећемо дозволити да се под маском патриотизма, олигархијски тирани поставе радницима за врат и да их буквално деру, док се у исто време диче символима Отаџбине - коју не воле; Бога - у Кога не верују; Цркве - у коју никада нису ни ушли; и Војске - коју голоруку шаљу у рат. То су ствари, које
се не смеју користити као лажни амблеми у рукама неморалних људи у циљу политичке преваре" - реченица из књиге "Мојим Легионарима"
Подстакнут сам да отворим ову тему. Убеђен сам да 90% свештенства СПЦ ни не верује у Бога. Да је другачије, зар би се тако бахато понашали? Оци су говорили да човек стиче страх Божији ако има сећање на смрт и на муке, ако свако вече испитује себе како је провео дан, и свако јутро како је прошла ноћ, ако није дрзак, и најзад, ако се прилепљује [тј. присно везује] уз човека који се боји Бога. Јер, говоре да је један брат упитао неког старца: "Шта треба, оче, да радим како бих се бојао Бога?" Старац му је одговорио: "Иди, прибиј се уз човека који се боји Бога и његов страх Божији ће и тебе научити да се бојиш Бога." Питам се где је страх од загробних мука код црквених великодостојника, када видим да живе животом недостојним јеванђеља?
Усудио сам се да завршим уводни пост стиховима Златоустог из Лелића:
"А ко диже Цркву задужбину,
Не диже јс Теби него себи.
Цркве дижу да их виде људи,
Цркве дижу, Богу се не моле,
Нит Божији закон испуњују.
Свештеници Вером ослабили,
Калуђери посте оставили..." -Св.Вл.Николај (Велимировић)
